Nedavno sam kupio Roomstera sa motorom 1.6 16V koji ima fabricki ugradjen plin. I kod mene je rezervoar (marke Stako) na mestu rezervnog tocka i imam potpuno uredan atest.

I samo da se nadovezem na raspravu... Kod mene na poledjini atesta izdatog od AMSS pise:

NAPOMENA: Ukoliko se izvrsi zamena neke od komponenata uredjaja, uverenje gubi na vaznosti i mora se pristupiti ponovnom ispitivanju.

moze i sa toroidnim naravno

Donedavno su razni majstori, po nižim cenama, ugrađivali TNG uređaje za upotrebu plina u automobilu sumnjivog kvaliteta, pa su se zato dešavale i razne nezgode.

Sada svaki vozač mora da ima atest za plinski sistem, a u Centru za motorna vozila pri AMSS kažu da su nepravilnosti na uređajima najčešće pronalazili na starijim automobilima.

Prema podacima AMSS, gotovo svako treće vozilo je imalo neku neispravnost i moralo je da ide na doradu kako bi dobilo atest za ovaj uređaj, početkom decembra, kada je zbog novog Zakona nastala gužva pred njihovim „vratima“.

Da bi se izbegle slične situacije, najvažnije je raspitati se koji su to ovlašćeni servisi u kojima se ugrađuje TNG. Stručnjaci kažu da ugrađivanje ovog uređaja treba poveriti za to ovlašćenoj osobi i nikako to ne treba raditi na svoju ruku. Nije nepoznato da su mnogi vozači, želeći da uštede što više novca, kupovali instalaciju i sami ugrađivali TNG, što je i te kako opasno!

– Najčešće probleme uočavali smo na starim ugradnjama gasa, odnosno već onim koji su ugrađivani pre dve, tri godine, kada su majstori radili kako su znali i hteli. To sada mora da se izmeni po novim, važećim kriterijumima. Često smo nailazili na pukotine na cevima nosača, ali se dešavalo i da delovi opreme (na primer rezervoar) nisu homologizovani, odnosno nisu imali međunarodno tipsko uređenje – kažu za „Blic nedelje“ u Centru za motorna vozila pri AMSS.

Takođe su zamerke u AMSS prilikom izdavanja atesta na plinske sisteme na vozilima bile i po pitanju gasne opreme, koja je ispuštala više izduvnih gasova nego što treba. Neispravni uređaji kao posledicu imaju veću potrošnju goriva i povećanu emisiju izduvnih gasova.

– Srećom, do sada nisu zabeleženi neki drastični slučajevi zbog ugradnje neispravnih TNG uređaja. Iako su mnogim vozilima ugrađivani lošiji uređaji, gasne instalacije su kod mnogih vozila bile dobro zaštićene. Zato su vozači godinama uspevali neprimećeno da koriste te uređaje – kažu za naš list u Centru za motorna vozila.

Međutim, prema novom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svaki vozač koji ima TNG uređaj u automobilu mora da ima atest. Ukoliko nema, kazne za to se kreću od 5.000 do 20.000 dinara. Kaznu od pet hiljada dinara platiće i onaj vozač koji ima atest, ali nema dokaz za to. Bez atesta neće moći ni da se putuje po zemljama Evropske unije.

Nekoliko sati za atest

Ugradnja TNG uređaja u AMSS košta 3.600 dinara, za dobijanje atesta za ovaj sistem potrebno je nekoliko sati. Naime, prvo se radi tehnički pregled, pa vozači moraju da odu po uput u MUP u Ljermontovoj. Kasnije se radi atest i to se konstatuje na liniji tehničkog pregleda. Nakon toga, vozač je dužan da ode opet u MUP kako bi se podaci uneli u saobraćajnu dozvolu.

B. Gigović | Foto: Z.Šafar - blic.rs

Poslednjih dana pred Novu godinu u šest ovlašćenih kuća za atestiranje plinskih uređaja u automobilima radilo se danonoćno. Majstori su "izginuli" od posla, jer od početka 2010, ko ne bude imao atest za plinsko postrojenje u svom automobilu platiće veoma visoku novčanu kaznu prema novom zakonu o bezbednosti saobraćaja. Mnogo veću nego što košta sam atest (3.600 dinara).

To je konačno dobar, ali tek prvi potez države u ovoj veoma važnoj oblasti saobraćaja, tržišta, ekologije, pa i energetike, ističe predsednik Autogas asocijacije Srbije (AGAS) Branko Vuksan, uz upozorenje – da time suština problema u opremanju, korišćenju i bezbednosti uređaja, a pogotovo u licenciranju radnji i majstora, još nije ni dotaknuta, već samo odškrinuta.

"Srbija je jedina zemlja u ovom regionu koja u regulisanju ugradnje i korišćenju tečnog naftnog gasa, kako je pravo 'ime' za narodski uvreženi izraz 'plin', još koristi propise iz 1971. ili 1974", tvrdi Vuksan. "A samo od 1999, broj pumpi se povećao sa 30 na 530, a automobila sa tri do pet hiljada na više od 250.000.

Taj ogromni rast ugradnje plinskih uređaja nije, naravno, pratila odgovarajuća regulativa. Prava je sreća što su naši ljudi po prirodi oprezni, a mnogi baš zaziru od gasa, pa su koliko-toliko vodili računa šta ugrađuju u svoj gepek. Ali, da reda i kontrole nema dovoljno – to je bez ikakve sumnje", naglašava naš sagovornik.



Srbija, najpre, nema sopstvenu proizvodnju auto-plinskih uređaja. Uvoze se sa svih strana. Ima tu dobrih, ali i veoma sumnjivih marki i proizvođača. Majstora, obučenih samo toj vrsti posla, nikada nije ni bilo. Svi su samouki ili su naknadno prošli kratku obuku većih italijanskih proizvođača. Sve su to razlozi, naglašava Vuksan, što je stručna ekipa AGAS-a pripremila tekst uredbe o ispitivanju vozila, kao početni dokument, kojim treba da se reše bar goruća pitanja ugradnje uređaja, ali i licenciranja radnji i majstora.

"Predlog ovog dokumenta je", tvrdi naš sagovornik, "predat vladinoj međuresornoj komisiji na uvid, a taj ili neki srodan dokument trebalo bi Ministarstvu za infrastrukturu, koje je nadležno za te stvari, da podnese tek osnovana Agencija za bezbednost saobraćaja".

Vuksan kaže da je dokument koji su oni pripremili i u čijem su radu učestvovali mnogi stručnjaci, ne samo iz MUP-a, već i iz sveta struke i nauke, u skladu sa najboljim evropskim rešenjima.

Zašto je sve ovo važno?

"Srbija se polako približava Evropi i njenim pravilima ponašanja. Među njima su i standardi kojima se reguliše ugradnja i korišćenje plinskih uređaja u automobilima. Moramo, dakle, da imamo telo, državno ili nevladino, svejedno, ali izuzetno stručno, koje će nadzirati i kontrolisati sve ono što se dešava u toj oblasti, davati ovlašćenja radnjama i licence majstorima za bavljenje tim poslom. Uređaji su sve savremeniji. Umesto mehanike, danas dominiraju čipovi. Mora da se uči i usavršava svako, a pogotovo majstori", ukazuje Vuksan i podseća da je gas dobar sluga, ali veoma zao gospodar.



On podseća da je i u Srbiji sazrelo vreme da se zna, od uvoznika, preko majstora, servisera za ateste, do vozača, korisnika, ko je i zašta odgovoran. Tek tada će, smatra, još veći broj vozača u Srbiji poželeti da vozi jevtinije, ekološki čistije, ali i sa stručne strane mnogo sigurnije automobile sa pogonom na plin.

"Srbija proizvodi samo 40 odsto potrebnih količina plina, ostalo uvozi, a u trci za lakom zaradom, jer nema striktne kontrole i valjanih standarda, mnogi uvoze TNG veoma sumnjivog kvaliteta, odnosno s lošom smešom", upozorava Vuksan. "To najbolje mogu da osete sami korisnici gasa. I te nabavke bi trebalo staviti pod rigoroznu kontrolu. Da li istog tog tela, koje će bdeti nad poštovanjem propisa za upotrebu uređaja i gasa ili će to ostati u delokrugu rada tržišne inspekcije, nije od presudnog značaja, ali reda mora biti. Da ljudi znaju šta kupuju i sipaju u svoje automobile".

Treba znati da se u TNG-u nalaze dva gasa – propan i butan. Njihova smeša nije uvek ista. Za leto je najbolji odnos 55 prema 45 odsto u korist propana, a zimi 65 prema 35 procenata. Još bolji odnos je 70 prema 30 odsto za hladne dane. Veoma je retko naći kod nas TNG u tim proporcijama, kaže naš sagovornik i dodaje da Englezi i Skandinavci voze samo na propan, jer je ekološki čistiji, a po motor blagotvorniji nego bilo koja mešavina.

Potrošnja TNG raste iz godinu u godinu. Ne tako davne 2003. samo u automobilima je potrošeno je 65.600 tona. Posle tri godine količina je udvostručena – 148.000, da bi lane dostigla 240.000 tona, što je 80 odsto ukupne potrošnje. Ostatak od dvadeset odsto potrošila su domaćinstva i privreda.

Ekološki doprinos TNG

Sagorevanjem u motoru, TNG pravi 30 do 35 odsto manju emisiju ugljen-monoksida, za 20 do 40 procenata manje je nesagorelih ugljovodonika, oko polovine je manje azotnih oksida, za petinu manje ugljen-dioksida, za 80 do 90 procenata manje je čvrstih sitnih čestica i sedam puta manje sumpora u odnosu na benzin. I uz sve to je za 50 odsto jevtiniji od benzina. Vuksan kaže da više ne treba reći ni reč više zbog čega bi trebalo što veći broj automobila prepraviti na tu vrstu goriva

Autor: Slobodan Kostić - AutoBrief

Krajem prošle godine, Vlada Srbije donela je Uredbu o posebnim tehničkim uslovima za obavljanje energetske delatnosti, koja reguliše i korišćenje tečnog gasa.

Iako je Uredba na snazi od 1. marta ona se ne primenjuje jer nema pravilnika koji definišu kriterijume za davanje licenci za bavljenje tim poslom. Dodatni problem je i sporost u usklađivanju sa normama Evropske unije u toj oblasti, jer će novi propisi morati da se primene najkasnije do kraja godine.

Vladimir Đorđević iz Koteža, uvezao je iz Italije auto na gas koji nema standardnu bocu za naše tržište. Iako ima opremu po propisima Evropske unije u Srbiji ne može da dobije atest, bez koga nema putovanja u inostranstvo.

"Problem je što ja imam bocu od 25 bara, a u Automoto savezu Srbije su mi tražili bocu baždarenu na 30 bara i predlagali da izvučem kompletan uređaj ili zamenim bocu, što dodatno košta oko 150 evra", rekao je Vladimir.

Ovakvi problemi su sve češći, a zapravo njih ne bi ni bilo da se novi propisi primenjuju, jer se Srbija obavezala da svoje standarde prilagodi propisima Evropske unije, kažu u Institutu za standardizaciju.

"Prvo treba urediti opremu, koja se ugrađuje u našoj zemlji. Ona mora biti homologovana, u skladu sa zahtevima Unije. Kada se ta stepenica preskoči, sve drugo će biti lakše", objasnio je Vladan Popović iz Instituta za standardizaciju Srbije.

Svaki proizvođač imaće svoju tipsku bocu i oznaku, jer su sada neke plinske boce bez atesta pa se često ne zna ni ko ih puni.

U Asocijaciji za auto gas očekuju da će u zemlji biti 300 registrovanih firmi za ugradnju i servisiranje opreme.

Branko Vuksan iz Asocijacija kaže da je njihova procena da će serviseri koji sada rade, morati da unapređuju delatnost da se ne bave samo time, jer će biti sve više automobila koji će imati ugrađene gasne uređaje i treba neko da ih servisira i održava.

Ubuduće će oni koji uvoze tečni naftni gas morati na jednom mestu da imaju rezervoare od najmanje 1.000 metara kubnih.

"Veoma mali broj firmi može da ispoštuje taj kapacitet rezervoara, druge firme će otpasti i neće moći da uvoze gas", naglasio je predsednik Nacionalne asocijacije za naftu i gas Momčilo Kostić.

Posao je unosan pa je dosta onih koji rade na divlje. Glavna novina u propisima je što će se uvoz gasa tretirati kao i uvoz nafte i naftnih derivata. Sada nije bilo ni precizne evidencije koliko se tog energeta uveze u zemlju.

"Nema više carinjenja na točkovima, sve se obavlja preko ovlašćenog carinskog skladišta, uzima se sertifikat o kvalitetu i poreklu, i vrsti goriva, a traži se i sertifikat za svaku istočenu cisternu", rekao je Aleksandar Jonev iz Regionalne LPG organizacija zemalja CEFTA.

Struktura potrošnje pokazuje da se 80 odsto tečnog naftnog gasa u Srbiji koristi za automobile, a samo 20 odsto u domaćistavu i privredi.

Procenjuje se da u našoj zemlji ima između 250 i 300 hiljada atomobila na plin.

Izvor: rts.rs via AutoBlog.rs

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) ne čini dovoljno da zaštiti potrošače auto gasa (TNG) u Beogradu koji ovo gorivo plaćaju skuplje nego u mnogim delovima Srbije. Iako postoji opravdana sumnja da je cena tečnog gasa u glavnom gradu formirana međusobnim dogovorom između vlasnika benzinskih pumpi, a ne u tržišnoj utakmici, Komisija smatra da je sve regularno.

Naime, na svim pumpama u Beogradu cena tečnog gasa iznosi 55 dinara. Da je ta situacija sumnjiva, može da potvrdi i najveći laik, a da postoje razlozi za opravdane sumnje, za “Blic nedelje” je potvrdio i Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

– To što je cena uniformna je najsumnjivije. Čudi me da je svuda 55 dinara i da niko ne prodaje jeftinije, niti skuplje. Vrlo je moguće da je u pitanju kartel – ocenjuje Prokopijević.

Da auto-gas može da se kupi za manje novca, vidljivo je čim se napusti prestonica Srbije. Na primer, na Ibarskoj magistrali cena ovog goriva kreće se oko 50 dinara. Po toj ceni gorivo prodaju i na OMV i EKO pumpama, koje u Beogradu prodaju gas za 55 dinara. Razlog za to leži u konkurenciji.

Nisku cenu uz odličan kvalitet diktira „Marić komerc“, pumpa na kojoj se gas toči za 50 dinara. Slična situacija je i u pojedinim pograničnim mestima, ali samo na ovom primeru s Ibarske magistrale se vidi da su beogradski vozači žrtve dogovora trgovaca gasom.

Komisija za zaštitu konkurencije je prošle godine sprovela istraživanje kako bi proverila osnovanost navoda da na tržištu tečnog gasa postoji dogovor o ceni između konkurenata. Njihov zaključak je da „Komisija nije mogla da utvrdi postojanje dogovora o ceni, ali da je uočeno da je maloprodajna cena ujednačena“, navodi se u izveštaju ove komisije. Jednake cene antimonopolska komisija je objasnila „institutom paralelnog ponašanja“, za koji navodi da nije zabranjen, ali da je negativan jer ugrožava razvoj tržišne utakmice.

Zašto Komisiji nije sumnjivo da sve pumpe imaju istu cenu goriva objasnila je Dijana Marković-Bajalović, predsednik Saveta KZK.

– U ovom slučaju svi javno ističu cene na benzinskim pumpama, pa se kaže da je zbog toga tržište transparentno. Zbog toga svi mogu da znaju uslove pod kojima ostali konkurenti posluju, pa uopšte ne moraju da razmenjuju informacije, već im je dovoljno da se svesno prilagode ponašanju drugih. Komisija smatra da je ovde sve čisto, ali ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću da se oni međusobno ne čuju i dogovaraju. Paralelno ponašanje samo po sebi ne može da bude dovoljan dokaz o postojanju kartela – izjavila je Dijana Marković-Bajalović.

A povodom netržišnog ponašanja pumpi koje se bave prodajom tečnog naftnog gasa, sve što je Komisija preduzela je predstavljanje izveštaja u Privrednoj komori Srbije. Tada je ukazala da takvo ponašanje može da bude problem. Takođe, dala je i preporuku da bi „učesnici na tržištu maloprodaje trebalo da izmene ponašanje u cilju izbegavanja ’opasnosti’ ulaska u odnose koji bi mogli imati obeležja restriktivnih sporazuma, odnosno prećutnih dogovora kojima se utvrđuju kupovne ili prodajne cene“.

Situacija na tržištu je do danas ostala nepromenjena.

– Podnošenje izveštaja ne znači da se Komisija time više neće baviti. I dalje ćemo da pratimo ponašanje ovih prodavaca, a eventualno ćemo reagovati ako dobijemo neko konkretno saznanje, na primer, kada bi nam neko od konkurenata dojavio eventualno postojanje dogovora. Mi ne možemo da reagujemo tako što ćemo napamet da tražimo gde su se dogovorili, kako su se dogovorili i slično – zaključila je Dijana Marković-Bajalović.

Marko Petković | Foto: G. Srdanov - blic.rs

Predlog za povećanjem akcize na tečni naftni gas za 10 odsto i jednako smanjivanje tog nameta na benzine apsolutno je neopravdan, smatraju u asocijaciji za TNG. Članovi Nacionalne asocijacije za TNG predlažu da država ukine akcizu za TNG i uvede ekološke poreze prema evropskim direktivama.

"Država treba da definiše strategiju za alternativna goriva i akcizu ne bi trebalo selektivno primenjivati", objašnjava Momčilo Kostić, predsednik ove asocijacije.

On kaže da "u maloprodajnoj ceni TNG država kroz akcizu i PDV uzima 27 odsto, nabavna cena, transport i drugi troškovi su 70 odsto, dok je marža privatnih distributera tri odsto. Povećanjem akcize država će ugasiti mala i srednja preduzeća i uticaće na stvaranje monopola velikih kompanija kao što su NIS, OMV i 'Lukoil'".

Kostić ukazuje da je broj vozila sa pogonom na TNG u svetu i Evropi u velikom porastu, pa su vlade tih zemalja uvele podsticaje. Procena je da u Evropi ima više od 10 miliona automobila koji mogu da koriste TNG, a godišnji rast je od 12 do 15 odsto.

"Procenjuje se da u Srbiji ima oko 150.000 automobila koji koriste TNG, što je oko 1,5 odsto od ukupnog evropskog broja vozila sa TNG sistemima", kaže Kostić i dodaje da je "i u Nemačkoj država uvela subvencije za gas u vozilima. Nije ih opteretila dodatnim nametima. Australija dotira novi TNG uređaj sa 1.000 australijskih dolara, što je oko 50 odsto troškova ugradnje".

Prema rečima Kostića, Italija pomaže TNG uređaje sa 650 evra, a ovim vozilima dozvoljeno je kretanje u 18 područja gde je zabranjeno vozilima na benzin ili dizel. "Država koja razmišlja samo o tome kako da popuni kasu, a nema dovoljnu kontrolu nad rashodima, niti povećava prihode povećanjem proizvodnje i izvoza, neće ništa dobiti predloženom politikom. Naprotiv, kazniće građane koji pažljivo brinu o budžetima", tvrdi Kostić.

Predlog asocijacije za gas podržali su beogradski taksisti, jer samo u prestonici ima 10.100 taksi vozila koja koriste TNG. Kako kaže Kostić, korišćenje TNG promoviše Evropska unija, kroz povoljnu poresku politiku. To je važno u velikim gradovima kao što je Beograd, jer smanjuje zagađenja vode i vazduha

Izvor: Novosti via AutoBrief

Vozačima u Srbiji se trenutno najviše isplati da voze na tečni naftni gas (TNG, auto-gas, plin), s obzirom na to da su ostali derivati kod nas preskupi.

Cena ovog energenta duplo je niža od benzina, a ne bi trebalo da u toku letnje sezone značajnije poskupi. Iako je potrošnja auto-gasa nešto veća od benzina na istu kilometražu, a ugradnja uređaja košta od 300 do 1.000 evra, ova investicija se ipak vrlo brzo isplati.

Pored toga, u pitanju je ekološko gorivo koje ne zagađuje okolinu, a i bolje je za motore automobila zbog boljeg sagorevanja. Cena TNG-a u našoj zemlji formira se tržišno, pa se velika poskupljenja nafte u svetu ne odražavaju identično i na ovaj energent, kao što je to slučaj sa benzinom i dizelom.
 
Auto-gas je u januaru ove godine koštao 54 dinara za litar, dok se danas uglavnom može kupiti po ceni od 53 dinara.

Inače, potrošnja plina u Srbiji raste od 2003. godine, a kako su drugi derivati od početka godine poskupeli čak osam puta, treba očekivati da vozači nastave da troše plin više. Pogotovo zato što se sve češće mogu čuti najave upućenih da sa liberalizacijom tržišta 2011. ne treba očekivati jeftin benzin i dizel.

Cena ugradnje u ovlašćenim servisima je od 300 evra za uređaje slabijeg kvaliteta do 1.000 evra za one bolje. Ipak, ispada da je mnogo isplativije platiti skuplju ugradnju jer će kasnije uštede pri potrošnji biti veće. Trenutno plin možete ugraditi u bilo kojem servisu, a nakon toga morate dobiti atest koji izdaju Auto-moto savez Srbije ili Mašinski fakultet u Beogradu. Atest je potvrda da su uređaj i instalacije u skladu sa predviđenim propisima i bez njega nije moguće registrovati automobil.

Izvor: MojAuto.rs

imate li pojma koliko bi kostala ugradnja plina na jedan wv tuareg

Ne ide to tako. Ako hoces neki odgovor, moras i preciznije pitanje da postavis?