Житије Светога Симеона Немање

Изабрано из: Свети Сава, Сабрани списи, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 2.
прилагођавање на савремени српски језик Лазар Мирковић;
редакција превода Димитрије Богдановић; прир. проф. др Димитрије Богдановић.
Просвета - Српска књижевна задруга. Београд 1986

О наслеђу светога манастира овог преподобним оцем нашим и ктитором господином Симеоном и о житију његову какво би пред Богом и људима

Оче, благослови!
(О болести и смрти светог Симеона)

У 7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити. И ту одмах блажени старац господин Симеон позва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога, и поче ми са тихошћу говорити свете и часне и слатке речи:

- Чедо моје слатко и утехо старости моје, "сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твога, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и уверљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде. Сине, пази на моју премудрост, ка мојим речима прилажи твоје ухо, да сачуваш моју мисао и добру, а осећај усана мојих казујем ти". /Приче Соломонове 4, 20-5, 2./ "Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје." /Приче Соломонове 1, 8./ Сине мој, послушај ме сада и бићеш блажен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле примиће себи досаду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обличавај зле, да те не омрзну. Обличавај премудрога, а заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан Господња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваквим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота." /Приче Соломонове 8, 32-34. и 9, 6-11./

И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, и слатко целовање дарујући ми поче говорити:

- Чедо моје вазљубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево већ приспе време нашега растанка; ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да се испуни речено: "Земља си и у исту земљу ћеш поћи." /Књига Постања 3, 19./ А ти, чедо, не тугуј гледајући моје разлучење, јер ова је чаша свима заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка.

И подигавши своје пречасне руке и положивши их на главу моју, говораше:

- Благосиљајући, благосиљам те! Господ Бог благословен и поспешиће спасење твоје, и нека ти место земаљскога даде благодат и милост и царство небеско, и нека исправи пут течења твога, којим раније од мене потече, имајући нераздвојну са собом, овде и тамо, моју иако грешну молитву!

А ја павши ничице на његове пречисте ноге, са сузама говорах:

- Многих и великих дарова насладих се од тебе, блажени господине мој, Симеоне! Заборавих све, ја јадни и неблагодетни, помешах се са несмисленом стоком и уподобих се њима, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, пун срама, лишен слободе у Бога, осуђени од Бога, оплакани од анђела, на смех бивајући бесима, обличаван од своје савести, злим делима својим посрамљен. И пре смрти мртав сам, и пре суда сам себе осуђујем, пре бесконачне муке сам себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, неисправљени, због твојих пречасних молитава, неко мало олакшање добио у страшни онај долазак Господа нашега Исуса Христа!

А када је дошао 8. дан тога месеца, рече к мени:

- Чедо моје, пошљи ми по оца духовнога и по све часне старце Свете горе, да дођу к мени, јер се већ приближује дан исхода мога!

И пошто је извршена заповест његова, дође множаство монаха као добромирисних цветова који цветају у тој светој пустињи. Када су дошли к њему, мир и благослов примише међусобно, не даде им отићи од себе, и говораше им:

- Останите код мене док тело моје, опевавши га светим и часним вашим песмама, не погребете!

А блажени старац од седмога дана па све до смрти своје не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше светим и пречистим тајнама, телом и крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

У 11. дан тога месеца видех га како се спрема за одлазак и рекох му:

- О, блажени господине Симеоне! Ево се већ спрема благи твој исход у покој твој. Да, већ сам чуо како си благословио наследство своје, али и сада им подај свој последњи благослов!

А он подигавши руке, поче са сузама говорити:

"Тројице света, Боже наш, славим те и благосиљам те и молим те, и представљам те, јер по трећи пут дајем благослов наследству моме. Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, Аврамов, Исааков, Јаковљев и семена праведнога, сачувај их и укрепи у држави бивше владавине моје, и помоћ пресвете Богородице и моја, иако грешна молитва нека је са њима од сада и до века. А пређашњу заповед дајем им: Имајте љубав међу собом! /Јеванђеље по Јовану 15, 12./ А ко од њих одступи од онога што сам им ја наредио, гнев Божји нека прогута њега и семе његово!"

А ја сам на све то рекао:

- Амин!

А када је дошао 12. дан тога месеца, рече:

- Чедо моје, донеси ми пресвету Богородицу, /У Хиландару се чува икона с краја 12. века пред којом је, по предању, издахнуо Симеон Немања./ јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој.

И када је била извршена заповест, и вече када је наступило, рече:

- Чедо моје, учини љубав, положи ме на расу која је за мој погреб, и спреми ме потпуно на свети начин, као што ћу и у гробу лежати. И простри рогозину на земљу, и положи ме на њу, и положи камен под главу моју, да ту лежим док ме не посети Господ да ме узме одавде.

А ја све испунивши, изврших што ми је он заповедио.

А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу такова неисказана Божја провиђења. Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде да се лиши ниједне ствари духовне, него му Бог све испуни. Јер, ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога трептаху све земље, тај је изгледао као један од туђинаца, убог, расом обавијен, где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањају, а он скрушено моли од свију проштења и благослова.

А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и били благословени од њега, отидоше у ћелије да врше службе и да се мало одморе. А ја и једнога јереја оставих са собом, па остадосмо код њега сву ту ноћ.

А када је дошла поноћ, утиша се блажени старац, и више ми није говорио.

А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и црквена служба, одмах се просветли лице блаженога старца, и, подигавши очи к небу, рече:

"Хвалите Бога међу светима његовим,
хвалите га и на тврђи силе његове!" /Псалми Давидови 150, 1./

А ја му рекох:

- Кога виде те говориш?

А он погледавши на ме, рече ми: "Хвалите га и на силама његовим,
хвалите га и по премногој владавини његовој!" /Псалми Давидови 150, 2./

И пошто је ово рекао, одмах испусти свој пребожаствени дух и усну у Господу.

А ја павши на лице његово плаках горко и дуго, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа.

Чувши за то сви стадоше долазити па се дивљаху просветљености лица његова, и говораху:

- О, блажени Симеоне, који си се удостојио да видиш такво виђење на крају, Владику светога како ти даје благодат за подвиге трудова твојих! Зато си, веселећи се, изрекао слатки глас при изласку душе твоје:

"Хвалите Бога међу светима његовим,
хвалите га и на тврђи силе његове,
хвалите га и по премногој владавини силе његове." /Псалми Давидови 150, 1-2./

Блажен ћеш бити свуда, зато и блажени глас изрекао јеси!

И после тога, преподобио тело његово узевши, са чашћу постависмо га посред цркве, као што је обичај.
(О догађајима после смрти Светога)

Када се свршила јурења и када су се сабрали безбројни монаси, почеше часно појати уобичајене песме око преподобнога тела, /Погребне песме из чина монашког, а не лаичког погреба./ и извршише речено: "Они који се боје Господа, славе га." /Псалми Давидови 14, 4./ И тако многи народи тада дођоше да му се поклоне и да га са великом почашћу опоју. Појали су прво Грци, потом Иверци, затим Руси, после Руса Бугари, потом опет ми, његово стадо сакупљено.

Када је прошло време после литургије и када се свршила сва уобичајена служба, сви целиваше преподобно тело. А ја грешни обујмивши блажено тело положих га у нови гроб, као што ми беше заповедио и испуних заповест његову.

Пошто се скупило мноштво монаха, нисам их отпустио све до деветога дана, служећи му службу свакога дана.

Када је овај блажени отац наш прешао у вечни покој, заветом остави манастир мени грешноме у скромном неком стању, у којем ми отиде, некога преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха. /Са Савом у Хиландару остају Методије и још 14 монаха./ Обузе ме велика туга и бојазан, једно од пустоши, а друго због страха од безбожних разбојника. Али како се изволи љубави Богоматере и Наставнице наше и светим молитвама господина Симеона, тај храм од незнатног и малог узнесе се у велелепну појаву. И после мало времена скупих деведесет монаха у братству и све спремих што је на потребу манастиру.

И када сам ту пробавио осам година, настадоше многи метежи у томе крају, јер прошавши Латини и заузеше Цариград, бившу грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место, пошто је настао велики метеж.

И када се овде сазнало о томе метежу, дође ми посланица од христољубивога и благочастивога, Богом изабранога и благословенога блаженим оцем Симеоном, Стефана Немање, који је владао његовом државом, и брата његова, великога кнеза Вукана. Примио сам њихову молбу која каже:

"Ево, у тој земљи узбунише се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, који нам је био господар и учитељ, тамо лежи. Због овога молимо твоју молитву, Господа ради, немој нас презрети, узми часне мошти господина нам Симеона и пренеси их овамо, да се благослов његов јави испуњен на нама!"

А ја видевши колико желе то што моле и да је потребно то испунити, подигавши своју немоћ на то почех спремати. И угледавши згодно време да се то изврши, дошавши отворих гроб блаженога старца, и нађох тело његово часно цело и неповређено, које је било ту у гробу осам година. /Тј. од 1199. до 1207. године./ Јер тако приличи онима који су угодили Богу, да су и после своје смрти прослављени, сатвориће Бог вољу оних који га се боје и услишаће њихову молитву, "сачуваће све њихове кости и ниједна се од њих неће сломити". /Псалми Давидови 33, 21./ И ја узевши његове часне мошти, пођох на пут. И мада је био велики метеж у тим земљама, уз помоћ Божју и пресвете Владичице Богородице, и молитвама блаженога и преподобнога и часнога господина нам и оца Симеона, прођох, што рече, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и ничим повређен.

И дођох са часним моштима у Хвосно. /Област у северном делу Метохије./

Када је сазнао владалац син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, скупише светитеља /Рашког епископа/ и јереје и игумане са многим монасима и са бољарима свим, са радошћу радујући се и весељем веселећи се. Дошавши са великом чашћу узеше мошти господина Симеона, песмама духовним благодарећи Бога. Јер као што прекрасни Јосиф узе из Египта тело оца свога Јакова и пренесе га у земљу обећану, /Књига Постања 50, 13-14./ тако и ови богољубиви и благообразни синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и са великом почашћу положише га у овој светој цркви, /Тј. Студеници./ у одређени му гроб, који блажени раније сам себи беше начинио. А ово се догоди месеца фебруара у 19. дан.

Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођења његова па до смрти:

Рођење његово било је у Зети на Рибници, /На месту данашње Подгорице./ и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола /Црква св. Петра и Павла код данашњег Новог Пазара, подигнута у 9. или 10. веку, седиште рашког епископа./ и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. /Други пут је поновљен чин миропомазања./ Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова - мали образ и велики. А ево и после успенија његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо, и са великом почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб.

Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вољи прими владавину.

И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ.

И поживе у том образу 3 године.

И цео живот његов био је 86 година.

А престављање блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200!) године, /Треба 6707 (1199)./ месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству.

А ти, Боже и Господе свега, препрослављена Мати Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, да ово што је написано буде и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама оца нашега и ктитора слушамо оно што се говори, и последујући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овога преблаженога оца нашега, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу.

Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај живот, где ли су како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи:

"Небеса ће проћи с хуком,
ваздуси спаљени ће се разрушити,
земља и што је на њој и дела биће сажежени!"
/Друга посланица апостола Петра 3, 10./

Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити?

Какво ли ће бити збориште то мноштво људи од Адама до краја света?

Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца светлије лице?

Какав ли ћемо глас његов чути, да ли праведницима које прима у царство небеско или грешницима које шаље у вечну муку?

Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да живимо, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо, /Посланица св. апостола Павла Филипљанима 3, 20./ овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, заступништвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и молитвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона.

Теодосије
Житије Светог Саве

Избор из: Теодосије, Житија, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 5.
прилагођавање са српскословенског језика Лазар Мирковић;
редакција превода Димитрије Богдановић; прир. проф. др Димитрије Богдановић,
Просвета - Српска књижевна задруга, Београд 1988.

Житије и подвизи у пустињи са оцем, и засебно путовања, а делимично и приповедање о чудесима светога оца нашега Саве, првога архиепископа и учитеља српскога, што је испричао преподобни Доментијан, јеромонах манастира званога Хиландар, а написао Теодосије, монах истога манастира.
(О рођењу Светога и раној младости)

Овај беше син великог жупана Немање, владара српског, који самодржавно владаше свим српским земљама /Немања је између 1180. и 1190. године значајно проширио територију српске државе./ што се зову: Диоклитија, Далматија, Травунија, на истоку се Илирији приближавајући, а на западу на Римску област наслоњени. Тај споменути муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан и уз то врелином, безболношћу и правдом, милошћу и кротошћу украшен, - узе, по закону, себи жену по имену Ану. А и ова није ни по чему заостајала у врлинама за мужем својим. Родише им се синови и кћери, које просветлише божанственим крштењем, и научивши их светим књигама и врлинама весељаху се у Господу.

Пошто је прошло много времена откако је престала да рађа поменута благочастива Ана, јер је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је пре рађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж њен, /Књига Постања, 29, 31-32./ обоје у скрби и жалости због овога, јер им је душа веома жудела да добију још једно чедо, ноћу ставши на молитву свемогућем Богу, за се, са сузама говораху:

"Владико Господе Боже Сведржитељу,
који си негда послушао Авраама и Сару
и остале праведнике који су молили за чедо.
/Књига Постања 16, 1-2; 17, 15-19; 18, 14; 21, 1-3;
Прва књига Царства (Прва Самуилова) 1, 1-20;
Јеванђеље по Луки 1, 5-25./

Услиши данас и нас
грешне слуге своје што ти се моле.
Дај нам, по твојој доброти,
да добијемо још једно мушко чедо,
које ће бити утеха души нашој
и тобом наследник наше државе
и жезал старости наше,
на кога ћемо положити руке и починути.
И дајемо ти заједничке обете:
Од зачећа детета
од природне законите љубави
и од постеље одлучићемо се,
и свако за себе у чистоти тела
све до краја живота сачуваћемо се."

А Господ, који је близу ових што га призивају ваистину и слуша њихову молитву, /Псалми Давидови 45, 18./ послуша и њихова мољења као и осталих праведника. И ово је био почетак неисказаних Божјих судова, да као после животом, тако најпре у рођењу буде чудесно дете, јер то није ни било само дело људске природе, него и заповест свесилнога Бога, који побеђује закон природе како хоће. И плод молитве по природи се родивши, од Бога дан, Богу се и намени, што и би.

Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди мушко чедо по прошењу молитвеном. Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова. После мало времена породише га водом и Духом, /Крштење је у хришћанској књижевности друго, духовно рођење./ просветивши га божанственим крштењем, и дадоше му име Растко, и у Господу веома добро Богу узрасте. А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, осећајући натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гледаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом својом. Бејаше и дете благообразно и весело душом, и напредоваше у учењу, и изазиваше дивљење својим разумом и детињем узрасту, тако да су сви говорили:

- Ово ће бити неко ново знамење!

А када узрасте до петнаест година, оделише му родитељи један крај државе своје, /Растко Немањић је на управу добио један део Хумске области (данашња Херцеговина)./ како би одлазио од оца и матере на забаву с велможама, и да се с благородним младићима весели. А младић, окусивши од знања божанствених светих књига, још чешће их прочитаваше и из њих почетак премудрости - Божји страх црпљаше /Псалми Давидови 111, 10; Приче Соломонове 1, 7./ и прихваташе се божаствене љубави из дана у дан, огањ огњу додајући жељом неситом. Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати /У Библији десно је симбол праведности и правог пута./ па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји. Љубио је пост, избегавајући сујетно празнословље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу, сасвим мрзећи. Добар, кротак, свима љубазан, ништељубив као мало ко други, монашки чин исувише поштоваше, тако да су и сами родитељи његови зазирали и стидели се, такву брижљивост и закон врлине видевши у младом узрасту. И сматраху као да није од њих рођен, већ да је заиста од Бога дан.
(О бекству у Свету гору)

Када је дошао до седамнаесте године узраста свога, родитељи његови стадоше размишљати да га по закону ожене. А богодани божаствени младић увек је у молитви тражио како и на који начин да побегне од света и од свега да се ослободи ради Бога. Јер беше слушао о Светој гори Атонској и о испосницима у њој, и о осталим местима пустињачким. Јер долажаху ка оцу његову одасвуд да приме што им је потребно, а други пут и сам шиљаше у света места да се разда онима који преподобно живе, /Монасима пустињацима./ јер беше добар човек који дели милостињу и даје много. А Бог, готов да услиша молитву и жељу слугу својих, и његову жељу испуни и подстаче га да дође к родитељима из краја данога му.

И када га примише с великом љубављу заједно с благороднима његовим који су дошли с њим, и када безмерна радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, - гле, као Богом покренути, дођоше к његовим родитељима неки иноци из Свете горе Атона, да приме потребну помоћ свом сиромаштву. А деси се да је један од њих био родом Рус. Божанствени младић сакривши овога насамо, испитиваше га о Светој гори, пошто га је најпре утврдио заветом да неће ником открити његову тајну. А овај му исприча све по поретку пустињачком, /Три основна начина монашког живота у Светој гори: општежиће (киновија), скит и потпуна усамљеност./ какав је заједнички живот у манастирима, и засебан двојице или тројице једнодушно, и самотан, усамљенички живот оних који живе испоснички у ћутању, све му потанко исприча. Јер ни тај монах не беше прост, него искусан у оном што је говорио; рекао бих, од Бога послан бејаше. А младићу док слушаше о иночком животу и усрдности за Бога и њиховим добрим занимањима, извори суза изливаху се као река из очију његових. Потом, одахнувши мало, рече старцу:

- Видим, оче, да Бог, који унапред зна све /Прва посланица апостола Јована 3, 20; упор. Псалми Давидови 139, 2-4; Књига пророка Данила 13, 42./ и који је видео болезан срца мога, /Псалми Давидови 13, 2./ посла твоју светост да утеши мене грешнога. Сада се утеши срце моје и душа се моја развесели радошћу неисказаном. Сада разумедох за чиме сам непрестано жудео. Блажени су и трипут блажени они који су се таква безбрижна и неметежна живота /Мисли се на духовни живот./ удостојили. Шта ја да учиним, оче, да бих могао побећи од многометежног живота овога света, па да се таква ангелскога живота удостојим? Ако ме кад родитељи усхтедну оженити, задржан љубављу према телу нећу достићи таква живота. Ни један дан не бих хтео после овога овде остати, да ме се како сластољубље овога света не би коснуло, и да против моје воље не одвуче душу моју од такве љубави према анђелском животу, као што учиш, оче. Хтео бих бежати, а пута не знам. Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у жалост и себе у стид велик, а после тога не бих ни постигао оно што желим.

А старац, узевши реч, рече му:

- Жудна је љубав родитељска, јуначе, и веза природе нераскидна, и мило јединство с браћом и заједничко живљење. Али Владика заповеда да се и ово лако презре, и крст узме на раме, и да се за њим усрдно иде, /Јеванђеље по Матеју 10, 37-38; 16, 24; Јеванђеље по Марку 8, 34; Јеванђеље по Луки 9, 23; 14, 27./ и све лако поднесе, на страдање његово за нас угледајући се. Заповеда да не благујемо у меком, да не тражимо телесни покој, него да више прионемо за наготу и глад, бдење и молитву, и да се обрати пажња на умиљење и плач са уздисањем и скрушеношћу срца. Јер ово се предлаже богољубивим душама као неки пут који лако води у добродетељ, и ово доноси славу истиниту и част поуздану.

А младић, слушајући ово и као доброплодна земља семе примајући у срце своје речи старца, /Јеванђеље по Матеју 13, 8; Јеванђеље по Марку 4, 8; Јеванђеље по Луки 8, 15./ ридање к ридању додаваше.

А старац се дивљаше врелој љубави његовој према Богу и огњу божанственом који је тако распламтео душу његову, слушаше његове речи пуне цлеомудрености и умиљења, и рече му:

- Видим, о чедо, да ти је душа зашла у дубину Божје љубави. Него пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје, /Јеванђеље по Матеју 13, 24-30, 36-43./ и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, /Јеванђеље по Матеју 13, 7-22./ те да не одустанеш од такве тежње, и да задржан љубављу према телу и сласти, као што кажем, ништа не успеш; подлећи ћеш и срамоти и укору којим у јеванђељу осуђујемо оне што су се због куповине њиве и пара волова и узимања невесте одрекли слатке вечере и бесмртне хране, па су недостојнима изабранога звања и весеља небеског цара Христа с правом названи. /Јеванђеље по Луки 14, 16-24./ А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли побећи од оца твојега.

Када је ово чуо од старца, вољи се његовој брзо покори и рече:

- Благодарим те, Господе, јер си уверио срце моје преко странца овога!

А старцу:

- Да си благословен од Бога, оче, што си укрепио душу моју!

Испунивши се великом радошћу због овога, и нимало не одлажући, уђе к родитељима, украде отпуштење и замоли по обичају молитву и благослов, говорећи:

- Господари моји, рекоше ми да у овој гори - и поменуо јој име - има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов. Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена.

А отац његов, угађајући му, рече:

- Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој.

И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с миром, али му заповедише да се брзо врати. Јер не знађаху да неће тражити јелене, /Јелен у Библији означава душу која жуди за Богом./ већ извор живота, Христа, да њиме напоји ујелењену душу своју, распаљену огњем од чежње љубави његове.

Да би уверио родитеље, посла у гору ловце, и сам опремљен да гони звери, рекавши:

- Чекам вас под гором до ујутро.

А када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са иноком имајући, бегом бежећи побеже.

Када је свануо дан, благородни стадоше тражити господина својега. И гле, нигде га нису могли видети ни наћи. Рекоше:

- Да се не шали с нама и да се није ка оцу вратио?

А потражише и монаха који је био с њим и остале његове слуге; и ни њих не нашавши, говораху:

- Какав нас је ужас снашао?

- Камо се деде господин наш?

И у недоумици због бриге оставише лов, па се брзо вратише к његову оцу самодршцу, и обавестише га о нестанку сина његова.

А родитељи, чувши ову изненадну и непријатну вест о сину своме, од жалости умало не свиснуше.

Дошавши к себи, разумедоше да га нико други није одвео него онај Рус монах, говораху, у Свету гору, јер су још отпре знали за његову жудњу да тамо оде. Одмах се сакупише благородни, слеже се мноштво народа:

- Да чујемо - рекоше - шта је то сада задесило господина нашег!

И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља довођаше страдање њихова господара и красота младога узраста.

Набрзо самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета;

- Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Неће пропасти син мој, Бог, који ми га је мимо наде дао, удостојиће ме да га видим и да се наситим љубави његове.

И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му:

- Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити. Зато, љубазни, ако си икад примио какво добро од нас - сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш заслужићеш многа добра, више од првих, и ја ћу ти их дати, друже.

Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом. Заповеди им да га гоне и до унутар Свете горе. А написа и посланицу ипарху солунске области, /Ипарх је управник области у Византији./ да га отргне и из саме Свете горе, и да га њему врати.

"И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли презреш нашу молбу, знај да ћемо ти место љубави бити противници."

А војвода узе писмо и са благороднима отпуст измоли, па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би примљен са чашћу. Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога.

Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему. И пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете горе, /На челу светогорске управе налази се протепистасос (протос), који се бира из једног од најугледнијих манастира у сабору Свете горе на одређено време. Седиште му је у Кареји, средишту Свете горе./ говорећи:

"Пошто ствар није обична када се ово тражи, просим и топло молим твоју преподобност, немој презрети ове молбе. Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас и многе ожалостити."

И тако отпусти војводу. А посла с њима људе који ће их уз почаст провести до Свете горе, давши им написано писмо.

Када су ушли у Свету гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао, описујући узраст младости и лепоту лика. А неки им рекоше:

- Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, /Стари Русик, (Пантелејмон), основан 1169. године./ и још је ту.

А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и оставивши пут ка проту у руски манастир уђоше.

И видеше га у манастиру где хода с непостриженим власима и с меким хаљинама, јер су га стигли брзо гонећи, а није ни страховао да ће га хтети гонити до унутар Свете горе; али бол родитеља, а уједно и моћ, и ово могаде.

Нашавши га, обрадоваше се радошћу неисказаном. И ушавши сви у цркву Светог Пантелејмона поклонише се, и грлећи га љубазно га са сузама целиваху, тако да су од радости заборавили толику удаљеност места и толиких дана и ноћи трудна путовања, јер добише што су желели. А и надаху се да ће од његових родитеља примити велике дарове и многе почасти зато што су им угодили. Помишљаху да га вежу, али га се бојаху као господара својега. Поставивши стражу чуваху га што је могуће боље, да би, пошто коњи и они сами отпочину од напора, са њиме пошли на пут.

А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе потруди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа погледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу. Одведе га насамо и запита:

- Како толики пут превалисте тако брзо и не уленисте се пред толиком даљином места и тако напорним путем?

А овај му исприча велики бол срца његових родитеља и плач непрестани. Исприча му и о писму од оца његова, донесеном ка ипарху због њега, и о писму ипарха светогорском проту, па рече:

- Послани су и људи да те предаду нама и да те вратимо твоме господину оцу.

А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа рече к њему:

- Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега. А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш ме у ономе ради чега сам дошао.

А он:

- Не, господару мој, не почињи такве молбе ка мени, твоме рабу, што ми није лако учинити. Јер владар мој, твој отац, сматрајући ме за верна послао ме је ради овога. Уз то, да смо нашли у монашком образу тебе, господара мога, какво бисмо извињење имали због тога? А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твоје и свих благородник. Ти сам знаш да си ти родитељима и свима нама нада са Богом и утеха. Ако ли што противно помишљаш, и нећеш да пођеш с нама, присилићеш ме да те вежемо. Тешко мени, то ми није згодно ни рећи, али се бојим оца твојега, па ћу те повести силом. Такву сам заповест и примио.

А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху, - рече:

- Воља Господња нека буде! /Јеванђеље по Матеју 6, 10; 26, 42; Јеванђеље по Луки 22, 42./

И развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме поћи. А призиваше Бога тајним уздасима за помоћника у напасти, и смишљаше и он дело побожно а уједно и преварно, јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, /Псалми Давидови 9, 12./ и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да сруши довијаше се.

А шта то?

Замоли игумана, и заповеди да се спреми сјајна трпеза, да се са војводом и са оним благороднима почасти, а ујутру да пођу кући. Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну јутарње песме /По светогорским литургијским обичајима, уочи недеље, тј. у суботу увече служило се бденије - вечерња и јутрења заједно./ и да се начини велики пир да игуман почасти војводу с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио.

Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се удари у било, /Клепало - ударање којом се монаси позивају на дневна богослужења у манастиру./ јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме младић, одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода с благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са својих очију. А како се појање продужило, и опет по заповести дуго читање прочитавало, сви они који су заједно седели и они момци који су га чували с војводом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше.

И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, уставши од њих поклони се пред светим олтаром и даде своје обете Господу, /Завети ("обет") се полажу приликом обреда примања монаштва ("постриг"), и то су: завет девичанства, сиротовања и послушности./ пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одликована свештеничким чином, те узиђе на велики пирг у манастиру. Затворивши га за собом, рече благодаривши Бога:

"Узнећу те, Господе,
јер си ме подигао!"
/Псалми Давидови 30, 1./

А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче анђелскога образа, и промени му име Растко у Сава.

А он многим сузама окропи земљу и упућиваше благородне и похвалне речи ка Богу, говорећи:

"Испунио си жељу срца мојега", /Псалми Давидови 37, 4./ тако да се и старац застиде од многога његовог плача.

И пошто се ово тако свршило, кад се читање довршило, и када су сви устали, потражише чувари господара својега, и гле, нигде га нису могли видети. Свуда по цркви и у манастиру тражећи га и узбунивши се, и не нашавши га, стадоше градити игумана и бити монахе.

А војвода заустави узбуну и рече игуману и монасима:

- Каква је ово неправда и бешчашће према нама од вас, о оци?! Ми, дакле, стидећи се образа који носите, преко вашега зла пређосмо и кротки и човекољубиви према вама бејасмо. Зар - рече - није прво овај варалица што смрт заслужује - и показа на једнога - од вас дошао да моли милостињу, и милостињу као ништа презревши, и од оца сина уграбивши побегао, а оца и матер у самртни плач и нас у велики труд бацисте? Сад опет, када смо дошли, од наших руку сакристе нашега господара, и једнако се понашате својевољно. Шта вам сад паде на памет: да нам се наругате? Или мислите да се ми узалуд потрудисмо тражећи ваздуха, а не нашег господара? Сад ће вам главе полетети! Реците где сакристе господара нашег!

А када ово чуше војводини момци, на свирепост готови, почеше, још љуће, монахе бити немилостиво.

И када је ово чуо нај кога су тражили, због кога се начинио толики метеж, побоја се да се ово зло како не сврши убиством, и нагнувши се с куле позва их по мраку. И када чуше његов глас, испунише се великом радошћу и сви ка кули притрчавши у висину гледаху, као да би се тама могла уклонити, да би се, видевши га, утешили.

И узевши реч, рече војводи:

- Толико си мудар, а изводиш детињарије. Имајући са собом пук људи у крајевима туђим, високо мудрујеш.

А к благородним (момцима) рече:

- Монашког се образа не постидесте, како се Бога не убојасте? Зар вам доликује да у цркви са оружјем нападате на такве људе? Какво су вам они зло учинили? Ако ли мене тражите, ево ме где сам. Сада сам заузет, ујутру ћете ме видети, а ове оставите!

Када они ово чуше, страхом и стидом обузети не знађаху шта да одговоре. И тако ућуткавши опколише кулу, чувајући стражу. Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом украшен. А када га они тако угледаше у таквом образу, не знађаху шта себи да учине, него плачем и ридањем обузети на земљу падаху. А овај видевши их у таквој крајњој горчини срца, утеши срца њихова многим речима, говорећи:

- Ово што се догодило са мном, Богу се тако о мени свидело, који ме је од оца мојега довде провео а да ме ви нисте ухватили, па ме он и сада од ваших руку избави. Јер ви сте хтели да ме са добра и жељена пута спречите и да се са мном похвалите, угодивши своме господару. Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох, био ми је помоћник, /Псалми Давидови 18, 2./ као што видите, а он ће и убудуће водити мој живот по својој вољи. А вас, љубазне моје, молим да не тужите због овога, нити да сте скрушени, него боље са мном похвалите Бога, који ме је удостојио овога образа, за којим сам одувек жудео. Узевши моју познату ризу и власи главе моје, вратите се у миру кући и ове знаке предајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме жива нашли, и то Божјом благодаћу као инока: Сава је име моје.

А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи:

"Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, рече, него боље да Бога молите, молим, не бих ли како молитвама вашим добро сврши трку моју на коју изиђох. /Дела апостолска 20, 24./ А ви, колико је могуће, водите бригу о својој души, нити опет предузимајте да ме тамо у вашем животу видите. Ако Бог усхте, овде у Светој гори дочекаћу и видећу господина оца мојега, и свете и часне старости његове насладићу се, и слатке и безмерне љубави његове наситићу се."

Поменувши им многе јеванђелске речи о правди и милости, о истини и суду, и што нама није угодно да не чинимо ни другима, /Јеванђеље по Матеју 7, 12; Јеванђеље по Луки 6, 31./ додаде и ово:

"Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало, наследиће на векове царство небеско." /Јеванђеље по Матеју, 19, 29./

А војвода са оним благороднима примивши одозго бачену ризу и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи:

- О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже!

О, наласка горег од губљења!

О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи?

О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо?

О, дара што га носимо, пуна не радости већ плача, не весеља већ ридања, како да те однесемо? Које ли ћемо уздарје примити? Каквим ли светлим одеждама нас да обуку када су сами у жалосним и мрачним одеждама?

О, пира ноћи ове, пуна весеља а уједно и преваре, макар се и каже: "И одобри лукавство, превару" којом Јаков превари Исава, узевши његов благослов! /Књига Постања 27./

О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала!

О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди тамна, и да се не убројиш у ноћи обасјане месечином! /Књига о Јову 3, 6./

О, ми, од немудрих безумнији! Како онога кога с великим трудом кроз многе дане гонисмо, и у руке ухвативши у једном часу испустисмо?

Како смо били безумни!

Који нас сан грехова наших задржа, и тако уснусмо?

Како га не везасмо узама, као што нам је и заповеђено, па бисмо се ослободили ове смртне жалости?

Шта сада да учинимо?

Како да се јавимо господару нашем?

Који ће камен, која железна природа понети тежину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!

Овако и много слично плачу изговорише, и још дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и неосетљиви камен ражалио. После у неко време одахнувши, горе ка њему уздижући поглед и клањајући се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху:

- Здраво, о господару, здраво! Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ? Ти што си преварио оца, преварио си и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?

Ово и много друго од горчине срца њему изговоривши, молитву и благослов од њега измоливши, и узевши тужне хаљине, одлажаху кући. И идући, натраг ка кули обраћаху се с плачем и ридањем, застајкујући, док га је могуће било догледати.

И тако отидоше кући.

А овај са куле сишавши благодара Бога и поклони се игуману и свој братији. И сви га целоваше као новоукрашена анђелским образом. А овај грлећи злостављане због њега, поче све молити од срца за оне који су их увредили да у миру и без пакости кући стигну, говорећи:

- Бог нам је, рече, уточиште и сила, и постаде помоћник нашавши нас у великој жалости. /Псалми Давидови 46, 1./ Јер се непријатељ надао да ће жудним тражењем родитеља мојих омести стопе моје усмерене ка Господу и да ће ме од вашега у Господу сродства отргнути, али се показа посрамљен и несвршена посла, вашим ка Господу молитвама а уједно и телесном борбом за мене.

А ови чувши смиреномудру и покорну реч његову, како је пуна сваке премудрости, заборавише на телесне ране које им момци нанеше, и као да су запленили неко благо весељаху се због њега.
(О смрти светог Симеона)

После овога мало поживевши преподобни отац наш Симеон у манастиру своме који се зове Хиландар, достигавши меру савршенства коју желе сви који Бога љубе, Симеон дивни, Симеон слатки, и делом Симеон, Симеон изврсни, Симеон богоносни и богомудри, који се нађе добар у свему, јер диван се показа храброшћу у земаљском војевању, правдом и вером украшаван, милостињом и дарежљивошћу ништих улепшаван, међу царевима апостол, јер је апостолски народ свој научио и вером просветио; храмове бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој земљи постаде, ученик и послушник сина и у пустињи сапосник, - молитвама и уздасима у ћутању и плачу заврши живот, и остави добру успомену онима који хоће живот.

Колико је похвала по свакој добродетељи овога мужа сада ми није могуће говорити, јер би се продужило време повести. Много, дакле, минувши, као апостолу рећи ћу апостолске речи: "Подвигом добрим подвиза се, поста трчање саврши, веру сачувавши, и време његова одласка к Богу настаде, да пређе на бесконачни и блажени живот, и да прими за њега чувани венац правде за своје трудове, и за оне које је он спасавао, што спреми и што ће дати Господ праведни судија у дан онај, њему и свима који воле дан јављања његова." /Друга Тимотеју посланица ап. Павла 4, 6-8./

И одмах позва љубљенога сина својега, и рече му:

- Приближи се време да будем позван, чедо. Колико си се потрудио за мене, за добро душе моје, сада је још више време да ми помогнеш. Јер знам, што молиш у Бога даће ти се.

Овај пришавши са сузама обисну се о врат његов, и рече:

- Пре се ја, теби припадајући, молим, господине оче, да као што сам се за живота твога, окриљен топлим ти ка Христу молитвама, од свију зала сачувао, и сада опет када Христу одлазиш, измолићеш од њега својим молитвама, њему угодним, до краја покров животу мојему од зла, и нећеш оставити у светим својим молитвама ка Господу све нас: децу твоју у Господу и по телу рођену ти, земљу нашу и цркву, за које си се трудио.

А преподобни старац, изливши многе сузе, рече.
- Ја о себи ништа не знам док не видим Бога, и ако добијем слободу нећу вас оставити.

И положивши преподобне руке своје на љубљеног сина, благослови га. и умноживши к Богу молитву за њега, загрли га са сузама и последње целовање даде му. И заповедивши му да сврши за српске цркве многе недовршене ствари, и за свете своје мошти замоли, говорећи:

- Када Бог после извесног времена благоизволи, скупивши јадног тела грешне моје кости, пренећеш их у земљу народа мојега, и положићеш у цркви од мене сазданој, која је у месту званом Студеница, у манастиру Пресвете Богородице.

Богомудри Сава исповеди да ће извршити све што је отац заповедио.

Преподобни пак призва сабор монаха, братију и чеда у Господу, и свакога од њих по имену велова и благослови, и све весело наговараше да се за њега моле, предајући их Богу и пречистој његовој Богоматери, а уз њихову помоћ и сину своме богомудром Сави. И тако отпусти свакога од њих у ћелију, заповедивши да му до ујутру нико не долази, јер је већ била ноћ.

И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим анђелским образом украсивши се, и тако се светим и пречистим и бесмртним и животворним и страшним и ужасним тајнама причести, рекавши:

- Слава Богу за све!

Мало после тога био је као човек обузет огњем природне смрти. А љубљени син његов усрдно се подвизавао у последњој служби за оца, многим изливањем суза, за целу ноћ цео псалтир над њим изговоривши, и никога није пуштао да уђе к њима него га насамо поучаваше и опомињаше да говори благодарне молитве Богу.

Када је дан почео да свиће, унесе га у црквени притвор. И могао се видети дирљиви призор крајње смерности: онај који је некада био висок и лежао у златној и мекој постељи, лежаше само на рогозини као један од последњих и убогих људи, дишући последњим дахом. Братија га опколише и оплакиваху губитак оца, а преподобни, једва могавши, подиже руку и махну да буде тишина.

И разведри му се лице, и весело гледаше као пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери. Изгледало је као да поје са некима другима, а није нико могао разумети. Дошавши до краја псалма, рече јасно ово:

"Свако диханије да хвали Господа!" /Псалми Давидови 150, 6./

И тако су сви разумели да је преподобни и на крају живота са анђелима појао анђелску песму, и да више, после оне анђелске песме, не треба друге појати.

Ведро гледајући на икону Христову, изгледаше као да душу предлаже у руке његове. И гле, као неким добромирисним ароматима ваздух се испуни тако да су се сви који су ту стојали дивили необичном и неисказаном таквом благоухању.

И тако слатко у Господу усну свети старац, предавши душу своју Христу Богу, кога изнад свега заволе.

А љубљени син припаде на свечасно лице очево, и место топлом водом врућим сузама ово уми, а тако исто и преподобне му руке уми многим сузама. На главу их своју и очи полажући целиваше, и уподобивши их крстообразно, на прса његова положи.

И тако са свом братијом ужеже многе свеће са часним кандилима, и одаде почаст часном и светом телу преподобнога оца са подобним надгробним песмама у довољним сузама. Имајући унутра у цркви пресвете Богородице гроб украшен мраморјем, положише га у манастиру који се зове Хиландар, славећи Оца и Сина и Светога Духа за покој блаженога и светога оца.

Непознати писац (IX век)

Житије Св. Константина-Ћирила, словенског просветитеља

Према књизи "Ћирило и Методије - житија, службе канони, похвале", Београд 1964. Аутори: Климент Охридски, Константин Преславски и непознати писци. Приредио: Ђорђе Трифуновић. Превели: Ирена Грицкат, Олга Недељковић и Ђорђе Трифуновић.

Изворник: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской письменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 1-36, 39-66. Приликом превођења служили смо се следећим преводима: Франце Гривец, Житја Константина и Методија, Љубљана, 1951. и Tadeusy Lehr-Splavinski, Zivoty Konstantyna i Metodego, Poznan, 1959.


Житије Ћирилово

ЖИВОТ И ДОЖИВЉАЈИ И ПОДВИЗИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ КОНСТАНТИНА ФИЛОСОФА, ПРВОГ НАСТАВНИКА И УЧИТЕЉА СЛОВЕНСКОГ НАРОДА[1-2]

Бог милостиви и дарежљиви[3] очекујући покајање људи да би се сви спасли и дошли до спознаје истине[4] јер-не жели смрти грешнику већ покајање и живот,[5] па макар он био и потпуно одан злу-не допушта да људски род ослаби и отпадне, те да подлегне ђавољем саблазну и погине, него у свако време и свакога часа не престаје нам делити многе благодети, испрва па и досада, - најпре преко патријарха и отаца, затим преко пророка, а иза њих преко апостола и мученика, преко праведника и учитеља одабирајући их из овога многометежнога живота. Та зна Господ који су његови, као што и рече: "Овце моје слушају глас мој и ја познајем њих и зовем их по имену[6] и иду за мном и ја им дајем живот вечни[7]. То учини и за наш род и уздиже нам овога учитеља који просветли народ наш, што ум свој помрачи због слабости, а још више због ђавоље лукавости, те не хтеде ходити у светлу Божијих заповеди.[8] А житије његово, макар укратко испричано, показује какав је он био, па онај који хоће, слушајући то, постаће њему сличан добивајући полет и одбацујући леност, као што рече апостол:

- На мене се угледајте, као што се ја на Христа.[9]

У Солуну граду био је неки муж, племенита рода и богат, по имену Лав, заузимајући чин друнгарија под стратегом[10]. Он је био правоверан и праведан испуњавајући у потпуности све Божије заповеди као некада Јов. Живећи са својом женом, роди седморо деце; седмо, најмлађе дете, био је Константин Философ, наставник и учитељ наш. Када га мати роди, предаде га дојиљи да га доји; али дете никако не хтеде примати друге дојке осим мајчине све док не би уздојено. А то би Божија промисао да дете, отхрањено чистим мајчиним млеком, буде добар изданак са доброг корена. После тога су ови врли родитељи споразумно неких 14 година суздржљиво живели као брат и сестра само за Господа и никако не преступише тога завета све док их смрт не раздвоји. Кад је требало да отац иде на Суд[11] плакала је мајка над дечаком говорећи:

- За ништа се друго не бринем, него за ово једино дете, како ће бити одгојено? А он јој рече:

- Веруј ми, жено, у Бога се уздам да ће му он послати оца и таквог васпитача који наставља све хришћане.[12]

Тако се и догодило.

Кад је био дечак од седам година он усни сан, па исприча оцу и мајци и рече:

- Стратег ми је, сакупивши све девојке нашега града, казао: "Изабери од њих коју желиш себи за животну сапутницу и помоћницу према себи"[13]. Ја сам, пак, погледао и све промотрио и угледао једну, од свих најлепшу, светла лица, богато украшену златним огрлицама и бисерјем и свакојаким накитом. Име јој је било Софија, т. ј. мудрост. Њу изабрах.

Чувши ту причу његови родитељи му рекоше:

- Чувај, сине, заповест оца свога и не одбацуј поуке мајке своје,[14] јер заповест је светиљка и светлост закону[15]. Већ реци Премудрости: "Буди ми сестра, и пријатељицом својом учини мудрост,[16] јер Премудрост сија јаче од сунца[17] и она ће те, ако је одабереш себи за другарицу,[18] избавити од многих зала.

Када су га дали на школовање, напредовао је боље у наукама него сви други ученици задивљујући све схватањем и ванредним успехом у вештинама.[19]

Међутим, једнога дана заједно са синовима богаташа, који су имали обичај да се забављају ловом, изиђе и Константин у поље и узе свога јастреба[20]. Када га испусти, по вољи Божијој подиже се ветар, дохвати јастреба и однесе. Дечака је због тога обузела таква туга и жалост да два дана није јео хлеба[21]. Јер милостиви Бог по своме човекољубљу улови га, не желећи да се тај навикне на животна задовољства, - као што некада улови Плакиду[22] у лову помоћу јелена, - тако је и овога помоћу јастреба. Размишљајући о задовољствима[23] овога живота, дечак се покаја и рече:

- Зар је такав овај живот да уместо радости жалост пребива? Од данас поћи ћу другим путем, бољим од овога, нећу да трошим дане у метежу овога живота.

И лативши се науке, седео је код куће своје учећи напамет књиге светога Григорија Богослова[24]. На зиду је направио знак крста и исписао ову похвалу светом Григорију:

О, Григорију, човече по телу, анђеле по души!
Будући телом човек, јављаш се - анђео.
Твоја, наиме, уста, као један од серафима,
Бога прослављају и сву васељену просветљују
тумачењем праве вере, стога и мене
који клечим пред тобом са љубављу и вером,
прими, и буди ми просветитељ и учитељ.

Тако се захваљиваше[25] Богу.

Кад се задубио у многе беседе и велику мудрост, а није могао да схвати њихов дубоки смисао, паде у велику тугу. А задеси се баш ту неки странац, вешт граматик, те пође к њему и замоли га падајући пред ноге његове и предајући му се:

- Буди добар и научи ме граматичкој вештини. Тај, пак, пошто је закопао свој таленат, рече му:

- Младићу, не мучи се. Зарекао сам се, наиме, да нипошто у животу моме нећу никога томе учити. Младић му се опет клањао и у сузама га молио:

- Узми сав мој део који ми следује од куће оца мојега, само ме научи.

Како га овај није хтео услишити, пошао је дечко дому своме и усрдно се молио да се испуни жеља срца његова.

Бог убрзо испуни жељу оних који га се боје[26]. О његовој лепоти, бистрини и марљивости у учењу, што се у њему било удружило, дочуо је царски управитељ, који се зове логотет[27], те пошаље по њега да би учио заједно са царем. Кад је дечак то чуо, радосно крене на пут и на путу се клечећи молио говорећи:

- Боже отаца наших, и Господе милостиви,
који си све створио речју и премудрошћу својом
и саздао човека да влада твојим творевинама,[28]
дај ми премудрост која обавија твој престо[29]
да схватим шта је теби угодно
и да се спасем.
Ја сам, наиме, раб твој
и син рабиње твоје[30].

И затим, изговоривши до краја Соломонову молитву, устаде и рече:

- Амин.[31]

Кад је дошао у Цариград, предали су га учитељима да учи. Изучивши сву граматику за три месеца, он се латио и других наука. Код Лава[32] је учио Хомера и геометрију, а код Фотија[33] дијалектику и све философске науке, осим тога и реторику и аритметику, астрономију и музику, као и све друге хеленске вештине. Тако је свима њима овладао као да је само једну учио. Брзина се здружила са марљивошћу, једна је претходила другој, и тако се постижу знање и вештине. Више од учености испољавала се у његовом изгледу благост; беседоваше са онима са којима беше корисније, избегавајући оне који иду странпутицом[34] и размишљаше[35] како би променио земаљско небеским, ослободио се овога тела и живео са Богом.

Увидевши какав је он човек, логотет му предаде власт над својом кућом и даде му дозволу да слободно може долазити у царску палату. А једном приликом га запита:

- Философе, желео бих да дознам шта је философија?

Он, пак, без размишљања сместа одговори:

- Разумевање Божијих и људских ствари, колико се може човек приближити Богу, те учи човека да делима буде слика и прилика онога који га је створио. И одонда га још више заволе, и увек га о свему испитиваше тај, тако високи и частан муж. Он му, наиме изради философску науку и у сажетом облику растумачи велику мудрост.

Што је више угађао Богу својим чистим животом, то су га сви више волели. И логотет му је са поштовањем указивао сваку част и нудио му много злата, али он није примао. Једном ће му рећи:

- Твоје ме лепота и мудрост више од свега приморавају да те волим. Имам лепу и богату поћерку, племенита и висока рода, којој сам крсни кум. Ако хоћеш, даћу ти је за животног друга. А пошто си од цара високу част и кнежевину примио, очекуј још и више: јер ћеш ускоро и стратег постати. -

Философ му одговори:

- То је, доиста, велик дар за оне који за њим чезну, а за мене учење је изнад свега, којим, обогативши свој ум, желим постићи прадедовску[36] част и богатство. -

Кад чу његов одговор, логотет отиде царици и рече:

- Овај млади философ не воли овога света; не пуштајмо га из свога друштва, него га заредимо за свештеника и дајмо му службу библиотекара код патријарха у Светој Софији, не бисмо ли га на тај начин задржали?

Тако и учинише са њим.

А он, оставши на тој дужности врло кратко време, отиде на Уско[37] море, и ту се потајно сакри у манастир. Тражили су га шест месеци и једва су га нашли. Пошто га нису могли присилити да се врати на ту дужност, наговорили су га да преузме катедру и да предаје философију домаћима и странцима са свим дужностима и одговарајућим приходима. И тога се прихвати[38].

Тада је патријарх Јован[39] покренуо јерес учећи да се не поштују свете иконе. Сазвали су сабор и осудили га да криво учи и протерали га са престола. Он је, пак казао:

- Насилно су ме протерали, али ме нису победили у препирци, јер нико се не може супротставити мојим речима.

Онда цар са патријархом[40] припремивши Философа, посла га против Јована рекавши ово:

- Ако можеш овога младића победити у спору, добићеш поново свој престо.

Јован, пак, угледавши Философа, на изглед тако млада, а не знајући да је по уму тако мудар, као и оне који беху са њим послани, рече им:

- Ви нисте достојни мога! подножија, како ћу се онда ја са вама препирати?

На то му Философ одговори:

- Не поступај као обични људи, већ. се угледај на Божије заповеди. Као што си ти од земље, а душу је Бог створио, тако смо и ми сви. Стога, човече, гледајући на земљу не буди охол.

Опет ће рећи Јован:

- Нема смисла тражити цвеће ујесен, нити старца у војску терати, као неког младића Нестора.[41] А Философ му одговори:

- Сам против себе говориш. Реци ми у ком је добу душа јача од тела? Одговори, пак:

- У старости. На то ће Философ:

- На какву те борбу терамо, на телесну или на духовну? - Тај рече:

- На духовну. Философ одговори:

- Према томе ти сада хоћеш да будеш јачи, зато нам не говори таквих прича, јер не тражимо цвеће кад му време није, нити те на војну терамо.

Тако осрамоћен старац у другом правцу скрете разговор и рече:

- Реци ми, младићу, зашто се ми не клањамо сломљеном крсту, нити га љубимо? А како вас није стид да указујете пошту икони ако је она насликана само до прса?

А Философ одговори:

- Крст, наиме, има четири дела; ако ли му недостаје један део, то се већ губи његов облик, а икона само лицем представља лик и слику онога ради кога је била насликана. Ко је гледа неће видети ни лице лава, нити лице риса, него лик онога кога представља.

Опет старац настави:

- Како се, дакле, ви клањате крсту без натписа, мада су постојали и други крстови, а икону, ако није написано име онога кога она представља, не поштујете?

Философ одговори:

- Сваки крст има облик сличан Христовом крсту, док иконе немају све исти облик. Старац, пак, рече:

- Будући да је рекао Бог Мојсију: "Не гради себи било каква лика[42], зашто их ви стварате и клањате им се?

На ово Философ одговори:

- Ако би Бог казао: "Не гради никаква лика, ти би био у праву, али је казао: не било каква, т. ј. недостојна. -

Старац на ово није могао одговорити, и осрамоћен, заћута.

После тога Агарени, звани Сарацени[43], почеше богохулити једино божанство свете Тројице говорећи:

- Како, ви хришћани, сматрајући да је Бог један, истога опет растављате на три тврдећи да су отац и син и свети Дух? Ако то можете јасно протумачити, пошаљите нам такве људе који могу говорити о томе и нас убедити. -

Философу је тада било 24 године. Цар сазвавши сабор, дозва га и рече му:

- Чујеш ли, Философе, шта говоре погани Агарени против наше вере? Пошто си слуга и ученик свете Тројице, иди, и успротиви им се, а Бог, који приводи крају сваку ствар, кога славимо у Тројици: отац и син и свети Дух, он нека ти да благослов и снагу у речима, нека те покаже као новог другог Давида, који је са три камена победио Голијата[44], и нека те врати нама, достојног царства небескога.

Кад је то чуо одговори:

- Радо идем за веру хришћанску. Зар може нешто за мене бити слађе на овом свету него за свету Тројицу живети и умрети?

Доделили су му асикрита[45] Георгија и послали их. Кад стигоше тамо, угледаше чудновате и гнусне ствари, које су они тамо направили на поругу и потсмех свим хришћанима који су онде живели чинећи им тиме многа огорчења. Насликали су, наиме, ликове демона на спољашњим вратима свих хришћанских кућа, те су пред њима изводили увредљиве призоре[46]. Упиташе онда Философа овим речима:

- Можеш ли, Философе, разумети шта ово треба да значи? -

А он рече:

- Видим демонске ликове и мислим да ту унутра станују хришћани, па како ови заједно са њима живети не могу, беже од њих напоље. А тамо где таквих слика извана нема, ту су они унутра заједно са укућанима.

Седећи за време ручка, Агарени, паметни и учени људи, вешти геометрији, астрономији и осталим наукама, кушајући га, постављали су му питања говорећи:

- Видиш ли у томе, Философе, дивно чудо, што нам је Божији пророк Мухамед донео благовест од Бога и обратио моје људе, а што се и сви ми придржавамо његовог закона ни у чему од њега не одступајући. Ви, пак, хришћани, исповедате закон Христа, вашег пророка, једни овако, други онако, како се коме допада, - тако чините и радите.

- Овима Философ одговори:

- Наш Бог је као морска дубина[47], и пророк о њему говори: "Род његов ко ће искати, јер се његов живот од земље узноси"[48]. Да њега траже многи улазе у ту дубину[49], - и они, снажна ума, његовом помоћи примајући умно благо препливавају и враћају се, а слаби, као да покушавају у трулим лађицама пребродити,- једни тону, а други са муком једва дишу љуљајући се на валовима у беснажној лености. Ваше је, наиме, уско) и доступно, тако да га може свако прескочити, мали и велики. Оно није изнад људских навика, па га свако може испуњавати. А ништа вам није пророк заповедао. Будући да није обуздао ваш гнев и похоту, већ их је допустио, то у коју провалију може вас гурнути? Паметан нека разуме. Христос, пак, не тако: већ подиже одоздо терет нагоре вером и делом Божијим учи човека.

Као творац свега створио је човека на средини између анђела и животиње, говором и разумом одвојивши га од животиња, а гневом и похотом од анђела, те којему се од тих делова приближава, преко тога дела се још више придружује - горњима или доњима.

Упиташе га онда опет:

- Како ви, кад је Бог један, славите га као да су три, кажи ако знаш? Називате га оцем, сином и Духом. Ако, пак, тако говорите, онда му дајте и жену да се од њега многи богови расплоде.

Одговори на то Философ:

- Не говорите богохулство тако незгодно. Ми смо добро научили и од отаца и од пророка и од учитеља да славимо Тројицу, наиме: оца и Реч и Дух, три лица у једном бићу. Реч се, наиме, оваплотила у девици и родила се нашега ради спасења, како сведочи и ваш пророк, Мухамед, који је написао ово: "Ми посласмо дух наш к девици с тиме да роди[50]. Полазећи од овога дајем вам обавештење о Тројици.

Побеђени обим) речима они скретоше спор у другом правцу говорећи:

- Тако је као што кажеш, госте. Ако је, дакле, Христос ваш Бог, зашто не чините као што заповеда? У јеванђељским књигама је, наиме, написано: "Молите се за непријатеља, добро чините онима који вас мрзе и прогоне, и окрените образ ономе који вас удара[51]. Ви пак, не радите тако, већ оштрите супротно оружје против оних који вам тако чине.

На то Философ одговори:

Када су у закону две заповеди, ко извршава закон:

да ли онај који испуњава једну или онај који обе?

Одговорише они да онај који обе. А Философ продужи:

- Бог је казао: "Молите се за оне који вас вређају.[52] Он је опет рекао: "Од ове љубави нико већу не може испољити у животу него да душу своју положи за пријатеља".[53] Ради ближњих својих ми; то чинимо да не би заједно са телесним ропством и душа њихова заробљена била.

А опет су они казали:

- Христос је дао данак за себе и за друге. Зашто и ви не чините његова дела? Ако већ себе спречавате да платите, зашто бар овоме великом и моћном народу, измаилском, не дајете данак за браћу вашу и пријатеље? Ми, заиста, мало захтевамо, - само један златник, - и то докле год буде овога света, чуваћемо мир међу собом као што нико досада није. Философ на то одговори:

- Ако неко, жели да следи учитеља, иде његовим трагом и сусреће другога који га одвраћа, да ли му је тај пријатељ или непријатељ?

Одговорише они:

- Непријатељ. Философ настави:

- Када је Христос дао данак, које је царство тада било, измаилско или римско? Они одговорише:

- Римско. Он, пак, рече:

- Стога нам не треба замерити, пошто сви ми дајемо данак Римљанима.

После тога многа друга питања му постављаше кушајући га у свим вештинама које су они сами знали. Причао им је о свему, те их је и у томе надвладао. Рекоше њему:

- Како ти то све знаш? А Философ им одговори:

- Неки човек, захвативши морске воде, носио ју је у мешини и кочоперио се говорећи пролазницима:

"Видите ли воду коју нема нико осим мене?" Приђе му неки поморац и рече: "Да ли се правиш луд када се хвалиш само смрдљивом мешином?" А ми тога имамо цело море!" - Тако и ви поступате, а све су уметности потекле од нас.[54]

После тога, да би га задивили, показали су њему засађен виноград, који је некада изникао из земље. А кад им је он објаснио како се то дешава, они су му онда показали све богатство и палате, украшене златом и сребром, драгим камењем и бисером, говорећи:

- Гледај, Философе, дивно чудо! Велика је моћ и огромно је богатство амерумнино[55], сараценског владара.

А он I™ је казао:

Никако чудо то није, а Богу слава и хвала, који је створио све то и дао на утеху људима; његово је то, а не неког другога.

Огорчени, вратише се опет својој злоби, и дадоше му да испије отров; али милостиви Бог, који је казао:

"Ако и смртно што испијете, неће вам наудити[56], -- избави и њега и у своју земљу здрава опет поврати.

Прође мало времена и Константин, одрекавши се свега овога света, настани се на једном месту, далеко од буке живота, посветивши сву пажњу самопосматрању; ништа није остављао за сутра[57] већ је све раздавао сиромасима предавајући бригу о себи Богу,[58] који се сваког дана о свему брине[59].

Једном на празнични дан његов слуга се потужи:

- Ништа баш немамо на тако свечан дан.

Он, пак, му рече:

- Онај који је некада прехранио Израиљчане у пустињи даће и нама овде храну; него, иди, и позови бар пет сиромаха који очекују Божије помоћи.

И када је дошло време ручку, тада донесе неки човек бреме са много разноврсних јела и десет златника. И Константин се захвали Богу за све ово. Затим упути се на Олимп[60] своме брату Методију и ту поче живети непрестано се молећи Богу, само са књигама разговарајући.

Дођоше цару посланици од Хазара[61] и рекоше:

- Одувек познајемо само једнога Бога, који је над свима, и њему се клањамо према истоку, а држимо се других својих поганих обичаја. Јевреји нас, пак, наговарају да примимо њихову веру и обред, а Сарацени са друге стране, нудећи нам мир и многе дарове, вуку нас у своју веру говорећи: "Наша је вера боља него код свих других народа", - стога се обраћамо вама гајећи старо пријатељство и љубав, јер сте ви велики народ и држите царску власт од Бога, те, тражећи вашега савета, молимо да пошаљете учена мужа од вас, па ако буде надвладао у спору Јевреје и Сарацене, - прихватићемо вашу веру.

Тада цар потражи Философа, и када га је нашао, исприча му шта су рекли Хазари и рече:

- Иди, Философе, к тим људима, те им проповедај и протумачи о светој Тројици са њеном помоћу. Јер нико други не може то учинити онако како достоји.

Он, пак, рече:

- Ако наређујеш, господару, за такву проповед са радошћу идем пешице и босоног и без свега[62], као што је и Бог својим ученицима заповедао да то не носе.

Али је цар одговорио:

- Кад би ти желео да то учиниш само као свој лични подухват, онда ми добро кажеш; али, имајући у виду царску државу и част часно иди са царском подршком.

Онда крене на пут и, стигавши у Херсон[63], ту савлада јеврејски језик и књиге, преведе осам делова граматике[64] и тиме још више продуби своја знања. Међутим, живео је ту и неки Самарићанин[65] који је долазио к њему и са њиме се препирао, те доневши књиге самарићанске, показао их је њему. Философ их измоли од њега, затвори се у кућу и стаде се молити; а пошто га је Бог уразумео, поче читати књиге без грешке. Видећи то, Самарићанин из свег гласа узвикне и изусти: - Заиста, који у Христа верују скоро ће примити Дух свети и благодат његову.

Пошто се онда син његов покрстио, и он сам се за њим покрсти.

Ту нађе јеванђеље и псалтир, писане руским[66] писмом, и човека нађе који тим језиком говори; и разговарајући с њиме и овладавши снагом говора, преводећи на свој језик, установи разлику самогласничких и сугласничких слова, молећи се Богу, ускоро поче читати и причати на самарићанском, те су му се многи дивили и хвалили Бога.

Кад је сазнао да свети Климент[67] још лежи у мору, помоли се и рече:

- Верујем у Бога и уздам се у светог Климента да ћу наћи његове мошти и изнети их из мора.

Убедивши архиепископа, он са читавим свештенством и са побожним људима седе у лађу, па пођу на то место. Велика тишина завлада на мору, па дођоше и почеше копати певајући. Одједном осети се јак миомирис као из многобројних кандила, а затим се појавише свете мошти. Узеше их са великом чашћу и уз славље свих грађана однесоше у град, као што је описано у саставу о проналаску његовом[68].

У то време хазарски војвода, дошавши са војском, опколи један хришћански градић и опседне га. Сазнавши о томе, Философ без оклевања пође к њему те, поразговоривши с њим, и уз поучне упуте укроти га, а овај обећа да ће се покрстити и удаљи се не причинивши никакве штете тим људима.

А Философ крете натраг својим путем. И када је он био на молитви за време првога часа, нападоше га Угри[69] урлајући; као вукови и хтедоше га убити. Али он се не уплаши и не остави своје молитве, већ је само призивао:

- Господи помилуј! - Пошто је претходно већ био завршио службу. Они, пак, угледавши га по Божијој заповеди, укротише се и почеше му се клањати; те чувши из његових уста поучне беседе, отпустише га заједно са целом дружином.

Ушавши у лађу, Константин се упутио у Хазарију на Меотско језеро[70] и Каспијска врата кавкаских гора[71]. Хазари послаше у сусрет њему човека, лукава и довитљива, који са њима заподене разговор и рече му:

- Зашто ви имате рђав обичај да на место једнога цара постављате другога из другога рода? А ми се држимо једнога рода.

Философ му, пак, рече:

- И бог је на место Саула, који није чинио како је њему угодно, изабрао Давида који је угађао њему, и род његов.

Тај ће опет рећи:

Зашто ви држите у рукама књиге кад из њих све приче приповедате? А ми не тако: већ сву мудрост вадимо из груди као да смо је претходно прогутали, те се не размећемо својим знањем о књижевности као што ви.

А Философ му рече:

- Одговорићу ти на то: ако сретнеш нага човека а он ти каже: много хаљина и злата имам, - да ли ћеш му поверовати видећи га нага?

Он рече:

- Не.

Тада му каже:

- Тако ја и теби говорим: ако си прогутао сву мудрост, то ми кажи, колико је родова до Мојсија и колико је година сваки род владао?

Пошто није могао на то да му одговори, - заћута. Кад је стигао на место и кад је требало да седну за ручак код кагана[72], поставише му ово питање:

- Какво је твоје достојанство, па да те посадимо по твоме чину?

Константин одговори:

- Деду сам имао великог и врло славног, који је стајао близу уз цара, а пошто се добровољно одрекао дате му славе, би протеран, и дошавши у туђину, осиромаши и тамо ме роди. А ја, тражећи стару дедовску част, нисам успео да је стекнем, Адамов сам, наиме, унук.

А одговорише му:

- Достојно и исправно говориш, госте. И од тога часа почеше му указивати још веће почасти.

Каган, подигавши чашу, рече:

- Пијем у име јединога Бога, који је створио сву твар.

Философ, пак, узевши чашу, рече:

- Пијем у име јединога Бога и његове Речи[73], којом су се небеса утврдила, и у име животворнога Духа, у којем се јавља сва сила њихова.

Одговори му каган:

- О свему томе једнако говоримо, а само ово различито схватамо. Ви, наиме, славите Тројицу, а ми јединога Бога као што је у књигама.

А Философ ће на то:

- Књиге проповедају Реч и Дух. Ако ти ко указује част, а, твоју реч и дух не поштује, а други опет поштује све троје, који ти, дакле, од њих двојице боље указује част?

А он рече:

- Онај који поштује све троје.

На то Философ одговори:

- Стога и ми боље чинимо кад то у стварима приказујемо и пророке слушамо. Исаија је, наиме, казао:

"Чуј ме, Јакове и Израиљу, кога ја зовем, ја сам први, ја сам и ва веки, ја сам и сада, мене посла Господ и Дух његов[75].

Тада Јудеји који су стајали око њега рекоше му:

- Реци, дакле, како може жена сместити у своју утробу Бога, на којега не може ни гледати, а камоли га родити?

Философ, пак, показујући прстом на кагана и првог његовог саветника, рече:

- Ако ће неко казати да први саветник не може удворити кагана, а опет ће рећи да последњи његов слуга може кагана и удворити и част му указати, реците ми, како треба да га назовемо: лудим или разумним?

Одговорише они:

- Па и великом будалом! Опет ће им Философ рећи:

- Шта је од свих видљивих твари најчасније? Одговорише њему:

- Човек, јер је створен као слика Божија. На то им Философ опет рече:

- Па зар нису глупи који кажу да се Бог не може сместити у човека, а он се био сместио и у купину, и у облак, и\у буру и дим онда кад се јавио Мојсију и Јову. Како би он могао, док је један болестан, - да другога лечи? Будући да је, наиме, људски род иструнуо, од кога би другог могао поново бити обновљен ако не од самога Творца; одговорите ми? Ако лекар хоће да стави мелем болеснику, да ли ће га ставити на дрво или на камен и да ли ће показати да се човек од тога исцелио? И како је Мојсије, надахнут светим Духом, у својој молитви казао раскриљених руку: "У грому хриди и гласу труба[76] не јављај нам се више, Господе милосрдни, него се усели у нашу утробу и одузми нам наше грехове.[77] Јер тако Акила[78] говори.

И онда се разиђоше са ручка, утврдивши дан када ће о свему овоме водити беседу.

Када је опет сео са каганом, Философ рече:

- Ето, ја сам једини човек међу вама без родбине и без пријатеља, а сви, пак, расправљамо о Богу, у чијим је рукама све, па и наша срца. Они од вас који су јаки на речима у нашој беседи о оном што ће разумети нека кажу да је тако; а што не разумеју нека питају да им објаснимо.

А Јудеји одговорише и рекоше:

- И ми у књигама пазимо на Реч и на Дух. Кажи нам онда, који је закон дао Бог људима најпре? Мојсијев или онај кога се ви придржавате?

Философ на то каже:

- Да ли зато питате што се ви првога закона придржавате?

Они одговорише:

- Да, првога се управо и треба.

Философ настави:

- У том случају ако хоћете да се држите првобитнога закона, то се потпуно одрекните од обрезивања.

- Упиташе га они:

- Зашто тако говориш? Философ ће рећи:

- Кажите ми и не тајите, да ли је први закон био са обрезивањем или без обрезивања? Они одговорише:

- Мислимо да је са обрезивањем. Философ, пак рече:

- Није ли Бог најпре дао закон Ноју, а после заповеди, даној Адаму и по његову отпадништву називајући заветом закон? Он му је, наиме, казао: "Ја, ево, постављам завет свој са тобом и твојим семеном и са целом земљом",[79] садржан у трима заповедима: све једите као зелено биље, све што је под небесима и што је на земљи, и што је у водама, само не једите меса са крвљу, у којој је душа његова. А ко пролије крв човечију, да се пролије његова крв за онога".[80] Шта, дакле, можете рећи против овога кад кажете да држите први закон?

Јудеји му, пак, одговорише:

- Сматрамо да је први закон Мојсијев. А оно друго Бог није назвао законом, него заветом, као што је и пре тога заповед човеку у рају, а онда Авраму другачије - обрезивање, а не закон; друго је, наиме, закон, друго, пак, завет; зато је Творац једно и друго различито назвао.

- Философ им на то одговори:

- А ја ћу вам рећи да се закон назива заветом. Јер Бог рече Авраму: "Постављам закон свој у тело ваше, што је назвао такође заветом, да то буде знамење између мене и тебе".[81] Исто тако он опет дозива Јеремију: "Чуј онда закон овај: рећи ћеш - каже -људима Јудиним и што живе у Јерусалиму и кажи им: Овако вели господ Бог Израиљев: проклет да је човек који не послуша речи овога завета, који ја заповедих оцима вашим онога дана када их изведох из земље египатске".[82]

На то одговорише Јудеји:

- Тако и ми мислимо да се закон назива заветом. И колики су се држали Мојсијевог закона - сви Богу угодише. И ми њега држимо и надамо се да ћемо бити такви; а ви, поставивши други закон, газите закон Божији.

Философ им рече:

- И добро чинимо. Да се, наиме, Аврам није прихватио обрезивања, већ да се држао Нојева завета, он се не би називао пријатељ Божији[83], нити, пак, Мојсије, који је касније опет написао закон, а да се првога није придржавао. Тако и ми следимо њихов пример и, примивши од Бога закон, сматрамо да заповед Божија остаје чврста. Давши, дакле, закон Ноју, Господ му није рекао да ће му дати и други, али који вечно пребива у живој души.[84] Нити опет Авраму, давши обећање, није му наговестио да ће и други дати Мојсију. Према томе, ви чувате закон, а Бог по Језекиљу кличе: "Променићу га и даћу вам други закон[85]. И Јеремија отворено каже:

"Ево, иду дани, говори Господ, и одредићу дому Јудину и дому Израиљеву нов завет, не по завету који сам завештао оцима вашим онога дана када их узех за руку да их изведем из земље египатске, јер и они нису остали верни моме закону, и ја их замрзех. Ево завет мој што завештавам дому Израиљеву: "После ових дана - рече Господ - стављам законе моје у њихове помисли и на срцима њиховим написаћу их и бићу им Бог и они ће бити мој народ."[86] И опет исти Јеремија каже:

"Тако говори Господ сведржитељ: Станите на путевима и гледајте и питајте за вечне путање Господње, и видите који је пут истине, и по њему крочите и наћи ћете очишћење душама вашим. Они рекоше: Не идемо. Поставих стражаре међу вама, послушајте глас трубе. И рекоше: Нећемо послушати. - Стога чуће народи и пастири њихових стада."[87]

И тада: "Слушај, земљо: ево ја шаљем на овај народ зло, плод њихова отпадништва, јер не послушаше и не примише речи пророка мојих и закон мој, који су пророци проповедали, - одбацише."[88]

И не само овим јединим доказаћу да је закон пролазан, већ је то јасно и из многих других разлога које наводе пророци.

Одговорише му Јудеји:

- Заиста, сваки Јудејац то зна да ће тако бити, али још није дошло време за Помазаника. На то ће им Философ рећи:

- Зашто тако кажете, када видите да је Јерусалим разрушен и жртве су престале и све се испунило што су о вама пророци прорекли? Малахија, пак, о вама јасно оглашава: "Нисте ми у мојој вољи, вели Господ Сведржитељ, и нећу примити жртава из ваших руку, пошто се од истока сунца до запада слави моје име међу народима и на сваком месту се пали тамјан мојему имену и жртва чиста, јер је велико име моје међу народима", вели Господ Сведржитељ.[89] Они, пак, рекоше:

- То што говориш значи: сви народи биће благословени ради нас и обрезани у граду Јерусалиму. А Философ рече:

- Тако говори Мојсије: "Ако послушавши мене, будете послушно у свему чували закон, биће међе ваше од мора Црвенога до мора Филистинскога и од пустиње до реке Еуфрата."[90] И пророци кличу: "Ми народи од семена Аврамова бићемо благословени, и које су потомци корена Јасеова[91] назвали надом народа[92] и који смо славом Божијом освећени као светлост целе земље и свих острва"[93] - независно од тога закона и места. Захарије, наиме, каже: Радуј се много кћери Сионска, ево цар твој иде к теби, кротак, и јашећи на ждребету магарећем, младунчету подјармљене".[94] И онда: "Истребиће Јефремово оружије и коње Јерусалимске, и навестиће мир народима, а власт ће му бити од краја земље до конца васељене."[95] Јаков, пак, рече: "Неће понестати кнезова у колену Јудином, ни вођа из бедара његових, докле не дође онај за кога се то чува, и тај је ишчекивање народа.[96] Када видите да се све то збило и извршило, кога другога очекујете? Јер Данило, поучен од анђела, рече: "Седамдесет ће недеља до Христавође, т. ј. четири стотине и деведесет година да се запечати виђење и пророчанство.[97] Шта по вашему значи гвоздено царство, на које Данило[98] помишља у оном виђењу?

Одговорише они:

- Римско.

Философ их тада упита:

- А камен који се одвалио од горе без руку човечијих[99] - ко је?

Одговорише они:

- Помазаник, - па наставише:

- Ако, дакле, признамо на основу пророка и других доказа да је он већ дошао, као што ти кажеш, како онда Римско царство досада држи господство?

Одговори Философ:

- Не држи више. Прошло је, наиме, као и све остало према слици виђења. Јер наше царство није римско, већ Христово, као што пророк каже: "Бог ће небески подигнути царство које се довека неће расути, и његово се царство неће препустити другоме народу; оно ће сатрти и развејати сва царства, а само ће стајати ва веки.[100] Зар није хришћанско царство које се сада назива Христовим именом? Римљани су, наиме, поштовали идоле, а ови, било из овога, било из онога народа и племена царствују у Христово име, као што изјављује, обраћајући вам се, пророк Исаија: "Остависте име ваше да се њиме насите изабраници моји, а вас ће Господ побити, па оне што њему служе називаће новим именом које ће бити благосиљано по целој земљи, јер благосиљају Бога истинитог и они који се заклињу на земљи куну се Богом небесним[101].

Није ли се извршило читаво предсказање пророка, јасно казано о Христу? Исаија, наиме, прориче његово рођење од девице говорећи овако: "Ето, девица ће примити у утробу и родити сина и наденуће му име Емануило, што значи са нама је Бог"[102]. А Михеј рече: "И ти Витлејеме, земљо Јудина,[103] ни по чему ниси најмањи под влашћу вођа Јудиних, јер ће из тебе изићи вођа који ће бити пастир народа мога Израила, његово је порекло исконско, од освита векова. Стога ће их пустити до рока док ће родиља родити"[104]. А Јеремија:

"Питајте и видите да ли мушко роди? Јер је велик тај дан, није таквог другог било, и мучан час дође Јакову и тиме буде спасен"[105]. Исаија, пак, рече: "Пре него што породи она што је у порођајним мукама, пре него дође порођај, избегне болове и роди мушко."[106] Опет ће на то Јудеји:

- Ми смо од Сима благословено племе, благословљени смо од оца нашега Ноја, а ви нисте. Разлажући им о томе, Константин рече:

- Благослов оца вашега није ништа друго до благодарење Богу, од онога, пак, ништа не произилази. Овако је, наиме: благословен господ Бог Симов. А Јафету, од кога смо ми, каже: "Да рашири господ Бог Јафета и да се настани у пољима Симовим."[107]

И тако објашњавајући им из пророка и других књига, није одустајао док нису сами рекли:

- Тако је како ти кажеш. И опет рекоше:

- Зашто се ви уздате у човека и мислите да сте благословени, а свете књиге проклињу таквога? Одговори Философ:

- Према томе да ли је Давид проклет или благословен?

Они, пак, рекоше:

- Веома је благословен. А Философ каже:

- Тако и ми се уздамо у онога, у кога и он. Јер је он, наиме, казао у псалмима: "Ево човека мира мојега, у којега се уздах"[108]. А тај човек је Христос Бог.[109] Ко се, пак, узда у обична човека, тога и ми сматрамо проклетим.

Онда они пређу на други предмет говорећи:

- Како ви хришћани, одбацујете обрезивање, а Христос га није одбацио, већ. га је према закону извршио?

Одговори Философ?:

- Онај који је, наиме, прво рекао Авраму: "Ево поставићу знак завета између мене и тебе[110], тај је дошао и испунио га чувајући га од онога (Аврама) до овога (Христа), а надаље није му дао да траје, већ. нам је дао крштење.

Они, пак, рекоше:

- Како онда други раније угодише Богу не примивши тога знамења[111] него Аврамова? Одговори Философ:

- Нема ни једног међу онима који би две жене имао него само Аврам. И ради тога обрезује његов уд одређујући границе које даље неће преступати, а дајући осталима) пример према првоме Адамову раздобљу да би га следили. И Јакову, пак, учини то исто укочивши му жилу његова стегна[112], зато што је узео четири жене. Овај, схвативши узрок због којега му је то учињено, даде му име Израил, то јест, ум који види Бога.[113] И од тада се више није приближавао жени. А Аврам тога није разумео.

Јудеји га опет упиташе:

- Како ви, који се клањате идолима, мислите да угађате Богу?

Одговори Философ:

- Најпре се научите да разликујете имена, шта је то икона, а шта је то идол? И ако сте то разумели не нападајте на хришћане, јер десет значења има тај израз у вашем језику. Питам вас, дакле, ја: да ли је била слика она скинија, коју је Мојсије на гори угледао, и донео доле и, да ли је он слику слике уметнички начинио, како приличи, слику украса - клинце и коже и ћилиме и изврсне херувиме? Пошто је он то тако учинио да ли ћемо вам због тога рећи да одајете част и клањате се дрвету, кожама и сукнима, а не Богу, који је у то време показао такву слику? Исто је и са Соломоновим храмом, у којем су били приказани херувими и анђели и многе друге слике. Тако, дакле, и ми, хришћани, стварајући иконе Божијих угодника, одајемо им част одвајајући то што је добро од слика демона. Свете књиге, наиме, куде оне који приносе као жртву синове своје и кћери наговештавајући им гнев Божији, а друге књиге опет хвале оне који жртвују своје синове и кћери.

Опет му рекоше Јудеји:

- Како ви употребљавајући за храну свињетину и зечевину[114] не поступате против Божије заповеди? Одговори им:

- Први завет је заповедао: све једите као зелено биље,[115] јер је чистима све чисто, а код погана се и савест оскврнила.[116] И Бог у књизи Битија вели: "Ето, све је веома добро.[117] Али вашега ради лакомства нешто мало од тога изузме. Јер поједе речено Јаков и насити се и одвргне се љубимац[118]. И опет: седоше људи јести и пити и усташе играти[119].

Од много тога ми смо укратко изложили онолико само за сећање; ко, пак, хоће да тражи у потпуности ове беседе, наћи ће их у књигама његовим[120], које је превео учитељ наш и архиепископ Методије, брат Константина Философа, разделивши их на осам беседа, и ту ћете видети снагу речи од Божије благодати као пламен који спаљује противнике.

Када је хазарски каган са заповедницима чуо те слатке и прикладне речи његове, рекоше му:

- Од Бога си послан овамо за наше уздање, од њега си стекао спознају свих књига, све си по реду излагао досита насладивши све нас меденом слашћу речи из светих књига. Али ми смо неписмени људи, па верујемо томе да је то тако од Бога. Већ, ако још више хоћеш дати мир нашим душама, сваку поуку, за коју те питамо, објасни нам по реду у причама.

И онда се разиђоше на починак.

Када су се сакупили другога дана рекоше му ово:

- Покажи нам, часни мужу, причама и умним разматрањем која је вера боља од свију?

Одговори им Философ:

- Двоје младенаца била су код неког цара у великој части и веома вољена. Када су они сагрешили, цар их, изгнавши из земље, протера. Пошто су тамо живели много година, изродише децу у беди. Деца, пак, састајући се заједно саветоваху се којим би путем опет повратила првобитно достојанство. Један је од њих овако говорио, други онако, а сваки је друкчије саветовао. Који би савет био најприкладнији? Зар не најбољи? Они, пак рекоше:

- Ради чега тако говориш? Свако, наиме, свој савет сматра бољим од другога. Тако Јудеји свој сматрају бољим, Сарацени свој, а други - неки други. Кажи нам онда, који треба да сматрамо међу овима за најбољи?

Рећи ће на то Философ:

- Огањ куша злато и сребро, а човек разумом одсеца лаж од истине. Реците ми, дакле: шта је било узрок првога пада? Није ли то последица гледања на сладки плод и жудња за божанство?

Они, пак, рекоше:

- Тако је. Философ, пак, рече:

- Ако некоме позли, пошто је меда јео или студену воду пио, па дође лекар и каже му: "Поједи још више меда и оздравићеш". А ономе што буде воду пио казаће: "Напи се студене воде и наг стани на мраз, па ћеш оздравити". Други, пак, лекар каже не тако, него супротно лечење прописује: постити пијући уместо меда горко, а уместо хладним сагревати се топлим. Који, дакле, од ове обојице вештије лечи?

Одговорише сви:

- Онај који прописује супротне лекове. Наиме, горчином овога живота треба похотну сласт умртвити, а смерношћу охолост супротним лечећи супротност.

И ми такође кажемо: да дрво које прво трн пусти, доцније ће сладак плод родити. Рећи ће опет Философ?

- Добро рекосте. У? Христову је закону оштрина Божијег живота, а онда у вечним пребивалиштима доноси плод стоструко.

Један, пак, од њих, саветник, добро познавајући сву сараценску злобу, запита Философа:

- Реци нам, госте, зашто се ви не придржавате Мухамеда? Он је, наиме веома похвалио Христа у својим књигама рекавши да се родио од девице, сестре Мојсијеве, пророк велики, мртве васкрсавао и сваку болест целио снагом великом.[121]

Одговори му, пак, Философ:

- Нека суди нама обојици каган. Кажи онда, ако је Мухамед пророк, како ћемо веровати Данилу? Јер овај рече: "До Христа ће престати свако виђење и пророчанство".[122] Како, пак, може бити пророк тај који се јавио после Христа? Ако, наиме, назовемо тога пророком, тада Данила одбацујемо.

Рекоше на то многи од њих:

Данило, што је говорио, са Божијим је надахнућем говорио, а за Мухамеда сви знамо да је варалица и погубник општег спасења, и да су његове највеће гадости које је он избљувао послужиле злоби и срамотним делима.

Рече, пак, први саветник од њих сараценским[123] пријатељима:

- Са Божијом помоћу овај гост сву жидовску охолост оборио је на земљу, а вашу на другу обалу реке пребацио је као ђубре. А онда рече читавом народу:

"Као што је Бог дао цару хришћанскоме власт над свима народима[124] и савршену мудрост, тако и веру у њих је улио, а без ње нико не може вечног живота доживети. Богу нека је слава ва веки. И сви рекоше:

- Амин.

А Философ рече свима са сузама:

- Браћо и очеви, пријатељи и децо! Ево Бог је дао разумевања за све и достојан одговор. Ако ли има још неко, ко се противи, нека дође и оспори или ће у препирци бити побијен. Ко се сагласи са овим, нека се крсти у име свете Тројице. Ко, пак, неће, тај грех није на мени, а он ће увидети на судњем дану када ће сести судија древни својим данима и судити свима народима као Бог.[125]

Одговорише они:

- Нисмо ми себи непријатељи и од данашњег дана помало нека се крсти ко може и хоће добровољно. А ко се од нас на запад клања, или по жидовски моли или сараценске вере придржава, ускоро ће смрти примити од нас.

И тако се разиђоше са радошћу.

А крстило се њих до двеста људи одбацивши мрске паганске обичаје и безаконе женидбе.

А каган је написао цару овакво писмо: "Ти си нам послао, господару, таква човека који нам је објаснио светлост хришћанске вере и речју и делом, и уверисмо се да је то права вера и заповедисмо људима да се добровољно крсте у нади да ћемо и ми то исто достићи. Сви смо ми, наиме, другови и пријатељи твоме царству и спремни смо да ти служимо где ће теби бити потребно.

Када је испраћао Философа, каган му стаде давати многе дарове, али он их не прими него рече:

- Дај ми, колико имаш овде грчких заробљеника; то ми је више од свих дарова.

Сакупише их тако до две стотине и предадоше му и он радосно крене на свој пут.

Када су дошли у безводне пусте крајеве, нису могли подносити жеђ. А када су нашли воду у слатини нису могли пити, била је, наиме, горка као жуч. Пошто су се сви разишли да траже воду, Константин рече Методију, брату своме:

- Не могу више трпети жеђ, дај ми захвати ове воде. Онај који је некада Израиљћанима променио горку воду у слатку[126], тај ће и нама дати ту утеху.

Захватили су и нашли да је слатка као медовина и студена. Напили су се и прославили Бога, који такве ствари чини слугама својим.

У Херсону за време вечере са архиепископом Философ рече:

-- Помоли се за мене, оче, као што би то за мене учинио мој отац.

Пошто су га, пак, неки насамо упитали зашто то чини, одговори Философ:

- Доиста, отићи ће од нас ујутру Господу и оставити нас.

Тако је и било и ове су се речи испуниле. Код фулског народа беше огромни храст, срастао са трешњом, под њим су приносили жртве, називајући га именом Александар, а женама нису допуштали да се приближавају њему, да присуствују обреду приношења жртава. Кад је Философ о томе чуо, потруди се да дође до њих и, ставши међу њих, рече им:

- Хелени су пошли на вечну муку, јер су се небу и земљи, тако великим и добрим стварима као Богу клањали. А ви, који се клањате дрвету, безвредној ствари, намењеној за горење, како ћете избећи вечног огња?

Одговорише они:

- Нисмо ми то тек одсада почели чинити, већ. смо од отаца преузели и преко тога постижемо све оно што молимо, а најважније што пада обилна киша. Па како ћемо ми то учинити када се нико од наших то није усудио да учини? Ако би се неко и усудио да то учини, у томе ће часу и смрт увидети, а ми нећемо видети кише до краја живота.

Одговори им Философ:

- Бог о вама у светим књигама говори, а ви, како се од њега одмећете? Управо Исаија кличе у име Господа говорећи: "Идем да сакупим сва племена и народе, и доћи ће и видеће славу моју, и поставићу знак на њих и послаћу оне од њих који су се спасли к народима у Тарсис, у Фул[127] и Луд, и у Мосох и Товел, и у Јеладу и на даљна острва која нису чула за име моје и разгласиће славу моју међу народима, каже Господ Сведржитељ."[128] И опет: "Послаћу рибаре и ловце многе да вас улове по брдима и каменитим стенама.[129] Упознајте, браћо, Бога, који вас је створио. Ево јеванђеља Новога завета Божија, у којем сте ви покрштени.

И тако сладким речима наговори их и нареди им да посеку дрво и спале га. Поклонивши се, њихов старешина приђе, пољуби јеванђеље, а онда и сви остали. Примивши од Философа беле свеће певајући упутише се дрвету, те Философ узе секиру, тридесет и три пута удари и нареди свима да га секу под корен и да га спале. Те исте ноћи Бог је послао кишу, и са великом радошћу прославише Бога, а Бог се томе радовао много.

Философ, пак пође у Цариград, након што се састао са царем, живео је далеко од буке молећи се Богу и пребивајући у цркви Светих апостола. Постоји у Светој Софији чаша од драгог камења, дело Соломона, на којој су жидовским и самарићанским словима исписани стихови, које нико није могао ни прочитати ни објаснити. Узевши њу, Философ прочита и објасни. Овакав је, наиме, први стих:

"Чашо моја, чашо моја, пророкуј докле је звезда. Буди за пиће Господу, првенцу, који бди ноћу".

Затим је други стих:

"Да Господ окуси створена је од дрвета другога:[130] Пи, и опијај се весељем, и ускликни: алилуја!"

И онда трећи стих:

"Ето кнеза, и цео сабор угледаће његову славу, и цар Давид је међу њима".

Затим је написан број девет стотина и деветоро. Кад их је Философ потанко прорачунао, нађе да је од дванаесте године Соломонова царства до царства Христова девет стотина и девет година. И то је пророчанство о Христу.

Док се тако Философ веселио о Богу, опет приспе други посао и труд не мањи од претходних. Растислав, наиме, моравски кнез, потстакнут од Бога, пошто се посаветовао са својим кнезовима и Морављанима,[131] упути посланство цару Михајлу са поруком:

"Наши су се људи одрекли паганства и придржавајући се хришћанског закона, али ми немамо таквога учитеља који би нам на нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то нас следиле[132]. За то пошаљи нам, господару, таквог епископа и учитеља. Јер од вас полазе увек на све стране добри закони."

Цар, пак, сазвавши сабор, позва Константина Философа и, упознавши га са том ствари, рече му:

- Знам да си уморан, Философе, али треба да ти тамо идеш, нико други не може извршити тај задатак онако као ти.

Одговори Философ:

- Мада ми је тело преморено и мада сам болестан, радо идем тамо само ако имају слова за свој језик. Цар ће му на то рећи:

- Мој дед и отац мој и многи други тражили су то и нису нашли, како бих онда ја могао да их пронађем?[133]

А Философ рече:

- Ко може на води беседу написати[134] или[135] име јеретика за себе стећи?

Одговори му цар опет са својим ујаком Вардом:[136]

- Ако ти хоћеш Бог ти то може дати, који даје свима што га моле не сумњајући[137] и који отвара онима што куцају.[138]

Философ онда отиде и по свом старом начину ода се молитви заједно са својим сарадницима и ускоро му се јави Бог, који увек послуша молитву слугу својих. И тада састави слова и поче писати јеванђељску беседу:

"У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч"[139] и остало. Цар се томе обрадовао и заједно са својим саветницима прославио је Бога, те пошаље њега са многим даровима, написавши Растиславу ову посланицу:

"Бог, који хоће да свако дође до спознаје истине[140] и да се подигне на веће достојанство, видевши твоју веру и подвиг, учинио је и сада у наше доба откривши слова за ваш језик, што није било давано него само у првобитно доба, да се и ви придружите великим народима који славе Бога на своме језику. И ето послали смо теби онога коме се Бог јавио, мужа честита и благоверна, веома учена и философа. Ето, примивши тај дар, већи и достојнији него све злато и сребро и драго камење и пролазна богатство, журно пођи са њиме да учврстиш то дело и свим срцем потражиш Бога, те не одбацуј општега спасења, него све покрени да се не залење, већ да се прихвате правога пута, да и ти, који си их довео својим подвигом до спознаје Бога, примиш своју плату за то у овом веку и у будућем за све те душе које ће веровати у Христа бога нашега одсада па довека, и да оставиш спомен о себи будућим покољењима, попут Константина, цара великога.[141]

Када је Константин стигао у Моравску, са великом почашћу примио га је Растислав и, сабравши ученике, предаде му да их учи. Овај је убрзо превео све црквено богослужје и научио их јутарњој, часовима, вечерњој, повечерју и тајној служби.[142] И отворише се, по речима пророка, уши глувих да чују речи Писма и јасан поста језик мутавих.[143] А Бог се много томе веселио, а ђаво би посрамљен.

Пошто се Божија наука ширила, исконски злобни завидљивац, проклети ђаво, није могао поднети то добро, те уђе у своје судове и поче многе бунити говорећи им:

- Не слави се Бог овим. Ако би, наиме, њему то угодно било, зар није могао учинити да би они, испочетка[144] пишући своје беседе словима, славили Бога? Он је изабрао само три језика: јеврејски, грчки и латински, на којима се достоји славу Богу одавати.

То су били латински и франачки архијереји са свештеницима и ученицима који су тако говорили. Ступивши са њима у борбу, као Давид са туђинима, побеђујући их речима Писма, назове их тројезичницима, јер је тако Пилат написао на натпису Господњем.[145]

И нису само то говорили, него су учили и другим безобразлуцима говорећи: да под земљом живе људи великих глава и да су сви гмизавци творевине ђавола; и ако ко убије змију, отпустиће му се ради тога девет грехова: ако ли ко убије човека, три месеца нека пије из дрвене чаше и не дотиче се стаклене;[146] и нису забрањивали приносити жртву по старом обичају, нити склапати дивље бракове.

Он је све то као трње посекао и спалио огњем проповеди говорећи:

- Пророк вели о томе: "Принеси Богу жртву захвалношћу и подај Вишњем молитве своје.[147] А жену младости своје не отпуштај, ако је, наиме, замрзивши, отпустиш, срамота ће покрити твоју похоту,[148] - каже Господ Сведржитељ. И чувајте се у духу вашем и да нико од вас не напусти жене своје младости. Чинили сте оно што мрзех, јер је Бог био сведок између тебе и жене младости твоје, коју си напустио, а она ти је другарица и жена заклетве твоје."[149] И у јеванђељу каже:

"Чули сте шта је речено старима: не чините прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са похотом, већ је учинио прељубу у срцу својему."[150] И опет: "Кажем вам да сваки који пусти жену своју, ако не из разлога њезине невере, - наводи је те чини прељубу. И који распуштеницу узме-прељубу чини".[151] И апостол[152] рече: "Што је Бог саставио, човек да не раставља".[153]

И тако је провео у Моравској четрдесет месеци, те крене да посвети своје ученике.[154] На томе путу га прими Коцељ, кнез панонски,[155] и веома заволи словенско писмо и изучи га и даде до педесет ученика да се науче томе, те му укаже велике почасти и испрати га даље.

Није он узео ни од Растислава, ни од Коцеља, ни злата, ни сребра, нити других ствари, него је излагао јеванђељску реч без наплате, и само испроси од обојице девет стотина заробљеника и ослободи их.

Када је он био у Венецији, сакупише се против њега епископи, попови и црнорисци као вране на сокола, и подигоше тројезичку јерес говорећи:

- Човече, кажи нам, како си ти сада створио Словенима књиге и учиш по њима, што до сада нико није изумео, ни апостоли, ни римски папа, ни Григорије Богослов, ни Јероним, ни Августин? Ми, пак, знамо само три језика, на којима достоји у књигама славити Бога - јеврејски, јеленски и латински.

Одговори им Философ:

- Не пада ли киша од Бога на све подједнако? Или сунце не сија такође за све?[156] Зар не удишемо ваздух сви једнако? Како се, дакле, не стидите да признате само три језика, а за све друге народе и племена хоћете да буду слепи и глухи? Кажите ми, да ли Бога сматрате тако немоћним да то не може дати, или тако завидљивим да то неће? Ми, пак, познамо више народа који су вични књизи и Богу одају славу сваки на своме језику. А управо су то ови: Јермени, Персијанци, Авазги, Иверци, Сугди, Готи, Обри, Турси, Хазари, Арабљани, Египћани и Сирци[157] и многи други. Ако ли на основу тога нећете да разумете, тада бар из светих књига упознајте судију. Давид, наиме, кличе говорећи:

"Појте Господу, сва земљо, појте Господу песму нову[158]. И опет: "Ускликните Господу, сва земљо, појте и веселите се и запевајте";[159] и на другом месту: "Сва земља нека се поклони теби и поје теби, и нека поје имену твојему, Вишњи".[160] И даље: "Хвалите Бога сви народи и прославите га сви људи.[161] И све што дише нека хвали Господа."[162] И у јеванђељу је речено: "А колике их је примио даде им власт да буду синови Божији".[163] И опет у истоме: "Не молимо, пак, само за њих, него и за оне који у мене поверују њихове речи ради да сви једно буду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби."[164] Матеј, пак, вели: "Дана ми би свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име оца и сина и светога Духа учећи их да чувају све што сам вам заповедао; и ево ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин."[165] И Марко опет: "Пођите у читав свет и проповедајте јеванђеље свакоме створењу. И ко буде веровао и крстио се, спасен ће бити, а ко неће веровати биће осуђен. А знаци онима који верују биће ови: именом ће мојим истеривати ђаволе, говориће новим језицима".[166] Кажем, пак, и вама учитељима закона: "Јао вама књижевници и фарисеји, лицемери, што људима затварате царство небеско, јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели."[167] И опет: "Јао вама књижевници што узесте кључ од спознаје: и сами не уђосте и оне што хоће да уђу спречавате."[168] А Коринћанима Павле рече: "Хтео бих да сви говорите језике, а још више да пророкујете:

јер је већи онај који пророкује него ли који говори језике, осим ако не тумачи да би и црква од тога примила корист. А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим ради јасноће и разумевања, или пророчанства или за поуку? Чак и бездушне ствари које дају глас, било свирала, било гусле, ако не покаже разлике у звуку, како ће се разумети шта се свира или гуди? Јер, ако труба да неразговетан глас, ко ће се спремати на бој? Тако и ви ако неразумљиву реч речете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ваздух? Колико је различитих речи у свету, и ни једна од њих није без значења. Ако не знам смисао говора, бићу за онога који ми говори сличан варварину,[169] и онај који говори варварин за мене. Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове у корист цркве, молите да би их имали у изобиљу. Стога који говори језиком нека се моли да тумачи. Ако се на туђем језику молим, дух мој се моли, а ум мој не даје плода. Шта је дакле? Молићу се духом, а молићу се и умом; певам духом, певам и умом. Ако благосиљаш духом, како ће онај који стоји на месту неразумнога рећи амин на твоју молитву када не разуме шта говориш? Ти, наиме, добро славиш, али се други не изграђује. Захваљујем Богу мојему, боље од свих вас говорим језике. Али у цркви волим пет речи умом својим рећи да и друге поучим, него ли хиљаде речи на језицима. Браћо, не будите деца по уму, него према неваљалству и будите деца, а разумом будите савршени. У закону је, као што знате, написано: другим језицима и другим уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме неће послушати, - говори Господ.[170] Стога језици нису за вернике, него за невернике, а пророштво није за невернике, већ за вернике. Ако се, дакле, скупи црква сва заједно и сви говоре језицима, а дође неко ко не разуме неће ли рећи да сте побеснели? Ако ли сви пророкују и дође неко ко није упућен или не верује, сви ће га разобличити и сви ће га испитивати и тајне ће срца његова изићи на видело, и тако ће се, павши ничице, поклонити Богу и исповедити: заиста је Бог међу вама. Шта је онда браћо? Када се састајете свако од вас има псалам, има поуку, има откривење, има језик, има казивање, а све нека буде за изграђивање. Ако ли ко говори језике, нека говоре двојица или тројица и то по реду, а један да тумачи. Ако ли не буде тумача, нека ћути у цркви, а себи да говори и Богу. А пророци, пак, два или три да говоре, а други да објашњавају. Ако ли се јави откривење некоме другоме од присутних нека први ућути. Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви поуче и да сви добију утеху. Духови се пророчки покоравају пророцима, јер Бог није Бог нереда, него мира.

[Као што је у свим црквама светих, жене ваше треба да ћуте, јер није им речено да говоре, него да буду послушне, као што и закон каже. Ако ли хоће да се чему науче, код куће мужеве своје нека питају; јер не приличи да жена у цркви говори. Да ли је од вас реч Божија пошла? Или се нађе само код вас? Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем,][171] јер су то Господње заповести. Ако ли ко не разуме, нека не разуме. Стога, браћо, старајте се да пророкујете, али не браните и говорити језицима. И све нека буде лепо и уредно.[172] И опет вели: "Сваки језик да| исповеда да је господ Исус Христос у славу Богу оцу. Амин."[173]

И овим речима и многим другим посрами их и отиде напустивши их.[174]

Када је римски папа сазнао о њему, пошаље по њега. И када је дошао у Рим, сам апостолски намесник Хадријан[175] изиђе њему у сусрет са свима грађанима носећи свеће, јер се дознало да он носи мошти светог Климента, мученика и папе римскога. И Бог одмах учини преславна чудеса због њега: ту, наиме, један немоћан човек би исцељен, и многи се други исцелише од различитих болести, те и заробљеници који су призвали Христа[176] и светог Климента ослободише се из руку оних који су их заробили.

Папа, пошто је примио књиге словенске,[177] освети их и стави их у цркву Свете Марије, што се назва Фатне[178] (Јаслице), и певаше над њима свету литургију. Затим папа нареди двојици епископа Формозу и Гондриху[179] да посвете словенске ученике. И приликом посвећења певали су литургију у цркви светога апостола Петра на словенском језику. Другога дана певаше у цркви свете Петрониле, а трећега дана у цркви светога Андреје, а затим опет у цркви великог учитеља васељенског Павла апостола певали су свеноћно бдење славећи Бога на словенском, ујутро опет литургију над светим његовим гробом, у чему су суделовали епископ Арсеније, један од седморице епископа, и Анастасије библиотекар.[180]

А Философ са ученицима својим непрестано у молитвама за то одаваше хвалу Богу. А Римљани су стално долазили к њему, распитујући га о свему и добивајући од њега двоструко и троструко објашњење, [те су се са радошћу враћали натраг својим домовима.][181] А неки Жидов који је такође долазио и са њим се препирао једном му рече:

- Није још по рачуну времена дошао Христос, за кога књиге и пророци кажу да ће се родити од девице.

Али Философ, израчунавши му све године од Адама по поколењима, објасни подробно да је дошао и да је толико година прошло отада досада, те научивши га, отпусти.

Онда су га снашле многе тегобе и поче да побољева. И пошто је много дана подносио муке болести, једанпут привидео му се Божији лик, те поче овако певати:

- Због оних који су ми рекли: "У дом господњи уђимо, - развеселио се дух мој и срце моје обрадовало."[182]

И обукавши се у свечане ризе, проведе тако цео дан радостан говорећи:

- Одсада нисам слуга ни цару, нити било коме другоме на земљи, него само Богу Сведржитељу. Нисам био и бих и јесам вечно. Амин.

А сутрадан обуче се у свету монашку схиму придруживши светлост к светлости[183] и надене себи име Кирил. И у тој схими остао је педесет дана.

И када се приближи час да се упокоји и пресели у вечна пребивалишта, подигне руке своје к Богу и помоли се са сузама говорећи овако:

"Господе Боже мој,
који си све анђелске редове и бестелесне силе створио,
а небо разапео[184] и земљу основао[185]
и ове ствари из небитија у битије довео,[186]
који свагда послушаш оне који испуњавају вољу твоју
и које се боје тебе
и чувају заповеди твоје,
послушај моју молитву
и сачувај твоје верно стадо
за које си поставио мене,
невредног и недостојног раба твога.
Избављај све од макакве безбожне и паганске злобе
од макаквог многоречитог и хулног јеретичког језика
који хулу говори против тебе,
погуби тројезичку јерес,
и подижи цркву своју множећи,
и окупи све у једном духу,
и учини од њих узорне људе[187]
који јединствено мисле о истинитој вери твојој и
правом исповедању,
и удахни у срца њихова реч твоје науке,
јер је то твој дар.

Ако си нас недостојне примио
за проповедање Јеванђеља Христа твога,
онда оне који усрдно раде на добрим делима
и који чине оно што је теби угодно,
а које си мени био дао,
теби као твоје предајем:
управљај њима својом моћном десницом
и покри их кровом крила твојих[188]
да сви хвале и славе име твоје,
оца и сина и светога Духа.
Амин.

Онда је све изљубио светим целовом и рекао:

- Благословен Бог, који нас не даде као ловину зубима невидљивих непријатеља наших да нас растржу, него мрежу њихову растрже и избави нас да не

иструнимо.[189]

И тако усни о Господу, имајући четрдесет и две године, четрнаестога дана месеца фебруара, другога индикта од створења овога света шест хиљада три стотине седамдесет и седме године.[190]

И заповеди апостолски намесник свима Грцима који су били у Риму, а такође и Римљанима да, сакупивши се са свећама, певају над њим и да му учине спровод онако како би учинили своме папи. Тако је и било.

Онда Методије, брат његов, замоли апостолског намесника говорећи:

- Мати нас је заклела да кад један од нас Први на Суд пође, нека други пренесе брата у свој манастир и ту га покопа.

Папа, пак, нареди да га положе у лес и закују жељезним клинцима, и тако га је држао седам дана док се спремало за пут.

А рекоше апостолском намеснику римски епископи:

- Будући да је њега који је прошао многе земље Бог довео овамо и овде душу његову примио, овде треба да буде и покопан као частан муж.

И рече апостолски намесник:

- Ради светости његове и љубави, упркос римском обичају, покопаћу га у мојој гробници у цркви Светога апостола Петра.

Тада каже брат његов:

- Пошто не послушасте мене, и не дадосте га то, ако вам је драго, нека лежи у цркви Светога Климента, са којим је овамо и дошао.

И нареди апостолски намесник тако учинити. И када су се поново сакупили сви епископи и црнорисци,[191] у жељи да га спроведу са почашћу и покопају га епископи рекоше:

- Откуцајмо ковчег да видимо да ли је још читав или му се већ нешто почело одузимати.[192]

И трудише се много, али нису могли отковати по Божијој вољи. И тако га заједно са ковчегом положише у гробницу са десне стране олтара у цркви Светога Климента где се онда почеше многа чудеса збивати. Видећи то Римљани још више почеше држати до његове светости и части, и насликавши икону његову над гробом[193] његовим, почеше над њим палити свећу, дању и ноћу, хвалећи Бога који тако прослави оне што њега славе. Њему, наиме, нека је слава и част и поштовање у веки векова. Амин.

Непознати писац (IX век)

Житије Методијево
(написано у другој половини 885. г.)

Из књиге: "Ћирило и Методије - житија, службе, канони, похвале", Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
Превела Олга Недељковић
Словенски извор: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской письменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 67-78. Приликом превођења служили смо се преводима професора Ф. Гривеца (1951) и Т. Лер-Сплавињског (1959).

 
Успомена и живот блаженога оца нашега и учитеља Методија, архиепископа моравскога

Бог благи и свемогући[1] створио је од небитија у битије[2] све ствари, видљиве и невидљиве, и украсио то свом лепотом, па онај ко буде о њој у својој свести барем понешто размишљао, моћи ће донекле разумети и упознати Онога који је саздао таква дела дивна и многа. Јер, према размишљању о величини и лепоти творевина може се спознати и родитељ њихов[3], кога анђели опевају трисветим гласовима, а сви правоверни славимо у светој Тројици, тј. у Оцу и Сину и Светом духу, која је трима хипостатима, што би се могло рећи у три лица, а у једном божанству.

Пре, наиме, свакога часа и доби и времена, више свакога ума и смисла нетварног отац сам је родио сина, као што рече Премудрост: "Пре свих брегова рађа мене".[4] И у јеванђељу рече пречистим устима сама Божија Реч, која се оваплотила у последње време[5] нашега ради спасења: "Ја сам у Оцу, а Отац је у мени".[6] Од истога Оца и Свети дух излази, као што рече сам Син Божијим гласом: "Дух истине који од Оца излази."[7] Овај Бог сазда сву твар, као што говори Давид: "Речју Господњом небеса се утврдише и Духом уста Његових сва моћ њихова, јер тај рече и буду, тај заповеди и изграде се".[8] Испред свега створи човека узевши праха од земље и од себе душу удахнувши животворним дахом,[9] и разум речи и самовласт даде, па уведе у Рај, заповед му заповедивши за кушњу да, ако је сачува остаће бесмртан, ако ли преступи, смрћу ће умрети по својој вољи, а не због Божије одлуке.

А када је ђаво угледао човека толико часта и уздигнута на оно место[10] са којега он због своје охолости паде, наведе га да преступи заповед. И Бог из раја изгна човека и на смрт осуди. И отада почео је нечастиви искушавати и саблажњавати многим пакостима[11] човечији род.

Али Бог по великој милости и љубави није коначно напустио човека, него у свако доба и време изабирао је мужеве и јављао људима дела њихова и подвиг да би угледајући се на њих сви ка добру тежили.

Тако је био Енох, који се први усуди призивати име Господње.[12] Потом, пак, Енох, угодивши Богу, би пренесен к њему. Ној се показао праведним у своме роду,[13] те је избегао од потопа у своме ковчегу да би се опет земља напунила тварју Божијом и украсила.[14] Аврам после поделе племена, када су сви залутали, познаде Бога и би назван другом Његовим и прими обећање: "У твоме семену ће бити благословљени сви народи".[15] Исак, као што је Христос, на гору би доведен за жртву. Јаков идоле тастове уништи,[16] те виде лествице од земље до небеса са анђелима Божијима који су по њој узлазили и силазили,[17] па благосиљајући синове своје о Христу пророкова.[18] Јосиф у Египту народ прехрани и Божијим се покаже. Јова австидијскога, као праведна, истинита и непорочна[20] приказују књиге: искушење примивши и претрпевши, би благословен од Бога.[21] Мојсије са Ароном међу свештеницима Божијим[22] би назван богом фараона[23] и казни Египат мукама и Божије људе изведе, дању облаком светлим, а ноћу ступом огњеним[24], и расцепи море и прођу по суху[25], а Египћане потопи, и у безводној пустињи[26] људе напоји водом и хлебом анђеоским[27] насити и птицама, и говоривши са Богом, лице у лице, колико је могуће човеку са Богом говорити,[28] закон људима даде Божијим прстом написан.[29] Исус Навин људима Божијим земљу подели победивши противнике. Судије су такође многе победе извојевале. А Самуил, примивши Божију милост[30] цара помаза и постави по Господњој речи.[31] У својој кротости[32] Давид постаде пастир људима[33] и песмама Божијим научи. Соломон, мудрост од Бога примивши више од свих људи, састави многе добре поуке са причама, мада их ни сам није у потпуности остварио. Илија, који злобу људску изобличи глађу,[34] и мртва дечака васкрсну,[35] и огањ са небеса речју изнесе и многе попали,[36] и жртве сажеже чудесним огњем, те мрске свештенике поби,[37] узиђе на небо на колима огњеним са коњима,[38] ученику давши двоструку снагу духа.[39] Јелисеј, његов огртач[40] примивши, још већа чудеса створи. Остали пророци, сваки; у своје доба, о дивним стварима што ће да дођу пророковаше.

За њима велики Јован, посредник између Старог и Новог закона, постаде крститељ Христов и сведок и проповедник живима као и мртвима. Свети апостоли Петар и Павле са осталим Христовим ученицима, попут муње сав свет прошавши, осветише сву земљу. За овима мученици крвљу својом опраше гнусобу,[41] а наследници светих апостола, покрстивши цара, великим подвигом и трудом незнабоштво уништише. Часни Силвестар[42] са три стотине и осамнаест отаца, уз помоћ великог цара Константина, сакупивши први сабор у Никеји, Арија[43] победи, прокле њега и јерес његову, коју је он подигао против свете Тројице, као што је некада Аврам са три стотине и осамнаест момака цара потукао и од Мелхиседека, цара Салимска, примио благослов са хлебом и вином, јер је био свештеник Бога Вишњега.[44] Дамас,[45] пак, и Григорије Богослов са сто и педесет отаца и са великим царем Теодосијем[46] у Цариграду утврдише свети симбол "верујем у јединога Бога", а Македонија[47] одбацише, проклеше њега и његово богохуљење, које је говорио против светога Духа. Келестин и Кирил[48] са две стотине отаца и са другим царем оборише у Ефесу Несторија[49] са свим гадостима које је говорио против Христа. Лав и Анатолије[50] са правоверним царем Маркијаном[51] и са шест стотина и тридесет отаца у Халкидону Јефтихијево[52] безумље и будалаштине проклеше. Виргилије са Богу угодним Јустином[53] и са сто шездесет и пет отаца сазвавши пети сабор истраживши предмет проклеше кривце. Агатон[54] апостолски папа, са две стотине и седамдесет отаца и честитим Константином[55] царем на шестом[56] сабору велика црквена превирања угушише и изгнавши кривце, проклеше их са свима тим ученицима, и то: Теодором Фаранским, Севиром и Пироном, Киром Александријским, Хоноријем Римским, Макаријем Антиохијским[57] и осталим њиховим присталицама, а хришћанску веру, на истини утемељивши, утврдише.

А после свих ових, Бог милостиви, који хоће да сваки човек буде спасен и да дође до сазнања истине[58] у наше доба ради нашега народа о којем се није био нико никада побринуо, на добро дело покрене нашег учитеља, блаженог Методија, па се нећемо постидети да према врлинама и подвизима поредимо њега са оним Божијим угодницима. Са једнима је, наиме, био раван, а од других мало мањи, а од неких већи, речите престигнувши делом, а трудбенике речју, јер следећи пример свију, на себи је испољавао слику свакога:[59] страх Божији, испуњавање заповеди, телесну чистоту, усрдне молитве и светост, реч снажну и кротку, моћну за непријатеље, а кротку на послушне поуци, срчаност и благост, милосрђе и љубав, страственост и стрпљење, бивајући све за свакога да би све придобио.[60]

Био је, пак, не из простог рода са обе стране, већ веома добра и поштована, из давнине познатог Богу, и цару и целој Солунској области, што се испољавало и у његовој спољашњости. Стога и правници, који су га волели од детињства, са поштовањем су говорили о њему, док му цар, сазнавши за његову бистрину, није предао на управу словенску кнежевину, а рећи ћу као да је прозрео да ће га послати Словенима за учитеља и првог архиепископа, да би, наиме, упознао све словенске обичаје и да би се на њих помало навикао.

Пошто је провео више година у тој кнежевини и видео многе пусте метеже у животу овоме, премени тежњу к земаљској тами на мисли о небу, јер није хтео часну душу[61] дати у ропство ономе што није вечно. И у погодни час напусти кнежевину и пошавши на Олимп, где бораве свети оци, постриже се, обуче црне ризе и пребивао је у послушности покоре вршећи у потпуности све монашко правило и усрдно читајући књиге.

Дође одређени час и посла цар по Философа, брата његова да иде Хазарима и да га узме са собом у помоћ. Били су, наиме, тамо Жидови који су хришћанску веру веома хулили. Он, пак, рече:

- Спреман сам за хришћанску веру умрети.

И није пречуо, већ пошавши, служио је као раб млађему брату и био му је послушан. Овај, пак, молитвом, а Философ речју надјачаше их, те се посрамише. Када су цар и патријарх видели његов добар подвиг на путу к Богу,[62] наговарали су га да би га посветили за архиепископа на часно место, где је потребан такав муж. А пошто он није пристао, против његове воље поставише га за игумана у манастиру који се зове Полихрон и који је имао доходак од двадесет четири мерице злата, а отаца преко седамдесет било је у њему.

Догоди се тих дана да Растислав, кнез словенски са Сватоплуком послаше из Моравске цару Михаилу поруку са овим речима: "Божијом милошћу здрави смо, и к нама су дошли многи учитељи-хришћани од Влаха и од Грка и од Немаца, учећи нас различито. А ми Словени смо прост пук и немамо никога који би нас упутио на истину и разумно објаснио. Зато, добри господару, пошаљи таква мужа који би нас уредио у свакој правди".

Тада цар Михаило рече Философу Константину. - Чујеш ли Философе, ове речи? Други овога и учинити не може осим тебе. Дакле, на ти много дарова, и узми брата свога игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре словенски."[63]

Тада нису смела отказати ни Богу, ни цару, по речима светога апостола Петра, који рече: "Бога се бојте, цара поштујте",[64] већ послушавши високу реч, предадоше се молитви заједно са другима који су били истог дуга као и они. И ту откри Бог Философу словенске књиге, и онда створивши слова и саставивши беседу, крене на пут у Моравску узевши Методија. А овај је опет почео послушно покоравајући се служити Философу и учити са њим. И када су протекле три године вратише се из Моравске научивши ученике.

Када је апостолски намесник[65] сазнао за такве мужеве посла по њих желећи их видети као Анђеле Божије, благослови учење њихово, положивши словенско јеванђеље на олтар светога Петра апостола и посвети блаженога Методија за свештеника. Било је, пак, више других људи који су грдили словенске књиге говорећи да се не достоји ни једноме народу да има слова своја осим Јевреја, Грка и Латина, као што је на Пилатовом натпису који на крсту Господњем написа, - па их апостолски намесник, назвавши пилатовцима и тројезичницима[66] прокле, те нареди једном епископу који је од исте болести боловао[67] да посвети од словенских ученика три попа и два чтеца.

После много дана Философ идући на суд рече Методију, брату својему:

- Ето, брате, била смо обојица у спрегу једну бразду орући и ја на лехи падам свој дан[68] завршавајући. А ти много волиш Гору,[69] па немој ради Горе напустити учитељског задатка својега, јер ћеш њиме још пре бити спасен.

Тада Коцељ, обративши се апостолском намеснику, замоли да би њему пустио Методија, блаженога учитеља нашега. И рече апостолски намесник:

- Не само теби јединоме, него и свим овим словенским земљама шаљем га као учитеља од Бога и од светога апостола Петра, првог намесника и кључара царства небескога. И пошаље га написавши ову посланицу: "Хадријан, епископ и раб Божији, Растиславу и Сватоплуку и Коцељу!"

Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.[70] Чусмо о вама духовне ствари, па затим смо и жудели са жељом и молитвом ради вашега спасења, - да је покренуо Господ срца ваша тражити њега и показао вам како не само вером него и добрим делима треба служити Богу; јер је вера без дела мртва[71] и отпадају они који мисле да Бога познају, а делима се од њега одмећу.[72]

Нисте само, наиме, од свога светитељског престола тражили за учитеља, већ. и од благоверног[73] цара Михаила. Тај је послао вама блаженога Философа Константина са братом све док ми не стигосмо. А они када су сазнали да власт апостолског престола досеже до ваших крајева, нису учинили ништа против канона, него су дошли к нама и донели мошти светога Климента.

Ми, пак пошто смо троструку радост примили, наумисмо након испитивања послати Методија, посветивши њега са ученицима, као нашег сина, у ваше крајеве: мужа, савршена разумом и правоверна, да вас учи као што сте молили проповедајући књиге на вашем језику у потпуности према свему црквеноме правилу и са светом мисом, што ће рећи службом и са крштењем, као што је отпочео Философ Константин Божијом благодаћу по молитвама светога Климента. А ако ће и неко други моћи да достојно и правоверно тумачи, нека буде свето и благословено од Бога и од нас и од све католичке и апостолске цркве како би ви што лакше Божије заповеди усвојили.

Само овај једини обичај чувајте да се на миси најпре читају Апостол и Јеванђеље на римском, а онда на словенском да би се испунила реч Писма: "Да прослављају Господа сви народи"[74] и на другом месту: Сви ће јављати на различитим језицима величанство Божије као што ће им дати свети Дух да одговарају.[75]

Ако пак, неко од сакупљених код вас учитеља и оних који чешу уши и који одвраћају од истине на блуд,[76] усуди се и почне вас другачије саблажњавати грдећи књиге језика вашега, нека буде одбачен не само од причешћа него и од цркве док се не поправи, јер они су вуци, а не овце, па треба да их познајете по њиховим плодовима[77] и да их се чувате.

Ви, пак, децо, љубљена, послушајте науку Божију и не одбаците поуке црквене, па да будете прави поклоници Божији, оца нашег небескога са свима светима. Амин.

Онда га је Коцељ примио са великом чашћу и поново га посла апостолском намеснику са двадесет мужева, племића, да њега њему посвети за епископа у Панонији на престо светога Андроника[78] апостола од седамдесеторице; што се и збило.

Затим, пак, непријатељ који завиди добру[79] и противник истине[80] покрене срце непријатељу моравскога краља против њега, са свима епископима под изговором да: "У нашој области учиш". Он, пак, одговори:

- И ја, ако бих видео да је ваша, отишао бих одавде, али она је светога Петра. Доиста, ако ви грамжљивости ради и лакомости за старим границама поступате противно канонима и забрањујете науку Божију, пазите се да вам не би, кад кушате железну гору коштаним теменом пробити, - мозак ваш процурио.

Одговорише му у јарости овако:

- Зло ћеш проћи.

Одговори он:

- Истину говорим пред царевима и не стидим се,[81] а ви, пак, чините према мени како вас је воља. Јер нисам бољи од оних који су правду говорећи у многим мукама живот овај изгубили.

А када су многе речи пале, те се није могло њему противречити, рече краљ молећиво:

- Оставите на миру мога Методија, јер се већ као код пећи озноји.

Рече он:

- Да, господару. Једном људи сретоше ознојена философа и рекоше му:

- Зашто се знојиш? А он њима:

- Са грубијанима се препирах!

Пошто је због те речи дошло до сукоба, разиђоше се, а њега послаше у Швапску и држали су га две и по године.

Допре глас о томе до апостолског намесника, и када је сазнао, посла проклетство на њих са забраном да певају мисе, тј. службе сви краљевски епископи док га држе у затвору. И тада га пустише рекавши Коцељу:

- Ако овога будеш имао код себе, нећеш проћи добро са нама.[82]

Али они не избегоше суда светога Петра, јер четири[83] епископа од њих умреше.

Догоди се тада да Морављани, увидевши да немачки попови који су живели код њих нису се њима приближавали, већ су роварили против њих, протераше их све и обратише се апостолском намеснику:

- Будући да су и раније оци наши од светога Петра крштење примили, то дај нам Методија за архиепископа и учитеља.

И онда га је апостолски намесник послао,[84] те кнез Сватоплук са свима Морављанима прими га и повери му све цркве и свештенство по свим градовима и од тога дана веома поче да расте наука Божија и свештенство да се множи у свим градовима и незнабошци да верују у истинитог Бога одричући се својих будалаштина. А са тиме почела је Моравска држава да се шири на све стране и непријатеље своје да побеђује и то одлучно као што и ти сами увек причају.

Била је у њему благодат пророчанства тако да су се збивала многа прорицања његова, од којих ћемо једно или два испричати,

Незнабожачки кнез веома моћан са седиштем на Висли ругаше се хришћанима и чинише пакости. Пославши Методија к њему рече:

- Добро би било теби, сине, да се својом вољом крстиш на својој земљи, а да не будеш као заробљеник силом покрштен у туђој земљи, и сетићеш се мене.

Тако и би.

Некада је опет Сватоплук ратовао са незнабошцима и како ништа није успевао, већ се то отезало, па се приближавала миса, тј. служба[85] на дан светога Петра, посла Методије к њему поруку: "Ако ми обећаш да ћеш на дан светога Петра са својим војницима бити код мене, верујем у Бога да ће ти их убрзо предати".

Тако је и било.

Неки друг веома богат и саветник кнежев[86] ожени се са снахом својом тј. јетрвом. И упркос многих прекора, и поука и опомена није их Методије могао раставити. Јер неки други који су се држали као раби Божији тајно су их кварили ласкајући им због имања; па онда изопшти их из цркве и рече:

- Доћи ће час када неће моћи помоћи те улизице, а мојих ћете се речи сетити, али ништа се неће моћи учинити.

Изненада, када их је Бог напустио, паде на њих напаст те се не нађе место њихово, већ као да их је вихор што прах подиже развејао.[87] И много друго слично овоме, што је у причама јасно приказано.

Све то није могао да поднесе стари непријатељ и завидљивац човечијем роду, те подиже против њега неке друге, као Датона и Авирона против Мојсија,[88] једне јавно, а друге потајно, и то оне који болују од иопаторске јереси[89] и слабије одвраћају ка себи са правога пута говорећи:

Нама је папа дао власт, а овога наређује да протерамо напоље и учење његово.

Тада они, сакупивши сав народ моравски, нареде да се пред њима прочита посланица како би чули о његовом изгнанству. Људи, пак, као што је обично код човека, сви су туговали и жалостили се да се њима одузима такав пастир и учитељ, изузев слабића које је обмана покретала као ветар лишће. А када су прочитали књиге апостолског намесника, нађоше написано:[90] "Брат наш Методије је свет и правоверан и апостолско дело дела, и у његовим су рукама од Бога и од апостолског престола све словенске земље, те ко га прокуне проклет је,[91] а ко га благослови тај нек је благословљен". И обрукани разиђоше се као магла срамотно.

Али се ни на томе њихова злоба не заустави, него рекоше:

- Цар је на њега гневан и ако га нађе да му нема живота.

Али, милостиви Бог ни у овом није хтео постидети свога слугу, па је ставио цару на срце - јер је царево срце вазда у руци Божијој[92] - те посла к њему овако писмо:

"Часни оче, веома желим да видим тебе. Учини добро дело, и потруди се до нас да те видимо, док си на овом свету, и да молитву твоју примим".

Он је онда сместа пошао онамо, и цар га прими са великом чашћу и радошћу; и пошто је учење његово похвално, задржа од ученика његових попа и ђакона са књигама. И учини све по његовој вољи, све што год је желео, и није се оглушио ни у чему; изљуби га и богато обдари, и опет га отпреми свечано до његовог престола, па тако и патријарх.

Онда је на свим путевима упадао у многе незгоде од нечастивог, у пустим пределима међу разбојнике, а на мору у бурне валове, на рекама у изненадне смртне опасности, тако да се на њему испунише речи апостола: "Погибљи од разбојника, погибљи на мору, погибљи у рекама, погибљи од лажне браће, у мукама и напорима, у честим бдењима, често у глади и жеђи",[93] и другим тегобама које апостол спомиње.

Након тога је одбацио сву вреву живота и бриге своје Богу предао.[94] А најпре од својих ученика одабере два попа, најбоља брзописца, и посади их да преведу што брже цело Свето писмо, осим Макавеја, са грчког језика на словенски, за шест[95] месеци, почев од марта месеца до двадесет и шестога дана месеца октобра. Кад заврши достојну хвалу и славу принесе Богу, који даје такву благодат и успех, те свету тајну жртву[96] са свештенством узнесавши, прослави дан светога Димитрија[97] јер је пре тога био само Псалтир и Јеванђеље са Апостолом и одабраним црквеним службама[98] заједно са Философом превео. Тада је и номоканон, то јест правило закона, и књиге отаца превео.

Када је стигао у Дунавску област краљу угарскоме, зажеле да га види. И мада су неки говорили и мислили да неће њему умаћи без муке, пође код њега. Овај, пак, као што достоји владару прими га почасно и свечано са весељем, те поразговоривши са њим онако као што доликује таквим мужевима беседе водити, отпусти га са љубављу и целовом уз велике дарове. Рече му:

- Помени ме, часни оче, вазда у светим молитвама твојим.

Тако када је све оптужбе са свих страна отклонио и уста многоречитих[99] запушио[100], ток живота доконча, веру сачува у очекивању праведног венца.[101] Пошто је тако угодио Богу, постаде омиљен.[102] Поче се приближавати час да прими покој од страсти и награду за многе подвиге.[103] Онда су га упитали и рекли:

- Кога сматраш, оче и учитељу часни, међу ученицима твојим да би ти био наследник у учењу твојему?

А он им показа једнога од истакнутих ученика својих, званог Горазда, рекавши:

- Ово је слободан муж из ваше земље, а добро упућен у латинске књиге, правоверан. Нека на то буде Божија воља и ваша љубав, као што је и моја.

И када се на Цветну недељу сакупио читав народ, он уђе у цркву и изнемогао изговори благослов цару, и кнезу, и свештеницима и свом народу, те рече:

- Пазите на мене, децо, до трећег дана.

Тако и би.

У освит трећег дана још је рекао:

- У твоје руке, Господе, душу моју предајем.[104]

И почине на рукама свештеника шестога дана месеца априла трећег индикта шест хиљада три стотине деведесет и треће године од стварања целога света.

Тада његови ученици ставише га у лес и указавши му достојне почасти, обавише црквену службу на латинском, грчком и словенском и сахранише га у саборној цркви, па се придружи својим оцима,[105] и патријарсима, и пророцима, и апостолима, учитељима и мученицима. Људи, пак, безбројно сабрани народ, пратили су га са свећама оплакујући доброга учитеља и пастира, мушкарци и жене, мали и велики, богати и сиромаси, слободни и робови, удовице и сироте, туђини и домаћи, немоћни и здрави, сви су пратили онога што је био све свима да би све придобио.[106]

"Ти, пак, са висине, света и честита главо,
молитвама својим пази нас који тебе хоћемо,
избављај од сваке напасти ученике своје
и учење шири,
а јереси прогањај
да, прожививши овде достојно звања нашега,
станемо са тобом, твоје стадо,
са десне стране Христа Бога нашега,
вечни живот примајући од њега,
јер је њему слава и част ва веки векова.
Амин."