anksiozan ili ne,lepo je procitati ovo, mislim da bezeci od istine stvaramo sebi josh veci problem, neko chita i cuti,neko ispricha pa cuti, ne na ovij samo temi ,moje mishljenje je da i na onim najbanalnijim temema  mozemo dobiti informaciju o nakome ako nas taj interesuje,  sto se tiche podsmevanja i tracarenja,nerazumevanja i podrugivanja toga imamo van interneta,  na to bih mogla reci ako se dozvoli  jednu staru poslovicu mozda je malo vulgarna, necu ipak tu  ,ajde onu ; ko drugom jamu  sam u nju upadne...sto kaze tema dole nize  internet za stidljive,ja nisam stidljiva ,a eto me, nesto mi trebalo ,vreme ce pokazati sta...

 razumem ja tebe dobro ,ali ti mene izgleda ne razumesh  nisam ja rekao da ti kao osoba sa imenom i prezimenom ,zelish nechiju smrt ,a pogotovo ne svog deteta 

 medjutim ,morash da shvatish da je podsvest bezlichna - ona nema ni ime ,ni pol ,ni zanimanje . u trenucima kad kontrola ega opadne (npr kad spavash) ,podsvest izbija na povrshinu - npr u snovima.

 najgore bi bilo da josh dublje zakopavash podsvest - umesto toga treba da je izvucesh na svetlost dana i da vidish jasno,racionalno i bez emocija u chemu je problem.

 bez emocija...uh...koko bi to bilo lepo

ok ajde recimo da te razumem ...KAKVE to veze ima sa mojim problemom ...sta pricas ti ...ako si vec zeleo da pokazes koliko znas o egu i super egu onda otvori novu temu  koja ce se zvati frojd i nemesaj zabe i babe ...
O KAKVOM TI ZAKOPAVANJU PODSVESTI PRICAS.....ja se neplasim ni sebe ni svoje podsvesti takva sam kakva sam ...imam jedan problem ali jebi ga nemozemo biti savrseni ...
moras razumeti jednu stvar posto vidim iz tvojih postova i reci da si laik na ovu temu,nemozes pisati o ovoj temi jer nista neznas o tome jer ovde nema pravila pa sad daj nesto sam procitao to cu i da primenim ili da kazem da neko primeni ....psihicki problemi je toliko komplikovana tema da jednostavno ima stotinu pravila ijos hiljadu pravila koja krse predhodna pravila ....tako da ako sam nisi imao tih problema nemozes pricati...pozdrav

  Na brzinu sam pročitao svih šest strana , tako se u napred izvinjavam ako se možda ponovim sa nekim od predhodnih izlagača. To što vi sada i što ste ranije preživeli je neću da kažem normalno , ali ne i retko stanje roditelja posle dobijanja prinove . Ja kao otac sam bio u sličnoj situaciji , mada mislim u malo blažem obliku. Iako to nije baš kod nas u Srbiji praksa otišao sam kod doktora lepo smo se ispričali dobio sam od njega savete od lekova samo antidep. 
   
  Ukratko da ti prenesem  neku njegovu priču na ovu temu.

Mi ljudi iako svesna bića smo ipak životinje , kroz evoluciju nam je ostalo to da se borimo za svoje potomsvo , ako osetimo da je u opasnosti  mi smo spremni da ga uništimo da se nebi ono samo patilo. Ta opasnost nemora da bude realna možda je to samo naša fikcija koju smo uobrazili . Kod mene je bilo to da sam stalno se plašio šta će biti sa detertom ako se meni nešto desi( ko će ga odhraniti) ili još gora varijanta šta ako se supruzi na porođaju nešto desi.
  Iako je to sve prošlo bez problema ... posle četiri godine novo dete novi porođaj isti problemi samo sada u blažem obliku . Naravno našao sam odgovor sam jer dok. nisu svemogući svaki pacijent je priča za sebe. U mojoj podsvesti je bila urezana slika mog oca koji je ostao bez majke na porođaju koji mi je o tom njegovom detinjstvu bez majke a još i u ratu (drugi svecki) često pričao.
  Sada kada moja deca imaju po 15 i 11 godina sve to je iza mene oni normalno rastu , a negde u meni je ostala ta moja fikcija , ona nije uništena čeka neki novi porođaj u mojoj porodici (unuci). Ali je se ne bojim pošto je poznajem ćeraće mo se mi još.

eto pravog borca 

istina je da je svaki psihichki problem pricha za sebe ,ali postoje odredjene pravilnosti - na osnovu kojih se i vrshi lechenje .


 mikimitro verovatno ima nekakav slichan problem u podsvesti. da bi se izlechila prvo mora da se siochi s njim. naravno , ako ne zeli ne treba da o tome pricha na forumu .vazno je da sama shvati shta je u pitanju .

e, sad, sledeci text po meni nije za decu ispod 12 god  samo da upozorim

Meni se nekad desava da dok drzim u ruci noz ili tako nesto padne na pamet scena kako samo krecem da izmasakriram svog bliznjeg. Scenarije ubistva vezujem samo za one meni bitne, dok se kad vidim nepoznatog na primer nece javiti. svesna sam da to stvarno mogu da uradim, niko mi ne brani, noz je tu, resen posao… a onda me uhvati uzasan strah, od sebe, i od saznanja za sta sam sve sposobna da ucinim, jos gore, kome to da ucinim. Kao da se u meni bore dve strane, podjednako svesne, i svaka ima svoju logiku, jedna stalozeno kaze, mogla bi, sto da ne, imas svu kontrolu sada, u fazonu to je normalno. druga kaze, pobogu, zasto, od kakve mi je to koristi da ubijem, samo drzim noz, necu da krenem nikoga da napadam to je nepotrebno… obicno ova druga pobedi  ma znam, nema ovde mesta humoru. To su uzasne misli i grozne grozne grozne slike, i nije mi jasno zasto se javljaju, sta mi dokazuju, da sam sposobna da ih ostvarim??? Naravno da nisam pokusavala, naravno da to ostaje samo kao zamisao, ali ostaje i strah bi mozda jednog dana ona prva strana mene mogla da prevagne, onda kada se javi neki zivotni problem koji ce izazvati slom. i eto, plasim se sebe i pitam se koliko sam jaka/slaba…

Nije to tvoja "druga strana", to je najobicniji OCD - opsesivne misli ti dosadjuju. Sto manje obracas paznju na njih to ce ti manje dosadjivati.

imala sam OKP kao klinka, stvarno samo ignorisanje pomaze, mada se ponekad vrati kad sam nervozna. ali ja nisam nikakve lekove pila, samo sam se trudila da upoznam sebe sto vise, i taj projekat je jos u toku