Iako je do danas uradjen veliki broj konverzija filmova u igre samo mali deo je posedovao nekakav kvalitet, da ne govorimo o onima koji su postigli nešto više od toga. Batman za NES je na svu sreću, odlična igra, jedna od najboljih za ovu platformu. Iako je reč o direktnoj konverziji filma, radnja nije uopšte vezana za isti osim što je cilj isti – poraziti Džokera na kraju. Ukoliko niste gledali film (a ko nije?) u dobro odradjenom introu ćete saznati neshto više o radnji igre, Batmenu, Džokeru i Viki Vejl. Batman je jedna od zaista retkih NES igara koja ima više nego dobro uradjene animacije izmedju nivoa što je već na početku značajan plus, a tek kada čujete ostalo… Sunsoftov adut je igra koja u svim kategorijama jasno odskače od standarda. Grafika u igri, iako pretežno mračna (uostalom i film je takav) može se oceniti gotovo najvišom ocenom čemu doprinose i već spomenute mini animacije. Likovi su sasvim pristojne veličine i dobro su nacrtani, a ni okruženje ne deluje ništa lošije.
Batman izgleda pomalo čudno s obzirom da je ljubichast (zbog toga što je pozadina uglavnom mračna) ali je odlično animiran, posebno njegov plašt. Jedina zamerka koju bih mogao da uputim su čudni krajolici, tako da ćete vrlo malo vremena provesti na lokacijama poznatim iz stripa i filma. Zvuk je zaista maestralno uradjen a muzika je odlična: ne samo da savršeno odgovara dogadjajima u igri nego je i vrlo prijatna za preslušavanje a najviši kvalitet poseduju i zvučni efekti kojih ima sasvim dovoljno, i što je važnije, zvuče kako bi trebalo. Kontrola nad likom je takodje dobra, pored skakanja i udaranja imate mogućnost upotrebe jednog od 3 oružja (bumerang, pištolj i šurikeni) za koje se troši posebna municija. Igra se sastoji od ukupno 5 svetova, pri čemu avanturu počinjete na ulicama Ghotam City-ja a završavate naravno finalnom borbom sa Džokerom na vrhu katedrale. Igra postaje prilično teška od 3. sveta a otežavajuća okolnost je da Batman odskače unazad kada mu je zadat udarac, što će vam nekad zaista zasmetati. Nema sumnje da je ovo najbolja inkarnacija popularnog heroja za NES, a možda i uopšte (Svakako je mogla da drži titulu sve do 2009. i Batman: Arkham Asylum-a). Nikako ne propustiti.
Popularnost čoveka - slepog miša pre više decenija napustila je okrilje crtanog stripa. Mini-stripovi, igrane serije, pa i video igre, pravo su ogledalo popularnosti ovog, po nekima dotrajalog heroja u borbi protiv večnog zla. Varijanta rađena za arkadne aparate ima standardnu priču, vešto prožetu slikama koje se prikazuju na kraju pojedinih nivoa, a koje kao da su preuzete sa filmskog platna. Uzimajući u obzir „ložački” glas glavnog junaka i sam pojam zaštitnika Gotam Sitija, stvar prosto ne može da omane. Naravno, ovde se radi o još jednoj skrolujućoj tabačini u kojoj je jedini cilj uklanjati šljam sa ulica, pa sve zaokružiti glavnom propalicom.
Protivnika ima i za izvoz. Tu se mogu naći likovi koji jurišaju na vas sa noževima, oni koji vas istim gađaju, bacači granata, pa i nezaobilazni momci sa automatskim puškama. Na vašoj strani su plašt koji može da apsorbuje udarac ili dva, dobar nožni rad i čvrsta levica. Od naoružanja povremeno ćete naići na bet-šurikene, gasne bombe, te pištolj za penjanje na visoke platforme koji se može podjednako efikasno koristiti i u okršaju. Kada se oslobodite loših momaka na jednoj lokaciji, put do sledeće neće biti jednostavan. Vožnju betmobilom ugrožavaće „nesavesni” vozači famoznog klovna, koji se pored povremenog zasipanja raketama, komotno zaleću u vas. U jednom od ovakvih podnivoa bićete u prilici da se „zabavljate” i sa flotom helikoptera, po manje-više istom principu. Inače, pored više sporadičnih ciljeva (spasi ovog, sredi onog...), glavna meta je zločesti um - Džoker.
Ovde je sve počelo, odavde su braća Mario i Luiđi krenuli da grade internacionalnu karijeru, tu je posao vodoinstalera postao mnogo više od obične zamene propalih cevi i rutinskog saginjanja ispod sudopere. A za sve to zaslužni su tvorci Donkey Konga, koji su odlučili da će Mario biti mnogo popularniji ako napusti posao stolara. Mario Bros. je klasična platformska igra čija se radnja odvija na statičnom ekranu. Mario i njegov brat Luiđi sišli su u njujoršku kanalizaciju zbog sve većih pritužbi svojih klijenata na „čudna dešavanja”. Kako bi omogućili nesmetan protok vode kroz cevi, braća moraju da eliminišu gomilu spadala koja su se razmilela po okolišu.
Da bi se neprijatelj uklonio prvo ga morate udariti odozdo (jednostavno skočite i bupnete glavom o platformu iznad), a potom ga šutnuti van ekrana tako što ćete pretrčati preko njega. Skokovi u stranu se izvode jedino u pokretu, što znatno otežava stvari, a na platformu iznad stižete isključivo kroz unapred načinjene otvore (nemoguće je direktno penjanje). Olakšavajuću okolnost predstavljaju cevi u uglovima ekrana koje omogućavaju da se brzo transferujete s jednog dela ekrana na drugi. Grafika i zvučni efekti neodoljivo podsećaju na pomenutog Donkey Konga, ali je najzanimljivija stvar mogućnost igranja dva ljudska igrača istovremeno. Mario Bros. nije postigao veći uspeh na igračkom tržištu, ali je bio inicijalna kapisla za sve ono što je nakon njegovog pojavljivanja usledilo.
Poznato je da je za dobar početak prodaje neke konzole neophodno da se za nju urade izuzetno privlačne igre, koje ce ubediti kupce da imaju razlog zašto da je nabave. Kada je 1985. Nintendo lansirao svoju najuspešniju konzolu u istoriji širom sveta, bio je u potpunosti svestan te činjenice pa je kao rezultat toga odlučeno da se za NES preradi njihova hit igra sa automata pod imenom Mario Bros. Uloga vođe tima poverena je Shigeru Miyamoto-u koji je postojeću igru potpuno preradio i stvorio igru koja je postavila najveći broj standarda u svom žanru pri tom zabeleživši ogroman uspeh.
Priča je najmanje bitan deo igre: nalazite se u ulozi jednog od brace Mario (Mario i Luiđi) koji polaze u akciju spasavanja princeze od zlog Bowsera kroz 8 svetova u ukupno 32 nivoa Kraljevstva Pečuraka.
Ono što je najznačajnija i najjača stavka Super Marija jeste inovativan gameplay – u početku igre ste startovali kao malecni čikica ali zahvaljujući power-upovima u obliku pečurke (uvećavanje) i cveta (pucanje) avanturisanje je postajalo znatno lakše. Međutim, samo jedan neoprezan korak (naletanje na protivnike i njihove projektile koje eventualno izbacuju) vraćao bi vas u prvobitni oblik, a sledeca greška koštala bi vas života, pod uslovom da u međuvremenu opet niste pronašli neki dodatak za uvećavanje. Naravno, sa današnjeg aspekta sve do deluju jako poznato, ali je tada bilo revolucionarno kao i mnoge druge stvari. Borili ste se protiv nekoliko desetina različitih protivnika, sakupljali novčice koji donose dodatne živote, pronalazili tajne lokacije što je moralo biti veoma zabavno uz odličan kontrolni sistem. Iako je ekstremno jednostavan (trčanje, skakanje i pucanje – sve na 2 tastera), baš zbog toga je igra interesantna za igrače svih generacija, što je osobina koja ce pratiti i sve kasnije nastavke do današnjih dana.
Pored standardnih načina eliminacije protivnika kao što su naskakivanje na glavu (osim ako nisu bodljikavi) ili pucanja, tu je i mogucnost da gurnete oklop nekog stvorenja i tako porazite još nekoliko protivnika. U slučaju da ih povežete 7-8 bicete nagrađeni dodatnim životom. Iluzorno je napominjati šta je sve prvi Mario za konzole uveo, a veliki deo današnjih igara koristi mnoge njegove fazone. Tu je i fenomenalna zvučna podloga – muzičke teme su postale totalna klasika, jedino je problem što ih nema baš previše, a komični zvučni efekti nisu nimalo zaostajali – može se reci da je i ovde načinjen jedan veliki korak unapred. Ako nikada niste odigrali ovu legendarnu igru, nema razloga da to ne učinite sada. Ako želite verziju sa boljim vizuelnim kvalitetima predlažemo da pogledate fenomenalnu verziju koja dolazi u paketu Super Mario Allstars za SNES. Ipak, za autentično iskustvo postoji samo jedan izbor…
Počeo je kao stolar, poznat je postao kao vodoinstalater, a u međuvremenu je stigao da bude i lekar! Tako nas barem uči Nintendov naslov Dr. Mario iz 1990. godine. Naime, u ovom ostvarenju Mario je manirom iskusnog doktora opšte prakse krenuo da se obračuna sa infestacijom virusa. Zanimljivo je to što igrač nema direktnu kontrolu nad njim već upravlja pilulicama koje ovaj ispušta s vrha ekrana...
Igra se na nivoe, a svaki započinje tako što se na ekranu postavlja određeni broj virusa (liče na nekakvu biljnu gamad). Tamanjenje se obavlja građenjem istobojnih nizova pilulica (tri ili više kvadrata plus polje ne kome je sam virus), a važno je istaći to da su napasnici predstavljeni u tri različite boje. Igrač ima mogućnost da vidi koja je pilulica sledeća na redu, a na njihovo „propadanje” utiče rotacijom, te korekcijom trajektorije i brzine. Pilulice koje jednim delom „naslonite” na virus ostaju da vise u vazduhu i ka dnu ekrana kreću tek onda kada se rešite dotičnog virusa. Upravo se tu krije najveća caka igre, jer se nepažljivim postavljanjem pilulica veoma brzo može napraviti gužva na ekranu. Inače, u obračun sa virusima može se poći i udvoje s obzirom na to da su autori implementirali odgovarajući versus režim igranja.
Iako je izrađena 1990. godine, Dr. Mario izgleda i zvuči kao igra s početka osamdesetih godina. Grafika je jednostavna, muzička podloga osnovna... Ukoliko volite Tetrisolike igre, to vam uopšte neće smetati pošto je u pitanju izuzetno zarazan naslov.
Tema: 
