nije on bio osoba koju zanimaju novac ,bogatstvo i slichne stvari .  ljudi kao on razvijaju velike duhovne moci - on bi pre bio veliki revolucionar ,vodja nekog pokreta ... 

О Господу Исусу Христу сведочанства можемо да црпемо из:
1) Светог писма Новог завета
2) списа мученика и исповедника првобитне Цркве ( мада ових сведочанстава, истини за вољу, има мало, јер су сматрали да нема потребе доказивати постојање некога кога су они видели и чули) и то:
-дела Светог Игњатија Богоносца ( око + 110)
-Свети Јустин Мученик и Филисоф (+165), Разговор са Трифоном
-Свети Иринеј Лионски (+202)
-Тертулијан (155-око 230)...
3) ванбиблијска сведочанства и то:
-Јосиф Флавије у делу Antiquitates Judaicae говори о Исусу Христу: „...У то време појавио се Исус, мудар човек, ако неко може да га назове човеком, учитељ људи који су с радошћу примали истину, и он је многе Јудеје и многе Јелине привукао. Он је био Христос. И када га је Пилат по пријави наших првих људи разапео на крсту, нису га се одрекли они који су га раније заволели. Он им се јавио трећег дана опет жив, о чему су предсказали божански пророци као и о многим другим чудесним стварима његовим. И још увек постоји хришћански народ који је по њему назван...''  Овај одељак је споран, тачније делови који су искошени су доведени у сумњу, мисли се да их није написао Флавије, већ рука неког хришћанина, који је редиговао првобитан текст. Чак и ако се избаце спорни делови остаје нам јасно сведочанство о Исусу, о томе да је мученички страдао, да је имао следбенике. У истом делу је и одељак: „...Ананије је добио првосвештенство; он је био необуздан, дрзак и припадао је секти садукеја који су били веома сурови у својим пресудама...Пошто је био такве природе, одмах после смрти Фистове и док је Албин још био на путу, искористио је прилику да сакупи судије и да осуди Јакова, брата Исусова, који је назван Христос, заједно са неким другим које су кривили, да су ,тобоже, прекршили закон и предали их да их побију камењем...'' Овај одељак никада није био споран.
-Талмуд, у њему се Исус наводи као син Пантере, Пандере (Вернер Келер ово Пантера тумачи као искварено Партена, а то је на грчком девица), назива се и Јошуа Ханоцри (Исус Назарећанини) и каже се да ће бити убијен, јер се бавио магијом, отпао од праве вере, саблажњавао Израиљ (скоро ко Сократ), позивају се његови браниоци, али нико не долази, наводе се имена петорице ученика...
-Куран наводи делове из Исусовог детињства (многи их оспоравају, јер су из апокрифних хришћанских списа), али говори и о Његовом страдању...
-Тацит (55-120) у своме делу Анали спомиње хришћане.у вези са пожаром у Риму за време Неронове владавине: „.. приче да је пожар запаљен по наређењу. Да стане на пут гласинама, пронађе Нерон кривце и стане их кажњавати пробраним мукама. То су били људи омражени због злодела која су чинили, а које народ називаше хришћанима. Име су добили по Христу који је за Тиберијева владавине погубљен по пресуди прокуратора Понтија Пилата; потиснуто само замало, ово гнусно празноверје избило је и раширило се поново, не само у Јудеји, где се то зло и родило, већ и по Риму......И мада су хришћани иначе били криви и заслуживали казну, рађала се у народу самилост према њима, јер су падали као жртва свирепости 1 човека...''
-Плиније Млађи (61-114) у писму упућеном цару Трајану (књига X писмо под бројем 96)  пише да се хришћани окупљају у одређени дан, да певају песме у част Христа као Бога, да се заклетвом обавезују да неће чинити крађе, прељубе, да ће чувати дату реч и пита шта да ради са њима...
- Гај Светоније Транквил у делу Животи 12 царева, описујући владавину Клаудијеву каже да је Јудеје, који су подтрекивани Христом, стварали нереде у Риму, протерао из Рима. Додуше Светоније пише Chresto, а не Christo, Christus…
Што се тиче старости Новозаветних списа...У Новом завету се описују сведочанства очевидаца, а сведочење оних који су Га видели и чули је моћно: Неки мисле да пошто су Јеванђеља написана годинама после ових славних догађаја, да је легенда изврнула истину, па да је Исус од мудрог учитеља постао Син Божији. Јеванђеља су написана после већине посланица апостола Павла, али и у посланицама налазимо сведочанства о веровању првобитне Цркве.У посланици Коринћанима(1 Кор 15, 3-7) се наводи да је Исус умро за наше грехе,да је сахрањен, устао у трећи дан,да се јављао људима...
Људско памћење је несавршено, а жеље хришћана да сачувају сећање на Исуса је неоспорно, па комбинација ова 2 доводи у питање тачност Новозаветних списа. Под 1, треба да схватимо да је овде реч о усменој култури,образовање је вршено усменим путем, односно учило се напамет. Циљ је био да се што више запамти и тачно пренесе другима, а ово обухвата парафразе, објашњења...Сличности и разлике у Јеванђељима се могу објаснити различитим циљевима писаца, али и тиме да су ученици научили напамет оно што је Исус говорио и радио, па су ове податке износили различитим речима. Ово није била игра глувих телефона, јер је Црквена заједница надгледала оно што је речено и исправљала грешке. Из самог начина живота хришћана види се да су били истинољубиви, честити, јер их сам Господ Исус Христос позива да буду савршени као Његов Отац небески, па да ли је онда разумно мислити да би они намерно искривили истину, слагали? Бог их је позвао да живе чисто, а они су покушали да истрају у овој чистоћи,живели су у складу са својом вером све до мученичке смрти. У јеванђељима постоји несклад, али када би се у свему слагала то би покренуло оптужбу да су се писци унапред договорили или да су преписивали један од другог.Да су у свему иста личило би на папагајско понављање, па управо ове ситне разлике показују да није било договарања и да су независни сведоци.Поједини детаљи би за писце било боље да су изоставили, јер питања и проблеми који одатле ничу су велики (на пример: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?), али они ово остављају, остављају ова незгодна места управо зато да не би фалсификовали причу, да не би скрнавили истину о Сину Божијем...
А што се тиче Царства Божијег... Ово је једно веома комплексно питање, провлачи се кроз сва синоптичка јеванђеља. Христос напомиње да је његово царство небеско, духовно. Ово није владавина вара са силом и моћи. Мисли се на царевање Божије прво у људима, па онда у целом свету. Исус позива људе да приме Бога у своја срца, да Бог ту прво завлада (,,,да буде воља Твоја...). Царство Божије је и сада присутно у предокусу на Литургији, на Светој Евхаристији, када је сабран народ Божији под епископом, али ће у својој пуноћи доћи када Господ Исус Христос дође по други пут. Народ Божији сачињавају они које је Бог призвао,они који су Бога прихватили и живе Њиме. Прву Цркву и јесу чинили Јевреји ( па ко су апостоли ?), али су касније ушли сви народи који су Бога прихватили као Оца.
За детаљније информације препоручујем књигу др. Драгана Протића, Богочовек Исус Христос,Београд, 1999; John Drane, Увођење у Нови завет, Београд 2004 (издао је Клио)

 to da li je isus vaskrsnuo i da li je izvodio chuda nije ni bitno (osim mozda hriscanima  ) . mene interesuje jedino da li je ziveo i shta je govorio .  jer ako je stvarno ziveo i govorio neshto od onog chega ima u jovanovom jevandjelju ili u gnostichkim jevandjeljima (filipovo,tomino ,m. magdalene) - onda su oni koji su ga raspeli navukli na sebe karmichko prokletstvo 

Хм, а где се то види да су апостоли некога варали? Из оних списа које имамо може само да се закључи да су живели изузетно морално и да су то исто очекивали од својих следбеника. Ако кажемо да је Беседа на гори, хришћански манифест( мислим само као метафора), какво мишљење можете да стекнете о њима и о Оном који то говори? Сигурно не да су били варалице.
Под 2, у хришћанству се нико не тера да нешто верује, јер би то било наметање и гушење слободе коју је Бог дао човеку. У хришћанству се каже: Дођи и види! Нема ту никакве индоктринације, варања, дођи и види. Онако како живимо, онаква љубав какву имамо то сведочи како и у кога верујемо. Дођи и види!
Јесте, већина апостола су  по занимању били рибари (Матеј је био цариник), али је Јука био лекар, а Павле је и онда вероватно спадао у ред најобразованијих људи. Његов грчки језик, је толико префињен и богат изразима, да га необразованим може назвати само неко ко није читао Нови завет у оригиналу. Павле је говорио и на аеропагу, у Атини, а ту нису долазили необразовани људи. И касније је Црква имала пуно ученух и образованих људи...
Ја нисам небески секретар, па да знам зашто се Господ није појавио овоме или ономе. Али знам историју хришћанства и помало историју Старог света. Па како то да се Црква појављује и своје средиште има баш у Јерусалиму, у центру јеврејске вере? Зашто им нико тада не противречи, зашто им нико не каже да лажу, варају, него апостоли и други ученици непоколебљиво сведоче оно што су видели, оно што су чули и што руке њихове опипаше.
Питање зашто се Христос није свима објавио после васкрсења, поставио је и философ Целс (Келс). Јован Златоусти је на то одговорио да се свештеницима и онима који су га послали на Голготу није јавио, да би их поштедео новог греха и покушаја да поново насрну на Њега. Па они су од стражара чули да је Христос васкрсао, али нису имали снаге да то признају. Они су и пре Голготе видели и чули шта је Он радио, па су га распели, невинога послаше у смрт...
Не би било лоше да мало пажљивије прочитате моје поруке или неку литературу да би дискусија била конкретнија, поткована аргументима...

Извињавам се, знам да овом поруком кршим правила форума ,али још нешто сам се досетио. Видим да се помињу гностичка јеванђеља, следбеници Керинтови...Па о овим списима има много мање сведочанства да су истинита и скоро по правилу су из другог, трећег, четвртог и петог века. Како то да у њих не сумњате? И упоредите начине живота у првобитној Цркви са животом осталих заједница, па сами изведите закључак...Може се свашта проповедати, али пробајте тако и да живите... Христови ученици ће се познати по љубави...Не желим да ова дискусија буде извор било каквих негативних осећања, не дај Боже, ни лоших мисли и дела.
Желео сам да ову причу развијем у другом правцу, сукоб аргумената, а не само просту полемику типа: јесте-није, а без икаквих аргумената...



[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.Koristi opciju izmeni!]

gnostichka jevandljelja su starija (a time i autentichnija ) nego kanonska .

inache , moram ti ukazati na jednu stvar : pravish logichku greshku vrcenje u krugu : pozivash se na jevandljelja kao dokaz - a sama jevandjelja su predmet spora 

Наведи, молим те, време настанка појединих гностичких јеванђеља (и референтни извор на који се позиваш), неко сведочанство о њима ван тих списа ( као што сам ја то навео по питању месијанства Исуса Христа).
Тема је месијанство Господа Исуса Христа, па сам можда грешку учинио у жару дискусије, оспорите аргументима моје наводе, а не само ваш лични утисак о питању. Свако је слободан да има мишљење о свакој теми, али да ли је становиште тачно или не, да ли је став заснован на предубеђењима или чињеницама или ...
Contra factum non datur argumentum.

Jel poceo rat ????  

silvanuse ,evo ti wikipedija pa se zabavljaj svitcima iz mrtvog mora ,a ja odo - imam neka posla 

http://en.wikipedia.org/wiki/Dead_Sea_Scrolls

p.s. a da i ovo :

http://en.wikipedia.org/wiki/Nag_Hammadi_library

Нема рата, ми смо браћа и сестре, тренутно нас баш не испуњава слога, али временом...То што различито мислимо, верујемо није разлог да се мрзимо или да не разговарамо...Једино се бојим да ова дискусија неће нигде одвести, јер неке ствари треба живети (и доживети).
Хришћанство нису речи и гола етика, хришћанство је начин живота. Примити Бога у своје срце, пустити Га да се Он ту зацари, чинити вољу Божију, а Његова воља је:
1) Љуби Бога свога
2) Љуби ближњег свог
Ово нису заповести у буквалном смислу, јер се љубав не може наредити, то је ствар слободе. Христос није донео нову веру, већ нови начин живота, нов начин постојања, постојања као личности, а она постоји само у слободној заједници љубави са оним другим...Заједница љубави деце Божије...