ne objavljivati...

Посветићемо се безбедносним питањима


Немачка канцеларка Ангела Меркел обећала је да ће се Влада посветити безбедносним питањима која је покренуо напад камионом на божићни вашар у Берлину, поновивши обећање да ће уложити "национални напор" како би одбијени тражиоци азила били враћени у своје земље.

Напад камионом који је изведен 19. децембра у Берлину захтевао је брз одговор који гарантује и безбедност и грађанске слободе, рекла је Ангела Меркел на конференцији цивилних службеника у Келну, преноси АП.

Немачка канцеларка је позвала званичнике на федералном и локалним нивоима да удруже напоре на почетку изборне године.

"Људи не желе да ми упиремо прстом једни у друге. Они желе бољи успех", истакла је Меркелова.

Министар унутрашњих послова Томас де Мазијер предложио је прошле недеље безбедносне мере којима би се федералној влади дала већа овлашћења и централизовала би се немачка домаћа обавештајна агенција, а тај план је изазвао оштре критике државних влада, наводи америчка агенција.

Немачка канцеларка је обећала и да ће радити на националним напорима да се одбијени тражиоци азила врате у земље из којих потичу.

"Они који немају боравишни статус морају бити враћени у земље из којих долазе, али то изискује да се позабавимо проблемима тих земаља и пронађемо решења која су у нашем заједничком интересу", закључила је Меркелова.

uf trebali bi....
s obzirom da vam je tunizanin napravio teroristicki akt..pa pobjegao u francusku..pa se vratio u njemacku ...pa nekako otisao u italiju... gdje su ga karabinjeri odstrelili...
i to  jos je sa sobom imao vatreno oruzje koje vec koroisteno u jednom drugom napadu...

i te kako bi trebali da se zabrinu i poostre mjere...

Габријел: Забранити џамије салафиста у Немачкој


Џамије у Немачкој, које воде ултраконзервативни исламисти познати као салафисти, морају бити забрањене, њене заједнице разбијене, а њихови проповедници протерани, изјавио је немачки вицеканцелар Зигмар Габријел.

"По том питању, залажем се за нулту толеранцију", рекао је Габријел за магазин Шпигел.

Габријел је то изјавио пошто је упитан како коментарише што је Тунишанин, који је убио 12 особа у нападу на божићном вашару у Берлину, био у контакту са салафистима који су ширили говор мржње.

Одговорност за напад у Берлину преузела је Исламска држава.

"Џамије салафиста морају да буду забрањене, те заједнице разбијене, а проповедници протерани – што је пре могуће", рекао је Габријел у интервјуу за Шпигел.

У Немачкој је протеклих неколико година повећан број салафиста, наводи агенција Ројтерс.

Шеф обавештајне агенције је у новембру прошле године британској агенцији рекао да његова служба процењује да у немачкој има око 40.000 исламиста, међу којима 9.200 салафиста.

U Belgiji uhapšen osumnjičeni za povezanost s pariskim napadima


Belgijske vlasti uhapsile su dvojicu osumnjičenih za povezanost s napadima u Parizu u novembru 2015. godine kada je poginulo 130 ljudi.

Federalno tužilaštvo je danas saopštilo da je uhapšeni Farid K. optužen za obezbedjivanje lažnih dokumenata koja su kasnije korišćena u pripremi napada.

Protiv njega je podignuta optužnica za učestvovanje u aktivnostima terorističke grupe i zadržan je u pritvoru.

Drugi uhapšeni, Merjem E.B, optužen je za falsifikovanje dokumenata, ali je pušten iz pritvora.

Sedam napadača je ubijeno 13. novembra, u noći kada su izveli napade, čija su meta bili Stadion Francuske, koncertna dvorana Bataklan i restorani. Dvojica su ubijena u policijskoj raciji pet dana kasnije.

Jedan od glavnih organizatora Salah Abdeslam pobegao je, ali je posle četiri meseca uhapšen u Belgiji.

Češška formirala jedinicu za borbu protiv lažnih vesti


Nova češka jedinica za borbu protiv lažnih vesti sprema se da pokrene kampanju za borbu protiv dezinformacija, uoči izbora koji će se održati ove i naredne godine, saopštili su zvaničnici.


Koordinatorka Centra protiv terorizma pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Eva Romancovova izjavila je da se Centar trenutno priprema za projekat kojim bi se od takvih pretnji zaštitili predstojeći izbori u Češkoj.
 
- Za sada nemamo informacije da su izbori ugroženi, ali podaci koje dobijamo iz inostranstva i susednih zemalja, poput Nemačke, su alarmantni - rekla je ona.
 
U Centru će poseban tim od 15 posmatrača pratiti tradicionalne medije i društvene mreže, a najveća pretnja, smatra ona, dolazi od proruskih izvora.
 
U Češkoj će se ove godine održati parlamentarni, a na početku 2018. godine predsednički izbori.

 

Дух помирења између исламофоба и исламиста


Mасакри у Берлину уочи грегоријанског Божића и у Истанбулу на Нову годину довољни су били да опет подсете – као да би то уопште могло избијати из главе након целе несрећне 2016. године – на непријатељство између џихадизма и, с друге стране, секуларизма, умереног ислама и хришћанства.

Извештаји о истанбулском покољу вероватно би добили мање простора у западним медијима да није била Нова година, период који је у овим крајевима света сушан за вести. Захваљујући томе, читали смо и слушали овог пута веома опширно, готово као када се на мети нађу западне земље, о томе колико је Турска – између осталог и зато што је и даље више секуларна него исламизована, премда се њен председник Ердоган труди да то промени – на нишану радикалних исламиста. Није то увек лако разабрати у паничним разматрањима америчких и европских новинара, али огромна већина жртава џихадизма и јесу муслимани, тобожњи отпадници од „истинске” вере.

Можда би то једног дана могло помоћи да све снажније антилибералне и исламофобне странке на Западу постигну примирје, па и извесно сагласје са тврдим исламистима. Имале би за то и преседан: за исламофобију се често констатује да је савремени облик антисемитизма, који су многи од оних западних политичара што се радо позивају на хришћански идентитет и, у најмању руку, кокетирају са расизмом – и према Јеврејима и према другима – преточили у подршку највише десничарски оријентисаним, у верском фундаментализму укорењеним струјама у Израелу. Ако већ антисемити могу постати нека врста „циониста”, дало би се замислити и како исламофоби увиђају да им исламисти нису превелика сметња, барем не све док се држе сопственог „забрана” и не нападају Запад.

То би се савршено уклопило у назоре антилибералне и националистичке деснице, која ионако највише мрзи кад јој се нека друга држава петља у послове под изговором заштите људских права, најчешће под тим скривајући истеривање сопствених интереса. Свако да царује унутар својих граница – макар то значило и да се у том заклону несметано крше људска права под изговором, овог пута, самосвојне културе неуклопиве у либералне идеале – то је начело антилиберала. И њима су, као и исламистима, главни проблем унутрашњи „отпадници”. Али, заправо су пактове са исламистима склапале и САД док су себе, у предтрамповској ери, помпезно проглашавале светлим витезом либерализма и непоколебљивим заштитником светске нејачи од тлачитељских режима.

На то нехотице подсећа и повика која се однедавно све гласније диже у америчким медијима због идеје Русије да би авганистанским талибанима, првоборцима савременог екстремног исламизма, требало признати известан легитимитет и сарађивати с њима против Исламске државе. Амерички медији аргументују да талибани нису само, како указују Руси, национални исламистички покрет него и да су повезани са „џихадистичким глобалистима” из Ал Каиде, те да Москва жели мир са њима једино зато што нападају владу у Кабулу, која има подршку Вашингтона и НАТО.

У таквим написима се пренебрегава и нешто актуелније од тога да су Американци у Авганистану потпомагали талибанске претече, муџахедине, када су се дигли против совјетске инвазије. Штавише, исто за шта сад оптужују Русију у Авганистану САД раде у Сирији. Тамошњу тврдо исламистичку групу Ахрар ел Шам, која такође тврди да су јој циљеви национални мада је преко оснивача повезана с Ал Каидом, одбили су да сврстају међу терористичке организације. Нусра фронт, сиријски огранак Ал Каиде који уверава да се осамосталио и да му је на срцу само национална „револуција”, а не светски џихад, на мети је америчких бомбардера, али превасходно оне његове главешине пристигле из редова организације коју је водио Осама бин Ладен. Обични борци Нусра фронта углавном су поштеђени америчких пројектила, по логици да нису нужно до краја радикализовани и непоправљиви и, пре свега, зато што су убојито оружје против сиријског режима и његовог савезника Русије. Али, право на такве калкулације Вашингтон задржава за себе и не дозвољава га Москви у Авганистану.

Исто тако, након што је Америка то одавно учинила, сада се и Русија повезује са верски и друштвено изузетно конзервативним монархијама Персијског залива, из чијих виших кругова потичу и финансијери џихадиста. Турску Бела кућа, све време се заклињући у свој либерализам, није одбацила када се Ердоган окренуо исламизму, па би било бесмислено да сада замера Русији добре односе са њим.

Даље низање примера је бесмислено пошто сви воде истом закључку: ни Вашингтону из времена када се сматрао „светиоником” либерализма никада није било мрско да сарађује са исламистима. Нема разлога да са антилибералима буде другачије.

Наравно, претходно би морао да протутњи најјачи налет ове олује исламофобије, као што је својевремено спласнуо и антисемитизам, премда тек након холокауста. Тада би се антилиберали могли досетити колико се са исламистима – барем оним умеренијим, којима није до вођења џихада све док и последњи неверник на свету не пригне колено пред Богом – поклапају у изокренутом схватању фамозне либералне крилатице „поштовања различитости”, која се у њиховој верзији своди на прећутни „мирољубиви апартхејд”: свака култура на своју страну и да се што мање мешају.

Препрека томе је што муслиманске земље имају много више ресурса од Израела, што значи да ће се лакше опет наћи на удару туђе похлепе. Такође, љубав западних антисемита према Израелу добрим делом је побуђена не само жељом да Јеврејe иселе далеко него и да компликују живот онима које тренутно још мање подносе – муслиманима на Блиском истоку. Али, и то се да решити ако би Запад успео да тамошње муслимане претвори у тампон-зону, на пример, према Кини, која је већ изложена расизму и тек ће то бити ако јој заиста успе да изгради најмоћнију привреду света.

Има, дакле, изгледа да се испостави како су исламофоби и исламисти, што би рекли Американци, „рајски спој”, две групе рођене да сарађују у духу помирења који се зазива сваког Божића. То не значи да ће нетрпељивост уминути. Као што „антисемитски ционисти” нису престали да буду антисемити, исламофоби ће и даље мрзети муслимане, док ће исламисти такође наставити да на друге вере и културе сваљују сву кривицу за проблеме у својим државама.