Vermeren: Dijalog sa Marokom za smanjenje terorizma i kriminala

 Pjer Vermeren, istoričar, specijalista za Magreb i arapsko-berberski svet

Članovi džihadističke mreže koji su učestvovali u napadima na briselski aerodrom 22. marta 2016, ali i na Pariz nekoliko meseci ranije, gravitirali su oko briselskog predgrađa Molenbek. Dugu tradiciju nepoverenja prema vlastima i mafijaških praksi povezanih sa trgovinom kanabisom u Molenbek je unelo stanovništvo siromašne marokanske planine Rif. Da bi se uticaj Rifa na kriminal u Evropi smanjio, potreban je dogovor s Marokom, koji je jaka država kojoj i samoj ne odgovara ovakav problematičan region.

Zašto je posebno stanovništvo poreklom sa Rifa bilo stecište džihadističkih jezgara u Evropi?

Razlozi su brojni i složeni. Ovo stanovništvo se kroz istoriju organizovalo kroz nesreću. Rif je skupo platio svoju skrajnutost i otpor vlastima kroz istoriju: prenaseljenost, zemljotresi i potčinjenost. Većina stanovništva Rifa nosi u sećanju tragedije 20. veka. Oni su se zatvorili u svoju istoriju. U okolnostima zaveta ćutnje (omerta) i zatvorenosti zajednice, klana i porodice, odušak i ublažavanje za tu situaciju pronašli su u religiji, njenim striktnim pa i salafističkim verzijama, ali i u biznisu, uključujući i ilegalan i kriminalan.

Stanovništvo Rifa i njihova deca i unici, čak i ako su rođeni u Evropi, nisu izuzetak od te priče. Izgubljena deca iz njihovih krugova su se organizovala u mreže solidarnosti i drugarstva, pa makar i sa ciljevima koji su jasno povezani sa kriminalom, i upustili su se u džihadizam u Belgiji i Francuskoj, a još više u okrilju islamske države. Regruteri za džihad koji  su došli sa Bliskog istoka nisu prezali od toga da iskoriste ovu izgubljenu mladost, na rubu prestupništva, mameći ih sjajem pokajanja i mučeničke smrti.

Zašto i kako su prešli sa trgovine kanabisom na radikalni islam i džihadistički salafizam?

Ovde ne treba tražiti logičku vezu, već neku vrstu kontinuiteta. Ovo je bilo koliko slučajno toliko i neizbežno. Slučajnost se ogledala u tome što su sreli regrutere loših namera, dok neizbežnost dolazi od toga što su su poznavali oružje, prelaženje granica, ilegalu i običaje kriminalaca i švercerskih krugova, kako bi uspešno sproveli ratne ili čak terorističke akcije.

Mnogo smo pisali o pripremii džihadista u Siriji kako bi očvrsnuli... ali za napade na Pariz i Brisel nije bilo neophodno to, već prepredenost i skrivanje, u paru sa tihom i nepokolebljivom odlučnošću, poput džihadista 11. septembra 2001. Njihova snaga je u organizaciji, prelasku granica, mreži skrovišta, transferu novca, itd. Sve se to uči u kriminalnim krugovima, koji su se usavršili kroz prebacivanje hiljada tona hašiša širom Evrope, što podstiče ekonomiju naselja. Ovi ljudi spretni u prelaženju prepreka uložili su svoja znanja u rat koji su osmislili nekadašnji oficiri Sadama Huseina.

Šta može biti rešenje da se zauzda trgovina drogom poreklom sa Rifa (koja čini 80% kanabisa potrošenog u Evropi) i da se ove mafijaške mreže obuzdaju tako da više ne mogu da naškode?
Ovo je pitanje visoke politike. Juriti za prestupnicima koji trenutno prodaju hiljade tona druge i uzimaju milijarde dolara nije ni od kakve koristi, uvek će ih biti više nego dovoljno da hrane te mreže i mafiju.

Rešenje bi bilo da se o tome diskutuje i pregovara sa Marokom, koji je snažna i centralizovana država. Mafija Rifa predstavlja problem i za tu zemlju, tim pre što je taj region poprište na kojem se ponavljaju epizode nasilja. Maroko je mediteranska zemlja kojoj EU najviše pomaže, pa ima manevarskog prostora za pregovore. Međutim, to mora biti sporazum koji će svima biti od koristi. Evropa, koja praktično prihvata tu trgovinu na svojoj teritoriji, i u koju se slivaju marokanski hašiš i kokain latinske Amerike, mora da izrazi volju: u zamenu za iskorenjivanje zasada na svojoj teritoriji, Maroko mora dobiti trajnu i efikasnu pomoć za stabilizaciju regiona od pet miliona stanovnika. Mreže će biti sovoljno destabilizovane pa će policija moći da se reorganizuje i usmeri na nove lance trgovnie koji će se neminovno pojaviti. Ali barem će se zauzdati šteta koja se milionima mladih Evropljana, od Marseja na jugu Francuske do Brisela, nanosi na socijalnom, intelektualnom, psihijatrijskom, obrazovnom i kriminalnom planu.

terorizam u maroko...

Немачка депортује двоје осумњичених за планирање напада


Алжирац и Нигеријац, који су ухапшени прошлог месеца због сумње да су планирали терористички напад, биће депортовани, саопштио је "Би-Би-Си".

Током рације у немачком граду Готингену, у кућама двојице мушкараца пронађени су застава Исламске државе и пушке, али против њих никада није била подигнута оптужница.

Како се наводи, кривични поступак против њих није покренут јер полиција никада није утврдила да ли су осумњичени планирали напад.

Полиција је саопштила да су двојица мушкараца "опасни".

Министар унутрашњих послова Доње Саксоније Борис Писториус рекао је да ће се депортације десити што пре, а сигурно пре средине априла.

Према његовим речима, у току су разговори са Алжиром и Нигеријом око тога, а двојици мушкараца бице издата доживотна забрана уласка у Немачку.

Није познато да ли ће се мушкараци жалити на ту одлуку.

danas neki pokusao da se zakuza kolima u neki trzni centar...

Бивши исламиста: У БиХ тероризам има погодно тло за регрутацију


Бивши водећи члан исламистичке организације "Ел Мухаџирун" Адам Дин изјавио је да БиХ може бити плодно тло за регрутацију нових чланова терористичких организација, јер се у БиХ десио рат, али и због "постојања милитантне салефијске заједнице".

"Значајну улогу игра и сиромаштво, а кад се сви ти фактори узму у обзир, онда је то опасна мешавина која пружа могућност регрутовања. Али, не можемо искључити било коју државу, регрутација се може догађати било где", рекао је Дин у интервјуу за Дневни аваз.

Према његовим речима, не постоји ниједна држава на свету која није потенцијална мета терористичких напада, јер се тероризам променио с појавом Исламске државе, а није довољно да нека држава не учествује у бомбардовању неке далеке земље на Блиском истоку, да буде поштеђена.

Како је оценио, "на сцени је рат идеологија између Истока и Запада".

Дин, држављанин Велике Британије, 2003. године напустио је екстремистичку организацију "Ел Мухаџирун" и основао Фондацију "Квилијам" која се бави едукацијом младих како да "не наседају на екстремистичку идеологију".

Постао је члан те екстремистичке организације када је имао 19 година, али како каже "тада није била насилна, али су подржавали џихадисте и имали су контакте с њима".

"Био сам радознао у вези с исламом, почео сам да идем у џамију, али нисам осећао повезаност с тим људима. Једног петка, после џума-намаза, кад сам изашао из џамије, затекао сам младића својих година који је делио летке на којима је писало да је обавеза сваког муслимана да се бори за успостављање исламске државе", рекао је Дин.

Он је у тој организацији провео осам година и за то време је у њу довео више хиљада чланова.

Говорећи о томе како се спроводи регрутација, Дин је рекао да се обично у кампусу на прометно место постави штанд с екстремистичком литературом и с натписом који привлачи пажњу пролазника, типа "Запад је зло".

"Након што се неко заинтересује почињу разговори, којима се процењује да ли је неко довољно заинтересован. Ако јесте, онда би се договарали и нови састанци, вечере, а ишло би се њима и кући, како би се деловало на целу породицу", рекао је Дин.

Организацију је напустио након што је упознао бившег члана "Ел Мухаџируна", који је био професор филозофије и који му је отворио очи и уверио га да та организација на погрешан начин тумачи ислам.

Париз гради непробојни зид око Ајфеловог торња


Власти у Паризу једногласно су прихватиле предлог да се изгради непробојни зид око Ајфеловог торња, као одговор на терористичке претње Паризу, објавио је француски „Монд“, а пренео „Политико“.

Зид ће бити постављен са две стране, док ће друге две стране, које ће служити као улаз и излаз, бити окружене металним решеткама.

Заменик градоначелника Париза Жан Франсоа Мартинс, задужен за туризам, истакао је да ће изградња новог зида, који ће бити завршен следеће године, коштати 20 милиона евра, и да ће бити много бољи и атрактивнији него баријере које се тренутно користе.

Та мера је део плана којим је предвиђено јачање безбедности око Ајфеловог торња.

 

Vehabije u Srpskoj locirane od Prnjavora do Bijeljine



Srna 22.03.2017 12:43

BANJALUKA - U Republici Srpskoj vehabije su locirane na području Prnjavora, Teslića, Kotor Varoša, Banjaluke, Doboja i Bijeljine, navodi se u povjerljivom izvještaju bezbjednosnih službi Srpske, u koji je uvid imao "Euroblic".

Pozivajući se na izvještaj koji je prošle godine dostavljen MUP-u Srpske, list navodi da su posebno bezbjednosno interesantne ilegalne vehbijske zajednice koje su osnovane u rubnim opštinama u Republici Srpskoj.

Vehabije su locirane u naseljima Lišnja i Donja Mravica kod Prnjavora, teslićkom selu Kamenica, Novoseliji i Vrbanji kod Banjaluke, Šipragama kod Kotor Varoša, Kotorskom kod Doboja i bijeljinskom naselju Janja, piše "Euroblic".

U izvještaju se navodi da pristalice radikalnih islamističkih pokreta u BiH diverzantsko-terorističku obuku u najstrožoj tajnosti obavljaju u vehabijskoj komuni u naselju Debeljak, na područiju opštine Cazin, kao i u širem rejonu sela Brezičani, na području opštine Donji Vakuf.

Ministar bezbjednosti BiH Dragan Mektić kaže da nadležne bezbjednosne službe na nivou BiH posjeduju podatke o postojanju velikog broja vehabijskih komuna, koji se gotovo podudaraju sa podacima kojima raspolaže MUP Srpske.

On tvrdi da nema dokaza o formiranju tajnih centara za obuku terorista na području opština Donji Vakuf i Cazin.

- Ono što sigurno znam jeste da u posljednjih godinu i po dana nismo imali nijedan odlazak državljana BiH na strana ratišta, kao i to da smo procesuirali sve one koji su se vratili u BiH iz Sirije i Iraka - naveo je Mektić.

U Agenciji za istrage i zaštitu BiH kažu da ne posjeduju informacije o postojanju tajnih kampova za terorističku obuku u pojedinim opštinama u Federaciji BiH.


zanimljiv je raspored naselja vehabijskih..tj lokacije pomenutih....

pokrivanje lednika sa ciradu da se ne otopi...

ЕУ пооштрава контролу путника на границама


Од петка, 7. априла, на границама ЕУ примењују се нова шенгенска правила контроле путника, због заштите ЕУ од тероризма. Сем грађана трећих земаља, и грађани ЕУ биће детаљно проверавани на граници, што ће изазвати додатна чекања и гужве.

Мађарска је упозорила своје грађане на нове мере, јавља дописник РТС-а.

У досадашњој пракси, наиме, било је довољно да службеници граничне полиције обаве основну контролу путника једноставном провером путних докумената грађана ЕУ.

Ипак, сада ће се документа проверавати у Шенгенском систему информација (СИС), Интерполовој бази података украдених и изгубљених путних докумената, те државној бази података за украдене, злоупотребљене, изгубљене и оштећене путне документе.

Службеници граничне полиције Словеније ће, на пример, детаљно проверавати путне документе свих особа помоћу специјалних читача, документ по документ, на сваком граничном прелазу.

Та уредба о системским проверама не предвиђа било какве изузетке.

Да би се избегле евентуалне непријатности, свим путницима се саветују да провере статус својих докумената, посебно уколико су у последње две године они били отуђени, изгубљени или оштећени, преносе медији.

Ово је потребно да би се уверили да су подаци о документима тачно унесени у државним и осталим базама података.

Треба да провере и да ли су њихова путна документа (личне карте, пасоши) важећа, као и да провере информације о стању на граничним прелазима пре поласка на путовање, затим да изаберу граничне прелазе са мањом фреквенцијом саобраћаја или да крећу на путовање у деловима дана и седмице када су гужве уобичајено мање.

Путницима се саветује да избегавају путовања током викенда, осим уколико је резервисан такав аранжман који почиње и завршава се у данима викенда, те да буду стрпљиви и следе упутства полицијских службеника на граничним прелазима и унутар земље.

Те систематске провере су уведене ради спречавања било каквих претњи по унутрашњу сигурност и јавни ред држава чланица Европске уније.

Подсећа се и да је у ЕУ забрањено уносити месо, па ни у сендвичима, и млечне производе, док су вође, поврће, слаткиши, храна за бебе и кућне љубимце допуштени, али у ограниченим количинама.