Prijateljsko priznavanje
E. V. N., 15. jun 2006

SRBIJA je priznala Crnu Goru. Odluka doneta na sednici Vlade Srbije.

Posle odluke Narodne skupštine Srbije, od 5. juna, kojom se konstatuje samostalnost Republike Crne Gore, stekli su se uslovi da Vlada Srbije, u ime Republike Srbije, prizna Republiku Crnu Goru i da se uspostave diplomatski odnosi, čime se doprinosi razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa, saopšteno je iz Vlade Srbije.

- Svako priznanje je unilateralan, jednostran čin, i ono, naravno, ne podrazumeva reagovanje druge strane, mada se očekuje da će Vlada Crne Gore, verovatno, izraziti zadovoljstvo zbog toga - za "Novosti" komentariše odluku Vlade Srbije dr Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

PRIZNANjE
GOVOREĆI o daljoj proceduri, profesor Visković objašnjava da posle toga slede pregovori o uspostavljanju diplomatskih odnosa, što se može uraditi na više načina: zaključivanjem sporazuma, razmenom nota. Posle toga se dogovara o otvaranju diplomatskih predstavništva i, otvaraju se diplomatska predstavništva i u jednoj i u drugoj zemlji.

- Priznavanje Crne Gore učinjeno je u dobrom trenutku, možda se moglo i malo ranije, ali nije kasno, kaže za "Novosti" profesor Visković.

Posle svega, u odnosima Beograda i Podgorice, kao što je i premijer Koštunica rekao Solani, nije nam potrebna posebna pomoć drugih. Bilo bi veoma loše da se u tim razgovorima pojavljuju treći posrednici. To su toliko normalne stvari i toliko uobičajene za međudržavne odnose svih zemalja, pa čak i posle ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, takve su stvari učinjene, a kamoli kada se radi o odvajanju Crne Gore - kaže profesor Visković.

DRŽAVLjANSTVO
VLADA je zakučila i da se omogući crnogorskim državljanima, koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije, prijem i u državljanstvo Republike Srbije i naložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da pripremi odgovarajući akt.

Državljani Crne Gore do sada su upisivani u srpsku knjigu državljana samo na osnovu dva uslova - da su uredno prijavljeni u Srbiji i da imaju navršenih 18 godina. Iz policije sumnjaju da se, posle zaključka Vlade Srbije, Crnogorcima može dati manje uslova za dobijanje srpskog državljanstva.

Trenutna pojednostavljena procedura za crnogorske državljene ozakonjena je decembra 2004. godine, a zakon je u praksi zaživeo dva meseca kasnije. Prema ovom Zakonu o državljanstvu Republike Srbije, državljani Crne Gore u Srbiji dobili su privilegovan položaj u odnosu na ostale strance koji žele naše državljanstvo.

- Liberalni zahtevi za upis su dosta povoljni za podnosioce zahteva - navode u MUP. - Sačekaćemo odluku Vlade Srbije i predložićemo odgovarajući zakonski akt. Ali, ne verujem da crnogorskim državljanima možemo dati bolje uslove od trenutnih.

Prema zakonu, Crnogorci, kojih po evidenciji MUP ima oko 260.000, zahtev za upis u knjigu državljana Srbije podnosili su u odeljenju unutrašnjih poslova gde su prijavljeni. O dodeli državljanstva odlučuje MUP Srbije, a do sada su samo u retkim slučajevima donesili negativnu odluku po podnosioca zahteva.

STUDENTI
VLADA je donela i zaključak da se omogući crnogorskim državljanima da u pogledu načina studiranja budu izjednačeni sa državljanima Srbije i naložila Ministarstvu prosvete i sporta da pripremi odgovarajući akt.

To, praktično, znači da će akademici iz Crne Gore u predstojećem upisnom roku, na fakultete i više škole u Srbiji, koji počinje 21. juna, kao i njihove kolege iz Srbije, moći da konkurišu za školovanje o trošku budžeta, kao i za samofinansirajuće studije. Za njih neće važiti pravila koja se odnose na studente koji su strani državljani.
AMBASADE

U ODLUCI kojom se priznaje crnogorska nezavisnost, Vlada Srbije je najavila da će uskoro biti uspostavljeni i diplomatski odnosi dveju, sada, samostalnih država.

Prema saznanjima "Novosti", ambasada Srbije trebalo bi da bude - na Cetinju. U tu svrhu logično bi mogla da posluži zgrada srpskog poslanstva u kojoj je u vreme nezavisne Crne gore, do 1918. godine, bilo diplomatsko predstavništvo Kraljevine Srbije.

U Beogradu je za ambasadu viđena crnogorska kuća na Dedinju.

ISKRENO
SRBIJA će uvek imati iskrenog prijatelja u Crnoj Gori.

To je saopšteno iz DPS povodom vesti da je Vlada Srbije priznala crnogorsku nezavisnost.

U DPS posebno pozdravljaju odluku Srbije da izjednači status studenata iz Crne Gore sa kolegama iz Srbije.

- Očekujem da će i budući koraci Vlade Srbije biti usmereni u tom pravcu, na dobrobit građana i Srbije i Crne Gore - izjavio je portparol DPS Predrag Sekulić.


OČEKIVANO
U CRNOGORSKOJ opoziciji gest priznanja ocenjuju kao "očekivan".
- Čestitam Vladi Srbije na ovoj odluci. Sva ponižavanja i uvrede koje su stizale od crnogorskog režima i polovine Crne Gore iza tog režima i najvulgarnijeg, najprimitivnijeg šovinizma, koji se ispoljavao u mržnji prema svemu srpskom, nisu na vlast Srbije uticali da donesu zdrave mere - komentariše Predrag Popović, predsednik Narodne stranke.

PUNI DRŽAVNI SUVERENITET
ŽELIM da vas obavestim da Republika Srbija, na osnovu odluka Skupštine Republike Crne Gore i Narodne skupštine Republike Srbije, priznaje nezavisnost i puni državni suverenitet Republike Crne Gore.

Republika Srbija je istinski opredeljena unapređenju prijateljskih odnosa sa Republikom Crnom Gorom kao nezavisnom i suverenom državom.

Obaveštavam vas da će Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, preduzeti korake za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Republikom Crnom Gorom na nivou ambasadora - navodi se u pismu Borisa Tadića crnogorskom predsedniku Filipu Vujanoviću.

LONČAR
MINISTAR za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je da je Vlada Srbije donela odluku o priznanju Crne Gore kao nezavisne države i odluku da studenti i državljani iz Crne Gore u Srbiji imaju ista prava kao i do sada.

"Vlada je vrlo pažljivo razmotrila osetljiva pitanja studenata i državljana Crne Gore. Već više od jednog veka postoji tradicija da se studenti iz Crne Gore školuju u Srbiji, i iz te tradicije postoje samo pozitivni rezultati. Rukovodeći se time, Vlada je donela zaključak da studenti i državljani Crne Gore u Srbiji imaju ista prava kao i državljani Srbije", rekao je Lončar.


Izvor: Novosti

Carina za vozila iz Crne Gore      
Beograd, Podgorica -- Sva vozila sa crnogorskim tablicama imaće isti tretman kao i ostala vozila koja se uvoze iz inostranstva.

Ministarstvo za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom saopštilo je da neće pokretati inicijativu o izmenama Odluke o uvozu motornih vozila, pa će sva vozila sa crnogorskim tablicama imati isti tretman kao i ostala vozila koja se uvoze iz inostranstva.

U saopštenju se precizira da to podrazumeva obavezno plaćanje carine, poreza, kao i saobraznost sa evro 3 standardima. Ovakav stav Ministarstvo zauzima da se ne bi doveli u neravnopravan položaj oni građani koji su poštovali propise i uvozili vozila saglasno zakonu.

Ista prava studentima iz Crne Gore


Uprkos predreferendumskim najavama ministra prosvete Slobodana Vuksanovića da će, ako se Crna Gora osamostali, njeni studenti u Srbiji biti tretirani kao stranci, Vlada Srbije je uz priznanje Crne Gore kao nezavisne države donela odluku da studenti iz Crne Gore u Srbiji imaju ista prava kao i do sada. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Zoran Lončar, obrazlažući odluku Vlade, rekao je da je ona doneta posle vrlo pažljivog razmatranja pitanja crnogorskih studenata i državljana. "Već više od jednog veka postoji tradicija da se studenti iz Crne Gore školuju u Srbiji i pokazalo se da iz te tradicije postoje samo pozitivni rezultati. Rukovodeći se tim iskustvom, Vlada je donela takav zaključak", rekao je Lončar.

Studentska unija Srbije i Studentski parlament univerziteta Crne Gore podržavaju odluku da crnogorski studenti u Srbiji i narednu godinu upišu pod istim uslovima kao i prethodne. Igor Jezdimirović, predsedavajući Izvršnog odbora SUS-a, za B92 kaže da je u cilju poboljšanja odnosa, sada dve nezavisne države, sa Studentskim parlamentom univerziteta u Crnoj Gori potpisan sporazum o saradnji. "Želja i smisao te povelje je zaštita prava studenata koji iz jedne države studiraju i koriste usluge studenskog stanadarda u drugoj i obratno", objašnjava on.

U pismu Borisu Tadiću, i crnogorski predsednik Filip Vujanović je naveo da "visoko vrednuje" odluku Vlade Srbije da građanima Srbije koji su državljani Crne Gore, omogući dvojno državljanstvo, a studentima iz Crne Gore tretman domaćih studenata. "Poznato vam je moje uverenje da državnu nezavisnost Crne Gore i Srbije doživljavam uslovom i garancijom njihovih ravnopravnih i sadržajnih odnosa", navedeno je u pismu Vujanovića.


Izvor: B92

    
Sindikat državne zajednice traži zaštitu Ustavnog suda Srbije zbog diskriminacije

Uredba favorizuje funkcionere državne zajednice

BEOGRAD - Sindikat institucija državne zajednice i grupa zaposlenih u institucijama bivše države obratili su se Ustavnom sudu Srbije sa zahtevom za ocenu ustavnosti i zakonitosti vladinih uredbi kojima se reguliše položaj institucija i službi bivše SCG i finansiranje nadležnosti koje su prešle na Republiku. Uz to su, kako javlja Tanjug, zatražili da Sud, do konačne odluke, donese privremenu meru kojom se obustavljaju pojedinačni akti ili radnje preduzete na osnovu tih uredbi.

U obrazloženju predloga i inicijative istaknuto je da su uredbe ne samo nezakonite, već i diskriminatorske, jer ne tretiraju na isti način zaposlene službenike i funkcionere.

Na zaposlene se primenjuju odredbe Zakona o radu, a na funkcionere Zakona o radnim odnosima u državnim organima, pa zato u Uredbi nije navedena obaveza preuzimanja zaposlenih, već samo izabranih i postavljenih lica Republike Srbije. Povreda načela jednakosti građana pred Ustavom i zakonom ogleda se i u tome što je za zaposlene predviđen prestanak radnog odnosa u roku od 45 dana od stupanja na snagu Uredbe i naknada u visini 60 odsto plate koju su primili u maju.

Funkcioneri, međutim, imaju pravo na puni iznos plate još šest, odnosno 12 meseci, u zavisnosti od toga da li će biti primenjen republički ili zakon bivše zajednice.

Predlagač osporava i odredbu prema kojoj Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu donosi rešenja o pravu na naknadu plate zaposlenima, a da ih prethodno nisu preuzeli republički organi, odnosno nisu ni postali njihovi radnici.
Posebna manjkavost uredbi je, kako je istaknuto, što uopšte ne regulišu status zaposlenih koje republički organi ne preuzimaju, a koji odbiju otpremninu i praktično ostaju na ulici bez ikakve pravne zaštite.

Predlagač i podnosioci inicijative smatraju da Vlada Srbije nije imala pravo da pitanja regulisana zakonom uređuje Uredbom i ističu da su njene odredbe u suprotnosti sa članom 35 Ustava, prema kome zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pored toga, kako su naveli, spornim odredbama krši se Zakon o radnim odnosima u državnim organima, kao i Protokol broj 12, koji je uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ratifikovan novembra 2000. godine u Rimu.

Prema obrazloženju, autori su uredbe sročli u žurbi "na neprofesionalan i diletantski način" kako bi stupile na snagu pre novog Zakona o državnim službenicima.

Taj Zakon stupa na snagu 1. jula i u članu 135 propisuje da, u slučaju kada se jedan državni organ ukida, onda drugi državni organ preuzima poslove iz njegovog delokruga, ali i njegove državne službenike koji do donošenja novog Pravilnika o radu, nastavljaju da rade iste poslove, a platu ostvaruju prema rešenjima koja su dotad imali.
   


Izvor: Glas Javnosti

Neki moćnici eksdržave SCG i dalje razvlače državnu imovinu

"Nestale" dve vile u Užičkoj 23

Nezakonito prodate dve službene vile u elitnom beogradskom naselju, koje su se 2003. zvanično vodile kao državna imovina, a novac položen u Privrednu banku. Radnicima u Palati federacije zaprećeno da - ćute

BEOGRAD - Da u državnoj zajednici SCG i dalje ima moćnika koji još "drmaju" i razračunavaju se s onima koji nisu iz njihovog "kruga", pokazuju i naši bezuspešni pokušaji da dođemo do zvaničnih informacija u vezi sa nezvaničnim optužbama o otimanju stanova i vila, koje se šapatom pronose među zaposlenima.

Onima koji još dolaze na posao u Palatu federacije zaprećeno je pre nekoliko dana da ne smeju da kontaktiraju s medijima, da to ne pokušavaju da učine ni tajno, jer im se prisluškuju telefoni. O svojim saznanjima u vezi novca, kadrova, imovine i svega ostalog - moraju da ćute. Verovatno da neko na taj način pokušava da zataška nezakonite i kriminalne poslove u vezi sa stanovima i vilama i da taj "posao" još nije "priveden kraju".

Zbog čega sumnjamo?
Uprkos rigoroznoj zabrani, Glas je došao do informacije da su dve prostrane vile u Užičkoj 23 nezakonito prodate. Do 2003 vodile su se kao službeni objekti u vlasništvu SCG, a zatim su, na neki volšeban način, promenile i namenu i vlasnika, naravno nezakonito. Novac od prodaje vila završio je na računu u Privrednoj banci u Beogradu, ali ne znamo na čije ime. Kao glavni akter te neverovatne transakcije pominje se direktor Službe zajedničkih poslova u Savetu ministara Milenko Ostojić.

Izvori Glasa kažu da su za transakciju saznali u samom vrhu Privredne banke, ali im je svojevremeno bilo zaprećeno da o tome moraju ćute. Sada su progovorili, doduše ponovo nezvanično, zbog sumnje da bi Ostojić mogao da podigne novac i da bez ikakvih posledica ode za Crnu Goru, gde je od nedavno postao člana DPS-a. U zabranjenoj prodaji pomenutih službenih vila pomogla mu je visoka službenica zadužena za imovinu državne zajednice, a ona je uhlebljenje već našla u nekom republičkom organu.

Glas juče nije uspeo da proveri ove informacije. U više navrata pokušavali smo da dođemo i do Ostojića, koji je juče, "možda i s novcem od prodatih vila", trebalo da otputuje za Podgoricu. Oko 13.30 sekretarica nam je rekla da je on na sastanku i da će nam se javiti čim se završi, što se nije dogodilo.

Zanimljivo je da je direktor Privredne banke u ponedeljak podneo ostavku, ali se to krilo od javnosti. Slučajno ili ne, Vesa Matić, šef Kluba poslanika, gde su funkcioneri jeli i pili takoreći za džabe, dobio je iz saveznog kontingenta ukupno tri stana i tri stambena kredita.

Naši izvori navode i da je crnogorski kadar Slobodan Kovačević, direktor Službe za organizaciju saveznih organa, koji živi u luksuznoj zgradi tih organa, a koja prelazi u vlasništvo Srbije, u Ulci Vojislava Ilića, ovih dana javno pretio kako će iz inata svojim ljudima podeliti ključeve slobodnih stanova. Drugi jedan moćnik, sestrić Vukašina Maraša, predsednika "čuvene" stambene komisije SCG, (propao im pokušaj da pred referendum u Crnoj Gori "svojima" podele stanove u Beogradu) javno se hvali da je od rođaka dobio službeni stan.
Takvih moćnika koji ovih dana prete i razračunavaju se sa radnicima koji su ostali da čekaju rešenje svog radno-pravnog statusa, niko ne staje na kraj.


Izvor: Glas Javnosti \ M. D.
   

Pod kojim uslovima će radnici iz Srbije obavljati sezonske poslove u Crnoj Gori

Srpski kelneri idu po crnogorske evre

Novi zakon o zapošljavanju stranaca, koji nije menjan od 1974. godine, u pripremi je. Sa svim okolnim zemljama Srbija sklopila sporazume koji regulišu ovu oblast

BEOGRAD - Nezaposleni iz Srbije, kao i oni koji imaju povremeno posao, prethodnih godina su često spas nalazili u sezonskim poslovima tokom letnje turističke sezone u susednim zemljama, a najviše u Crnoj Gori.

U toku glavne turističke sezone, u Crnoj Gori radi i do 30.000 radnika iz susednih zemalja, iako su poreskim i drugim olakšicama poslodavci od pre dve godine stimulisani da više zapošljavaju domaću radnu snagu.

Da li će tako biti i ove sezone i da li će nezaposleni iz Srbiji zaraditi koji evro na crnogorskom primorju i pod kojim uslovima, još niko u srpskoj vladi ne zna jer, kako kaže ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović, to ministarstvo je tek pokrenulo inicijativu za izradu međudržavnog sporazuma u oblasti socijalnog osiguranja, penzija, zdravstva i nezaposlenosti.

Dragica Ivanović, načelnik Odeljenja za posredovanje filijale Beograd u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kaže da poslodavci iz Crne Gore "još nisu zvanično ove godine zatražili radnike sa biroa rada".

- Leti su uglavnom bili karakteristični sezonski poslovi na Crnogorskom primorju u ugostiteljskim objektima. Što se tiče procedure za sezonsko zasnivanje radnog odnosa u Crnoj Gori, zasad je neizvesno na koji način će to biti regulisano. Sa svim okolnim zemljama Srbija je sklopila sporazume koji to regulišu. Svaki radnik koji dođe bilo u Republiku Srpsku, Makedoniju ili Hrvatsku, pre svega, mora da dobije privremeni boravak od MUP-a. Posle toga, ako poslodavac želi da zasnuje radni odnos sa njim, on se obraća sa zahtevom za dobijanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa u toj zemlji. To rešenje o odobrenju donosi organizacija za zapošljavanje, u ovom slučaju NSZ, taj period mora da se poklapa s periodom privremenog boravka ukoliko ga dobije, a da li će pozitivno biti rešen zahtev zavisi od stanja na evidenciji matičnog zavoda. Ukoliko ta zemlja ima radnike tih sposobnosti, zanimanja i tih kvalifikacija, prednost će dati domaćim radnicima - kaže Ivanovićeva.

Novi zakon o zapošljavanju stranaca, koji nije menjan od 1974. godine, u pripremi je. Napomenuvši da "još nisu seli da raspravljaju" o položaju državljana Crne Gore u Srbiji i obratno, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović je rekao da je pokrenuo inicijativu u Vladi Srbije da se zauzme stav o tome jer postoji neposredan problem koji mora da se reši "nekim političkim stavom".

On je istakao da je neophodno formiranje tela koje će preuzeti funkciju koju je nekada imao Savezni zavod za socijalno osiguranje.


Izvor: Glas Javnosti \ V. Vuković

 Vlada Crne Gore upućuje predlog Vladi Srbije

Rešenja za socijalno, penzije i druga prava

Crnogorska ministarstva rada i socijalnog staranja i zdravlja pripremila su predlog sporazuma o socijalnom osiguranju između Crne Gore i Srbije, kojim se regulišu životna pitanja građana obe države.

Predlog sporazuma je dostavljen Vladi Crne Gore, koja treba da ga prosledi Vladi Srbije. Prema crnogorskom predlogu sporazuma o socijalnom osiguranju, građani Crne Gore koji su pravo na penziju i druga prava iz penzijskog sistema stekli u Srbiji „uživaće potpunu zaštitu i ostvarivati ta prava“ i u samostalnoj Crnoj Gori. Fond penzijskog osiguranja Crne Gore isplaćuje penzije za 1.558 penzionera koji imaju prebivalište u Srbiji, a Fond penzijskog osiguranja Srbije isplaćuje oko 3.000 penzionera u Crnoj Gori. Crna Gora je nedavno preuzela isplatu za više od 3.000 vojnih penzionera, čije je penzije do sada isplaćivala državna zajednica.

Vlada Srbije ove nedelje treba da posle predloga donese preciznije odluke.



Izvor: Blic \ J. S.

 Crna Gora - Svaka druga vikendica u vlasništvu državljana Srbije
Za braću iz Srbije porez po starom

Blizu polovine vikendica i pet odsto stanova u crnogorskim gradovima u vlasništvu je državljana Srbije. Kako sada stvari stoje, i nakon proglašenja nezavisnosti Crne Gore poreski obveznici iz Srbije neće biti tretirani kao stranci i imaće ista prava i plaćaće porez po istoj poreskoj stopi kao i državljani Crne Gore. Da li će tako i biti, znaće se nakon okončanja pregovora predstavnika dve države čiji će nastavak uslediti narednog četvrtka ili petka.

Vlada Srbije utvrdiće naredne nedelje spisak nerešenih pitanja oko kojih je nužan dogovor s predstavnicima Crne Gore, saznaje „Blic“. Građane obe države svakako najviše zanima kako će biti regulisana svakodnevna životna pitanja - isplata penzija i štednih uloga, raspolaganje imovinom i poreske obaveze.
Bez diskriminacije

Kada je reč o imovini srpskih državljana u Crnoj Gori, važeće crnogorsko zakonodavstvo u pogledu svojinskih prava i obaveza na istovetan način tretira građane Crne Gore i Srbije, što isključuje bilo kakvu diskriminaciju u pogledu sticanja prava svojine i pravne zaštite stečene imovine. Državljani Srbije u Crnoj Gori mogu slobodno sticati pokretne i nepokretne stvari, a da pri tom nisu u obavezi da menjaju rezidencijalni status, odnosno prebivalište ili boravište. To faktički znači da građani i preduzeća iz Srbije, u pogledu sticanja i slobodnog raspolaganja imovinom, bar do sada nisu imali ograničenja koja postoje za strana fizička i pravna lica, kao i da su u pogledu oporezivanja imovine i prenosa vlasničkih prava bili u jednakom položaju, kao i crnogorski državljani.
Sporno područje

Uoči referenduma aktuelna vlast u Crnoj Gori obećala je da građani Srbije, prilikom sticanja svojine u Crnoj Gori, i ubuduće neće morati da ispunjavaju posebne rezidencijalne uslove, dakle neće biti tretirani kao stranci. Međutim, što se tiče poreske politike, naglašeno je da će doći do njenog redefinisanja u delu oporezivanja imovine u područjima intenzivnijeg privrednog rasta (primorje), kao i da će se to učiniti neselektivno i bez obzira na poreklo vlasnika. Tumačenja ovog stava kažu da je, zapravo, reč o isključivanju mogućnosti povlašćenog statusa vlasnika iz Srbije. Da li to znači drugačiji poreski tretman ili izvesna ograničenja za gradnju u navedenom području još nije poznato.



Izvor: Blic \ B. Krivokapić

Posle predloga o dodatnom oporezivanju stranih državljana u nezavisnoj Crnoj Gori

Na pomolu poreski rat Srbije i Crne Gore

Sve zemlje nastoje da privuku investitore da grade u njihovoj zemlji, a odlukom o dodatnom oporezivanju Crna Gora će ih primorati da se odsele i prodaju nekretnine. Postoji rizik i da Srbija povuče sličan potez ka crnogorskim državljanima, upozorio je analitičar dr Miroslav Prokopijević

Predlog da se vikendice i kuće u Crnoj Gori u vlasništvu stranih državljana dodatno oporezuju naišao je na burna negodovanja vlasnika nekretnina iz Srbije. Naime, stručnjak Vlade Crne Gore profesor dr Rade Ratković sa Fakulteta za turizam u Baru smatra da bi nekretnine stranih državljana trebalo dodatno popisati i oporezovati stopom od najmanje tri odsto.

On je preporučio hitno usvajanje nove fiskalne politike u stambenoj oblasti na lokalnom nivou po kojoj bi nekretnine bile predmet posebnog, oštrog oporezivanja. Prema nekim podacima, državljani Srbije u Crnoj Gori poseduju najmanje 20.000 kuća i stanova. Neki od vlasnika kuća u Crnoj Gori napominju da su zapanjeni ovakvim predlozima, dodajući da se nadaju da je ipak samo reč o "predlogu, čije usvajanje nije nikome u interesu".

- Kada su čuli za nagoveštaj dodatnog oporezivanja svi su prvo pomislili na vikendice na Primorju, a veliki broj nekretnina državljana Srbije nalazi se i u planinskim delovima Crne Gore. Ja posedujem porodičnu kuću na Žabljaku, tamo sam rođen, ali godinama živim u Srbiji i sada ne samo što sam tamo postao stranac već ću, izgleda, morati i dodatno da plaćam to što sam nastanjen van Crne Gore. Ipak, verujem da se takva odluka neće doneti - rekao je jedan Beograđanin.

Ugroziće turizam

Da se taj predlog neće ozakoniti smatra i direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka u Beogradu dr Danilo Šuković koji ističe da se takvim rešenjima "samo politizira cela stvar".
- Nije realno očekivati izglasavanje te odluke. Ne verujem da će Crna Gora ići ka nepopularnim merama jer im je u interesu da se otvaraju, a ne da odbijaju investitore. Takav zakon bi više naneo štetu Podgorici nego Beogradu jer bi imao velikog uticaja na turizam, koji je Crnoj Gori prioritet. Ni jednima ni drugima nije u interesu postavljanje već rušenje barijera, a sumnjam da bi i Evropska unija na tako nešto gledala blagonaklono - kazao je Šuković.

Ekonomski analitičar dr Miroslav Prokopijević najavu pooštravanja poreske stope okarakterisao je kao pogrešan korak predlagača koji ima političku konotaciju.
- Sve zemlje nastoje da privuku investitore da grade u njihovoj zemlji, a odlukom o dodatnom oporezivanju Crna Gora će ih primorati da se odsele i prodaju nekretnine. U zemljama Evropske unije ne postoje takvi zakoni i samim tim je to pogrešan korak i sa stanovišta crnogorske integracije u Evropu. Postoji rizik i da Srbija povuče sličan potez ka crnogorskim državljanima i to bi onda izazvalo poresko-trgovinski rat dve zemlje, a to je poslednje što treba i Srbiji i Crnoj Gori - istakao je Prokopijević.

Srbofobična politika

Predsednik Narodne stranke Crne Gore diplomirani ekonomista Predrag Popović, takođe, smatra da bi, ukoliko se u crnogorskom parlamentu usvoji sporni predlog, Srbija mogla da povuče kontrapotez ka građanima Crne Gore.

- Sada se dešava ono na šta smo upozoravali pre referenduma, a to je da posle razdvajanja Srbije i Crne Gore više ništa neće biti isto. To je i poruka našoj braći iz Srbije da će se na njih primenjivati isti aršini kao i za strance. Ovim se dokazuje i da je na delu srbofobična politika režima i da se stvara privatna država Mila Đukanovića. Taj predlog jeste stigao od čoveka koji nije u vlasti, ali činjenica je da oni inače traže dodatna oporezivanja i mislim da se tako nešto ne bi ni iznosilo bez podrške režima. Ovim se u osvit turističke sezone, našim ljudima koji žive od turizma, poručuje šta mogu da očekuju ubuduće. Ali neka i oni koji su dali glas za takvu privatnu državu vide šta su uradili. Iako bi u slučaju usvajanja tog zakona Srbija imala puno pravo da učini slično, nadam se da do toga neće doći jer se ona nikada nije inatila. Upravo crnogorske vlasti rade ono za šta su godinama opptuživale Srbiju - govori Popović. nSiniša Dedeić

Bez diskriminacije stranaca

Koviljka Mihailović, pomoćnik crnogorskog ministra finansija, u martu ove godine, pre referenduma o nezavisnosti, izjavila je da će poreska politika biti ista i za strance i za državljane Crne Gore.
- Ne postoji diskriminacija građana Srbije prilikom eventualnog plaćanja dažbina za stan ili neku drugu nekretninu u nezavisnoj Crnoj Gori. Porez na nekretnine državljani Srbije plaćali bi Crnoj Gori kao i do sada. Za obračun ove dažbine uopšte nije važno odakle je obveznik već samo kolika je osnovica, odnosno vrednost nekretnine - rekla je tada Mihailovićeva.
   


Izvor: Glas Javnosti

U Srbiju iz Crne Gore žele 552 vojna lica

Za prekomandu u Vojsku Srbije zainteresovana su 552 pripadnika Vojske Crne Gore, dok je zahtev za prelazak u crnogorske oružane snage podnelo 15 pripadnika srpske vojske, saopšteno je iz Generalštaba Vojske Crne Gore.

Kako je objasnio načelnik Odeljenja za ljudske resurse Komande Podgoričkog korpusa, pukovnik Čedomir Marinović, za prekomandu u Srbiju zainteresovan je 291 oficir, 223 podoficira i 38 civila, a među njima je najviše pripadnika Mornarice. Marinović je naveo da je 31. jul rok za rešavanje svih kadrovskih pitanja između dve vojske.

- Do tada će svi koji su zatražili promenu mesta službovanja preuzeti dužnosti u novim jedinicama - rekao je on.

Portparol Ministarstva odbrane Srbije, pukovnik Zoran Puhač izjavio je za „Blic“ da će to ministarstvo, u skladu sa zakonskim rešenjima i potrebama službe, učiniti sve da pripadnici Vojske Crne Gore koji izraze želju da službu nastave u Vojsci Srbije budu adekvatno prihvaćeni. On je dodao da će, kada je reč o stambenom problemu, vojna lica koja karijeru žele da nastave u Srbiji podeliti sudbinu oko 16.000 pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane koji nemaju adekvatno rešeno stambeno pitanje.

Puhač nije želeo da komentariše tvrdnje crnogorskih zvaničnika da će svi koji su zatražili promenu mesta službovanja nove dužnosti preuzeti do 31. jula.

- Nisam do sada čuo za taj rok i ne znam ko ga je zadao - rekao je on i dodao da je namera Ministarstva odbrane Srbije da pitanje premeštaja zainteresovanih vojnih lica bude rešeno do početka nove školske godine.

Načelnik Uprave za kadrove u Ministarstvu odbrane, general-major Slobodan Tadić izjavio je da će nadležni organi izvršiti analizu svih zahteva za prekomandu u Srbiju, posle čega će se odlučiti o konkretnim kadrovskim premeštajima. Prema planu za rešavanje kadrovskih pitanja, koji su početkom juna u Podgorici usaglasili zvaničnici Ministarstva odbrane Srbije i Podgoričkog korpusa, do 31. avgusta treba da se omogući svim pripadnicima crnogorske vojske, koji to žele, da pređu u Vojsku Srbije, i obratno.



Izvor: Blic \ D. Vukelić

Ambasadori u septembru
T. MARKOTIĆ, 22. jun 2006

BEOGRAD - Srbija i Crna Gora uspostavile su u četvrtak diplomatske odnose i to na ambasadorskom nivou. Dve države će prve ambasadore razmeniti, kako su to potvrdili srpski i crnogorski šefovi diplomatije Vuk Drašković i Miodrag Vlahović, što je moguće pre, a kao prvi rok, ako sve bude teklo po planu, pomenut je - septembar.
Paraf na Protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa na nivou ambasadora Drašković i Vlahović potpisali su u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije gde su, prvi put jedna uz drugu, na svečanom postolju stajale srpska trobojka i crnogorska zastava. Potpisivanje prvog međudržavnog dokumenta zaliveno je šampanjcem, uz Vlahovićevo "živela Srbija, živela Crna Gora" i Draškovićevo "srećno".
- Političke stranke, vlast, pobede, izbori, pa i sam život su prolazni, a posebni i najbolji odnosi između Srbije i Crne Gore moraju da budu neprolazni. Ništa ne sme da baci ni najmanju senku na ono što su Srbi i Crnogorci uvek bili jedni drugima - podvukao je Drašković, na čije se reči nadovezao Vlahović rekavši da su "Crna Gora i Srbija ponovo zajedno na način koji dozvoljava da obe države budu ravnopravne i na usluzi jedna drugoj kao što je to u istoriji uvek bilo".
Sumirajući sadržinu razgovora koji su dvojica ministara vodili pre potpisivanja Protokola, Drašković je naveo da je bilo reči i o tome da će se prilikom otvaranja diplomatskih predstavništava poštovati načelo reciprociteta. Drugim rečima, da sve ono što Srbija dobije u Crnoj Gori i Crna Gora će dobiti u Srbiji, pojasnio je Drašković.
- Izneo sam predlog da naša ambasada koja će verovatno biti otvorena u Podgorici, ima istureno odeljenje u crnogorskoj prestonici Cetinju i to u zgradi u kojoj je bila ambasada Kraljevine Srbije u Kraljevini Crnoj Gori - kazao je Drašković, ali nije mogao da precizira kada će biti biti razmenjeni ambasadori, rekavši samo "što je moguće pre".

PRAVA
I DRAŠKOVIĆ i Vlahović bili su saglasni da sva stečena prava građana Srbije i Crne Gore moraju biti očuvana. Granica će se i dalje prelaziti kao i dosada, sa ličnom kartom, maksimalno mora da se liberalizuje trgovina i protok robe, a stečena prava građana ostaće ista i ne smeju da se krše, naglasio je Drašković.


Izvor: Novosti