Datum izlaska: decembar 1989. Platforma: Sega Master System
Činjenica je da Sega Master System nikada nije uspeo da ugrozi popularnost NES konzole, koja se pokazala kao platforma sa daleko kvalitetnijim izborom igara. Bez obzira na to i za SMS postoji na desetine igara rađenih koje poseduju neosporan kvalitet, a neke od njih, poput Psycho Fox, spadaju u prave dragulje kakvih se ne bi postidela ni jedna igračka platforma.
U igri vodite četiri različita lika, svakog sa svojim prednostima i manama. Uloge su dodeljene simpatičnim životinjicama u obliku nilskog konja (najjači, ali i najnepokretljiviji član družine), majmunčeta (najslabiji lik, ali zato skače enormno visoko), tigra (najbrži) i lije, koja predstavlja idealnu sredinu. Igru započinjete kao lija, ali ćete pronalaženjem školjke omogućiti promenu lika (pritisnite pauzu, odaberite školjku i željenog lika). Naravno, jedna školjka može da posluži za samo jednu promenu. Pored školjke u igri je moguće pronaći još flašu (privremena neuništivost) i čovečuljka (eliminacija svih protivnika na ekranu). Svi dodaci se mogu pronaci eliminacijom protivnika ili najčešće, razbijanjem jaja koja se nalaze duž nivoa. Protivnici se mogu ukloniti na dva načina: direktnim skokom na njih ili udaranjem rukom. I kod skakanja na protivnike dolaze do izražaja karakteristike likova pa će nilski konj mnogo brže sabiti protivnika u zemlju od laganog majmunčeta. Jedna od lošijih strana igre su netipične kontrole. Likovi povećavaju brzinu kretanja ako su neprekidno u pokretu (kao Sonic), ali je veliki problem skakanje iz mesta. Na početku ćete zato imati poprilično problema, ali kada se naviknete videćete da nije tako strašno (meni je sve delovalo kao beznadežan slučaj, ali se ispostavilo da nije ni blizu takve konstatacije) i da ne mora uopšte da kvari doživljaj.
Najbolja mogućnost da dodate još koji život na početna 3 je na bonus nivou koji se pojavljuje posle svakog uspešno završenog nivoa, ako ste u jajima pronašli bar jednu vrećicu. Bonus nivo je zaista sjajno urađen i na njemu možete uz malo sreće zaraditi popriličan broj života. Ono što je najlepše kod Psycho Foxa je sjajno razvijen team-play tako da pravilnim kombinovanjem likova možete mnogo lakše završavati nivoe i uz to sakupiti više dodataka koji olakšavaju igranje. Tako na pojedinim nivoima postoje zidovi koje samo nilski konj može da uništi i tako dođe do korisnih dodataka, zatim tu su visoke platforme koje samo majmunče može da dohvati i sl. Družini se može priključiti i peti član (gavran) koga nosite na leđima i sa kojim možete da gađate protivnike (ponaša se slično kao bumerang). Posle svakog završenog sveta (koji najčešće broji 3 nivoa) borićete se sa glavnim protivnikom za čiju je eliminaciju potrebno uraditi nešto više od običnog skakanja na glavu.
Jako je bitno znati da kada izgubite život obavezno startujete sa početka tog nivoa, shto važi i prilikom sukoba sa glavnim neprijateljima. Još jedna mana koja dosta utiče na vek trajanja igre je što je 100% linearna, odnosno kada je jednom pređete, videli ste sve. Veliko olakšanje predstavlja mogućnost nastavljanja igre od nivoa na kom ste stali s tim što se svi podaci resetuju pa ponovo počinjete igru bez školjki i drugih dodataka. Tehničke karakteristike igre su veoma dobre. Grafika spada među najbolje na Master Systemu. Likovi su zaista dobro urađeni, pozadine takođe, mada su nivoi možda mogli da budu malčice raznovrsniji. Međutim, i ovako Psycho Fox deluje impresivno kada se uporedi sa većinom SMS naslova. Zvuk je standardan uz nešto manji broj semplova dok je muzika zaista dobra, mada je broj muzičkih tema prilično mali. Psycho Fox spada među najbolje Sega Master System naslove i pružiće vam zaista dobru zabavu. Ljubitelji ovakvih igara ne bi smeli da je propuste.
Ako se za Doom može reći da sadrži suštinu FPS-a, onda je Psycho Fox (1985) Doom platformskog žanra. Idi s leva na desno dok ne stigneš do kraja nivoa, pri tom izbegavaj protivnike i provalije. Ništa više, ništa manje. Iako se ovaj opis odnosi na veliki broj platformskih igara, kada prvi put pokrenete Psycho Fox, shvatate koliko toga nedostaje, ali ne u negativnom smislu.
U igri postoje tri vrste predmeta: shinto drška, drvena lutka i napitak. Drvena lutka uništava sve protivnike u blizini, a napitak daje privremenu neranjivost, dok shinto drška omogućava našem junaku da preuzme jedan od tri oblika (pored svog lisičjeg): nilskog konja, majmuna i tigra. Izuzev nilskog konja, koji vam omogućava da uništite posebne blokove, jedina razlika između oblika je u brzini kretanja i visini skoka. Pored ova tri predmeta, sa vama je mala crna ptica koja služi kao štit ako je držite, a možete je i ispaliti kao projektil i potom ponovo pokupiti.
Sam način igranja zahteva malo navikavanja, s obzirom na to da je našem junaku potrebno vreme da dostigne maksimalnu brzinu, ali još više vremena da uspori. Ako se doda to da je protivnicima dovoljan jedan udarac da vas ubiju, pred vama je jedna veoma teška igra. Izgled nivoa se ponavlja, ali njihova kompozicija se razlikuje i krije kako više putanja, tako i nekoliko tajni koje je zaista teško otkriti. Jedinu pravu manu igre predstavljaju loša muzika i neprijatni zvučni efekti.
Datum izlaska: 1. novembar 1986. Platforma: Sega Master System
Svima je poznato da je SEGA maskota čuveni plavi jež Sonic kome je posvećen priličan broj igara, naročito na Sega Mega Drive 2 konzoli. Međutim, dominantna figura na Master Systemu bio je Alex Kidd, sa nekoliko hit igara među kojima je i ovaj naslov, verovatno najslavniji i garantovano najpoznatiji iz jednostavnog razloga što je bio ugrađen u velikom broju konzola. Igra prati avanture mlađanog princa Aleksa koji pokušava da oslobodi svoju zemlju i porodicu od lokalnih tirana. Aleks za eliminaciju protivnika koristi udarac rukom dok standardna fora sa skakanjem na protivnike odnosi jedan od 3 života, koliko vam je dato na početku. Najvažnije je da tokom igre sakupljate novac koji se nalazi u kockicama sa žutom zvezdom ili jednostavno lebdi u vazduhu i to u obliku manjih i većih vreća od čega zavisi i koliko ćete dobiti novca (sasvim logično zar ne ?). U kockama sa znakom pitanja možhe se naći prsten (donosi moć pucanja), život ali i veštica koja će vas juriti dok ne uspete da je izgubite iz vida što ume da bude vrlo teško. Svi podaci o broju poena i količini novca aktiviraju se tasterom pause koji se nalazi na samoj konzoli. Iz menija koji se pojavi možete selektovati neki od dodataka koji ste kupili ili pronašli, tako da je glavni ekran igre u potpunosti oslobođen za igru.
Iako u osnovi predstavlja klasičnu platformu, Alex Kidd ima i nekoliko interesantnih inovacija kao što je plivanje ili vožnja motocikla, glisera ili helikoptera što igru čini raznovrsnijom od većine sličnih naslova. Nivoa ima sasvim dovoljno a na kraju nekoliko njih čekaće vas protivnici sa kojima treba podeliti megdan i to na vrlo specifičan način (igranjem mini igre slične par-nepar). Izlaz sa svakog nivoa predstavljen je u obliku hamburgera koji je izgleda Aleksovo omiljeno jelo. Protivnici na nivoima imaju oblik raznih životinja i nedefinisanih kreatura ali nisu preterano opasni ako izuzmemo pomenutu vešticu, što je sasvim razumljivo kada vec ne postoji mogućnost nastavljanja igre posle gubitka svih života. Muzika i zvuk su urađeni zaista lepo ali je u igri prisutan mali broj tema. Ako tražite dobru retro platformsku avanturu, ovaj biser za Sega Master System će zasigurno ispuniti zadatak.
Sve do pojave Sonica 1991. godine, Segina maskota bio je Aleks Kid, dečak sa ušima nalik na uši majmuna, majstor borilačkih veština... Aleks Kid junak je nekoliko igara ove kompanije: Alex Kidd and the Lost Stars, Alex Kidd in Hightech World i Alex Kidd BMX Trail. Međutim, najpoznatija igra je Alex Kidd in Miracle World izdata 1990. godine.
Aleks je princ kraljevstva Radaksijan, zemlje koja se nalazi pod vlašću zlog tiranina Jankena Velikog. Naš junak je kao beba odvojen od roditelja i sada, kada je usavršio borilačke veštine i saznao svoje poreklo, odlučuje da zbaci zlog Jankena i oslobodi podjarmljeno kraljevstvo. Gameplay je u stilu klasičnih jump & run ostvarenja, preskačete provalije i ubijate protivnike dobro centriranom pesnicom, a usput skupljate vrećice sa novcem. Novac služi za kupovinu power-upova (plameni prsten, neuništivost, letenje...), motocikala, helikoptera i života. Igra sadrži nekoliko vrsta protivnika (ogromne žabe, slepi miševi, živi plamenovi...) koji vas ubijaju onog trenutka kada vas dodirnu. Nivoi su raznovrsni, ne samo po izgledu, već i po samoj izvedbi, a cilj svakog je da stignete do hamburgera koji se nalazi na kraju (nije šala). U ovoj avanturi nećete samo trčati i skakati, već i voziti motocikl velikom brzinom, leteti helikopterom, plivati i lutati kroz dva ukleta zamka.
Iako je osvojila srca mnogih igrača, igra nije postigla očekivan uspeh i upravo iz ovog razloga usledilo je ustoličenje Sonica kao Segine nove maskote. Vredi napomenuti i da je Alex Kidd in Miracle World bila built-in igra za konzolu Sega Master System.
Vrlo je teško napraviti kvalitetnu platformsku avanturu koja će biti dovoljno zanimljiva kako za mlađe igrače tako i za one starije koji su se naigrali ovakvih igara i koje je mnogo teže oduševiti. Jedna od retkih igara koja u tome potpuno uspeva je jedan od najpoznatijih serijala na SNES-u, Donkey Kong Country. Iako je DKC u suštini jump&run igra, ekstremno se razlikuje od ostalih iz svoje branše.
Prvo što se zapaža kada startujete ovu izuzetnu igru jeste neverovatno dobra grafika, uz izuzetno glatku animaciju koja pre nalikuje nekoj igri sa 32-bitne konzole nego ”običnom” SNES-u. Svi likovi i pozadine u igri su izuzetno lepo uradjeni i neverovatno glatko animirani, tako da se Donkey Kong ubraja medju najlepše SNES igre. Programeri iz RARE-a napravili su zaista velik broj fascinantnih nivoa, koji ne samo da se medjusobno jako razlikuju, već imaju i neku specifičnost u izvodjenju. Daleko od toga da je to sve što ova igra može da ponudi: pored sjajne mogućnosti igranja u dvoje (doduše, ne u isto vreme) DKC ima još jednu izuzetno pozitivnu osobinu – snimanje pozicije što je ovde zaista neophodno, jer postoji ogroman broj nivoa koji ubrzo postaju prilično teški. Ipak, ni vi niste sami, tako da će vam stari Cranky dati poneki koristan savet a Funky vas može vratiti na bilo koji od predjenih nivoa što je dobra fora za skupljanje života, ali pomalo ubija izazov. Takođe, u toku samih nivoa pomagaće vam razne životinje (sabljarka, nosorog itd.) koje pružaju itekako potrebnu pomoć.
Za igranje se koriste 3 tastera i to za skok, trčanje/nošenje predmeta i taster za izmenu majmuna (uvek vodite samo jednog majmuna dok vas drugi prati). Donkey Kong je zahvalniji za eliminaciju protivnika ali je zato Diddy mnogo bolji pri izvodjenju složenijih manevara. Muzika i zvučna podloga su odlično uradjeni što je za svaku pohvalu. U toku igre možete sakupljati banane (100 banana = 1 život) a ponegde ćete naći i život u obliku balona. Važnu ulogu imaju i burad, pa vam tako bure sa zvezdicom omogućava da nastavite sa tog mesta prilikom pogibije, a u buretu sa DK oznakom nalazi se jedan od majmuna koji su vam eventualno poginuli. Vodite računa da vas samo jedan protivnički dodir košta života, a da su glavni neprijatelji na kraju svakog sveta prilično žilavi. Pored pomenute zamerke u vezi sa životima, jedino što smeta je potpuno odsustvo options menija tako da nema mogućnosti promene težine, a bogami i kontrola. I naravno, ako vam se neki majmun nakači dok igrate, podelite bananu (i pojedite obe polovine!)
Pojavom SNES-a 1991. godine, na tržištu je počeo pravi mali rat izmedju SEGA Mega Drive 2 i pomenutog SNES-a. Iako se SNES u početku pokazao kao konzola slabijih tehničkih mogu’nosti, nekoliko igara je ipak uspelo da dostigne neverovatan kvalitet grafike (uz pomoć posebnih čipova ugrađivanih u same kertridže), i time čak nadmaši većinu naslova sa MD2 konzole. Donkey Kong Country je jedan od razloga odlične prodaje SNES-a u svetu sredinom devedesetih. Jednostavno, igra je toliko plenila svojim izgledom i impresivnom dužinom da je postala omiljena igra u svom žanru, prava referenca za sve slične naslove.
Posle velikog uspeha koji je postigao prvenac, Rare je godinu dana kasnije objavio prvi nastavak. Pošto su izvukli grafički maksimum iz Super Nintenda, programere Rarea čekao je značajan posao na nastavku, kako on ne bi postao čist plagijat. To je učinjeno najviše poboljšanjima u pogledu dužine i nekolikocinom novih poteza koje majmunčići mogu da izvedu. Zašto kažem majmunčići? Za razliku od prvog dela, pored Diddyja (jednog od junaka prvenca), vodićete i malu majmunicu Dixie – umesto robusnog Donkey Kong Juniora koga ovoga puta naši junaci moraju spasiti iz zatočeništva. Dakle, jedino što je potpuno preuzeto iz Donkey Kong Countryja je tehnika izrade, doduše uz veći broj atraktivnih lokacija, što je uzrokovano povećanjem dužine same igre. Tako ćete ovaj put imati prilike da posetite gusarski brod, močvaru, vulkan i još štošta, ali to otkrijte sami.
Novina je i uvođenje novca koje morate skupljati kako biste platili snimanje pozicije, potražili dobar savet od starog Cranky, ili možda pokušali da osvojite nekoliko života u kvizu. Drugi tip novčića je “Cremlin coin”, kojih u igri ima ukupno 75, a svi se nalaze na tajnim lokacijama. Njih možete potrošiti u Kluba’s Kiosku za pristup skrivenom svetu popunjenim ultra teškim nivoima. Kontrole su mahom ostale iste. Dodat je jedino potez kojim se Diddy ili Dixy mogu popeti jedno drugom na leđa, a tada ih možete upotrebiti za gađanje protivnika ili dohvatanje visoko postavljenih banana ili novčića. Još jedna od sitnijih novina je i naskok na metu na kraju svakog nivoa, kojim mozhete osvojiti život, novac ili banane (ako skočite sa malo više platforme).
Kao i ranije, moguć je povratak na predjene nivoe radi gomilanja života, što donekle umanjuje draž igranja, ali se nameće kao neophodno rešenje – igra je izrazito izazovna, a težina ni ovaj put nije podesiva. Kao i u prvom delu, imaćete pomoćnike u vidu raznih životinja (zmija, žaba, pauk, sabljarka, papagaj, nosorog), kojih je sada znatno više. Zvuk je, očekivano, na zavidnom nivou, dok muzičke teme odgovaraju okruženju nivoa. Bez obzira kojoj vrsti igara ste priklonjeni, svideće vam se Donkey Kong 2, jer zaista spada medju najbolje igre u svom žanru svih vremena.
Pretpostavljamo da ste svi čuli za japansku kompaniju Nintendo. Isto tako, ne verujemo da među vama ima nekog ko nije čuo za njihovog superjunaka Marija. Simpatični brkonja godinama nas uveseljava svojim avanturama i, kako sada stvari stoje, ne namerava da prestane. A znate li kako je sve počelo? Kako je ovaj vodoinstalater stekao toliku slavu? Odakle je sve krenulo? Verovali ili ne, saga je počela daleke 1981. godine igrom Donkey Kong.
Mnogi igrači nisu svesni ovog podatka, ali istina je – Mario se prvi put pojavio upravo u pomenutom blockbusteru. Ipak, tu postoji jedna začkoljica, a ona se ogleda u tome da je glavni junak igre prvobitno nazvan Jumpman, te da je kasnije prekršten u svima poznato ime. S druge strane, u serijalu Donkey Kong igara Mario je stolar a ne vodoinstalater, što je mnoge navelo na to da previde činjenicu da je zaista reč o autentičnom brkajliji.
Donkey Kong
Donkey Kong (www.romnation.net/srv/roms/55919, 49 KB – verzija za arkadni aparat) jeste igra jednostavnog zapleta. Kao u Godzila like filmovima, nekakva džinovska gorila Kong došetala je do civilizacije i onda se zaljubila (eh, šta rade te žene). Mario je imao tu nesreću da je predmet obožavanja ludog apea upravo njegova devojka Paulina. Kong je, tako, zgrabio Paulinu i počeo da se vere po nekakvom gradilištu. Mario, neustrašiv kao i uvek, odmah je pojurio za njim ne razmišljajući o krhkim platformama, polomljenim merdevinama, opasnim vatrenim plamenovima koji sukljaju unaokolo, ali ni o tome šta bi razjarena životinja mogla da uradi da bi odbranila ljubav svog života.
Radnja se odvija na statičnom ekranu, a cilj igrača (osim na poslednjem nivou) jeste da se popne na najvišu platformu na kojoj se nalazi Paulina. Igra ima svega četiri različita nivoa i oni se ponavljaju po unapred utvrđenom šablonu. Tako se, recimo, prva sekvenca sastoji od prvog i četvrtog ekrana, druga zahteva da pređete prvi, treći i četvrti ekran, a tek u trećoj deonici imate priliku da odigrate sva četiri nivoa prirodnim redosledom. Na početku svakog nivoa Mario se nalazi pri dnu ekrana i čeka ga izbegavanje buradi koje Kong baca ka njemu, bežanje od vatre koja izlazi iz bureta, preskakanje platformi, korišćenje „liftova”, pentranje po merdevinama itd. Četvrti nivo je drugačiji, jer je tu potrebno izvaditi nekakve velike klinove koji drže sve platforme na okupu (jednostavno pređete preko njih) dok vas jure vatreni plamičci. Nakon toga, Kong pada s velike visine pravo na glavu, a vi ponovo možete da zagrlite svoju ljubljenu.
Očekivano, grafika i zvučni efekti su negde u osnovnom opsegu, ali je cela „scenografija” neodoljiva i može da se opiše rečima – jednostavno a dobro. Upravljanje je takođe u ovom domenu i, pored tastera za kretanje levo-desno-gore-dole, koristi se još samo taster za skok. To ne znači da je igra lagana i da se prelazi za tili čas, naprotiv! Oh, kako će vas Kong samo izluđivati salvama buradi, pa tek onda vatreni plamičci koji plešu unaokolo kao da su živi ili nivo sa liftom... Inače, u celoj priči Mario nije baš toliko mutav. Naime, po nivoima se mogu naći razbacani stolarski čekići. Kada ih pokupi, Mario može da se obračunava s neprijateljima tako što će ih „zakucati” za zemlju. Nažalost, dok mu se čekić nalazi u rukama i onako sumanuto lupa po podlozi onemogućeno je penjanje po merdevinama ili skakanje, tako da ste zaheftani za jednu platformu sve dok „dejstvo” čekića ne izbledi.
Crazy Kong
Iako je bio neverovatno popularan, Donkey Kong (bar kada se prodaja arkadnih aparata uzme kao parametar) nije dostigao slavu igračkih perjanica s početka osamdesetih godina prošlog veka. Mislimo, naravno, na Space Invaderse i Pac-Man. Zbog toga što Nintendo nije uspevao da isprati zahteve tržišta, razne kompanije „sa strane” uspele su da prigrabe deo kolača za sebe. Jedna od njih je i kompanija Falcon, koja je posedovala Nintendovu licencu za proizvodnju i distribuciju igre na tržištima van Severne Amerike. Šta mislite, da li ih je zakon sprečio da plasiraju nekoliko hiljada aparata i u SAD?
Crazy Kong (www.romnation.net/srv/roms/55692, 165 KB – verzija za arkadni aparat) praktično je klon Donkey Konga koji se na tržištu pojavio iste godine kada i original. S obzirom na to da radi na inferiornijem hardveru, igra nudi nešto slabije performanse. Prvo što se uočava jeste potpuno različita paleta boja, zatim izostanak muzičke podloge, kao i to da su zvučni efekati primetno slabijeg kvaliteta. Međutim, ono što je mnogo bitnije vezano je za sam gameplay. Igra je znatno lakša, te donosi nivoe poređane prirodnim redosledom, koji se kasnije ponavljaju.
Donkey Kong Junior
Zvaničan nastavak igre (www.romnation.net/srv/roms/55920, 126 KB – verzija za arkadni aparat), koji se na tržištu pojavio već 1982. godine, zanimljiv je zbog nekoliko stvari. Pre svega, došlo je do promene glavnog lika, a još je bitnije to što je Donkey Kong Junior jedina igra u istoriji u kojoj se Mario pojavljuje kao negativac (uslovno rečeno). Naime, igrač se sada nalazi u ulozi Kongovog mladunčeta i cilj mu je da oslobodi utamničenog oca. Radnja se ponovo odvija na statičnom ekranu, dok igrač ka vrhu kreće iz donjeg levog ugla ekrana. Junior je pravi akrobata, pa pored skokova može da se vere po lijanama, odnosno da koristi po dve kako bi se brže kretao gore-dole. Mario se nalazi na vrhu ekrana, odakle ka Junioru „ispaljuje” nekakve ptice napasnice i gladne pirane. Baš kao i prethodnik, nastavak ima četiri različita nivoa koji pred igračem „iskaču” po unapred definisanom šablonu. Treba napomenuti to da je igra prilično teška i da zahteva odličnu koordinaciju, brze reflekse i poznavanje ponašanja neprijatelja.
Donkey Kong 3
Ako je Donkey Kong Junior doneo sasvim drugačije izvođenje i promenu glavnog lika, šta onda reći za Donkey Kong 3 (www.romnation.net/srv/roms/55918, 84 KB – verzija za arkadni aparat)? Igra se u salonima zabave pojavila krajem 1983. godine i, na iznenađenje mnogih, opet je bila u pitanju radikalna promena pravca kretanja. Slobodno možemo da kažemo da je jedina konstanta u sve tri igre zapravo njen glavni protagonista – Kong!
Mario je postao zvezda i otišao je na turneju, pa je Kong ovog puta rešio da napastvuje nekog baštovana po imenu Stenli. Bezobrzni ape izgradio je bazu tik iznad njegovog vrta, a u svoje devijantne planove uključio je i košnice porodice pčela koje žive u blizini i lokalne crviće. Cilj igrača je da spreči pčele da mu počupaju i odnesu useve, ali i da otera Konga što dalje od tla (ovaj visi na dve lijane tačno po sredini ekrana). Donkey Kong 3 više nije platformska već čista pucačka igra. Naime, Stenli je naoružan nekakvom skalamerijom iz koje se ispaljuje otrov za insekte. Time se usevi brane od napasnika, a kad se stigne, valja i Konga malo pošpricati ovim medikamentom. Svaka akcija tog tipa za rezultat ima veranje Konga za stepenik više ka vrhu ekrana. Osim kretananja levo-desno, Stenli može da se uspne na (višespratne) platforme i tako postane bliži Kongu.
Donkey Kong 3 bila je poslednja igra u serijalu koja se pojavila za arkadni aparat. Na nastavak se čekalo predugih 11 godina (ne računamo Game Boy verziju iz 1993. godine) – sve do 1994. godine, kada se u izvedbi za Super Nintendo Entertainment System pojavio Donkey Kong Country (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country.7z.html, 2,5 MB).
Šta je novo? Zapravo sve! Igra je prešla dugačak put i od platforme na statičnom ekranu, preko pucačine, stigla do skrolujuće platformske igre. Igrač se sada nalazi, ni manje ni više, nego u ulozi Konga lično, a cilj mu je da pokupi banane koje su mu oteli Kremlingsi. Playing world sastavljen je od 39 nivoa, što u prevodu znači da vas očekuje prilično duga zabava. Zanimljivo je to što Kong nije sam i što mu se u avanturi pridružio njegov nećak Didi. Ovaj vragolan nije snažan, a ni krupan kao njegov strika, ali je zato znatno pokretljiviji i daleko brže se kreće. Igrač u svakom momentu može da se switchuje između vođenih karaktera i na taj način strategiju igranja prilagođava neprijateljima koje sreće. Iza ovakvog sistema igranja krije se još jedna pogodnost, koja se ogleda u podatku da Donkey Kong Country mogu igrati i dva igrača istovremeno, i to u svojevrsnom cooperative modu (ili jedan protiv drugog u „ko će brže da stigne do cilja” modu). Inače, neprijatelji mogu da se eliminišu klasičnim naskakanjem na glavu, potom udarcima pesnica o zemlju ili, pak, bacanjem predmeta koji se mogu naći u okolini. Takođe, na pojedinim deonicama kao sredstvo naplate dugova možete iskoristiti neku od divljih životinja (zajahati nosoroga, recimo), što dodatno olakšava napredovanje.
Donkey Kong Country je prodat u osam miliona primeraka. Jedna je od prvih igara koja koristi prerenderovanu 3D grafiku, a krase je i odlični zvučni efekti. Možda nema mnogo veze sa originalnim Donkey Kongom, ali je sigurno u pitanju istinski hit.
Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest
Rareware je postigao ogroman uspeh izradivši Donkey Kong Country, odnosno prenevši franšizu u vode side-scrolling platformskih igara. Zbog toga su iz kompanije Nintendo odlučno zahtevali da se nastavak što pre nađe na tržištu kako bi se iskoristila gužva i izvukla još koja zelena novčanica iz džepova igrača. I tako, samo godinu dana nakon izdavanja originala, svetlost dana ugledala je igra Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country_2_-_Diddy%27s_Kong_Quest.7z.html, 2,8 MB). Logično, još jednom u izvedbi za SNES.
Na početku igre saznajemo da je Donkey Kong kidnapovan, te da otmičari zahtevaju ne malu količinu banana kako bi ga oslobodili. Nećak Didi ne može da se pomiri sa činjenicom da mu je mentor utamničen i zajedno sa svojom devojkom Diksi kreće u misiju spasavanja. Radnja se ovog puta odvija na Krokodilskom ostrvu, a igrače ponovo čeka četrdesetak nivoa raspoređenih na osam oblasti. Gameplay je doživeo samo kozmetičke promene, što znači da su tu prepoznatljivo okruženje i radna mehanika. S neprijateljima se možete obračunavati sami ili u paru, a zadržan je i takmičarski mod u kom je cilj poraziti drugog ljudskog igrača. Didi i Diksi imaju posve drugačije osobine, a pridodate su i neke mogućnosti koje nisu viđene u originalu (na primer, opcija da popnete saigrača na ramena i potom ga ispalite kao đule na protivnike). Naravno, zadržana je i mogućnost „upravljanja” životinjama (to vam dođe k’o vozila u modernim igrama), tu je i gomila bonus oblasti, obračuni sa bossovima i slično.
Donkey Kong Country 2: Diddy’s Kong Quest je s tehničke strane izuzetan. Divna grafika, mnoštvo specijalnih efekata, odličan zvuk... Dve igre i dva hita zaredom iz Rarewarea.
Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble
Iako uopšte nije reč o rđavom ostvarenju, Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble (www.romulation.net/Retro/SNES/Donkey_Kong_Country_3_-_Dixie_Kong’s_Double_Trouble.7z.html, 3 MB) jeste najslabiji deo u serijalu Donkey Kong Country. Ovaj nastavak je prodat u nešto manje od tri miliona primeraka i nedvosmisleno pokazuje da su se igrači zasitili dogodovština porodice Kong. Izdati tri nastavka za tri godine uopšte nije mala stvar, a da ne govorimo o tome da je trebalo pratiti standarde koji su postavljeni originalom.
Zaplet je opet izgovor da se inicira još jedna avantura. Donki i Didi otišli su na pecanje i gubi im se svaki trag. Diksi, kao i svaka druga ljuba, izuzetno se zabrinula za zdravlje svog dragog, pa kreće da ga traži. Pomoć joj pruža njen rođak Kiddy Kong. Izvođenje je ostalo netaknuto, baš kao i igrački modovi, koji kao da su preslikani iz igre u igru. Donkey Kong Country 3: Dixie Kong’s Double Trouble definišu poslovično dobra grafika i audio sekcija.
Donkey Kong 64
I kada su svi pomislili da je franšiza Donkey Kong na izdisaju, Rareware 1999. godine na sto baca još jedan megahit. Donkey Kong 64 (www.romulation.net/N64/Donkey_Kong_64.7z.html, 55,4 MB) jeste igra za konzolu Nintendo 64 i predstavlja prirodan nastavak priče prezentovane u serijalu Donkey Kong Country.
Nova igračka platforma donela je nove mogućnosti, tako da se radnja preselila u full 3D okruženje i dobila obrise modernih platformskih ostvarenja (uticaj Crash Bandicoota i sličnih naslova je očigledan). Priča je ostala manje-više ista – poznati zloća King K. Rool rešio je da sa mape izbriše Kongovo ostrvo tako što je za njega spremio nekakav ogromni laser. Na njegovu žalost, laser je zatajio u poslednjem trenutku, pa je reptil osmislio novi plan – da kidnapuje celu Kongovu porodicu. Naravno, na vama je da ih oslobodite, čime vam se na raspolaganje stavljaju novi likovi i njihove unikatne sposobnosti. Pored Donkey Konga i njegovog sestrića Didija, igrom će prodefilovati još tri apea.
Tema: 
