Nijedna igra ne odoleva tako dobro zubu vremena kao što to čini Metal Slug. Kada je 24. maja 1996. godine SNK-ov pulen ugledao svetlost dana, odmah je bilo jasno da je u pitanju hit, vanserijska igra koja će godinama držati pažnju ljubitelja video zabave. Šta to Metal Slug izdvaja iz mase i koje su to karakteristike koje igru čine posebnom? Jednostavno sve! Priča koja kao da je potekla iz pera scenariste akcionog B filma, predivna ručno „crtana” grafika, harizmatični likovi, fluidna akcija – zadovoljstvo kakvo sebi naprosto morate priuštiti.
Igre iz serijala Metal Slug spadaju u run & gun žanr. Šta to u praksi znači? Ovde nema mesta planiranju, osmatranju okoline i prenemaganju. Trčite, skačete i za to vreme na gomilu slažete beživotna tela neprijateljskih vojnika (za one koji eventualno ne znaju, pogled na akciju je izveden „sa strane”). To je jednostavno tako i toliko je dobro „uštimovano” da nikakva 3D grafika, nikakve međuscene ili prebacivanje igre u online univerzum to ne bi mogle da poboljšaju. Autori su recept sastavili do perfekcije, jelo skuvali i servirali kao što to najveći majstori rade. Da je prethodna konstatacija tačna govori i podatak da se Metal Slug praktično od samog početka nije promenio, ali da još uspeva da privuče radoznale poglede igrača širom sveta.
Planetarnu popularnost valjalo je iskoristiti, pa su tako igre iz serijala nicale kako su stigle na raznim platformama. Neo-Geo MVS/AES, Sega Saturn, PlayStation, Xbox, PlayStation 2, Xbox 360, PSP, Wii... Samo recite u kakvom ga obliku želite i on je tu. Zašto kažemo „on”? Zato što igra ime duguje specijalno dizajniranom tenkiću po imenu Metal Slug, skalameriji koja može da skače, spusti se do gusenica i ispaljuje plotune iz dve vrste oružja. Uostalom, zaplet prvog dela igre u velikoj meri vrti se oko SV-001 (Super Vehicle), tenkića koji je konstruisan ne bi li doneo preokret u sukobu koji se rasplamsao između dve zaraćene frakcije.
Metal Slug – Super Vehicle-001
Autoru ovih redova je prvi deo (www.romnation.net/srv/roms/56948, 12,81 MB) bio i ostao najbolji u celom serijalu. Priča je više nego dobro zamućkana, a smeštena je u 2028. godinu. Zlobni general po imenu Donald Morden rešio je da zavlada svetom i uništi svaki trag tzv. Regularne armije, koja se brine za bezbednost i blagostanje građana. Svetskoj javnosti obratio se saopštenjem da će u roku od 170 sati svi veći gradovi biti pod njegovom kontrolom. Nastaje opšta panika, vojnici Regularne armije padaju k’o glineni golubovi, kraj se nazire... Šačica preživelih povlači se u ilegalu i tamo stavlja u borbeno stanje Metal Slug, tenk koji bi trebalo da predstavlja poslednju šansu na bojnom polju. Nažalost, Morden saznaje za ove planove i locira tajno skrovište. Nastaje još jedan pokolj, a moćni tenkići padaju u ruke dijaboličnog zloće.
Na scenu stupa neustrašivi dvojac specijalnih jedinica – Marko Rosi i Tarma Roving. Oni su dobili zadatak da kako znaju i umeju uhapse generala Mordena i privedu ga pred lice pravde. Ako usput uzmognu da povrate koji tenkić i spasu nekog zarobljenika, tim bolje.
Igrače očekuje šest ne preterano dugih misija, frenetično pucanje, close combat borba sa neprijateljima, puno skakanja i, naravno, upravljanje Metal Slug tenkom. Borbe sa bossovima nisu teške, baš kao ni cela igra (ovo poglavlje verovatno je najlakše u celom serijalu). Ukoliko igrate u paru, neće vam biti potrebno više od sat vremena da Mordena naterate da se najede prašine.
Metal Slug 2 – Super Vehicle-001/II
Nastavak se na tržištu pojavio u proleće 1998. godine (www.romnation.net/srv/roms/56945, 16,92 MB). General Morden je devijantniji nego ikad i sada se udružio sa Marsovcima s ciljem da se ustoliči na mestu vladara Zemlje. Međutim, na samom kraju „mali zeleni” ga izdaju, pa je Morden prinuđen na to da se udruži s neprijateljem kako bi preživeo...
Drugi deo je kudikamo teži od originalne igre i, čini nam se, nešto duža. Nivoa ponovo ima šest, ali je protivnika mnogo više, raznovrsniji su i daleko opasniji. Autori su se svojski potrudili, tako da je ubačeno sijaset novina. Glavni junak može nakratko (ne svojom voljom) da se transformiše u mumiju (ili da se preždere i naduva kao lopta), postoje novi tipovi oružja (laser, zapaljive bombe...), tu su i nova prevozna sredstva (kamila sa namontiranom pucaljkom, recimo), ali i dodatna dva lika. Naime, Marku i Tarmi pridružili su se Eri Kasamoto i Fiona Germi. Ne treba posebno napominjati to da je grafika vanserijska, akcija konstantna, a uživanje zagarantovano!
Ipak, igra poseduje jednu ozbiljnu manu – usporavanje i pad performansi! Zbog toga je autorski tim u martu 1999. godine izdao „zakrpljenu” verziju. Metal Slug X – Super Vehicle 001 (www.romnation.net/srv/roms/56949, 27,43 MB) donosi mnogo više noviteta nego što se misli. Nivoi su rearanžirani, prisutna su nova oružja, neprijatelja ima više (cela igra je generalno teža) itd.
Metal Slug 3
Već sredinom 2000. godine SNK je izdao treći nastavak (www.romnation.net/srv/roms/56946, 78,67 MB). Priča je ponovo luda i još jednom u borbu vodi kvartet junaka protiv Mordenove gerile. Navodno, general je nestao i smatra se mrtvim, pa je cilj igrača da pročešlja sva preostala neprijateljska utvrđenja i lično se uveri u istinitost takve tvrdnje. Tokom odmotavanja klupka postaje jasno da su u celu stvar ponovo umešani vanzemaljski prsti i da situacija nije onakva kakva se prvobitno činila...
Metal Slug 3 ne donosi nova oružja, ali zato nudi neke nove elemente na polju gameplaya. Nije ništa spektakularno, ali igrač povremeno dobija mogućnost izbora putanje kretanja, od čega zavisi i broj neprijatelja ili tip dostupnog oružja. Pored toga, na meniju se nalazi dosta novih „vozila”, kao i „gedžeti” poput ronilačkog odela ili džet-peka. Za razliku od prethodnog dela, gde je glavni karakter mogao da se pretvori u mumiju, sada je moguća transformacija u zombija. Kao i u prethodnim nastavcima, još jednom je prisutna fenomenalna grafika, odlični zvučni efekti/muzička podloga i jednostavan sistem upravljanja (kretanje u osam smerova i tri dodatna tastera za pucanje, bacanje bombi i skok).
Metal Slug 4
S obzirom na to da se SNK našao u finansijskim problemima, četvrti nastavak (www.romnation.net/srv/roms/56947, 87,83 MB) je izdao Playmore, u saradnji sa softverskom grupom Mega Enterprise (u pitanju je bilo leto 2002. godine). Nova firma, novi zapleti... Svet se sada nalazi na udaru cyber terorizma, a nekakav ultramoderni kompjuterski virus je tu najveća pretnja (prvi na liniji vatre su vojni sistemi). Iza cele halabuke stoji opasna teroristička organizacija po imenu Amadeus. Šuška se da konce vuče niko drugi do ozloglašeni general Morden, mada će vas dešavanja tokom igre navesti na to da se dobrano zamislite (nećemo otkrivati detalje).
Metal Slug 4 ne donosi mnogo novina. Od oružja tu je double heavy machine gun, postoji i nekoliko novih vozila, kao i gomila neprijateljskih jedinica. Takođe, stare znance Tarma Rovinga i Eri Kasamotu zamenili su novi likovi – Nađa Kasel i Trevor Spejsi. Prema svim kriterijumima, ovo je najslabije poglavlje u čitavom serijalu.
Metal Slug 5
Nakon neubedljivog četvrtog nastavka, autorski tim je dobrano zagrejao stolice i krajem 2003. godine u javnost je izašao sa petim delom sage (www.rom-world.com/file.php?id=36599, 77,41 MB). Na teren je vraćen „prvi napad” ekipe (Marko Rosi, Tarma Roving, Eri Kasamoto i Fiona Germi), a i zaplet se vraća korenima (doduše, ne pominje se general Morden). Grupa smutljivaca specijalizovana za špijunažu i spletkarenje ukrala je disk koji sadrži specifikacije projekta Metal Slug. Kvartet asova podmazuje oružje i kreće u poteru...
Među malobrojnim novinama koje je ovaj nastavak doneo izdvajaju se mogućnost izvođenja tzv. slide-dasha i tri nova vozila. Sve ostalo je manje-više isto. Sada već postaje evidentno to da je autorskom timu malo toga novog ostalo da kaže i da se polako upada u začarani krug repeticije.
Metal Slug 6
Šesti nastavak pojavio se početkom 2006. godine. Igrač ima izbor čak šest karaktera – timu iz prethodnog dela (koji se smatra osnovnim) pridodati su još Ralf Džons i Klark Stil. Svaki karakter poseduje unikatne sposobnosti, što izbor na početku igre čini znatno zanimljivijim.
Priča ponovo u prvi plan ističe Marsovce, koji se ovog puta udružuju sa igračem. Gameplay je pretrpeo određene izmene, pa je tako slide-dash ukinut, ali je ubačena mogućnost izvođenja dva različita close combat poteza, kao i opcija switchovanja između oružja. Novitet su i dva težinska moda, od kojih onaj lakši ne dozvoljava kompletiranje igre (ostaje poslednja misija).
Metal Slug 7
Konačno, priču o Metal Slug serijalu završavamo verzijom igre koja je izdata prošle godine za Nintendo DS i Xbox 360. General Morden i njegovi suludi planovi vraćaju se na veliku scenu, a tu su i misteriozne vojne snage iz budućnosti. S obzirom na to da je u pitanju friško ostvarenje, stvari bismo zasad ostavili da miruju. Više informacija možete pronaći na adresi www.metalslug7-us.com.
• • •
Serijal Metal Slug je, bez obzira na žanrovski afinitet, ljubimac mnogih igrača. Zaista su retki primeri koji tako jasno ukazuju na činjenicu da najslađe stvari obično dolaze u malom pakovanju. Svoj uspeh serijal ne duguje modernim 3D grafičkim rešenjima, skupoj nahsinhronizaciji, vešto režiranim međuscenama i širokopojasnim online serverima. Ovde je upakovana sama esencija old school sistema igranja – konstantna akcija, humor, jednostavne kontrole i superiorna 2D grafika. Bez obzira na to koliko vremena prođe, Metal Slugu vraćamo se uvek iznova sa istim žarom!
Kroz čitav opus video igara, Diznijevi junaci su bili inspiracija za mnoge kreatore. Tako su i nastajale igre gde ste imali priliku da preuzmete ulogu Mikija, Šilje i Paje, i uživate u njihovom univerzumu na jedan sasvim drugačiji način. Ovog puta lik i karakter Paje Patka, na dosledan način je dočaran kroz ovu igru, objavljenu na debeljku davne 1984. godine, od strane Sierra razvojnog tima.
Žanrovski, Donald Duck’s Playground je u vreme kada se pojavio bio vrlo atipična igra. U ulozi ste Paje Patka koji ima za cilj da sagradi igralište, po zahtevu ujka Baje. Da bi to odradio, naš junak mora da zaradi određenu svotu novca. Na raspolaganju su mu razne vrste poslova preko kojih može dolaziti do sredstava. Početni ekran igre izgleda upravo tako: na jednoj strani su dostupni poslovi, a na drugoj, prodavnice sa potrebnim predmetima za izgradnju parka (koje će vam prodavati Miki, Šilja i Pata). Od poslova, tu su prodavnica igračaka gde će se naš junak baviti pravilnim skladištenjem igračaka na police, pritom pazeći da iste ne padnu kad protutnji voz pored radnje. Na aerodromu, Paja će se baviti utovarivanjem prtljaga u vozila, dok će u piljari isto raditi sa voćem i povrćem. Pored ovoga, Paja će biti i kontrolor na pruzi, gde će preusmeravati vozove, kako bi stigli na tačno odredište. Da bi ste zaradili dovoljno novca, potrebno je da pravilno žonglirate sa vremenom provedenim na svakom od poslova.
Sa vizuelne strane, igra je dopadljiva, likovi često umeju da budu u krupnom planu, i tada dosta podsećaju na svoje crtane verzije, a tu su i povremene simpatične animacije (poput one kada se Paja iznervira). Zvuk se sastoji od nekoliko propratnih melodija i efekata, i odaje pristojan utisak. Donald Duck’s Playground, iako prvenstveno namenjen mlađoj publici, umeo je da zabavi i one malo starije, i samim tim ostane zauvek u lepom sećanju.
1993. godine, Apex i Thalamus su po poslednji put zajedno izbacili igru za C64. To je ujedno bila i jedna od poslednjih velikih komercijalnih igara. Posle toga su nestali, ali su otišli u velikom stilu. Ovo je definitivno najbolja cista platforma za debeljka, ali krenimo redom.
Grafika u ovoj igri je fenomenalna. Mozda i postoji par igara na 64-ci koje imaju bolju grafiku, ali se daju prebrojati na prste. Uz to, za razliku od tadasnjeg trenda, nema kvazi-senčenih sprajtova i pozadina koje su davale veoma mrljav utisak. Ovde je sve kristalno čisto, izuzetno lepo šareno i u stilu pravog crtanog filma. Sprajtovi nisu prosto uveličavani da bi bili veliki (kao npr. u Creatures-u, mada je to tamo doro izgledalo) nego je korišćeno više sinhronizovanih sprajtova. Pozadina je takodje savršeno čista, a ono što najviše fascinira je savršen troslojni scroll pozadine sto daje lep utisak dubine. I sve to je fantastično brzo, prosto neverovatno za 8-bitnu masinu. Ako pomislite da lupam, po startovanju igre sačekajte da usrećite prvu zemlju da biste videli šarenilo i da pokupite munju kako bi na pucanje zapalili u stilu Ptice-Trkačice ili Sonica.
Muzika je takodje odlična, mada ne odusevljava baš kao grafika. Nenametljiva je i jednostavno nadopunjuje atmosferu igre. Efekti su takodje adekvatni. Jednostavno zvuk je odličan, ali nista spektakularno. Atmosfera ove igre je ono pravo. Od samog introa, koji je u pravom Apex-ovom stilu, pa nadalje. Intro je uradjen kao početak crtahih fimova sa Perom Kojotom – super genijem i Pticom trkačicom. Naizmenicno se smenjuju neprijatelji sa svojim normalnim i kvazi-latinskim imenima (kao bigus bellius i dino giganticus) i autori igre sa istima (drinkus plenticus, gone to cyprus…) da bi se na kraju pojavio i naš junak, simpatični dinosaurcic, Mayhem (speedus maximus).
Kao sto je vec navedeno igra je odradjena kao standardna platforma, neki mračni čarobnjak je prosuo kletve na svetove mayhemove domovine. Mayhemov zadatak je da sakupi dovoljno sastojaka ne bi li omogućio jednom diplodokusu da svojom magijom digne kletve.
Svaki nivo se sastoji od dva dela, u prvom delu ima manje neprijatelja i treba da prevrnete ceo nivo i izgazite sve neprijatelje ne bi li sakupili dovoljno magičnog praha da podignete kletvu sa zamlje. Zatim taj isti nivo, samo sa više neprijatelja treba da predjete u potrazi za zvezdicama. Kao sto šte mogli zaključiti, neprijatelje ubijate skokom na njih, ali kada pokupi munjicu koja mu dozvoljava turbo zalet, mali Mayhem izpruži svoju bodljikavu glavicu i razbija sve neprijatelje na putu sve dok ne naleti na:
a) nekog ko je tvrdoglav ko i on b) nekog raspucanog (česće) ili c) rupu (najčesće)
I to je to. Jako prosto i jako efektno. Inače svi nepijatelji su dinosaurusi – pterodaktili sa izuzetkom dzinovske krtice i bodljikave gusenice. I tako iz nivoa u nivo.
Dobro je i što se ne pocinje od početka nivoa kada zaginete, nego postoje checkpointi u obliku duge, prolaskom kroz koje ih označavate. Takodje zadržavate i sve do sada skupljeno. Kretanje po nivou je savršeno slobodno tako da se ne morate plašiti da ste nesto propustili. Od dodataka se pojavljuju samo munja (omogućava zalet, za celu igru je dovoljno pokupiti je samo jednom) srce (zivot) i zec (score multiplayer).
Iako je relativno kratka (5 nivoa kako pročitah, nikad nisam prešao 3.), igra je bila vredna svakog centa ulozenog u njenu kupovinu kad je izašla. I danas, posle toliko godina, igra je i dalje i te kako igriva. Obavezno štivo za sve C64 igrace.
I za kraj da napomenem da su ocene koje dajem uslovljene mogucnostima Commodore-a 64.
Nespretni čarobnjak greškom je bacio pogrešnu čaroliju i pretvorio veselu zemlju iz mašte u tužni svet tame. Na pleća malenog dinosaurusa Mayhema pada zadatak da popravi stvari i poništi efekat čarolije.
U pitanju je platformica koja po svom izvođenju najviše podseća na čuveni Sonic The Hedgehog. Morate se probiti kroz pet svetova, a vaš zadatak je podeljen na dve faze. Prvo treba da pokupite određenu količinu magije eliminacijom smetala, čime ujedno i uklanjate „tamu” sa nivoa. Kada sakupite svu magiju, predeo doživljava svojevrsnu metamorfozu i postaje mnogo veseliji, kao i muzika. Samo vam još ostaje da za određeno vreme prikupite i sve zvezdice razbacane unaokolo kako bi se otvorio ulaz za sledeću deonicu. Sa neprijateljima izlazite na kraj skokom na glavu, propadanjem sa platformi ili pretvaranjem u tornado koji briše sve pred sobom. Treba imati u vidu i to da se naš junak kreće sa popriličnom inercijom, pa može lako završiti i u nekoj provaliji, ako ne pazite. Na svom putešestviju kupićete i dodatke u vidu energije, dodatnog vremena ili stvarčica koje povećavaju bodovno stanje.
Tehnički gledano, u pitanju je jedna od najboljih platformi za „debeljka” – fenomenalna animacija i grafika sa skrolom u dva nivoa, dok sjajne muzičke numere upotpunjuju veselu atmosferu kojom odiše cela igra.
Datum izlaska: 4. novembar 1994. Platforma: Mega Drive
Lavica Sarabi i veliki kralj Mufasa dobili su prinovu – malog Simbu. Stari mudrac Rafiki predstavlja naslednika trona svim životinjama šume, a jedina „osoba” koja se ne pojavljuje jeste Scar, mlađi Mufasov brat. Iako tvrdi da je zaboravio, prava istina je da je ljubomoran na Simbu i ogorčen jer ga je presto „zaobišao”. Logično, kao glavni zlikovac, on želi na sve načine da ukloni nevinog lavića sa scene.
Sada već davne 1994. godine svetlost dana je ugledala igra rađena po istoimenom Diznijevom filmu. Ukoliko ima nekog ko se nikada nije susreo sa simpatičnim The Lion Kingom, to je platformska igra sa ponekim logičkim elementima. Skakanje, veranje i rikanje na druge stanovnike šume jeste vaš zadatak, a sve u cilju prolaska kroz poznate filmske scene i dolaska do ultimativne borbe sa razjarenim Scarom. Iako igru počinjete kao nejako mladunče, negde na polovini avanture već ćete izrasti u stasalog lava.
Kada se skala u gornjem levom uglu napuni, vaš mali (ili veliki) lav biće u mogućnosti da razjapi čeljusti i skameni ili čak prevrne većinu svojih neprijatelja. Desno se nalazi energija koja se dopunjuje šarenim bubicama od kojih samo retke deluju pogubno po zdravlje Simbe. Igra ima deset nivoa koji nisu nimalo naivni. Na većini je potrebno staviti reflekse na test, dok su neki obogaćeni zagonetkama koje lako umeju da izmasiraju moždanu koru.
S vremenom lavić uči kako se nadmudruje hijena, kako da iskoristi gejzire, kako da jaše nojeve... Neprijatelja ima sijaset, i to od insekata do krvožednih mesoždera. Tu su lešinari, bube, kameleoni, gnuovi, pauci, žabe i bodljikavi prasići.
Datum izlaska: 23. decembar 1992. Platforma: Mega Drive
Za sve ljubitelje podvodnih avantura. Glavni akter je delfin Eko, kome je misteriozna oluja odnela porodicu. Eko se baca u potragu i usput nailazi na razne prepreke i zagonetke koje mora da reši. Iako nastala 1992, grafika igrice raspolaže bogatim koloritom i pažljivo obrađenim detaljima morske flore i faune.
Datum izlaska: 25. avgust 1994. Platforma: Mega Drive
U moru platformera, pucačina i borilačkih igara na Mega Drive-u Ecco je bio nešto sasvim drugačije. Originalna, čudna i veoma atmosferična avantura u kojoj preuzimate ulogu delfina Eccoa mamila je poglede igrača u SEGA klubovima. Ipak i pored pomalo čudne atmosfere u pitanju je veoma izazovan i težak naslov koji su samo najuporniji mogli da privedu kraju. Čak i danas 2D grafika i animacija ostavljaju dobar utisak a misteriozna pomalo i jeziva atmosfera vraćaju sećanja na svaki novi minijaturni napredak u mnogobrojnim pokušajima prelaska ove igre.
Tema: 
