Street Fighter II je odlichna borilachka igra ali je imala nesrecu da je iste godine izbachen prvi deo po mnogima najboljeg borilachkog serijala svih vremena- Mortal Kombata,
Pa je zaradio samo procenjenih 10 milijardi dolara.
Posle izbacivanja neverovatnog broja revizija legendarnog Street Fightera II (koje su se pojavile na isto tako neverovatnom broju igračkih sistema), Capcom je konačno odlučio da objavi potpuno novu igru u seriji, ali je nije nazvao Street Fighter III kao što su to svi očekivali. Umesto toga, predstavljen je Street Fighter Alpha (u Japanu, celoj Aziji i Španiji poznat kao Street Fighter Zero) kao prva u seriji igara koje će Capcom izbaciti na tržište u narednih nekoliko godina. Šta je zapravo Street Fighter Alpha? Po samom nazivu ne može se reći da je u pitanju pravi nastavak Street Fightera II već novi podserijal u okviru SF franšize koji je izrodio ukupno 4 igre smeštene u periodu između prvog i drugog Street Fighter turnira. Međutim, to ne znači da ga ne krasi impresivna količina inovacija uz zadržavanje svega par elemenata iz prethodnika.
Ono što ćete ipak doživeti kao neprijatno iznenađenje kada prvi put startuje Alpha-u jeste da je broj boraca prilično skroman pa ih je u startu ponuđeno samo 10, što je nazadovanje ako se poredi sa starijim naslovima kao što je Street Fighter II Hyper Fighting ili Super Street Fighter II Turbo. Na svu sreću, njihov odabir je prilično dobar, tako da su oni najpoznatiji (Ken, Ryu, Chun Lee) prisutni a pridodati su im neki novi, među njima i Guy odnosno Sodom, dobro poznati junaci iz proslavljenog Final Fighta. Utisak se dodatno popravlja kada znate da je Capcom u igru ubacio i nekoliko skrivenih likova (trend koji je praktično lansirao Mortal Kombat serijal) kao što je fenomenalni Akuma, Mr. Bison ili Dan koje možete ”prizvati” specijalnim kombinacijama tastera. Ono što je najbolje jeste da sa svakim od njih možete igrati i story mod.
Osnovni kontrolni sistem je ostao neizmenjen u odnosu na slavne prethodnike, kao što su i zadržane sve njihove stare magije. Nažalost, borcima nije značajno proširen arsenal specijalnih udaraca tako da ih i dalje imaju svega po 3-4, što je poprilično malo.
Izvođenje je poprilično izmenjeno u odnosu na ranije Street Fighter igre, i može se reći da ima unikatan “feel”. Za početak, super kombo udarci koji su predstavljeni u Super Street Fighteru II su sada usložnjeni, što znači da ovoga puta postoje 3 nivoa u okviru skale pri dnu ekrana (ranije je ona bila jedna nepodeljena celina). Njihova aktivacija zahteva minimalno jedan nivo, ali praksa pokazuje da samo korišćenje dva ili sva 3 nivoa skale odnosi veću količinu energije protivniku. Zatim, u igru je konačno implementiran pravi kombo engine, pa je sada moguće praviti duže serije udaraca čiji izgled umnogome zavisi od vaše kreativnosti, bez ograničenja svojstvenih tada velikom rivalu, Mortal Kombatu 3. Kombo tehnike sa ovim nastavkom postaju izuzetno važne jer je njihovo poznavanje od ključne važnosti za dobijanje mečeva, što je kasnije postala praksa praktično u svim Capcomovim igrama ovog tipa.
Pročitajte kako je Svet Kompjutera nekada pisao o Street Fighter Alpha portu za PC
Prvo izdanje „alfa” verzije Street Fightera za PC računare, moramo to odmah reći, predstavlja pravo razočarenje, naročito onima koji su očekivali da će kvalitet konverzije biti barem približan verziji sa konzola. Pored tehnički nedoraslog enginea, praistorijske grafike i lošeg dizajna, ni izbor likova i poteza nije odmakao mnogo od originalnog i „osedelog” Street Fightera. Pa ipak, „Capcom” uspeva da održi kontinuitet svog borilačkog serijala i predstavlja jednu od retkih firmi koja je orijentisana na tržište konzola, a ipak pravi konverzije za PC, što treba pozdraviti.
Glavne prednosti najnovijeg Street Fightera odnose se na šarolik izbor likova i nekoliko novih specijalnih poteza i combo tehnika koje su mnogo bolje osmišljene nego što su izvedene. Takmičara ima ukupno deset, od kojih su neki preuzeti iz prethodnih nastavaka. Tu su Ryu, Chun-Li, Charlie, Ken, Guy, Birdie, Sodom, Adon, Rose i Sagat. Svaki od njih u proseku ima po četiri specijalna udarca i dve combo tehnike koje nanose dodatno oštećenje protivniku, što uz šest osnovnih pokreta daje sasvim zadovoljavajući izbor udaraca. Sa tehničke strane ovog Street Fightera teško da je bilo šta na svom mestu. VGA rezolucija svakako je najveće razočarenje. Siromašna grafika sa malo boja u 2D okruženju i jadno animiranom „aktivnom” pozadinom stvari su koje smo viđali u ovakvim igrama pre više godina. Jedina prednost je mogućnost igranja u prozoru, kada sve izgleda donekle bolje. O navednoj sjajnoj i unapređenoj animaciji nema ni govora čak ni na bržim mašinama, jer frame-rate jednostavno nije dovoljno dobar. Nešto bolja je zvučna podloga. U igri Street Fighter Alpha: Warriors’ Dreams uživaće samo ljubitelji staromodnih 2D borilačkih igara. Konkurencija je ovaj program prevazišla još mnogo pre nego što je napravljen.
Tema: 
