Ako ste pomislili da je ovo još jedna igra u kojoj Mario spašava princezu, grdno ste se prevarili. Priča vas vraća u vreme kada je Mario bio mala beba. Intro igre prati zlu kraljicu Kamek kako na metli presreće rodu koja ima zadatak da isporuči bebe Maria i Luigija novopečenim roditeljima. Kraljica Kamek uspeva da se dokopa samo Luigija, a Mario pada na ostrvo Yoshija koji ga pronalaze i odlučuju da pronađu Mariovog brata Luigija i isporuče bebe pravim roditeljima. Dakle glavni junaci ove priče su Yoshiji koji kroz 6 svetova treba da sa malom bebom Mariom, koja im inace samo predstavlja teret, poraze zlu kraljicu i oslobode brata Luigija. Svaki svet se sastoji iz osam nivoa, a možete dobiti još jedan dodatni kao i jedan bonus nivo koji se sastoji iz mini igre u kojoj možete osvojiti dodatne živote kao nagradu ako uspete da u svih 8 nivoa jednog sveta zabelezite maksimalan rezultat koji iznosi 100. Do maksimalnog rezultata stižete skupljanjem zvezdica, crvenih novčića i cvetića rasutih po nivou, tako da postizanje maksimuma predstavlja pravi izazov i za iskusne igrače.
U poređenju sa prvim Super Mario Worldom izvođenje je doživelo veliku promenu jer Yoshi kroz igru mora nositi na ledjima bebu i štititi je od neprijatelja. Ako neki neprijatelj takne Yoshija, beba Mario će se u balonu vazduha vinuti pod oblake. Pojaviće se tajmer koji otkucava vreme (koje zavisi od do tada sakupljenih zvezdica) za koje Yoshi može vratiti bebu ili će ona pasti u ruke podanika kraljice Kamek a vi gubite život. Kmečanje bebe Marija zna da iritira, ali cilj i nije stalno gubiti bebu, zar ne? Yoshi je u ovoj igri naučio nove trikove tako da će sada moći da guta protivnike od kojih će praviti jaja koja će mu služiti za eliminisanje drugih protivnika, aktiviranje prekidača, hvatanje cvetića i novčića… Nova veština je i udarac u zemlju koji će biti koristan za pronalaženje skrivenih novčića. Igra čak poseduje i tajni meni u koji se ulazi ukucavanjem šifre i u njemu možete igrati mini igrice predviđene za dva igrača.
Za grafiku je korišćen Super FX 2 chip tako da grafika na SNES-u prosto blista, a veliki broj neverovatno lepo odrađenih nivoa prati kao šlag na torti veoma dopadljiva i raznovrsna muzika. Nije moguće redefinisanje tastera, ali to vam neće predstavljati problem jer je navikavanje na komande trenutno. Nintendu je trebalo čak četiri godine da razvije ovaj dragulj od igre i taj perfekcionizam se vidi i danas u svakom pogledu, ovo je svakako jedna od najbolje urađenih igara za SNES i jedna od najboljih platformi ikada. Definitivna klasika žanra koju nikako ne treba propustiti.
Sve do pojave revolucionarnog System 16 automata 1985. godine, žanr vožnji nije imao preteranu popularnost među igračima, mada je par naslova kao što je Pole Position steklo legendaran status. Međutim, prava 16-bitna grafika koju je nudio Segin arkadni sistem je bila idealan način da se to promeni, a to je najbolje shvatio mladi Segin programer Yu Suzuki stvorivši jednu od najvažnijih igara celog žanra.
Prva revolucionarna stvar su svakako impresivne vizuelne karakteristike – Hang-On je izgledao daleko bolje od bilo koje igre koja se pojavila do tada na apsolutno bilo kojoj platformi, iako ne koristi pun potencijal hardvera (što je i normalno, s obzirom da je ovo jedna od prvih naslova objavljenih na njemu). Sprajtovi su veoma krupni, detaljni i odlično animirani uz konstantnih 60 frejmova u sekundi koji stvaraju savršen osećaj brzine dok jurcate stazama brzinama većim od 250 km/h. Nažalost, pozadinskih elemenata ima veoma malo pa ne možete a da ne steknete utisak izvesne praznine, što je i jedini realni nedostatak na tehničkom planu.
Zvučne karakteristike nisu loše, mada posao nije odrađen do kraja jer pojedini semplovi deluju neubedljivo (pre svega zvuk motora). Muzička podloga sastoji se iz jedne, doduše vrlo kvalitetne teme što i nije veliki problem s obzirom na činjenicu da se igra završava za oko 5 minuta. Međutim, bez obzira na to, kao i podatak da je Hang-On totalno linearan, praksa je pokazala da on ima veoma visok replay value za igrače, što verovatno duguje potpuno nesvakidašnjoj top 100 listi najboljih rezultata.
Sama kontrola motora je fantastično osmišljena, a jedina krupnija zamerka vezana je za beskorisnost kočnice, s obzirom da prosto otpuštanja gasa daje daleko bolje rezultate. Standardno za ovakve naslove, jedini pravi protivnik vam je vreme dok su drugi motori na stazi tu samo da bi vas usporili ili izbacili sa nje. Na prvih nekoliko nivoa njihovo izbegavanje nije problem, ali kasnije ih ima izuzetno mnogo pa je nekada potrebna i dobra doza sreće da biste ih prošli bez posledica. Sa aspekta težine, Hang-On je odlično izbalansiran a jedino je čudna gradacija težine jer je poslednji, peti nivo neuporedivo lakši od četvrtog, pa možda čak i trećeg.
Hang-On je revolucionarna igra koja definitivno zaslužuje važno mesto u istoriji digitalne zabave. Možemo je preporučiti svima kojima se sviđaju druge Segine arkadne vožnje poput Outruna, Virtua Racinga ili Daytona USA.
Kao i praktično sve igre koje nose potpis Yu Suzukija, i Hang-On je doživeo veliki uspeh, ali nije portovan na mnoštvo platformi kao recimo Outrun. Prva konverzija urađena je za Sega Master System, ali je ona zbog samog hardvera konzole bila prilično loša, uz vrlo malo sličnosti sa originalom. Kasnije je igra objavljena i za Dreamcast (kroz kompilaciju Yu Suzuki Game Works Vol. i kao mini igra u Shenmue-u) a vredi pomenuti i varijantu za Sega Saturn koja predstavlja neuspešni 3D rimejk. Neizbežni naslednici počeli su da se pojavljuju vrlo brzo, pre svega Hang-On II (objavljen 1985. za SG-1000, prethodnika Master Systema) i Hang-On Jr. koji nisu izazvali praktično nikakvu pažnju zbog svog (ne)kvaliteta. Odličnu Super Hang-On koga možemo smatrati jedinim pravim nastavkom pojavio se 1987., takođe na automatima donevši kvalitetniju grafiku, daleko više staza i prilično izmenjen sistem upravljanja.
Yu Suzuki – kratka biografija
Segina ikona, Yu Suzuki rođen je 10. maja 1958. godine i za Segu radi još od 1983. godine, danas sa statusom vođe AM Research & Development Departmenta #2 (mnogo poznatijem kao AM2). Yu je veoma brzo počeo je da dokazuje svoje ogromno programersko znanje kreirajući Hang-On, koji zbog mnogo čega ulazi u istoriju i postaje njegov prvi veliki hit. Ubrzo zatim je usledio takođe veoma uspešni Space Harrier (opet objavljen za System 16 automat). Uopšte, njegova produktivnost u periodu od 1985. do 1992. bila je zadivljuća jer se među naslovima objavljenim koje je potpisao nalaze Outrun, Afterburner, Space Harrier, Virtua Racing i Super-Hang On. 1993. godine stvorio je svoje možda najveće remek delo – Virtua Fighter, prvu 3D borilačku igru na osnovu koje i danas Tecmo, Namco i mnogi drugi prave svoje naslove ovog tipa. Koliko je Virtua Fighter značajan za istoriju igara govori podatak da je to jedina video igra koja se nalazi u čuvenom Smithsonian Institutu na trajnoj postavci.
Nastavak legendarnog Hang-Ona pojavio se celih 7 godina posle slavnog prvenca i predstavlja daleko ''vecu'' igru. Dakle, rech je o klasichnoj arkadnoj vozhnji iz Segine familije gde jedino vodite rachuna da vam ne istekne vreme dok vozite sumanutim brzinama kroz pejzazh. Promena u odnosu na original ima najmanje na grafichkom planu, pa su jedine primetne razlike neshto bolje uradjeni protivnici i okolina. Na svu srecu, sve ostalo je promenjeno nabolje pochevshi od mogucnosti vozhnje na mnogo vishe staza nego u prvom delu. Konkretno, ponudjena su vam 4 shampionata i to: - beginner, sastoji se iz 6 deonica i nije previshe tezhak.
Smeshten je na Africhki kontinent - junior, Azija i Australija, 10 deonica - senior, 14 deonica, Amerika - expert, 18 deonica, Evropa, ubedljivo najtezhi Druga krupnija promena je shto su sada tematske celine (pustinja, plazha itd.) izdeljene na dve deonice, shto znachi da se naprimer, beginner shampionat vozi kroz 3 razlichita pejzazha. Na ovaj nachin jurnjava sa vremenom je josh ludja nego u prvom delu, jer ovde startujete sa svega 45 sekundi (naspram 75 u Hang On-u) ali su i deonice duplo krace. Izvodjenje je josh vishe ubrzano dodavanjem turbo tastera koji sluzhi za dodatno ubrzanje kada postignete maksimalnih 280km/h. Tada se maksimalna brzina penje do 324 km/h. Korishcenjem turbo tastera ushtedecete prilichno vremena, a na expert shampionatu je zaista neophodan. Samo rukovanje ostalo je nepromenjeno shto je za svaku pohvalu, jer je u pravom arkadnom maniru, dakle krajnje jednostavno. Svi podaci koji su vam manje ili vishe neophodni smeshteni su pri vrhu ekrana. Najbitniji podaci su svakako kolichina preostalog vremena, brzina i grafichki prikaz predjenog dela staze.
Prijatno iznenadjenje su poboljshani zvuchni efekti koji su dostigli zavidan nivo za 16-tobitnu igru dok je muzichka podloga obogacena mogucnoshcu izbora tema koje ce vas pratiti dok vozite, mada nijhov kvalitet nije na nivou, recimo Out Runa. Super Hang-On ce vam sigurno zadrzhati pazhnju mnogo duzhe nego njegov slavni prethodnik i sigurno predstavlja dobru igru koja ce zadovoljiti sve ljubitelje arkadnih vozhnji.
S vremena na vreme pojavi se poneka revolucionarna igra, čak i u prilično neinventivnim žanrovima u koje spadaju i borilačke igre. 1992. godina je jedna od najbitnijih za popularne tabačine, jer su se upravo tada pojavili i Mortal Kombat i Street Fighter II. Street Fighter II World Warrior se pojavio nešto pre Mortal Kombat-a koji ga je potukao do nogu zahvaljujući ogromnom broju poteza i sjajnoj grafici i otpočeo najslavniji serijal borilačkih igara. Ono što odlikuje Mortal Kombat je prilično razvijena priča. Ovde je reč o vekovnoj borbi izmedju ratnika sa Zemlje i Spoljašnjeg Sveta na čelu sa imperatorom Shao Khanom čija je jedina želja da pokori Zemlju, a to može ostvariti samo pobedom njegovih boraca na Mortal Kombat turniru, koji se već pola milenijuma održava u najvecoj tajnosti, i na kome učestvuju najveći ratnici iz celog sveta. Pobedom njegovih izaslanika na turniru, Khan bi se definitivno uverio da je sve spremno za invaziju. Zato su se najbolji borci sa Zemlje okupili na jednom udaljenom ostrvu gde ce pokušati da se suprotstave osvajačima iz Spoljashnjeg Sveta ali i izvrše sopstveni zadatak zbog koga se i nalaze na turniru.
Postoji ukupno 7 boraca koje možete birati i 2 završna koja morate poraziti na kraju igre. Ako se odlučite za solo varijantu morate poraziti svih 6 preostalih protivnika a zatim u mirror meču i sopstvenog klona. Zatim dolaze još 3 ”endurance” borbe gde morate savladati po 2 protivnika u svakoj rundi. Ako sve to prodjete, dolazite do Goroa, ogromnog čudovishta sa 4 ruke i izuzetne snage i na kraju Shang Tsunga, moćnog čarobnjaka koji može da preuzme obličije bilo kog borca, pa i samog Goroa. Pobedom nad njim postajete pobednik turnira i imate priliku da saznate kakva je sudbina vašeg lika. U odnosu na Street Fighter II, Mortal Kombat izgleda daleko bolje. Svi likovi i pozadine su sjajno digitalizovani a animacija je neverovatno glatka. Zvuk je takodje više nego dobar. U igri postoji glasovni komentar koji solidno zvuči, zvučni efekti su nažalost nešto slabije snimljeni, tako da deluju previše sintetichki.
Muzička podloga je s druge strane mnogo bolje odradjena mada nema raznovrsnosti tema kao u SFII. Ipak, najbitnija novina koju MK donosi je potpuno nov način borbe. Postoji ukupno 5 tastera i to visoka i niska ruka/noga i blok čijim se kombinovanjem može izvesti zaista veliki broj poteza. Likovi poseduju i nekoliko specijalnih udaraca koji se izvode jednostavnim kombinacijama tastera. Ono što je vrlo specifično za Mortal Kombat je uvodjenje završnih udaraca (fatality) kojim se protivnik ubija posle izgubljene borbe. Posle svake 3 borbe postoji i bonus u kome vam je zadatak da razbijete drvo/kamen/chelik/dijamant/rubin brzim pritiskom na tastere.
Jako lepa osobina prvog Mortal Kombata je nivo težine, odnosno AI protivnika, tako da igra ne postaje nadljudski teška vec je možete zavrshiti i sa prvim kreditom ako ste dovoljno uvežbani, što je karakteristika još samo par borilačkih igara. Treba napomenuti da je Midway izbacivao nekoliko revizija ove igre, od kojih je 5.0 najbolja. U igri postoji i skriveni lik (Reptile) koji se može prizvati dvostrukom flawless pobedom i izvodjenjem fatality udarca na The Pit lokaciji kada ćete se susresti sa Reptileom na novom borilištu. Jedina objektivna mana Mortal Kombata je nešto skromniji izbor likova. Ostale karakteristike su zaista vrhunske.
"Jedna od najpopularnijih tuča na konzoli. Retko ko je uspeo da je izbegne. Iako sam žensko i ne baš veliki ljubitelj borbi, volela sam da je igram zbog samog osećanja ložačkog nadmetanja koje budi tokom igranja (i ženskih likova koji su bili baš seksi). Sub- Zero, Scorpion, Mileena, Shao Khan, izaberi svog borca i vreme je za FATALITI!"
Neposredno pre pojave prve Mortal Kombat igre ljubitelji borilačkih igara su znali da imaju samo jedan izbor – Street Fighter II World Warrior koji je stoga prosto harao automatima. Takav uspeh je bio više nego zaslužen, jer je ova igra praktično definisala žanr 2D borilačkih igara time što je uvela napredan kontrolni sistem upakovan u odlično grafičko i zvučno okruženje, kakvo do tada nije viđeno. Konkurencija je pokušavala da ponudi igre sličnog kvaliteta od kojih su neke zaista bile kvalitetne (prevashodno Fatal Fury 2 kompanije SNK), ali nijedna od njih nije mogla da preotme tron hitu kompanije Capcom, pa čak ni da je ozbiljno ugrozi. Velika kompanija kao što je Midway je shvatila gde leži novac, ali se odlučila na drugačiji pristup. Umesto da pokuša samo da iskopira Street Fighter II uvodeći eventualno par većih novina (kao što su radili svi ostali), proizvedena je radikalno drugačija igra i to uz pomoć digitalizacije (što znači da likovi nisu crtani, nego da su angažovani pravi poznavaoci borilačkih veština koji su snimani a zatim ubacivani u igru), koja baš i nije uživala veliki ugled zbog neuspelih eksperimenata pri korišćenju iste u prošlosti. Sve ostalo je već istorija – neverovatan uspeh bio je plod sjajne grafike, potpuno originalnog izvođenja i nasilja koje je dovelo do pojave organa koji ocenjuju podobnost igara za određene populacije, kao što je američki ESRB.
Capcom je upravo zbog toga morao da već za 1993. godinu najavi nove Street Fighter II revizije, a samim tim je i Midway bio prinuđen da ubrzano počne da radi na nastavku svog hita. Iako se drugi deo pojavio samo godinu dana posle izdavanja originala, bio je to daleko rafiniraniji produkt koji će u istoriju ući kao jedna od najpopularnijih i najboljih borilačkih igara svih vremena uz koju je praktično odrasla jedna generacija igrača sredinom devedesetih.
Ovoga puta radnja je kompletno smeštena u Spoljašnji Svet u kome vlada Shao Khan koji je i poslao Shang Tsunga u prvi, neuspeli pohod na osvajanje Zemlje. Iako su Liu Kang i ostali Zemljini ratnici uspeli da poraze velikog čarobnjaka i njegove podanike, Shang Tsung je pošteđen jer se njegov novi plan veoma dopao velikom imperatoru. Vreme je da novi turnir počne…
Iako to verovatno niko nije očekivao, Mortal Kombat II je daleko nadmašio svog prethodnika, gotovo u svakom elementu. Izbor boraca je značajno povećan, tako da ih sada ima 12 (u prethodniku ih je bilo samo 7). Novajlije su Kitana, Mileena, Baraka, Kung Lao i Jax, a nedostaju samo Sonya i Kano koji su postali Khanovi zarobljenici (možete ih videti na jednoj od scena kako stoje vezani). Takođe, novina je što je sad Shang Tsung dostupan kao igriv lik, mada mu je snaga bitno smanjena. Zbog mogućnosti transformacije u bilo kojeg od ostalih 11 boraca plus Kintaroa (samo u fatalityju doduše) jedan je od najzanimljivijih ali i najjačih likova (ako ste u stanju da popamtite silne komande za promene).
Sistem takmičenja je delimično izmenjen, tj. uprošćen, jer sada više ne postoje endurance mečevi, a i mirror meč (borba protiv sopstvenog klona) nije više posebno označen i javlja se tek kada pobedite sve ostale protivnike. Na kraju će vas po običaju sačekati 2 glavna negativca i to Kintaro (čudovište nalik Gorou, samo daleko pokretljivije) i naravno sam Shao Khan. Najveća genijalnost Mortal Kombat II naslova je neverovatna količina skrivenog sadržaja, pa su u ovaj nastavak ubačena čak 3 skrivena lika – Noob Saibot (nindža nalik senci), Jade (još jedan ženski nindža) i Smoke (sivi ninžda iz koga non-stop izlazi dim). Nalik na Reptila iz originalne Mortal Kombat igre, oni predstavljaju ubrzane kopije već postojećih boraca (Noob Saibot i Smoke imaju Scorpionovo koplje, dok je Jade preuzela Kitanine magije) otporne na projektile, što ih uz problematičan AI (o tome kasnije) čini gotovo nepobedivim. Opet, da li ćete se boriti sa njima ili ne je isključivo vaša odluka, ali je bitno istaći da porazom u ovim mečevima ne dobijate game over poruku (umesto toga bićete vraćeni na ekran sa izborom boraca), već su oni zamišljeni kao svojevrsna nagrada najveštijim igračima.
Sjajno prihvatanje arkadne verzije Mortal Kombata II nagnalo je Midway i Acclaim da prerade igru na zaista veliki broj platformi medu kojima su bile razne kucne i prenosive konzole ali i racunari poput Amige i PC-ja. Uz Sega Mega Drive II i PC varijantu neosporno je da se kod nas najviše igrala Amiga verzija, jedna od poslednjih znacajnih igara za ovu platformu.
Pošto nema potrebe da se zadržavamo na prici i likovima koji su predstavljeni u našem opisu ove igre za automate fokusiracemo se samo na razlike koje postoje u odnosu na druge verzije igre. Ono što ce vas prvo docekati kada pokrenete igru jeste veoma dugacak proces ucitavanja, nešto što cete stalno sretati u toku igranja. Kako instalacija za HDD ne postoji, imacete to "zadovoljstvo" da veoma cesto menjate diskove, prakticno posle svake borbe. Vrhunac su situacije kada izvedete neki fatality udarac, a igra vam zatraži promenu diskete da biste videli animaciju. Zaista preterano, vidali smo i mnogo bolja rešenja od ovoga. Jedino rešenje za kakvo takvo smanjenje ucitavanja je da posedujete 2MB Chip RAM-a jer ce tada promena diskova biti reda (više sadržaja se smešta u memoriju prilikom ucitavanja) a i bicete u prilici da cujete sve zvucne efekte kojih su delimicno lišeni korisnici sa 1MB Chip RAM-a, što je ujedno i minimum za pokretanje igre. Nažalost, ovo su samo prvi problemi koje cete sresti: prvo, nedostaje jako mnogo stvari u odnosu na original sa automata. Jasno je da Amiga nema takve mogucnosti kao ovaj hardver, ali postoje odredeni propusti koji se jednostavno ne mogu tolerisati. Npr. iz igre je izbacen intro a nema ni završne slicice boraca koje se mogu pronaci u svim drugim verzijama igre (osim one za SMD2) pa ce vam nagrada za završetak igre biti samo par linija teksta. Graficka izvedba je garantovano najlošija, cak i znatno ispod varijante igre za Sega Mega Drive 2. Prisutan je jasan nedostatak boja na ekranu pa su prelazi, narocito na pozadinama, izuzetno grubi. I neke magije su izgubile svoje boje, pa izgledaju prilicno loše. Nažalost, zbog karakteristika Amige potpuno je izbacena animirana pozadina ali je zato bar animacija podnošljiva. Jedino što je specificno kod ove varijante u pozitivnom smislu jeste da se prilikom snažnih udaraca (aperkata npr.) ekran drmusa. Nedovoljno za krajnji pozitivan utisak. Zvucni efekti stoje kudikamo bolje, a muzicka podloga je originalna, dakle jedinstvena za ovu verziju igre. Možda nije tako kvalitetna kao ona u drugim verzijama, ali je svakako zadovoljavajuca.
I pored svega, Mortal Kombat II za Amigu bi bio kvalitetna igra kada bi imao dobro rešen kontrolni sistem (to je ono što je izvuklo SMD2 varijantu), ali to nažalost nije slucaj. Za ovo ipak ne možemo okriviti programere jer su opet za to zaslužna ogranicenja Amige iz jednostavnog razloga što džojstici za ovu platformu imaju 1 ili najviše 2 tastera, što je za ovakvu igru jako malo i tu nema pomoci. Zbog toga, igranje na džojstiku sa 2 dugmica je obavezno, mada su i tu stvari daleko od idealnog, jer je za izvodenje vecine osnovnih udaraca potrebna kombinacija više tastera (npr. blok se aktivira kombinacijom ruka gore+nazad). Zbog toga su i kombinacije za izvodenje specijalnih udaraca u ovoj verziji igre delimicno nove i pojednostavljene, a Shang Tsung nema mogucnost pretvaranja u lika po vašoj želji, jer postoji samo magija morph koja ce vas pretvoriti u nekog borca po slucajnom izboru. I pored svega, normalno igranje je moguce posle duže vežbe, mada nikada nije na nivou ostalih verzija.
Sve u svemu, i pored svih nedostataka ovo je jedna od najboljih borilackih igara za sistem sa kojom može da se poredi jako malo igara (u prvom redu Capital Punishment), ali je cinjenica da su sve ostale verzije malo ili mnogo bolje, a naša preporuka su Mega 32X i varijanta za automate.
U doba kada je Street Fighter II bio na vrhuncu slave, a njegovi klonovi zharili i palili na automatima i konzolama, kao grom iz vedra neba na igrachku scenu je stigao Mortal Kombat. Od pochetka je bilo jasno da je to igra koja ce ostati zauvek upamcena i verovatno imati uspeshne naslednike shto se i ispostavilo kao potpuno tachno, jer dve godine kasnije stigao je i Mortal Kombat II, po mnogima jedna od najboljih borilachkih igara svih vremena. MK serijal nije kao Street Fighter i Tekken koji imaju milione uspeshnih klonova (ustvari Tekken je nastao posle Virtua Fightera dakle i on je nechiji klon), i ostao je nedodirljiv i potpuno unikatan na 2D polju. Tehnichka strana igre je na vrlo visokom nivou: detaljni i krupni likovi i odlichni ambijenti deluju daleko superirnije u odnosu na ostale 16-obitne tuche za Mega Drive 2 a narochito kada se porede sa ochajnim Mortal Kombatom, chija je konverzacija totalno traljavo uradjena. Medjutim, problem je shto pozadine uopshte nisu animirane za razliku od svih ostalih konverzija tako da MD2 verzija nazhalost, ima najslabiju grafiku shto se jasno vidi kada se uporedi sa SNES, 32X ili arkadnom verzijom. Zvuchni efekti su zato odlichni a muzika sjajna shto je zaista redak sluchaj za ovakvu igru (posebno je pisana za Segine konzole), a jedino se oseca nedostatak govora zbog kapaciteta kertridzha.
Verujem da zaista nema nekog ko nije igrao neki od Mortal Kombata pa da ne zna da je atmosfera fenomenalna, broj udaraca pozamashan i da postoje zavrshni udarci (Fatality, Babality, Pit Fatality, Friendship i samo na MD2, Fergality). MK2 ima 12 boraca koji se mogu birati, 3 skrivena borca i 2 finalna koji su prilichno teshki. Ponashanje protivnika je daleko bolje u odnosu na SNES i PC verziju (koriste projektile i najmanjem nivou tezhine npr.) pa je igra izazovnija i pruzha vishe zabave za jednog igracha. Igra je veoma teshka, pa je za preporuku da igrate na very easy nivou. U svakom sluchaju, MD2 verziju svakako treba probati jer je za nijansu ipak kvalitetnija od svih drugih verzija i jedino zaostaje za odlichnom Sega 32X verzijom koja poseduje grafiku arkadnog kvaliteta.
Zbog svoje enormne popularnosti Mortal Kombat II je doživeo konverzije za sve poznate igračke platforme a svaka od tih verzija je po pravilu imala nešto specifično, mada se najčešće radilo o malim detaljima. Za Sega Mega 32X varijantu se sa sigurnošću može reći da je to najbolja varijanta igre za konzole, a možda čak i bolja od originala sa automata. Kako na sajtu već imamo nekoliko opisa o ove igri koji govore o izvođenju i priči, tekst je pre svega posvećen razlikama ove verzije u odnosu na prethodnu za SMD2.
Tehničke karakteristike igre su gotovo identične onim sa automata, tako da su izbegnuti svi nedostaci sa Mega Drive 2 konzole. Sada su pozadine i likovi bolje animirani a interfejs, kolorit i sveukupni dizajn je umnogome poboljšan, što je posledica očigledne tehničke superiornosti 32X-a u odnosu na klasični SMD2. Takođe, uveden je i intro, a posle završetka igre dobićete i krajnju priču za lika sa kojom ste je završili uključujući tu i sličice koje su izostale u verziji za SMD2.
Zvučna podloga je takođe pretrpela izmene, ali ne u potpunosti. Sjajna muzika iz SMD2 verzije je zadržana ali su zvučni efekti preuzeti sa arkadne verzije, a konačno je dodato i izgovaranje imena boraca i svih završnih udaraca, tako da nemamo apsolutno nikakvih zamerki na ova segment igre.
Kontrolni sistem je naravno neizmenjen u odnosu na klasičnu Mega Drive 2 verziju pa je i raspored tastera ostao isti. Iako nema mogućnosti za redefinisanje tastera to nije ni potrebno jer je SMD2 džojped kao stvoren za ovu igru. Ostale stvari su ostale iste kao u SMD 2 verziji, tako da se može reći da je ova verzija samo ispravila neke od tehničkih propusta te varijante. Bez obzira na to što potpuno očekivano ne donosi ništa novo, Mortal Kombat II je jedna od najboljih Sega Mega 32X igara.
Tema: 
