Aerodromi u Tivtu i Podgorici
Iz Crne Gore u Srbiju uz ličnu kartu

Putnici iz Srbije, koji avionom doputuju u Crnu Goru, ili se vraćaju, na tivatskom ili podgoričkom aerodromu prilikom identifikacije moraju da pokažu ličnu kartu ili pasoš. Deca ili đaci, kao i ostale maloletne osobe kao dokaz o identifikaciji moraju da imaju đačku ili zdravstvenu knjižicu, a moguće je pokazati i izvod iz matične knjige rođenih.

U Crnoj Gori nema domaćih avionskih linija, pa svi putnici koji slete na crnogorske aerodrome ulaze i izlaze na isti izlaz, onaj sa međunarodnom oznakom. Prilikom putovanja iz Crne Gore za Srbiju, procedura je ista, samo što su, recimo, u Beogradu, putnici iz Crne Gore, usmereni na međunarodni terminal 2.

Kada je reč o carini, na crnogorskim aerodromima, i u dolasku i odlasku, srpski putnici je ne plaćaju, ako je reč o robi za ličnu upotrebu. Carinske dažbine se plaćaju na tehničku i drugu robu, koju putnici nose sa sobom u većim količinama. Ako srpski putnici, koji u Crnoj Gori imaju stanove i vikendice, sa sobom donesu televizor ili kompjuter, u tom slučaju ne plaćaju carinske dažbine, ali ukoliko donesu više komada, onda podležu carinskom režimu, saopšteno je „Blicu“ iz aerodromske carinske službe.

Aerodromska taksa na tivatskom, odnosno podgoričkom aerodromu, ostala je nepromenjena i iznosi osam evra. Srpski turisti, na oba aerodroma, koji su nedavno modernizovani, mogu da kupuju na aerodromskim fri-šopovima baš kao i svi ostali putnici iz inostranstva.


Izvor: Blic / Baćo Ćetković

Судбина запослених у државним органима бивше СЦГ
Нема ни мањих плата
Укинут рачун са којег су им досад исплаћиване зараде, а нови није отворен

Положај запослених у органима бивше државне заједнице СЦГ постаје све тежи и компликованији, тврде њихови синдикални представници, уз напомену да ни на јучерашњој седници Уставног суда Србије није било расправе о иницијативи за оцену уставности и законитости две уредбе Владе Србије које се односе на пренос послова и решења проблема запослених у органима бивше државне заједнице, јер им није стигао владин одговор, иако је рок од 15 дана истекао јуче.

А запослени су се баш понадали, каже у разговору за „Политику” Слободан Ристић, председник Синдиката запослених у органима бивше државне заједнице, да ће већ на овонедељној седници Уставни суд донети привремене мере, којима ће се обуставити примена две уредбе Владе Србије или нека од њихових спорних одредби.

У Уставном суду Србије им је речено да ће се наредна седница суда одржати 20. јула. Од 24. јула судије Уставног суда иду на одмор.

Шта ће бити ако на седници од 20. јула не буде кворума, пита се Слободан Ристић и одмах одговара: „Расправа ће се одложити за септембар. И то је ова невоља за запослене у органима бивше државне заједнице. Наиме, по поменутим уредбама Владе Србије, већина запослених је добила отказе, чија решења ступају на снагу 1. августа ове године”.

Људи су, како каже, у паници – како због тога што ће 1. августа на улицу, тако и због тога што нису примили други део плате за мај, иако су је зарадили и упркос чињеници да су средства за њу била планирана буџетом. Нису добили ни први део плате за јун, који износи 60 одсто од ранијих примања, како је одређено поменутим уредбама Владе Србије. Када су синдикалци питали људе у Министарству финансија због чега нису добили други део мајске плате, речено им је да је рачун са којег су раније примали плате укинут. Ко је рачун укинуо и што није отворен нови није, међутим, речено. С друге стране, како каже Ристић, неко је из министарства обавестио банке у којима запослени у органима бивше заједнице имају текуће рачуне да они више нису запослени. Банке хоће да укину текуће рачуне и траже да се покрију минуси на рачунима. „Наши људи већ сада немају од чега да живе. Не знају шта ће с њима бити, јер не постији одговарајући социјални програм за оне који остају без посла”, каже Ристић.

Уредбом Владе Србије прописано је да за јуни и јули запослени у органима бивше државне заједнице СЦГ приме плате умањене за 60 одсто. Но, ни то се не уплаћује.

„У Министарству за државну управу и локалну самоуправу оптужују Министарство за финансије. Кажу нам да су тамо ’деспоти’. У Министарству финансија упутили су нас натраг, у Министарство за државну управу и локалну самоуправу”, прича Слободан Ристић.

Људи сваког дана доживљавају стресове. Пала је, тврди Ристић, и прва жртва. Богдан Шкорић из Пазове позајмио је 25 динара од колеге за карту за превоз. Када је стигао кући почео је, по речима укућана, да халуцинира. Одвели су га у болницу. У болници је преминуо.


Izvor: Politika / С. Ристић

VASOJEVIĆE VUK NE SLUŠA
Srbi sa severa Crne Gore ogorčeni na srpskog šefa diplomatije, koji odbija njihov zahtev da Srbija otvori konzulat u Andrijevici

BEOGRAD - Uprkos zahtevima udruženja Vasojevića "Vaso" iz Lijeve Rijeke da se srpski konzulat otvori u Andrijevici, u kojoj uglavnom žive Srbi, ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković rekao je juče da će poslanstvo ipak biti na Cetinju, a ambasada u Podgorici. Drašković je kazao da još nije odlučeno ko će biti srpski ambasador u Podgorici, ali da su pripreme za otvaranje ambasade u toku, te da će ubrzo biti rešeno i to pitanje.

- Uspostavljanje bliske diplomatske veze između Srbije i Crne Gore logična je posledica bratskih odnosa dva bratska naroda. Srbija će pružiti punu pomoć Crnoj Gori u formiranju diplomatsko-konzularne mreže - rekao je Drašković.

Predsednik Udruženja "Vaso" Milija Zečević, međutim, ogorčen je zbog insistiranja na tome da se poslanstvo otvori na Cetinju, jer, kako kaže, tu nema logike.
- Neshvatljivo je da otvaraju konzulat tamo gde ne živi niti jedan odsto Srba. Potpuno suludo! Van svake pameti! Znamo mi da Vuk čini ustupke Milu i Filipu. Imamo mi Vukova ovde koliko hoćeš - kaže Zečević, dodajući da njihovi raniji zahtevi da se konzulat otvori u Andrijevici nisu ni bili upućeni Draškoviću, već Vladi i građanima Srbije.

- Ali, dok je Vukova, nema sreće. Ovako će nam biti stalno - kaže on i u prilog tome da je konzulat na Cetinju "promašaj" objašnjava da je "teže biti Srbin na Cetinju nego na Kosovu".

Zečević dodaje da će Vasojevići biti istrajni u zahtevima da se sačuvaju jezik, crkva i srpski narod u Crnoj Gori, dodajući da referendum nije doveo do pomirenja, već je produbio podele u Crnoj Gori.
- U želji da sačuvamo naš kulturni identitet zatražili smo i autonomiju vasojevićke regije, jer smo danas razbijeni u šest opština i zahvaljujući aktuelnoj vlasti postali najnerazvijeniji deo Crne Gore. Na teritoriji Vasojevića živi 80 odsto građana koji su se nacionalno izjasnili kao Srbi i sasvim je razuman bio naš zahtev da se konzularno predstavništvo otvori u srcu Vasojevića, u Andrijevici - kaže Zečević i dodaje da će Vasojevići i dalje raditi na "očuvanju srpske crkve, jezika, kulture i umetnosti, jer su nam to u amanet ostavili preci".
Tadić: Interesi ispred lažnog bratstva

Predsednik Srbije Boris Tadić zadovoljan je odnosima Srbije i Crne Gore nakon njihovog razdvajanja.
"Mislim da odnosi Srbije i Crne Gore idu nabolje i ono što je veoma važno jeste da se realno sagledavaju interesi i jedne i druge strane. Ne hrli se u lažno bratstvo, nego se prvo sagledavaju interesi, diskutuje se o njima i potom postižemo sporazume", kazao je Tadić Tanjugu u Podgorici, gde je prisustvovao proslavi Dana državnosti Crne Gore. Tadić je naglasio da u odnosima između građana Srbije i Crne Gore nikada ne bi trebalo da ima bilo kakvih problema.


Izvor: Kurir / (D. N.)

Legalno ministri

BEOGRAD - Dilema da li su posle crnogorskog referenduma Zoran Stanković, ministar odbrane, i Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova, koji su sa takozvanog saveznog nivoa spušteni na republički, uredbom Vlade Srbije na "privremeni rad" u srpsku vladu od 45 dana došli "legalno" i dalje je podložna raspravi u Srbiji. Faktičko stanje stvari znaće se 20. juna, kada bi u Skupštini Srbije trebalo da bude donesen novi zakon o ministarstvima, a zajedno s njim na proveru pred poslanike i fotelje Stankovića i Draškovića.

Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže da je na Ustavnom sudu da procenjuje da li je povređen Ustav ili ne tek pošto se ovom telu dostavi zahtev za tako nešto.

- Skupština je ovlastila vladu da u roku od 45 dana donese zakon o ministarstvima, kojim će biti regulisane nadležnosti ovih resora. Odluka Skupštine ima rang zakona, mada formalno to nije. Uredba koju je donela vlada koja ima za cilj sprovođenje skupštinske odluke - kaže on.

Podsećanja radi, Vojislav Koštunica je ovu odluku doneo kako se tvrdilo, pritisnut, s jedne strane, zakonom i obećanjem da će se o rekonstrukciji vlade govoriti samo u Skupštini, a, s druge, neposlušnošću socijalista, koji neće da podrže Draškovića. Jedno od obrazloženja za ovakav postupak je bila i tvrdnja da se na ovaj način sprečilo stvaranje pravnog vakuuma do donošenja zakona - kaže on.

Izvor: Glas Javnosti

Svima srpsko državljanstvo
16. jul 2006

PODGORICA (SRNA) - Ministar za dijasporu Srbije Vojislav Vučević rekao je da je Vlada u Beogradu izradila Predlog za izmenu i dopunu Zakona o državljanstvu, kojim je predviđeno da svi građani Crne Gore, koji to žele, brže i s manje formalnosti dobiju državljanstvo Srbije.
On je za "Dan" naveo da je Srbija odlučila da ne pravi razliku između građana Crne Gore, i da će većina građana Crne Gore tražiti državljanstvo Srbije.
- Srbi iz Crne Gore bi trebalo da imaju malo strpljenja, jer će, kako stvari stoje, brzo moći da dobiju državljanstvo Srbije - rekao je Vukčević.


Izvor: Novosti

Dobijanje državljanstva dugo, pa će mnogi Crnogorci ostati stranci
Lakše Fincu da postane Srbin!
Ukoliko vlade Srbije i Crne Gore ne potpišu poseban sporazum, svi crnogorski državljani koji nastave da žive u Srbiji najverovatnije će biti tretirani kao stranci

BEOGRAD - Državljani tek otcepljene Crne Gore, a njih u Srbiji živi više od 260.000, biće po mnogim pravima izjednačeni sa državljanima drugih zemalja, Finske ili Zimbabvea, na primer. Bez obzira na to što govore isti jezik, što su do nedavno živeli u zajedničkoj državi, ili što u Srbiji žive godinama, a mnogi od njih su u njoj i rođeni.

Članovi Vlade Srbije su krajem juna doneli Deklaraciju o prijemu crnogorskih državljana sa prebivalištem u Srbiji u državljanstvo Republike Srbije i tako omogućili onima koji to žele da uzmu državljanstvo. Ipak, pošto je procedura za dobijanje državljanstva skupa, košta oko 12.000 dinara, pitanje je koliko će zahteva biti podneto. Dodatni problem je taj što, prema crnogorskim zakonima, ne postoji pojam dvojnog državljanstva, pa oni koji uzmu državljanstvo Srbije moraće da se odreknu crnogorskog. A pitanje je koliko njih će biti spremno da to uradi, iz ovog ili onog razloga. Zasada je interesovanje za uzimanje državljanstva veliko, samo od početka godine zahtev je podnelo 4.000 državljana Crne Gore koji žive u Srbiji, ali kako je broj crnogorskih državljana oko 260.000, to je prilično zanemarljiva cifra.
      
DRŽAVLJANSTVO ZA SVE

PODGORICA - Srpski ministar za dijasporu Vojislav Vukčević izjavio je da je Vlada Srbije izradila izmene Zakona o državljanstvu kojima je predviđeno da svi građani Crne Gore, bez obzira na nacionalnost, mogu dobiti i srpsko državljanstvo.
- Srbija je odlučna da ne pravi razlike između građana Crne Gore mada će uglavnom Srbi iz Crne Gore tražiti državljanstvo. Srbi iz Crne Gore bi trebalo da imaju malo strpljenja jer će, kako stvari stoje, brzo moći da dobiju i državljanstvo - kazao je on.

IZJAVA DA SE SMATRA DRŽAVLJANINOM

Prema članu 23, pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije može biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.
Takođe, "državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin SFRJ koji na dan početka primene Zakona ima državljanstvo druge republike ranije SFRJ, odnosno državljanstvo druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ i prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije u trajanju od najmanje devet godina, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije."      
   
   



Oni koji ne uzmu državljanstvo će, pak, biti tretirani kao stranci, a zanimljivo je da veliki broj njih ne samo da godinama živi i radi u Srbiji već su ovde i rođeni. Razlog zbog koga imaju crnogorsko državljanstvo je što su, prema zakonima nekadašnje SFRJ, svi rođeni između 1948. i 1974. godine nasledili državljanstvo jednog od roditelja, nebitno gde su ugledali svet.

Prema važećem zakonu o državljanstvu Republike Srbije donetom krajem 2004. godine, državljanstvo naše zemlje može se steći "poreklom, rođenjem na njenoj teritoriji, prijemom i po međunarodnim ugovorima". Stranac kome je, propisima o kretanju i boravku stranaca, odobreno stalno naseljenje u Srbiji, može, na svoj zahtev, biti primljen u državljanstvo Republike Srbije. Između ostalog, potrebno je da do podnošenja zahteva najmanje tri godine ima prijavljeno prebivalište u Srbiji. Takođe, stranac koji je najmanje dve godine u braku sa državljaninom Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje može biti primljen u državljanstvo Srbije ako podnese pismenu izjavu da Srbiju smatra svojom državom.

Ukoliko vlade Srbije i Crne Gore ne potpišu poseban sporazum, svi crnogorski državljani koji nastave da žive u Srbiji najverovatnije će biti tretirani kao stranci i što se zapošljavanja tiče. Strani državljani, inače, prema važećim zakonima, mogu da zasnuju radni odnos u Srbiji ako imaju odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak u Republici Srbiji i ako imaju radnu dozvolu.
- Da bi stranac dobio radnu dozvolu, prvo mora imati prijavljen privremeni boravak, što obavlja u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Tek onda poslodavac koji ima nameru da zaposli stranca podnosi zahtev za izdavanje odobrenja za zasnivanje radnog odnosa Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Svi stranci su u istom položaju, bez obzira na to da li dolaze iz jedne od država nastalih na teritoriji bivše SFRJ ili neke druge zemlje - kaže Milica Đurić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.


Izvor: Glas Javnosti \ A. I

Ne­kom fond, ne­kom džep!
S. MI­RO­SA­VLJE­VIĆ, 21. jul 2006

BE­O­GRAD - Od 4. ju­na Sr­bi se u Cr­noj Go­ri de­fi­ni­tiv­no tre­ti­ra­ju kao stra­ni dr­ža­vlja­ni, jer sve zdrav­stve­ne uslu­ge pla­ća­ju o svom tro­šku. Za dr­ža­vlja­nje Cr­ne Go­re "zdrav­stve­na pra­vi­la" ni­su me­nja­na, ta­ko da im je za neo­p­ho­dan pre­gled u Sr­bi­ji, kao i ra­ni­je, do­volj­no sa­mo zdrav­stve­na knji­ži­ca. Da li će i po ko­jim ce­nov­ni­ci­ma Cr­no­gor­ci u Sr­bi­ji pla­ća­ti zdrav­stve­ne uslu­ge za­vi­si is­klju­či­vo od sa­me me­di­cin­ske usta­no­ve. Na pre­gle­de, in­ter­ven­ci­je ili ope­ra­ci­je uz ured­no ove­re­nu zdrav­stve­nu knji­ži­cu i uput ima pra­vo sva­ki Cr­no­go­rac, s tim što tro­ško­ve le­če­nja sno­si Fond za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje Cr­ne Go­re.
Pre­ma re­či­ma Vla­da­na Ig­nja­to­vić iz Re­pu­blič­kog za­vo­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, i pre i po­sle osa­mo­sta­lji­va­nja, gra­đa­ni Sr­bi­je ni­su ima­li "po­vla­sti­ce" i ret­ko gde u Cr­noj Go­ri su mo­gli da ostva­re ne­ku zdrav­stve­nu uslu­gu, a da je pri­tom ni­su pla­ti­li. Pri­me­ra ra­di od ta­mo­šnjih le­ka­ra je za­vi­si­lo da li će uka­za­nu po­moć na­pla­ti­ti ili će uva­ži­ti ured­no ove­re­nu knji­ži­cu oso­be ko­ja se obra­ti­la za po­moć.
- Uko­li­ko se de­si da se gra­đa­nin Sr­bi­je po­vre­di u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći u Cr­noj Go­ri, sve even­tu­al­ne tro­ško­ve le­če­nja sno­si sam, a mi po za­ko­nu ni­smo u mo­guć­no­sti da im re­fun­di­ra­mo i sve na­pla­će­ne uslu­ge - pre­ci­zi­ra Ig­nja­to­vić. - Sto­ga bi sva­ki osi­gu­ra­nik pre od­la­ska u Cr­nu Go­ru tre­bao da ode kod iza­bra­nog le­ka­ra u Dom zdra­vlja ko­ji će na osno­vu kar­to­na utvr­di­ti nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje, a po­tom da ode i u nad­le­žnu fi­li­ja­lu Fon­da ka­ko bi do­bio po­tvr­du o ko­ri­šće­nju zdrav­stve­ne za­šti­te u ino­stran­stvu. Po­tvr­da se ne iz­da­je je­di­no u slu­ča­je­vi­ma te­ških akut­nih sta­nja.
Pre­ma re­či­ma Sve­tla­ne Vu­kaj­lo­vić, di­rek­to­ra RZ­ZO,tek sa ured­no do­bi­je­nom po­tvr­dom ko­ja je bes­plat­na, uko­li­ko do­đe do ko­ri­šće­nja hit­ne me­di­cin­ske po­mo­ći, osi­gu­ra­ni­ci uz ured­nu me­di­cin­sku i ra­čun­sku do­ku­men­ta­ci­ju, sa ove­re­nom zdrav­stve­nom knji­ži­com i pret­hod­no iz­da­tom po­tvr­dom o pra­vu na ko­ri­šće­nje zdrav­stve­ne za­šti­te u ino­stran­stvu, gra­đa­ni mo­gu da pod­ne­su zah­tev ma­tič­noj fi­li­ja­li Fon­da za na­kna­du tro­ško­va za pru­že­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu u ino­stran­stvu.


Izvor: Novosti

Cr­no­gor­ci bez pen­zi­je
A. J., 21. jul 2006

BE­O­GRAD - Oko 3.500 srp­skih pen­zi­o­ne­ra ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri ne­će, po sve­mu su­de­ći, u uto­rak, 25. ju­la, pri­mi­ti pa­re za jun, po­što Re­pu­blič­ki pen­zij­ski fond za­po­sle­nih Sr­bi­je ni­je do­bio na­log za is­pla­tu od re­sor­nog mi­ni­star­stva.
Nji­ho­ve pen­zi­je mo­ra­će da če­ka­ju do­no­še­nje me­đu­dr­žav­nog spo­ra­zu­ma o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju, po­što mi­ni­star fi­nan­si­ja, ka­ko "No­vo­sti" ne­zva­nič­no sa­zna­ju, ni­je pri­hva­tio pred­log cr­no­gor­ske stra­ne da se is­pla­ta na­sta­vi po prin­ci­pu re­ci­pro­ci­te­ta, što, ina­če, do­pu­šta­ju od­red­be pen­zij­skog za­ko­na Sr­bi­je. U prak­si je, me­đu­tim, taj "re­ci­pro­ci­tet" iz­gle­dao ova­ko: srp­skim pen­zi­o­ne­ri­ma ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri po­šta­ri su do­no­si­li no­vac u evri­ma, na kuć­ne adre­se, dok su oni ko­ji su na­sta­nje­ni u Sr­bi­ji, a ima­ju cr­no­gor­ske pen­zi­je (oko 1.500), mo­ra­li da ovla­ste ro­đa­ke i pri­ja­te­lje da im ta­mo po­di­žu no­vac.
Vla­da Sr­bi­je je, ina­če, u če­tvr­tak pri­hva­ti­la Na­crt spo­ra­zu­ma o so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju sa Cr­nom Go­rom, ali bez ustu­pa­ka ko­je je (na­knad­no) tra­ži­la cr­no­gor­ska stra­na, a ti­ču se tran­sfe­ra naj­ni­žih pen­zi­ja, kao i na­kna­da za tu­đu ne­gu i za te­le­sno ošte­će­nje. Ta­kva re­še­nja, ina­če, ni­su pred­vi­đe­na slič­nim ak­ti­ma sa dru­gim dr­ža­va­ma, jer su to, prak­tič­no, me­re so­ci­jal­ne po­li­ti­ke ko­je se fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta i ko­ji­ma se šti­te sa­mo do­ma­ći gra­đa­ni.
Uko­li­ko se sa pred­lo­že­nim tek­stom sa­gla­si cr­no­gor­ska stra­na, na­sta­vak pre­go­vo­ra bi tre­ba­lo da usle­di kra­jem na­red­ne sed­mi­ce u Pod­go­ri­ci. Pri­me­na spo­ra­zu­ma, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, mo­že po­če­ti tek naj­e­sen, a ko­ri­sni­ci pen­zi­ja ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri, ako ne že­le da če­ka­ju, mo­ći će, kao što to već ra­de "ko­le­ge" u Sr­bi­ji, da ih po­di­žu pre­ko ovla­šće­nja.


Izvor: Novosti

Pravila za lekarske usluge u Crnoj Gori

Državljani Srbije će troškove eventualnog lečenja u Crnoj Gori ubuduće moći da refundiraju jedino uz prethodno pribavljenu potvrdu o zdravstvenom stanju koju izdaje Republički zavod za zdravstveno osiguranje.


Građani Srbije koji su zdravstveno osigurani kod RZZO će tako, pre polaska na put u Crnu Goru, morati da odu kod svog lekara u domu zdravlja. On će im napisati od kojih bolesti su bolovali, a zatim će ići pred lekarsku komisiju RZZO koja će odlučiti da li će im biti odobrena potvrda.

Potvrde u Srbiji se izdaju u svim slučajevima osim za akutna oboljenja, da bi se sprečile zloupotrebe i da ne bi, na primer, neko otišao na neodobrenu transplantaciju organa u inostranstvo i potom tražio refundaciju u RZZO.

- U slučaju potrebe za hitnom lekarskom intervencijom u Crnoj Gori, pacijent po povratku u Srbiju treba da dostavi Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje overenu zdravstvenu knjižicu, medicinsku dokumentaciju, račun i potvrdu. Nakon toga komisija RZZO daje medicinsku ocenu hitnosti intervencije i odlučuje da li će ona biti refundirana.

Kada komisija potvrdi da je intervencija bila hitna, RZZO pacijentu refundira 50 odsto iznosa koji je plaćen u Crnoj Gori - kaže Vladan Ignjatović, predstavnik RZZO za saradnju sa medijima i dodao da procedura izdavanja potvrde nije komplikovana, a u službama RZZO koje izdaju potvrde nema gužvi.

Potvrda se daje za putovanje u zemlje sa kojima Srbija nema sporazum o socijalnom osiguranju, a one važe za sve hitne usluge.

Upitan da li to znači da je za refundiranje troškova lečenja deteta u slučaju visoke temperature potrebna prethodna potvrda, on je odgovorio potvrdno.

Izvor: Blic

Lečenje u inostranstvu "besplatno" samo uz potvrdu
Prvo kod lekara, pa na odmor
Troškove će Zavod priznati ukoliko je putnik imao potvrdu. To se odnosi i na osiguranike koji odlaze u Crnu Goru

Svi zdravstveni osiguranici iz Srbije koji odlaze na odmor u inostranstvo troškove eventualnog lečenja mogu refundirati samo uz predhodno pribavljenu potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu.

- To se odnosi i na osiguranike koji odlaze u Crnu Goru, jer je ona za građane Srbije od 4. juna 2006. godine strana država. Pre polaska na odmor u inostranstvo svaki osiguranik mora da se obrati svom izabranom lekaru i od njega dobije istoriju bolesti. S tom potvrdom o zdravstvenom stanju odlaze na lekarsku komisiju u nadležnu filijalu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koji im izdaje potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvo - objašnjavaju i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i dodaju da je izdata potvrda garancija svakom osiguranika da može da refundira sredstva u Srbiji ukoliko su se lečili u inostranstvu.

Ukoliko se na odmoru koristi hitna medicinska pomoć, osiguranici sa urednom medicinskom i računskom dokumentacijom, overenom zdravstvenom knjižicom i prethodno izdatom potvrdom o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu podnose zahtev matičnoj filijali za naknadu troškova. Lekarska komisija nadležne filijale daje medicinsku ocenu o neophodnosti intervencije u inostranstvu. Po zakonu o zdravstvenom osiguranju Fond refundira 50 odsto sredstva koji su utrošeni za lečenje osiguranika.
S. T

Izvor: Glas Javnosti