Inspektori kod Marovića
27. maj 2006

BEOGRAD - Poslednjih dana protekle radne nedelje grupa od petnaestak bu­džetskih inspektora krenula je u kontrolu poslovanja organa državne zajednice SCG smeštenih u Palati federacije - potvrđeno je u subotu "Novostima".
Kontrola će se nastaviti i narednih dana a posle toga sa svim nalazima biće upo­znata javnost.
Inače, prvog dana rada u nekadašnjem SIV-u inspektori su nekoliko sati proveli u službama generalnog sekretarijata saveta ministara i u kabinetu, još uvek aktu­elnog, predsednika SCG Svetozara Marovića.
- Za sada nema informacija o rezultatima kontrole, ali je tih nekoliko sati rada i prekratko vreme da bi se otkrilo bilo šta epohalno - kaže izvor "Novosti".
Kako saznajemo, zaposleni u Palati federacije, kako su prethodnih dana i naja­vljivali, vrlo predusretljivo su dočekali inspektore budžetske inspekcije. Istina, ve­ćina njihovih šefova koji su crnogorski kadar, nisu bili na poslu, s obzirom da je već višegodišnja praksa da kadrovi sa "podgoričke liste" petkom nešto ranije od­laze sa posla, a sve kako bi stigli da se prevezu do Crne Gore, gde po pravilu, provode vikend.
Očekuje se da će oni susrete sa inspektorima imati već u ponedeljak.
Zaposleni u Palati federacije dodaju da se posledica referendumskog rezultata u Crnoj Gori osetila već tokom prošle nedelje, kada iz srpskog trezora nisu stigla devizna sredstva za ranije planirana putovanja u inostranstvo.



"TROŠKOVNIK" USKORO
MINISTARSTVO finansija odnosno Trezor Srbije je još pre referenduma izraču­nao koliko je predsednik SCG Svetozar Marović u ovoj godini potrošio srpskih para za službena putovanja u inostranstvo, a gde je, posebno u poslednje vre­me uglavnom promovisao crnogorsku nezavisnost. Koliko je to novca, znaće se verovatno uskoro, a oficijelni podaci govore da je Srbija samo za rad kabine­ta predsednika Marovića za prvih pet meseci potrošila oko 30 miliona dinara.
PREDRAG BOŠKOVIĆ
POLITIČKA INSPEKCIJA

ZAMENIK ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i crnogorski ministar za ekonomiju Predrag Bošković ocenio je za podgoričku štampu da nije bilo razlo­ga za "upad" inspektora Ministarstva finansija Srbije u Palatu federacije.
Prema njegovim rečima, "to je politička igra" ministra finansija Srbije Mlađana Dinkića "protiv Crne Gore i crnogorskog kadra".


Izvor: Novosti

    
Nacrt ugovora o studiranju

PODGORICA - Crnogorsko Ministarstvo prosvete pripremilo je Nacrt ugovora o školovanju studenata iz Srbije u Crnoj Gori i obrnuto, koji će uskoro biti ponuđen srpskoj strani, rekao je juče ministar prosvete Crne Gore Slobodan Backović.

On je rekao agenciji Beta da će Nacrt ugovora biti ponuđen za razgovor kada vlade dve države budu dogovorile "proceduru razlaza", odnosno posle međunarodnog priznanja nezavisnosti Crne Gore. Ministar je ponovio da se status studenata iz Srbije, koje je referendum zatekao na studijama u Crnoj Gori, neće ni u čemu menjati. Isti stav očekuje se i za zatečene studente iz Crne Gore u Srbiji, dodao je Basković.

Ako Vlada Srbije ne bude poštovala stečena prava crnogorskih studenata, Vlada Crne Gore je za takvu situaciju pripremila odluku koja bi omogućila da se povoljno reše ta pitanja, rekao je on. Backović je dodao da će ta odluka biti usvojena "onog trenutka kada bude neophodno", odnosno ako i kad Vlada Srbije odluči da promeni status crnogorskih studenata. Crnogorska vlada je ranije obećala da će onim studentima u Srbiji, koji se školuju o trošku države Srbije, ponuditi da se prebace na Univerzitet Crne Gore u slučaju promene njihovog statusa.


Izvor: Glas Javnosti

znaci vec je krenulo.......
a koliko to studenata iz zemlje Srbije ima u CG a koliko iz CG u Srbiji?
pa kome je tu veci interes?

a da ne pricam o tome kakve sam sve likove i kojih sve mogucnosti sretala a da su bili bas iz CG kada sam krenula na fakultet......

mah......

Bratska međa
Na graničnom prelazu između Srbije i Crne Gore nema rampi, na srpskoj strani jarbol bez zastave, a preko puta odavno se vijori crveni barjak

GOSTUN - Kad krenete prema Crnoj Gori i dalje će vas jedino mobilni telefon obaveštavati da ste blizu granice. Naime, već na nekoliko kilometara pre administrativne granice ulazite u mreže "Moneta" i "Pro Montea". Nekoliko dana nakon referenduma, na graničnom punktu Gostun vozila se i dalje zaustavljaju pomoću saobraćajnog znaka, bez rampi. Ovde je nedavno postavljen jarbol, ali još nije stigla srpska zastava. Za razliku od naših suseda, mi smo i ovde pokazali svoju nespremnost.

Granični punkt deluje sasvim obično. Kolona od desetak kamiona i šlepera čeka na prolazak, putnički automobili prolaze bez većeg zadržavanja. Ne stvaraju se kolone ni sa jedne strane. U nekoliko kontejnera poređanih jedan do drugog smešteni policajci, carinici, tržišni inspektori, špediteri. Svi oni se žale na nepodnošljive uslove u kojima rade.

- Kontrola prolaska vozila na ovom punktu obavlja se kao i dosad. Nema većih gužvi i dužeg čekanja. Ako se nešto promeni, zeleni karton i slično, ljudi će biti na vreme obavešteni - kaže nam inspektor iz Prijepolja i dodaje da nemaju nikakvih uslova za rad.

Tržišna inspektorka iz Priboja ističe da su ove nedelje gužve manje nego, recimo, prethodne, kad su mnogi požurili da prevezu robu u Crnu Goru, strahujući da će se nakon referenduma nešto drastično promeniti. Miloje Perović, vozač šlepera iz Nikšića, odvezivao je ceradu da bi kamion bio pregledan. Nije baš bio previše raspoložen za priču.
- Šta ste očekivali da će se promeniti? Odavno su to već dve države, svi su to znali, ali su ljudi upućeni jedni na druge - kaže Miloje.

Njegov kolega iz Mojkovca bio je nešto rečitiji, ali uz molbu da mu ne objavljujemo ime.
- Pravoslavci su bili većinom za zajedničku državu, ali jedan deo onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci presudio je s muslimanima, Albancima i Hrvatima. U mom komšiluku dvije rođene sestre se zavadile, jedna glasala za nezavisnost, da joj snaha ne bi izgubila posao u državnoj službi. Druga je kune i tvrdi da joj kućni prag neće preći - priča ovaj Mojkovčanin.

Dvojica Tivćana vraćaju se u Crnu Goru. Na referendumu nisu glasali. Kažu, službeno bili odsutni. Pitamo ih - šta očekujete da zateknete dole?
- Isto što i pre. Malo više sunca odgovaraju uglas.

Crnogorski punkt u Dobrakovu, nekoliko kilometara od Gostuna, gotovo da liči na pravi pogranični prelaz. Znatno je sređeniji i opremljeniji od našeg. Policijski starešina kaže da nema snimanja i razgovora za novine bez odobrenja iz Podgorice. Carinici nam potvrđuju da se njihova kontrola odvija kao i pre referenduma.

U Dobrakovu srećemo sedamdesetogodišnjeg Šaćira Kolića. Kaže da u tom mestu živi trista duša i da nikada, pa ni sada nakon referenduma, nije imao osećaj da živi na pravoj granici.
- Odem često u Brodarevo, carinici me samo zaustave, ponekad i ne zaustave, ali nikada bilo kakav problem nisam imao. Našim komšijama iz Vrbnice, s druge strane granice, mnogo je teže. Pripadaju Sjenici, a sve nose na pijac u Bijelo Polje - kaže on.


Izvor: Kurir / ZVONKO PRIJOVIĆ

Ugovor između Crne Gore i Srbije regulisaće lečenje

„Nakon regulisanja odnosa Srbije i Crne Gore stanje u njihovim zdravstvenim sistemima biće definisano međusobnim ugovorima“, izjavio je juče ministar zdravlja Srbije dr Tomica Milosavljević.

- Sada je potpuno neprimereno pričati o tome, ali će u budućnosti postojati određena pravila i procedura pod kojom će se građani Crne Gore moći lečiti u Srbiji. I do sada su zdravstveni sistemi Srbije i Crne Gore bili potpuno nezavisno organizovani i finasirani od strane zdravstvenih osiguranja koje je obavezno i u Srbiji za građane SCG. Građanin Srbije u Crnoj Gori se, obično, lečio tokom letovanja i to su pretežno bila hitna stanja, a po propisima bilo je obezbeđeno i hitno zbrinjavanje građana Crne Gore u Srbiji - rekao je ministar zdravlja.

Kako je naveo Milosavljević, zbog realne situacije ima pacijenata iz Crne Gore koji su u bolnicama u Srbiji lečeni i van tih propisa, uglavnom je u pitanju dečja, neuro i kardiohirurgija u vrhunskim ustanovama. Račune je tada najčešće plaćalo zdravstveno osiguranje. Poslednja analiza, od pre dva meseca, pokazala je da je Crne Gora dugovala više od 100 miliona dinara, ali i da je pred referendum o državnom statusu Crne Gore većina tih dugova izmirena.

Juče je obeležen i Svetski dan borbe protiv bolesti digestivnog trakta. Milosavljević je rekao da je ove godine u fokusu Svetskog dana borbe protiv oboljenja digestivnog trakta veza između infekcije helikobakterom pilori i pojave malignih oboljenja želuca.

Prema podacima Ministartsva zdravlja Srbije, u svetu od te infekcije godišnje oboli više od 900.000 ljudi, a taj broj je znatno veći u nerazvijenim nego u razvijenim zemljama.

Svetski podaci ukazuju da se da se infekcija helikobakterom pilori može vezati za više od 60 odsto malignih tumora želuca koji se dijagnostikuju.



Izvor: Blic \ I. M.

Биће онако како шиптари буду хтели.

                         

Referendum i stara devizna štednja

Crna Gora ne priznaje dugove srpskih banaka

Povodom rezultata crnogorskog referenduma Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je prebivalište građana jedini osnov za vraćanje duga po osnovu stare devizne štednje. Nasuprot tome, Centralna banka Crne Gore (CBCG) saopštila je da će insistirati da se obaveze po tom osnovu izmiruju prema sedištu poslovne banke i njenih filijala.

U postupku evidentiranja potraživanja građana Crne Gore po osnovu stare devizne štednje za mesec dana prijavljena je suma od 32 miliona evra. Na osnovu toga u CBCG procenjuju da obaveze Srbije prema crnogorskim građanima-štedišama iznose oko 50 miliona evra. Budući da aktuelna vlast u Crnoj Gori nije priznala Savezni zakon u regulisanju javnog duga, donet 4. jula 2002. godine, u CBCG smatraju da Srbija treba da obešteti sve štediše koji su novac držali u filijalama srpskih banaka u Crnoj Gori („Jugobanka“ u Kotoru i Herceg Novom, „Invest banka“ u Podgorici, „JIK banka“ u Baru...) bez obzira na njihovo trenutno prebivalište. Isplata duga prema prebivalištu građana, stav je CBCG, pravno, ekonomski i moralno je neprihvatljiva.

U NBS podsećaju da je Srbija radi izmirenja obaveza prema građanima emitovala obveznice u potpunosti u skladu sa pomenutim saveznim zakonom, dok je Crna Gora to pitanje regulisala donošenjem svog zakona, ne prihvatajući teritorijalni princip. Zbog neusaglašenosti propisa, građanima koji žive u Crnoj Gori a štedeli su u filijalama srpskih banaka u toj republici, dug se ne vraća ni iz budžeta Srbije, ni iz budžeta Crne Gore. U novonastalim okolnostima, smatraju u NBS, sva nerešena pitanja vezana za staru deviznu štednju moraće da se reše pregovorima nadležnih organa SCG.

Valja, međutim, podsetiti da je pitanje stare devizne štednje jedino koje je ostalo nerešeno i u pregovorima o sukcesiji između bivših republika SFRJ. Ukoliko bi prihvatila crnogorski model po kom obaveza vraćanja duga zavisi od sedišta banke, Srbija, kao republika SFRJ sa najvećim brojem filijala svojih banaka u drugim republikama, finansijski ne bi dobro prošla. Jer, zahtev identičan crnogorskom mogle bi da istaknu i Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH.



Izvor: Blic \ B. Ć. - B. K.

Neizvesna sudbina oko 3.000 ljudi koji su radili za državnu zajednicu SCG

Bez države nema ni posla ni plate

Nijedan organ države ne vodi računa o armiji onih koji će se uskoro naći na birou rada. Nadležni gluvi na apele Sindikata institucija državne zajednice SCG da se pripremi socijalni program

BEOGRAD - Više od 2.800 ljudi u organima državne zajednice strepi za svoju budućnost. Posle referenduma u Crnoj Gori i odluke o odvajanju, njihova sudbina je krajnje neizvesna - veliki broj će se verovatno naći na ulici, bez radnog mesta, mogućnosti da nađu novi posao, rešenog stambenog pitanja... Zasad nijedan državni organ, ni u Srbiji, a ni u Crnoj Gori, ne nudi rešenje za armiju službenika takozvane savezne administracije, koja je praktično proglašenjem dve odvojene države ostala ni na nebu ni na zemlji.

- U ovom trenutku niko ne može da nam kaže šta će biti s nama. Pretpostavili smo šta može da se dogodi sa državom i već godinu dana se obraćamo Savetu ministara i Generalnom sekretarijatu, koji su zvanično još uvek naši poslodavci, da nam ponude socijalni program. Pisali smo i molili ih, ali niko nije hteo ni da nas primi, a kamoli da nas udostoji odgovora - izjavila je za Glas Milena Jočić, član Izvršnog odbora Sindikata institucija državne zajednice SCG.

Prema rečima Mire Vujović, direktor službe za finansije u Generalnom sekretarijatu, na platnom spisku državne zajednice u aprilu je bilo tačno 2.780 ljudi, ne računajući izabrana i postavljena lica. Pomenuta cifra obuhvata i administraciju Ministarstva spoljnih poslova, od kojih je 574 u zemlji, a 686 u predstavništvima u inostranstvu.
      

NEMA NIKAKVOG PROGRAMA

- Jedini zakon koji se bavi zaposlenima u saveznoj administraciji je Zakon o Saveznom izvršnom veću iz sedamdesetih godina koji je, uz mnoge izmene i dopune, još na snazi. Ipak, taj zakon se nikad nije sprovodio pošto nije bilo dovoljno novca za to. Tako, on predviđa pravo na 24 plate, otkup radnog staža, administrativnu penziju... Kako će biti rešeno pitanje zaposlenih u administraciji državne zajednice, niko ne zna. Nema nikakvog programa niti nagoveštaja o njemu. Ostalo je, dakle, da se dve vlade dogovore šta će s njima - kaže Mira Vujović, direktor službe za finansije u Generalnom sekretarijatu, i podseća da će dosta nadležnosti preći na Srbiju kao naslednicu državne zajednice, te tako i veliki broj zaposlenih.

DAT ROK NADLEŽNIMA

Dok je još postojala nada da će zajednička država opstati, u Beogradu su pre dve godine bili preduzeti radikalni koraci da se smanji savezna administracija, pa je uz otpremninu od 24 plate otišlo više od 2.000 ljudi. Sada se otpremnina ne pominje.
- Dali smo rok od sedam dana nadležnim funkcionerima da reše zahtev sindikata u vezi sa sudbinama 2.800 ljudi. Ukoliko se ogluše, bićemo prinuđeni da iskoristimo jedino preostalo pravo i obratimo se međunarodnim institucijama - kaže član Izvršnog odbora Sindikata, institucije koja je takođe pred gašenjem.
      
   
   

Milena Jočić kaže da su ljudi svesni da će Srbija preuzeti deo zaposlenih, ali su zabrinuti za sudbinu onih čije će službe nestati, poput Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom ili Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose...

- Svi smo sada u šoku i veoma zabrinuti. Zbog toga je sindikat uputio poslednji apel najvišim funkcionerima državne zajednice i Srbije sa molbom da što pre reše problem. Obraćali smo se i ministru Slobodanu Laloviću, ali na osnovu onoga što nam je pre mesec dana rečeno u Ministarstvu rada Srbije, ni od njih ne možemo ništa da očekujemo - objašnjava Jočić i dodaje kako ima tragičnih slučajeva, pa i pokušaja samoubistva, ali da o tome ne želi javno da govori kako ne bi bilo pogrešno shvaćeno.

Najgore je, smatra ona, što i naša javnost nije previše zainteresovana, pošto postoji negativan stav prema zaposlenima u administraciji uopšte. Postoji uverenje da ćate ništa ne rade, a imaju visoke plate, beneficije, da lako dolaze do stanova...

- Prosto, smatra se da smo neka zaštićena kategorija, a povezuju nas sa beneficijama koje uživaju funkcioneri. Ali, istina je sasvim drugačija, ljudi se bukvalno bore za život. Plate zaposlenih sa srednjom stručnom spremom su između 10.000 i 12.000, a visokoobrazovani sa dugim minulim radom u proseku primaju 22.000 dinara. Poslednji put je stan nekom radniku u saveznoj administraciji dodeljen pre skoro 30 godina.

Jočić kaže da je, na drugoj strani, u pitanju veoma stručan kadar, da su ti ljudi bili veoma lojalni "svakoj Jugoslaviji", od SFRJ i SRJ do SCG, a da se ispostavilo da se stručnost i vernost državi nikako ne isplati.

Prema rečima Mire Vujović, budžetska inspekcija se trenutno nalazi u Palati federacije gde, pored ostalog, proverava ko je državljanin koje republike. Sudbina zaposlenih, smatra ona, zavisi od dve vlade, Srbije i Crne Gore.

Sudeći, međutim, po izjavama ministra finansija Mlađana Dinkića, državljani Crne Gore zaposleni u administraciji u Beogradu, izgubiti posao. On im je nedavno poručio da "treba da se vrate odakle su došli". Mislio je, verovatno, na izabrana i postavljena lica, od poslanika u Parlamentu SCG do ministara i pomoćnika ministara, odnosno direktora i pomoćnika direktora u institucijama državne zajednice.

Sve u svemu, takvih nema više od stotinak ljudi. Ne zna se ko od 2.800 ljudima ima državljanstvo SRJ, odnosno nema srpsko. Saznajemo da su mnogi ljudi bili zatečeni jer nikada nisu vodili računa o tome da li im u knjizi državljanstva piše savezno ili republičko jer su mogli da biraju i imaju oba, navodno, bez posledica.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Dapčević - A. Ivanović

Mogući problemi za penzionere iz Srbije koji žive u Crnoj Gori

Kada se Crna Gora i zvanično osamostali i postane međunarodno priznata država, državljani Crne Gore u Srbiji imaće status stranaca, a što se tiče njihovog radnog statusa, doći će pod udar Zakona o zapošljavanju stranaca, izjavio je juče Slobodan Lalović, republički ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, navodeći da se usvajanje ovog zakona očekuje na jesen.

Kada je reč o crnogorskim državljanima koji već rade u Srbiji a ne promene državljanstvo, Lalović je, naglašavajući da je reč o njegovom ličnom stavu, rekao da bi oni trebalo da zadrže pravo na posao koji rade, jer su radni odnos zasnovali po ranijim zakonskim propisima.

Prema njegovim rečima, najveći problemi zbog osamostaljenja Crne Gore mogli bi se desiti u sektoru isplate penzija.

- Kada i stvarno postanemo dve države, izgubiće se pravni osnov za isplatu penzija iz našeg penzijskog fonda građanima koji žive u Crnoj Gori. Sada ta isplata ide normalno, ali kada do osamostaljenja dođe, to više neće moći - rekao je Lalović i pojasnio da je uslov da posle stvarnog razdvajanja penzije za Crnu Goru ponovno krenu zaključenje međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i Crne Gore.

A što se tiče perioda od sada pa do konačnog razdvajanja, penzije bi se u Crnu Goru slale normalno kao i sada, rekao je on.



Izvor: Blic \ R. M.

U Srbiju hoće da dođe blizu 400 oficira

Izglasavanjem nezavisne Crne Gore otvara se pitanje sudbine pripadnika bivše Vojske SCG. Do sada je već oko 300 pripadnika Mornarice Vojske Srbije i Crne Gore i oko 80 pripadnika Podgoričkog korpusa podnelo zahtev da profesionalnu službu nastavi u Srbiji, tvrde nazvanični izvori.

U Ministarstvu odbrane, međutim, tvrde da još ne raspolažu sa tačnim brojem zahteva za prekomandu sa obe strane, ali kažu da će se optimalno rešenje naći, iako naglašavaju da ono ne zavisi od vrha vojne vlasti.

- Država mora da se odredi prema pitanjima kadrova VSCG, a to će svakako zavisiti od potreba i mogućnosti. Ispoštovaćemo svaku odluku državnog rukovodstva. Sudbinu pripadnika bivše VSCG treba da reše Skupština, Vlada i predsednik države. Svaku njihovu odluku mi ćemo realizovati - kaže Zoran Puhač, portparol Ministarstva odbrane. Pred sam referendum ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je da će svim pripadnicima vojske koji službuju u Crnoj Gori, ukoliko izraze želju, biti omogućeno da profesionalnu karijeru nastave u Srbiji. Ali o tome još nije postignut dogovor, iako je komandama vojnih jedinica u Srbiji do sada zahteve za prekomandu podnelo nekoliko desetina oficira i podoficira, koji žele da službuju u Crnoj Gori, gde trenutno radi oko 4.000 ljudi, uključujući i zaposlene u Ministarstvu odbrane.



Izvor: Blic \ T. N. Đ.