Dvojno državljanstvo za građane Srbije u Crnoj Gori

Nadam se da će u pregovorima to pitanje biti rešeno u obostranom interesu, kaže Jusuf Kalomperović, ministar crnogorske policije

Državljani Srbije koji žive u Crnoj Gori ne bi trebalo da imaju većih problema da dobiju crnogorsko državljanstvo, izjavio je za „Blic“ Jusuf Kalomperović, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore.

- Nećemo biti rigidni ni prema Srbiji ni prema njenim građanima - rekao je Kalomperović za „Blic“, ali i dodao da se u Vladi Crne Gore još nije raspravljalo o tome da li će državljani Srbije koji žive na crnogorskoj teritoriji dobiti dvojno državljanstvo.

- Zakon o državljanstvu Crne Gore kojim se definiše ko može dobiti državljanstvo nalazi se u skupštinskoj proceduri, ali očekujem da će se u pregovorima sa Beogradom uslovi za dobijanje dvojnog državljanstva definisati u obostranom interesu - dodao je Kalomperović.

I iz Vlade Srbije je već najavljeno da se razmišlja o tome da se državljanima Crne Gore koji žive na njenoj teritoriji omogući da dobiju dvojno državljanstvo.

Ministar pravde Vlade Srbije Zoran Stojković za „Blic“ kaže da će građanima Crne Gore koji žive u Srbiji biti ponuđeno ili da imaju dvojno državljanstvo ili da im se dozvoli upis u državljanstvo Srbije bez velikih problema.

Stojković je istakao da Vlada Srbije nije zauzela konačan stav jer prvo treba da se izjasni o odvajanju Crne Gore.

- Nakon toga moraju da krenu pregovori. Potpuno je izvesno da, ako imate 270.000 ljudi sa crnogorskim državljanstvom, morate da rešite to pitanje na civilizovan način. Ili da se dozvoli dvojno državljanstvo ili da se dozvoli upis u državljanstvo Republike Srbije bez problema. To su dva modaliteta kako to može da se reši - objasnio je Stojković.



Izvor: Blic \ N. M. J. - Lj. B.

NI PARE CRNOGORCIMA
Dinkić ukinuo crnogorskim funkcionerima u Savetu ministara SCG besplatne avionske karte, pare za kiriju, službena kola i telefone

BEOGRAD - Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić ukinuo je juče sve povlastice crnogorskim funkcionerima u Savetu ministara Državne zajednice SCG! Naime, prema odluci Trezora Ministarstva finansija Vlade Srbije, koja je, kako Kurir saznaje, doneta po ličnom Dinkićevom naređenju, crnogorski kadrovi ostali su bez svih prinadležnosti koje su im dosad pripadale kao državnim funkcionerima.

Crnogorcima su ukinute besplatne avionske karte na relaciji Podgorica-Beograd na koje su imali pravo jednom nedeljno, novac za plaćanje smeštaja u prestonici SCG, kao i službeni telefoni, saznaje Kurir. Nekoliko dana ranije, Dinkić je crnogorskim funkcionerima ukinuo i službene automobile koje su koristili za prevoz od aerodroma u Surčinu do Beograda.

Reagujući na najnoviji razvoj događaja, pomoćnik direktora Direkcije za za informisanje SCG Samir Hadžić u izjavi za Kurir optužuje srpskog ministra finansija Mlađana Dinkića da je izveo "klasičnu hajdučiju"!
- Ovo je katastrofa! To što nam Dinkić radi poslednjih dana ravno je njegovoj hajdučiji iz 2000. godine, kad je sa pištoljima upao u Narodnu banku Jugoslavije. Funkcioneri Saveta ministara iz Crne Gore izloženi su progonu i najrazličitijim vrstama maltretiranja posle referenduma - tvrdi Hadžić, inače član vladajuće crnogorske Demokratske partije socijalista.

On kaže da svi funkcioneri koji rade u Savetu ministara i zajedničkim institucijama SCG imaju nameru da pošteno i profesionalno obavljaju svoj posao sve do zvaničnog ukidanja državne zajednice, ali da ih Dinkić u tome sprečava svojom samovoljom i "nezakonitim isterivanjem".

- Sve mere koje je sproveo Dinkić su potpunosti protivzakonite, jer su sva prava crnogorskih kadrova bila regulisana odgovarajućim zakonima i uredbama. On to nema pravo da radi dok se članice državne zajednice o tome ne dogovore. Osim toga, poslao je budžetsku inspekciju da izvrši finansijsku kontrolu rada Saveta ministara, mada sva sredstva za rad ovog organa odobrava Trezor Ministarstva finansija Vlade Srbije. To je isto kao kad bi kontrolisali sami sebe, jer svi dokumenti o finansijskom poslovanju Saveta ministara postoje kod njih. Sve što Dinkić radi moglo bi da nanese štetu budućim odnosima Srbije i Crne Gore - upozorava Hadžić.

On dodaje da izveštaj budžetske inspekcije, iako je Dinkić to najavio, još uvek nije prezentovan javnosti.
- Neka kaže imenom i prezimenom koji su to crnogorski kadrovi naneli štetu državnoj zajednici, a ne da ovako paušalno optužuje sve redom - poručuje Hadžić.


Izvor: Kurir / (M. MA.)

Мило Ђукановић нуди све, Војислав Коштуница вага

Са најбољим намерама изаћи у сусрет свим питањима која ће уследити

   

Србија, као и до сада, има вољу да са највећом ширином и са најбољим намерама изађе у сусрет свим питањима у интересу грађана и Србије и Црне Горе, а све ће то детаљно и стрпљиво бити регулисано у разговорима који ће уследити. Ово је био „најконкретнији” одговор премијера Србије Војислава Коштунице на питања о држављанству, школовању, лечењу, трговини и свим осталим који се морају поставити после црногорског референдума, а која су од непосредног утицаја на живот грађана обе републике. Његов колега из Црне Горе Мило Ђукановић, пак, био је знатно јаснији – он је још у референдумској кампањи обећао да ће, осим изборног права, грађани Србије у свему бити изједначени са грађанима Црне Горе, као и до сада.

То стоји у Декларацији о односима са Србијом након стицања независности, коју је Влада Црне Горе усвојила у априлу, а којом се прецизира да Црна Гора грађанима и правним лицима из Србије гарантује право на својину на територији Црне Горе, једнако као и домаћим грађанима (неке процене говоре да држављани Србије поседују у Црној Гори између 25 и 30 хиљада кућа, станова и викендица), а студентима из Србије наставак школовања под постојећим условима.

Ипак, када Ђукановић нуди грађанима Србије улазак у Црну Гору без виза и слободан проток робе и капитала, он сигурно има у виду и чињеницу да је новац који српски туристи сваке године остављају на црногорском приморју знатно већи од суме коју црногорски туристи оставе, рецимо, у бањама и на скијалиштима Србије. С друге стране, и Београд би требало да има у виду чињеницу да је српска роба, нарочито прехрамбена, до сада имала доста добру прођу на црногорском тржишту.

Осигураницима из Србије биће, као и до сада, обезбеђено право на здравствену заштиту, као и исплата пензија онима који остварују та права у Црној Гори, и коришћење права из борачко-инвалидске заштите. Црна Гора ће, такође, омогућити грађанима Србије који намеравају да живе у Црној Гори право на избор црногорског или двојног држављанства, а Влада Црне Горе је изразила спремност да са Владом Србије закључи билатералне споразуме о реципрочном важењу принципа из ове декларације.

Према реакцији званичника Владе Србије, али и неких политичких аналитичара, био је то класичан „маркетиншки потез” црногорске власти и Мила Ђукановића, али и покушај да и у независној држави задрже све погодности из државне заједнице. Ђукановић је сада у прилици да докаже да су мислили озбиљно када су све ово обећали. Основна права и слободе свим грађанима у Црној Гори, наравно, морају да буду гарантована, али да ли ће грађани Србије бити „домаћи” или странци у Црној Гори вероватно ће зависити од интереса Црне Горе (или бар власти у Црној Гори), а не од било чије добре воље.

То истичу и поједини званичници у Београду (незванично, наравно, јер је Влада Србије више него опрезна у реакцијама првих недеља по црногорском референдуму) када кажу да Србија сада мора врло пажљиво да извага корист и штету од разних могућих опција будућих односа Србије и Црне Горе. У сваком случају, како наводе, сада све зависи од билатералних договора две државе. Представници власти у Србији подсећају шта значи држављанство – право на социјалну и здравствену заштиту, изборно и сва друга права. Све то треба да се уреди, да се види, рецимо, да ли наш пензиони систем то може да покрије, колика би била уштеда у републичком буџету ако би неки црногорски држављани изгубили право да га користе.

Када је реч, рецимо, о проблему студирања (вероватно важнијем за грађане Црне Горе, будући да је црногорских студената у Србији сигурно знатно више него српских или србијанских у Црној Гори), још се не зна шта ће бити ни са онима који су започели студирање, мада је готово сигурно да се у њиховом статусу неће ништа променити. Познато је и да Срби из суседних земаља имају специјалан статус и могу да се школују под истим условима као и грађани Србије.

Услуге смештаја и исхране у Студентском центру „Београд” тренутно користи око 1.100 студената из Црне Горе који су на буџету Србије, а београдски медији су преносили процене да је на факултетима и вишим школама у Србији укупно око 10.000 Црногораца. Они су до сада, као и колеге из Србије, плаћали смештај у студентским домовима прве категорије од 700 до 1.134 динара месечно, а за исхрану су издвајали 109 динара дневно. „Политика” је већ писала о томе да академци–страни држављани не могу да станују у студентским домовима, те да школарина за странце износи и до 3.000 евра (на Архитектонском факултету у Београду). Школарина за странце на београдском Правном факултету износи 1.500 евра, док је за држављане Србије 50.000 динара.

Према званичним подацима Министарства просвете и науке Црне Горе, у Србији има 950 буџетских студената из Црне Горе. Наредне школске године очекује се да дипломира 630 студената, што значи да ће у Србији остати свега 324 студента . Наши извори у Подгорици, међутим, говоре да их је око 8.500 на универзитетима Србије. На факултетима у Црној Гори, према незваничним подацима, студира тек стотинак студената из Србије, претежно из Новог Пазара и Пријепоља. Ипак, ректор Црногорског универзитета проф. др Љубиша Станковић недавно је устврдио да је исти број буџетских студената из Србије који се школују на факултетима у Црној Гори, као што их је из Црне Горе у Србији.

-----------------------------------------------------------

Ако не може Београд – може Бари

Одговорни из црногорске власти уверавају своје грађане да се неће мењати статус црногорских држављана који већ студирају на србијанским факултетима, без обзира на то што је Црна Гора суверена. Такво обећање упутио је и црногорски министар просвете и науке др Слободан Бацковић. Како је рекао, без обзира на промену државног статуса, међународно право каже да се стечена права не мењају, тако да држава Србија не би требало да има другачији третман за студенте од оног који сада има.

За један број студената који ће се уписати наредне године у Србији на факултете које Црна Гора нема, Министарство просвете понудиће финансирање школарине. Пошто смо потписници Болоњске декларације, ми ћемо се потрудити да обезбедимо потпуну мобилност студената. Студирати у Барију или негде друго у Италији није много скупље него у Београду, навео је др Слободан Бацковић.

-----------------------------------------------------------

Шта желе црногорски Срби

Тражим права за народ који представљам, каже Горан Даниловић, потпредседник Српске народне странке из Црне Горе. „И не оспоравам то право другима уколико га желе. Али је извесно да Срби у Црној Гори, дакле бар 32 одсто грађана Црне Горе, желе право на држављанство Републике Србије. Још конкретније: ми смо животно заинтересовани за држављанство Србије, а остали већ имају своје матице и своја права у Црној Гори. Уколико, међутим, неко и од њих жели исто право као и ми, Србија треба да се према њиховом захтеву односи на европски и демократски начин”, истиче Даниловић у изјави за „Политику”, напомињући да треба уважавати и евентуалне сличне жеље припадника других нација.

Како каже, Срби из Црне Горе треба да имају специјалан статус, односно потпуно иста права као грађани Србије када је реч о запошљавању, школовању, лечењу и свему осталом.


Izvor: Politika / Н. Ђурић/Б. Баковић

Спас у двојном држављанству

Специфичан положај Црногораца
који већ раде у Србији


Србији ће највише недостајати директори и, уопште, руководећи кадар из Црне Горе, каже у шали министар за рад, запошљавање и социјалну политику Слободан Лаловић, коментаришући недавну изјаву директора црногорског Завода за запошљавање Бранимира Бојанића. Бојовић је пре неколико дана оценио да разлаз неће имати никакве последице на запослене ни са једне стране границе, тим пре што су и Србија и Црна Гора заинтересоване за одржавање досадашњих односа. „Србија зато што ће део незапослених моћи да запосли у Црној Гори, а Црна Гора зато што јој фали тај део радне снаге за обављање послова у туризму, грађевинарству, пољопривреди, трговини.” Лаловић, међутим, напомиње, да неће ипак све бити исто.

– Држављани Црне Горе ће за нас постати странци кад она буде и међународно призната земља. То значи да ће њени држављани доћи под удар Закона о запошљавању страних држављана – каже Лаловић, уз опаску да је министарство на чијем је челу већ припремило нови закон о запошљавању странаца који би на јесен требало да буде и усвојен.

Тај нови закон предвиђа проширење круга страних држављана који ће бити изузети од обавезе да траже радну дозволу, а међу њима су и оснивачи фирми, страни инвеститори, чланови органа управљања, менаџмент страних фирми које су овде основале своје огранке.

Да подсетимо, према сада важећем закону странац може засновати радни однос уколико има одобрење за стално настањење, односно за привремени боравак у нашој земљи и ако од Националне службе за запошљавање добије одобрење за заснивање радног односа, односно радну дозволу. Уколико на евиденцији Бироа има незапослених домаћих држављана који подједнако испуњавају услове за заснивање радног односа које је одредио послодавац, као и странац коме је одобрен привремени боравак (осим предузетника који запошљава члана уже породице), служба за запошљавање ће одбити захтев за издавање радне дозволе странцу, а послодавцу понудити да бира између незапослених домаћих држављана који испуњавају услове.

Од када су саопштени резултати референдума врло често се поставља и питање шта ће бити са црногорским држављанима који већ раде у Србији, а који не желе да узму држављанство Србије. Према речима министра Лаловића то је питање које ће морати „специфично да се реши”. Он сматра да би они требало да задрже право на посао у Србији зато што су засновали радни однос и стекли одређена права под условима који су важили када су се запошљавали. Управо због свих могућих компликација, Лаловић истиче да је добар предлог министра за државну управу и локалну самоуправу Зорана Лончара да се уведе двојно држављанство.

Када је реч о црногорским држављанима који су у евиденцији Националне службе за запошљавање у Србији министар Слободан Лаловић каже да се још о томе није разговарало те да није извесно да ће они аутоматски из ње бити брисани.

Међутим, сасвим је извесно да двема новим државама, Србији и Црној Гори, предстоји склапање Споразума о социјалном осигурању којима ће бити детаљно регулисане области пензионог и здравственог осигурања као и осигурања за случај незапослености. Такве споразуме Србија је већ склопила са бившим југо републикама.

-----------------------------------------------------------

Без пензија до споразума

Прве последице одласка Црне Горе осетиће пензионери. Званичним признањем Црне Горе, они који тамо живе, а примају пензије из Србије остаће без ове принадлежности све док између две државе не буде склопљен споразум којим ће се ово питање регулисати. Пензије се, како објашњава министар Слободан Лаловић, не могу без одређеног споразума исплаћивати у другој држави, јер за то нема правног основа.

У међувремену, док Црна Гора и формално не стекне статус нове чланице УН, из Србије ће редовно одлазити новац пут Црне Горе.

Након разлаза долази и до промене у начину остваривања права на пензију. Уколико неко, примера ради, у Црној Гори ради 15, а у Србији 25 година, примаће пензију из два дела у свакој од ових држава сразмерно годинама радног стажа које је провео на једном и другом месту.


Izvor: Politika / Ј. Церовина

Црногорски пацијенти - странци?

Држављани Црне Горе дугују
милионе Србији за лечење


Пацијенти из Црне Горе који су досад били упућивани на лечење у Србију имали су исти третман као и грађани Србије. Тако је, на пример, операција срца пацијента из унутрашњости Србије и пацијента из Црне Горе здравственe фондове коштала исто. Осим тога, у Републичком заводу за здравствено осигурање (РЗЗО) Србије кажу да је та установа досад оверавала здравствене књижице пацијентима који су пензије стекли у Црној Гори, а живе у Србији, иако пензиони фонд није уплаћивaо доприносе за њих Србији, него Црној Гори. То није важило за српске пензионере у Црној Гори, јер им тамо нису овераване здравствене књижице. Објашњење црногорских челника из Фонда за такво понашање, како кажу у РЗЗО Србије, било је да Србија не плаћа доприносе за српске избеглице са Косова и Метохије.

– Када се две државе коначно буду раздружиле та ситуација ће сигурно да буде промењена. Да ли ће убудуће пацијенти из Црне Горе, који се буду лечили у Србији, плаћати лекарске интервенције као странци, попут пацијената из бивших југословенских република, зависиће од званичних ставова две владе. Међутим, један од проблема биће и лечење пацијената који су стекли пензију у Црној Гори, а грађани су Србије – каже за „Политику” др Василије Антић, заменик министра здравља Србије.

Такође, надлежни из РЗЗО Србије истичу да су та установа и Фонд за здравствену заштиту Црне Горе и досад функционисали као потпуно одвојене установе које су имале своје правилнике и ценовнике, према којима су покривали трошкове лечење пацијената. Мeђутим, цене здравствених услуга у Србији или у Црној Гори нису се битно разликовале, иако су монете одавно различите. О тим наплатама водили су рачуна искључиво фондови, а не пацијенти. Закључно са 31. 12. 2005. године, РЗЗО Србије је црногорском Фонду исплатио 33 милиона динара и тиме измирио сва дуговања за лечење српских осигураника у Црној Гори. Међутим, дуг црногорског фонда Србији истог датума износио је 110.000.000 динара. Тај дуг није измирен, као ни дуг Републике Српске који износи око 2.000.000 евра.

Наводећи да постоје два типа здравствене заштите – хитна здравствена заштита и када се пацијент упућује на лечење у другу установу, републику или државу, др Антић каже да из Србије досад нико није упућен на лечење у Црну Гору.

– Новац који је српски РЗЗО платио њиховим здравственим установама је углавном за хитну здравствену заштиту наших грађана, који су се тамо нашли на летовању, пропутовању или гостовању. Углавном су пацијенти из Црне Горе упућивани на лечења у Србију, јер се многе специјалистичке процедуре не раде код њих – истиче др Антић.

Мило Ђукановић је у више наврата обећао грађанима Црне Горе да ће и даље, након што Црна Гора буде независна, у Србији бити лечени као и пре.

Ипак, да независност Црне Гори повећава и њена издвајања у здравству сведочи Финансијски план за ову годину Фонда за здравствено осигурање. Овим документом је прецизирано да је за лечење домаћих осигураника у установама ван Републике опредељено више од девет милиона евра. За амбулантно лечење ван Црне Горе предвиђено је 524.111, за стационарно 8.149.212 и близу пола милиона евра за остала права из здравствене заштите. У овом износу, наводи се у плану Фонда, планирана су средства за лечење у Војној болници у Мељинама, Институту „Др Симо Милошевић” у Игалу, затим, трошкови лечења по конвенцијама и у здравственим установама у Србији.

Током 2005. године Фонд је за лечење црногорских држављана у Србији одвојио три милиона и триста хиљада евра, а за медицински третман 40 пацијената у иностранству – око 400.000 евра.

-----------------------------------------------------------

Шта Црногорци немају

Грађанима Црне Горе у њиховој земљи нису доступни операција срца, коронографија, неурохирургија, грудна хирургија, бројне операције код деце, малигна зрачења и најсложеније лабораторијске анализе (на пример, утврђивање коксаки вируса). Према речима др Василија Антића, све су то скупе лекарске интервенције и дуговања за њих су директна штета за осигуранике земље којима се дугује.

-----------------------------------------------------------

На терету пореских обвезника Србије

Доктор Василије Антић, заменик министра здравља Србије, каже да УНДП и друге светске организације у Црној Гори већ раде на томе како да се пронађе најбољи модел за лечење пацијената ван матичне државе.

– Црногорски држављани не смеју и не треба да изгубе здравствену заштиту у Србији. Солидарност и хуманост се не смеју заборавити, али такође ни трошкови који се наплаћују од пореских обавезника Србије. За хитну здравствену заштиту Србија има потписане уговоре о социјалном осигурању са свим европским земљама и са још више од 50 земаља света, који омогућавају нашим грађанима у тим земљама да добију неопходну хитну медицинску помоћ. Касније фондови тих земаља обављају наплате. У припреми је такав уговор и за Црну Гору, а о осталим видовима лечења биће донете одлуке после утврђивања званичних ставова влада – истиче др Василије Антић.


Izvor: Politika / Н. Ђурић/Г. Башовић

 Rešavanje svih pitanja oko Vojske SCG do kraja avgusta
Status aktivnih vojnika je lako rešiv

Vojska Srbije i Vojska Crne Gore na najdostajanstveniji način rešiće sve probleme proistekle nedavnim razlazom Srbije i Crne Gore, bile su prve reči pukovnika Podgoričkog korpusa Čeda Marinovića.

On je saopštio „Blicu“ da je juče pre podne anketna komisija Ministarstva odbrane boravila u Podgoričkom korpusu, i da su u odličnoj atmosferi doneli zaključke koji će bezbolno i na najbolji način rešiti prvi i najveći problem, a to je da se profesionalni pripadnici do sada zajedničke vojske, na službi u Crnoj Gori, kojima je domicilna država Srbija, naravno oni koji to žele, presele u svoju državu i tamo nastave profesionalnu vojnu službu.

- Zaključeno je da 31. avgust bude krajnji rok za rešavanje svih kadrovskih pitanja vezanih za Vojsku Srbije i Vojsku Crne Gore. To podrazumeva da će sva lica koja žele da nastave vojnu karijeru u Srbiji, odnosno u Crnoj Gori, do tog datuma biti postavljena na svojim mestima, i time će biti rešena pitanja njihove dalje vojne službe. Inače, u Podgoričkom korpusu ima 64 oficira, 29 podoficira i šest civilnih lica, odnosno ukupno 99 profesionalnih pripadnika vojske koji žele da nastave vojnu karijeru u državi Srbiji. Na pitanje „Blica“ kako će biti izvršena zamena stanova, koje pojedini pripadnici vojske poseduju u Crnoj Gori, pukovnik Marinović je saopštio da na jučerašnjem sastanku u Podgorici o tome nije raspravljano. On je kazao da će stan ostati u vlasništvu onoga čiji je bio, a oni koji su imali službene stanove, moraće da ih vrate. U Srbiji postoji 600 profesionalnih pripadnika vojske rođenih u Crnoj Gori, i prema rečima pukovnika Marinovića, komisija će do 15. juna izvršiti anketu koliko njih želi da nastavi vojno službovanje u Crnoj Gori. Marinović je saopštio da će crnogorski kadrovi, koji se školuju na Vojnoj akademiji u Beogradu, završiti započeto školovanje, a oni koji to požele u budućnosti, moraće da sačekaju rešenje koje će doneti nadležni državni organi. Teško je ovih dana dobiti bilo kakvu određenu informaciju od oficira državljana Srbije, koji su na službi u Crnoj Gori, o njihovim daljim planovima. Gotovo identičan odgovor svih glasi: „Zabranjeno nam je da dajemo bilo kakve izjave za štampu.“ Ipak, jedan od pripadnika Podgoričkog korpusa, državljanin Srbije, sa oficirskim činom na ramenima, pristao je za „Blic“ da saopšti svoje planove, ne želeći da mu se ime navodi u novinama.

- Ja ostajem na službi u Crnoj Gori. Ovde sam se oženio, žena mi je Crnogorka, zaposlena je, imam decu, imam stan i nema potrebe da se sada selim. Prema tome, sedi gde si, što kaže naš narod. Ovde ako i dođe do otpuštanja, pa ima hleba i na drugim mestima - kaže naš sagovornik.



Izvor: Blic \ Baćo Ćetković

Srbija priznala Crnu Goru   
Beograd -- Srbija je priznala nezavisnu Crnu Goru.

Na sednici Vlade Srbije, koja je u toku, usvojena je odluka o priznanju nezavisne Crne Gore i o uspostavljanju diplomatskih odnosa s tom državom.

"Posle odluke Skupštine Srbije donete 5. juna, kojom se konstatuje samostalnost Crne Gore, stekli su se uslovi da Vlada Srbije, u ime Republike Srbije, prizna Republiku Crnu Goru i da budu uspostavljeni diplomatski odnosi, čime se doprinosi razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa", saopšteno je iz Vlade.

"Na sednici je donet zaključak da državljanima Crne Gore koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije bude omogućen prijem i u državljanstvo Srbije, a Vlada je Ministarstvu unutrašnjih poslova naložila da po tom pitanju pripremi odgovarajući akt. Vlada je donela i zaključak da crnogorskim državljanima treba da bude omogućeno da u pogledu načina studiranja budu izjednačeni s državljanima Srbije i naložila Ministarstvu prosvete i sporta da po tom pitanju pripremi odgovarajući akt", saopštava Vlada.

Crnu Goru do danas priznale su, među ostalima, SAD, Rusija, Island, Hrvatska, Kina, a Evropska unija je svojim članicama preporučila priznanje Crne Gore, što je do sada uradilo više zemalja Evropske unije.


Izvor: B92

VLADA SRBIJE DONELA ODLUKU O PRIZNAVANJU CRNE GORE

Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici donela Odluku o priznavanju Republike Crne Gore. 'Posle Odluke Narodne skupštine Republike Srbije, donete 5. juna kojom se konstatuje samostalnost Republike Crne Gore, stekli su se uslovi da Vlada Srbije, u ime Republike Srbije, prizna Republiku Crnu Goru i da se uspostave diplomatski odnosi, čime se doprinosi razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa', navodi se u saopštenju.

Na sednici je donet Zaključak da se omogući crnogorskim državljanima, koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, prijem i u državljanstvo Republike Srbije. Vlada je naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da po ovom pitanju pripremi odgovarajući akt.

Vlada je donela i Zaključak da se omogući crnogorskim državljanima da u pogledu načina studiranja budu izjednačeni sa državljanima Republike Srbije i naložila Ministarstvu prosvete i sporta da po ovom pitanju pripremi odgovarajući akt.


Izvor: RTS

  Aplauz za vladu Srbije i Vuka Manitoga, koji je pre svih pozdravio nezavisnu Crnu Goru!

Vlada Srbije juče zvanično priznala Crnu Goru kao nezavisnu državu
Crnogorcima dvojno državljanstvo

Vlada Srbije juče je, posle 12 dana od proglašenja crnogorske nezavisnosti, priznala državu Crnu Goru i istovremeno odlučila da se crnogorskim državljanima koji žive u Srbiji omogući dvojno državljanstvo.

Na jučerašnjoj sednici doneta je i odluka da studenti sa crnogorskim državljanstvom na univerzitetima u Srbiji imaju istovetan status kao i studenti koji su državljani Srbije.

Iz Vlade je saopšteno da su se posle odluke Skupštine Srbije 5. juna, kada je konstatovana samostalnost Crne Gore, „stekli uslovi i za uspostavljanje diplomatskih odnosa, čime se doprinosi razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa“.

- Do naredne sednice Vlade Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije trebalo bi da kao nadležno ministarstvo pripremi akt kojim bi se konkretno odredilo kako će teći procedura kojom će državljanima Crne Gore biti omogućeno dvojno državljanstvo - rekao je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar.

Lončar je pročitao odluku Vlade novinarima, a na insistiranje da odgovori zašto je Srbija tek sada priznala nezavisnu Crnu Goru, on je rekao da su se „tek sada stekli uslovi da se to dogodi“.

Kada je reč o izjednačavanju statusa crnogorskih i srpskih studenata, interesantno je da je pre dva meseca, u aprilu, ministar prosvete Slobodan Vuksanović tvrdio da će 10.000 crnogorskih studenata biti stranci. Ministar za rad i socijalna pitanja Slobodan Lalović svog kolegu je juče odbranio rečima da Vlada Srbije smatra da „štetne posledice razdvajanja ne treba da pogode građane i državljane Crne Gore“.



Izvor: Blic \ N. M. J.