Климент Охридски

Похвала Ћирилу
(написано пре 916. г.)

Из књиге: "Ћирило и Методије - житија, службе, канони, похвале", Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
Превела Ирена Грицкат
Словенски извор: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской писъменности, Ленинград, АН СССР, 1930, , стр. 95-99.


Месеца тога четрнаестог дана[1] похвала блаженому оцу нашему и учитељу словенскоме Ћирилу Философу, написана руком Климента, папе римскога[2]

Ево, засија нам, христољупци, светлозарна успомена преблаженога оца нашега Кирила, новог апостола и учитеља свих крајева, који благоверношћу и лепотом сину на земљи, као сунце лукавство бесово изгонећи и пагански мрак осветљавајући божанственим зракама. Премудрост Божија сазда у срцу његовоме храм свој, и на језику његовоме, као на херувиму, почиваше ваздан Дух свети, делећи дарове свакоме према јачини вере његове. Као што рече Павле апостол: Свакоме од нас даће се благодет по мери давања Христова. Јер ко мене воли - рече Господ - и ја ћу њега заволети, и јавићу му се сам и обитавалиште ћу у њему саградити, те ће ми бити као син и ја ћу му бити као отац.

И тако, тражећи очинство ово, преблажени отац тај и учитељ наш остави жића овога сву лепоту и слазу и богатство, оца и матер, браћу и сестре. Измлада бејаше чист као анђео, уклањајући се и бежећи од животних сласти и пребивајући ваздан у псалмима и појању и у послушању духовноме, јединствени пут следећи, којим се на небо узлази. И тако се изли благодет Божија у уста његова, као што је у премудрости рекао Соломон: У усне премудроме улази надахнуће, закон и милост носи на језику, и тиме занавек печати злохулна уста јеретичка.

Пошто је поникла јерес у дане Теофила цара, многа лета светиња икона гоњена бејаше и рушена. У дане пак благоверног цара Михаила сазван би правоверни сабор, те га усмерише против јеретика и попаљена бејаше духовном силом сва злоба њихова. А главом јереси ове био је Аније патријарх; и пошто су га изобличили, протераше га са престола.[3] Такав је био учитељ овај:

где год је осећао какву хулу на божански образ, он је као окриљен летео на све стране, јасним причама све саблазни разгонећи, правој вери учећи, Павлов завет извршујући; прелетао је као орао све крајеве од истока до запада, од севера до југа. Код Козара и код Сарацена ради свете вере у збориштима њиховим обрете се, као сунце у тросветлим зорама сијајући и све лудости њихове разгонећи. У народу филском безбожну лаж разби; он, блажени, искорени дрво којем су се ови клањали, указујући му штовање и називајући га Александар. У светлу вечноме блештећи, он их просвети и научи истинској вери.[4]

А пошто је словенски род незнабожачки у неразумљу и мраку битисао, он му, милошћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, постављен би за пастира и учитеља. И зачепи уста тројезичницима - јеретицима, као лавовима, који су, помрачени завишћу, говорили да је недостојно да други народи Бога прослављају, до Жидови и Римљани и Јелини, те су се по злоби са Пилатом изравнали.[5] Њихове лажи разори јасним причама, пламтећи силом Светога духа.

И пошто је превео црквени устав са грчкога на словенски језик, отиде у Рим, водећи на извршење дела своје изабрану паству, и радосно заврши пут свој, пошто је Господ Бог изволео да ту почине пречасно тело његово.

И када се сагледају његови подвизи и прегалаштва и сељења, нема тога ко би му похвалу сачинио. Ако је и касније засијао, он је све превазишао. Као Даница, која последња узлазећи светлошћу својом сав звездани збор озарује, најављујући светлост сунчаним зрацима, тако и овај преблажени отац и учитељ језика нашега, јаче од сунца у тројним зорама блистајући, просвети широм небројени народ што лежа у тами незнања.

Има ли које место да се скрило, а да га он не посвети стопама својим?

Које ли се искуство сакрило од блажене душе његове?

Свим народима, проповедајући своје тајне у украшеним речима, он је говорио; и то овоме у писму, овоме у поукама, јер се излила благодет у уста његова божанствена, и због тога нека је благословен Бог у веке.

И стога - која ће то уста изрећи сладост учења његова?

И који ће то језик успети да изрече подвиге и прегнућа и доброту живљења његова?

Та уста, од светлости светлија, сазда Господ да омрачене греховном лажју просвећују.

Његов је језик сладостан и реч му је истинита; те пречисте усне процветаше у премудрости као цвет, његови пречисти прсти духовне оргуље подигоше и златозарним писменима украсише.

Тим богогласним устима напојише се сви жедни божијега разума, њима се насладише многи који су живот примали.

Помоћу њих обогати Бог многе народе богоразумљем, украшавајући као боготканим венцем многоплодни језик словенски: тога ради тај нови апостол и би послан.

Из тих усана истече животни студенац, пресуху сухост нашу напајајући; оне спуташе многохулни језик јеретички.

Та часна уста јавише се као један од серафима - Божијих славитеља - и кроз њих познасмо тросветло божанство, које се једним суштаством одржава а по својствима и именима разлучује и у равној мери прославља, јер су вазда сапостојећи отац и син и Свети дух.

Зато благосиљам твоје усне,
о преблажени оче Кириле,
јер кроз њих сласт духовна истиче на све стране.
Благосиљам многогласни језик твој,
којим загрме ти као Бог,
блештећи зором превечнога божанства
и мрак греховни прогонећи.
Благосиљам и многопресветло лице твоје,
озарено Духом светим,
које учини да велеразумна светлост сине
и многобожачка лаж се разбије.
Благосиљам златообразне твоје очи,
које растргоше наше неразумно слепило,
те богоумно светло освану.
Благосиљам анђелолике твоје зенице,
обасјане божанском славом,
којима си прозрео, на педесет дана пред пречасно своје престављење,
дан покоја својега.
Благосиљам пречасне ти руке,
које спустише на мој језик богоразумни облак,
да напоји боготочивом росом срца наша,
изгорела у грешној суши.
Благосиљам богокретне твоје прсте,
којима написана би тајновита за многе Божија премудрост,
што богорозумне тајне открива.
Благосиљам светлозарну твоју нутрину,
из које се за све земље источи вода животна,
силазећи с висина путем твојих молитава.
Благосиљам светлозарне твоје ноге,
којима си обишао као сунце око целога света,
просвећујући богонадахнутим учењем.
Благосиљам пречасну цркву твоју,
у којој леже многоумне и богоглагољиве оргуље.

Благословен овај град који је примио трећег творитеља мира и Божијега провиђења, јер је испунио завет двају највиших светлила[6] и тиме блажен постао. С њима заједно нареди му Господ Бог пречасни покој да прими. И почину с миром у Господу лета 6377. од стварања свега света, месеца фебруара четрнаестог дана, и живљењем и вером придружи се свим оцима, пошто је све њихове чинове и напоре савршио.[7] И би с анђелима анђео, с апостолима апостол, с пророцима пророк, са свима светима учесник славе Божије, и с њима заједно помоли се, преподобни учитељу, за нас који поштујемо пресветло твоје успење у славу свете Тројице - оца и сина и Светога духа, коме припада свака слава и част и поклоњење оцу и сину и Светоме духу, сада и увек и у веке векова.

Напомене

1. 14. фебруара 869. у Риму умро је Ћирило.

2. Климент (умро 916), ученик Методијев, није био римски папа, већ епископ у Охриду. Климент Охридски је, према испитивањима, заиста написао Похвалу Ћирилу (П. Ј. Шафарик, В. Јагић, В. Ундољски, В. Вондрак, П. Лавров).

3. Борба против икона у Византији почела је читав век пре цара Теофила (829-842) и Јована (Анија) Граматичара, цариградског патријарха (837-843). Михаило III (842-867), царев син и Константинов школски друг, смирио је иконоборачки покрет.

4. О Константиновом бављењу међу Сараценима, Хазарима (Козарима) и фулским народима видети Житије Ћирилово, глава VI, VIII, XII.

5. На три крака Христова крста налазио се натпис на хебрејском, латинском и грчком, те су и тријезичници, противници словенског књижевног језика, признавали само ова три језика.

6. Два светлила - апостоли Петар и Павле.

7. Ћирило је умро у Риму 6377. од створења света или 869. од Христовог рођења.

Непознати писац

Служба Ћирилу

Из књиге: "Ћирило и Методије - житија, службе, канони, похвале", Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
Превео Ђорђе Трифуновић
Словенски извор: А. Александровъ, Служба святому Кириллу, учителю словянскому. По рукописи русскаго Пантелеймоновскаго монастыря на Афоне, Памятники древней писъменности, 1895, CVII. - А. Теодоровъ - Баланъ, Кирилъ и Методи, II, София, 1934, стр. 53-65.

Спомен преподобнога оца нашега Константина Философа, с промењеним именом Ћирила, учитеља словенског језика

Стихире

Делање, красоту пресветлу, имајући, оче,
читав свет си протекао,
као пчела пресвети богоразумија мед си подавао
верницима у јединога Христа,
који на земљу дође
и обоготвори људе за милост безмерну
и многа силажења.

Кротак милошћу,
испуњен Божијом мудрошћу,
и правоверним учењем преукрашен,
Ћирило блажени,
градове и земље уловљене Богом
прошао си, свети,
просветлио си благодатима,
што примише спасоносно разумије,
стога те штујемо светим песмама.

Живот твој беспорочан
и живљење похвално
и смрт часна би у свачему пред Богом,
коме у руке своју, оче, предаде душу,
доброчинством просветљену.
Молимо те за нас се њему помоли
да обретемо милост верни хвалиоци.

Дивна су дела твоја, Господе,
која твориш Ћирилом, рабом својим -
слепи заповедаш да прогледају,
страдалнике утешио јеси,
болесне исцељујеш
молитвама преподобнога ти Ћирила,
Христе боже, кога у помоћи имајући,
сви од тебе данас молимо спас.

Тропар

Од малена приљежно Премудрост за сестру
себи сатвори, богогласниче,
пресветлу је виде,
као деву чисту приведе је,
као златним ђерданима
овом си украсио своју душу и ум,[1]
обрео си се на земљи
као други Ћирил,[2] богоблажени,
разумом и именом мудро.

Прва песма

Чаши премудрости божанствене ти усне принесавши,
нахранио си се спасоносног писанија,
а разумом светлост си јавио народима и
секира си што посеца свако зло лукавство.

Просветливши као светило,
светлодавац те Бог наш читавом свету јави учитеља
и посла те да учиш омрачене књигама закона -
народе западне.

Светим духом и Божијим словом добре вере
из пучине извуче, мудри, скупоцени бисер,
књигама, блажени, Божија закона и народе осветли.

Друга песма

Словом, срцем и језиком Христа, сина Божија,
проповедао си премудрост,
моћ. и реч оваплоћену, блажени,
беседним течењима удивио си тријезичнике.

Цевница беседна и света, ваистину,
јавио си се, блажени Ћирило,
са гласом светим спасења,
са звуком духовним свирао си красно,
отгонећи сна.

О уме огњени,
о гласна трубо,
о славују певљиви,
о ластавице говорљива,
о језиче слађи од меда у казивањима,
Ћирило блажени, све нас помени.

Седален

Божијим молитвама просветливши своје срце,
просветљавај душу богонадахнутих учења,
и данас пређе у светлост безвечерњу,
те ти сада светлоносну успомену празнујемо
весељем срца, преславни Ћирило,

Трећа песма

Други Аврама био си, блажени,
пресељењем из отачаства,[3]
жељом премудрости велике
као златним ђерданима украсио си се,
лучама пресветлим силно си се облистао.

Копљем речи твојих као Замбрију
пробо си мадијамске јереси припаднике,[4]
што зло одбацише телесни лик
који се јавио у плоти Исуса Назаренског.

Једнакосушту проповедао си силу Светога духа,
оца и сина - тросунчану светлост,
којој бивамо по Божијем сличењу.

Четврта песма

Мишљу својом украсивши се,
благодат се добро изли теби,
на духовне усне, мудри,
и грешнима дубину навођену исушујеш
речима својим.

Стојао си стамено, спомажући по вери, мудри,
злобе подстицања посекао си речју ти,
једнако си верне на Божију стазу изводио,
у град Божији, послушнике.

Препловивши дивно бездан твојом речју,
и казивањима, Ћирило премудри,
из зиме мразне добром вером
у тихост вишњих станишта ушао јеси.

Пета песма

Сном се умртвљује као змија
ко приступи Агаренима и оближњим,
проповедао си у проповедима
једнакосуштаствено слово,
којим спасивши се,
Христа прослављамо.

Као стрела одабрана
јавивши се јеретицима и непријатељима,
имајући у тулцу светом пророке, као што пише,
браниш се божанственим и прострељујеш.

Заволевши- измлада Премудрост истиниту,
за сестру је себи прихватио јеси
и умудривши се Богом, блажени,
постао си философ.

Кондак

Јаким умом и богонадахнутим учењем,
просветљујући свет пресветлим сјајем,
оптекао си као муња васељену, Ћирило свети,
сејао си пресветло слово Божије
на западу и северу и мору и југу,
свет просветљујући учењем својим, свети.

Икос

Пресветло заволевши живот, свети,
и сјајем тросунчаног божаства осветљен,
прошао си као муња васељену,
па северну земљу и јужну просветлио,
а западним незалазна светлост засијала,
те и мени мрак греховни одагнавши, свети,
озго испроси благодат духовну,
јер имаш смелост пред Богом
да се непрестано молиш за нас, свети.

Шеста песма

Беседним свиралама,
мудрим казивањима,
красотом и сладошћу речи својих,
призвао си, блажени,
овце у ограде свете.

Ниси се уплашио, учитељу,
војински да униђеш сам у жидовски пук,[5]
свих народа њихових мудрошћу разруши стубове,
као онај хананејски пророчким беседама.

Тебе свим незнаменованог источника праве вере
молимо, мудри,
доброверија водама златоточним
напајаш свагда синове,
те испуњаваш
као реку течењем цркву Господњу.

Седма песма

Светлости приступивши,
јавио си се светлост уласку,
што је од Бога, о философе,
други Павле постао си делима,[6]
прешао си сву земљу с народима,
од сунца светлије сијајући словом учења,
учитељу блажени.

Отргао си се од снова јеврејских
оштрином речи својих, блажени,
у северним градовима Хазара када се нађе,[5]
ти множину посече, учитељу свети,
као Голијата Давид међу паганима.

Велику те ограду и тврђаву
Панонска земља имајући, блажени,
јеретичка брбљања тријезичника књигама руши,
крепко научена тобом.

Учитеља те мудрог помињући,
вазда Христа прослављамо.

Осма песма

Као скупоцена драга светила Христа
постави блистати се у земљама
црквеним венцима, свети,
којега ради до смрти подвиза се,
умножавајући васпитање верних
разумом и почитовањем.

Павлу блаженоме ученик си био,
чијим делима последујући,
прође до крајева западних,[6]
слово си сејао међ народима Паноније,
а у Риму дух свој предаде Богу.

Као сунце засија на земљи
одасвуд беседама, учитељу,
лучама богогласија просветљаваш
оне што ти поју с вером
и окупљене око раке твојега тела.

Светилан

Као пресветли сјај засија, преподобни,
и просветли омрачене народе полегле у тами незнања -
да верују у неразделиму Тројицу,
у једно божанство,
коме се моли, пребогати,
за спасење твојега стада неозлеђена.

Напомене

1. Према Житију Ћириловом (глава III) млади Константин је у сну за невесту симболично изабрао Софију (Мудрост).

2. Ћирило, црквени отац и александријски патријарх (V век).

3. Као што је Аврам, праотац Израелаца, прешао из Харана у земљу Хананску, тако је и Ћирило из Солуна дошао у Цариград.

4. Замбрија - патријарх Јован, прогонитељ икона (Житије Ћирилово, глава V). Мадијамљани - Агарени, Сарацени.

5. Жидовски пук - Хазари, који су званично примили јеврејску веру.

6. Ћирило је био следбеник учења апостола Павла.

Константин Преславски

Служба Методију
(написана око 894. г.)

Из књиге: "Ћирило и Методије - житија, службе, канони, похвале", Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
Превео: Ђорђе Трифуновић
Словенски извор: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской писъменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 122-127. - А. Теодоровъ - Баланъ, стр. 66-73.

Спомен преподобнога оца Методија, учитеља словенског језика, брата Ћирила Философа

Стихире

Завет благодати васпитача стекао си,
светитељу Методије,
те си био светих слова премудри обратник[1]
и предао си својим људима и стаду њихово учење
којим штујући и поучавајући се у светим књигама,
славе Господа.
Блажимо те достојно.

Методије Блажени,
речима последујући, проповедао си јасно
Оца, родитеља речи,
изложитеља Духу пресветоме,
и још истинитије си исповедао, вапијући:
Од Оца утешитеља исходи,
јасно си говорио,
а не од Сина, што се појави на првом сабору отаца,
којега си говорећи богогласио,
те се с њима моли
Спасу да нас спаси све.[2]

Апостолску благодат неоскудно примивши од Бога,
оче Методије,
штовалац те удостојио пророчанства и чудеса
достојно да говориш пре будућег
као да је садашње, мудри.
Радуј се, слепима гледање,
беси прогонитељу
и болеснима исцелитељу славни,
те нам подај остављење грехова
и велику милост.

Тропар

Свештеника ти, Христе,
творимо светлу свечаност успења,
милости твоје озго подај,
отвори царства двери,
раздреши нашу ужад многих грехова
заступством владике светога ти ученика,
Оца нашега.

Прва песма

Дај, Христе спасе,
једино милосрђе - реч пространу,
молимо се твојој милости
да светитеља ти Методија похвалимо
и тебе прославимо.

Оставивши род и отачаство,
супругу и децу[3], свети учитељу,
у пустињи са светим оцима да живиш
заволео си, преславни.

Злу битку посрамивши, оче,
нечастиву, злу битку грехова мојих
утоли молитвама ти,
учитељу Методије.

Друга песма

О преславни,
ко може изрећи дела и труд Методија,
који пострада од нечастивих тријезичника

Методије свети,
дар ти примљен од Бога -
подај потребницима
што славе просветитеља ти Бога.

Богатство што ми даде, Христе спасе,
блудним живљењем погубих, кукавни,
но обогати ме покајањем.

Седален

Као сунчева светлост са истока засијавши западу, оче,
Христос те послао свима мудра учитеља Методија,
просветљивао си градове многе и земље словима својим,
почитовао си, блажени,
све богодухне књиге учења Пресветога духа,
сада се моли непрестано за хвалиоце ти.

Трећа песма

Земља моравска те има, оче, стену тврду,
којом побеђује јеретике.

С десна стојећи пред Пресветом тројицом, учитељи,[4]
молите да се сачува стадо словенско.

Душу своју и тело оскврних
чинећи недостојности.
Очисти ме Спасе својом милошћу.

Четврта песма

Истинити наследник славног апостола Андроника[5]
јавивши се, свети,
украсио си престол свете цркве панонске,
мудри.

Молимо те, Методије, светитељу славни,
од јеретика разагнано стадо твоје,
сачувај молитвама својим у вери правоверној.

Пучину живота препловећи,
орловски си прелетео, оче.
Изведи ме потопљеног греховима, свети,
молећи се молитвама својим, мудри.

Пета песма

Ти од запада засија, свети, као звезда,
луче своје шаљући до истока и севера и до југа,
славни Методије.

На служби, славни, примљеној
од Христа, спаса милосрдога,
скончао си, светитељу,
као верни раб Господа својега.

Из кала грехова мојих избави ме,
штедри Спаситељу, једини благосрдни,
јер само ти имаш власт, Господе,
да отпушташ грехове.

Кондак

Божаственог и верног Методија
сви успојмо, људи,
и љубављу прославимо
као великог пастира Словена,
служитеља часноучивог,
прогонитеља јереси.
Моли се за све нас.

Икос

Панонског царства сви нови људи
знајући тебе пастира часна,
радујемо се,
делима ти спомажемо,
трудовима и похвалним напорима
тајно тебе почитујемо,
миро многочасно.
Методије светитељу,
моли се непрестано за све нас.

Шеста песма

Вама се, свети,[4] хвали славно Солунски град,
Ћирило свети и Методије,
Мезија и Панонија и Моравска земља, блажени,
слави и вапије:
Благословен Бог.

На камену ти вере утврдио си ноге своје, блажени,
и не подиже Бог против тебе зле духове,
већ као храбар борац противећи им се,
појао си:
Благословен Бог отац.

Од разбојника ме избодена и рањена
помилуј, Христе, молим ти се
и изли на ме уље милости твоје
да те усхвалим:
Боже, благословен јеси.

Седма песма

Славан си био, свети Методије,
лукавства вражија си оборио,
учитељу премудри.
Појте кличући,
благословите сва дела Господа,
појте и преузносите.

Архијереј си био попут Арона,[6]
жртвујући, блажени, јагње,
рукама својим светим раздао си
вернима уз појање:
Благословите сва дела.

Греховна зла ноћ ме, Христе, снађе
и зло омрачи душу моју.
Молимо ти се, Боже:
Просветли и на покајање изведи
певаче ти ва веки.

Осма песма

Поју ти, блажени, земља Моравска,
часно твоје тело имајући,
и Панонска, светитељу, просветљена тобом
и њени људи сакупљени
да празнују твоје име.

Имајући, свети,[4] распре о Светој тројици,
Ћирило преподобни и Методије светитељу,
сачували сте стадо своје свето
у земљи страној.
Узрастајте стадо своје молитвама, блажени.

Молећи се, учитељу свети,
падам сада пред тебе -
мало ово певање прими
и моли код спаса Христа
отпуст греховима мојим.


Служба Методију - Напомене

1. Односи се на Методијеве преводе (обраћање) на словенски језик.

2. Методије је исповедао учење источне цркве - да свети Дух произлази само од Оца. Западна црква је учила да Дух произлази од Оца и Сина, што је довело до велике шизме између две цркве. Први сабор отаца - I никејски васељенски сабор 325. године.

3. Остављање супруге и деце - симбол одрицања од световног живота.

4. На неколико места писац се не обраћа само Методију, већ и једном и другом брату истовремено.

5. Према предању Андроник је био један од седамдесет Христових ученика, а затим бискуп у Срему.

6. Арон - старији Мојсијев брат, први израелски врховни свештеник.

Непознати писац

Похвално слово Ћирилу и Методију
(написано пре 885. г.)

Из књиге: "Ћирило и Методије - житија, службе, канони, похвале", Српска књижевна задруга, Београд, 1964.
Превела: Ирена Грицкат
Словенски извор: П. А. Лавров, Материалы по истории возникновения древнейшей славянской писъменности, Ленинград, АН СССР, 1930, стр. 87-93.

 
Слово похвално светим и преславним учитељима словенскога народа, који су створили писмо његово и превели Нови и Стари закон на језик његов, блаженом Ћирилу и архиепископу панонском Методију

Пошто је Бог и спас наш Исус Христос великим и неизреченим човекољубљем[1] узљубио род људски, не могући трпети да створење његово обузето буде ђавољим лукавством, добровољно смирење прими и оваплоти се од Светога духа и од пречисте и славне Богородице и присно деве Марије; "на земљу се јави и с људима поживе,"[2] сав у лику тела нашега. Лик му је био тело,[3] да би они који умиру у Адаму, у Христу Исусу оживели.[4] Он је, према апостолу, мир наш, који обоје у једноме створи те преграду непријатељства разруши; и пошто је крстом уништио мржњу[5], први је био од оних што се дигоше из мртвих[6] који собом управи људски род према бесмртности. Узневши се на небеса седе с десне стране величанског престола, на висинама.[7] Заповест даде поученом роду људскоме, желећи, кад последња времена настану, да дође и да суди живима и мртвима и да да свакоме према делима његовим као праведни судија. Јер он неће смрт грешникову, него преобраћање[8] и покајање; не напусти створење своје милостиви Бог, и не заборави дело руку својих, него и за те године и та времена изабра муже и показа дела њихова и подвиге људима, да би, на њих се угледајући, живот бесконачни обрели. По томе бејаху пророци и апостоли, мученици и праведници и учитељи. А то се збило и у овај век наш: речено је да ће слепи прогледати, глухи да ће чути књишку реч[9] и да ће сви на разним језицима о величини Божијој узговорити.[10]

Бејаше у граду Солуну муж неки по имену Лав, човек непорочан, пун истине, богоштовалац, чист од сваке злобе,[11] који испуњаваше заповести Божије према Јову, живљаше у кроткости и страху Божијем. И роди седам синова као и онај, о којем пророк говори: Блажен муж који се Бога боји, који веома стреми заповестима његовим; силно ће на земљи бити семе његово и род праведника ће се благословити, и слава и богатство биће у дому његовоме, и правда његова пребиваће у веке векова.[12] Из тога корена издигоше се два светла, два изданка светлозарна, који богомдани плод на себи ношаху и који непорочан живот од младости имаху. Јер они створише себи премудрост као сестру, и њоме украсише душу и ум, и један другог престизаху мудрошћу, цватући стално као цветци миомирисни.

По рођењу је млађи био блажени Константин, али је он умом и врлинама високо летео, као орао на духовним крилима: богозарним сјајем ума просвећен будући, постаде сасуд изабрани Светоме духу,[13] те зрачећи свима учењем философским, неисцрпна ризница поста. И као извор испуњавајући сву васељену, напоји жедне речи Божије, као што рече сам Господ Бог наш Исус Христос: Ономе који верује у мене, као што књиге зборе, реке из нутрине потећи ће водом живом,[14] то ће рећи дарови животворнога духа. Јер он ускипте у њему, изли се на усне његове и сву васељену слашћу узвесели, сејући реч свакоме народу према разуму његову. Бејаше му дат дар духовни, као апостолу,[15] да на разним језицима беседи.

Старији пак брат његов, преблажени Методије, из младих дана световна достојанства поче да прима. Он мудрошћу бејаше као цвет миомирисни у цветању, и од свих властодржаца вољен бејаше. Јер је у говору био као Соломон, износио је дивне приче и поуке и питања из дубине срца, и у служби је свакоме мио био, али се и као окриљен појављивао и у ратовању страшан био, као Самсон и Гедеон и Исус Навин. Зато и војводски чин стече, али мало време буде у њему. И разумевши многометежни овај свет, који као сен пролази бескорисно, и пошто уз то господњу реч као стрелу у срце своје прими, рече он: Каква је корист човеку, ако и сав свет стекне, а душу своју испразни или погуби? И шта ће човек дати у замену за душу своју?[16] И заменивши земаљско за небеско, и пролазно од себе одгурнувши и презревши, крену у вечно. Отишавши на Олимп, замонаши се у црне ризе, у очекивању да прими белу и вечну одежду анђеоску. И бејаше у послушању код свих, покоран и смеран у бдењу и молитви, у недоступном тражењу и служби, у особитом пошћењу, у сталној трезности, у очишћењу духовном, у плачу благом, пуштајући из очију извор као реку којом измиваше све тело своје; не познаваше телесног одмора никако, него сваке ноћи стајаше, од залазећег сунца до излазећег, не пружајући сна очима својим, нити капцима дрема, ни покоја веђама својим,[17] поучавајући се у псалмима и појањима и песмама духовним.[18] Паштио се да достигне живљење светих отаца; једне је престигао у кроткости и ћутању, друге увелико у посту и бдењу и молитви и смирењу.

И тако познат поста међу свим оцима, подобан великоме Арсенију и Антонију и Сави, животе свих њих собом отеловљујући.[19] А милостиви Бог, видећи га где у толиком пориву пребива, учини у срцима братије тако да се она, гледајући подвиг његов необичан у служењу Богу, међу собом дивљаше и прослављаше Бога који одозго благодет даје свакоме ко се труди њега ради. Тако би све док патријарх, чувши за подвиг његов, не поче га наговарати да буде постављен за митрополита у неком часном месту; и не могавши га на то приволети, постави га за игумана у манастиру који се звао Полихрон, где бејаше 70 отаца. И примивши се тога, пребиваше ту као бестелесан увек у молитвама, свакоме служећи свачим, да би све придобио.[20]

Свете књиге о таквима говоре у похвалним речима: Изнаћи ће се премудрост од древних; поживите у пророчанствима, сачувајте повести мужева славних, и изиђите у симболима прича, сред велможа послужите и пред вођама се јавите; преко земаља туђих народа проходите, и добро и зло ће у људима кроз вас бити искушено. Срце своје израна дадоше да буде Господово, који их створи; и пред вишњим помолише се и отворише уста своја молитве ради, и због грехова својих помолише се. А ако то Бог пожели велики, разумним ће се духом испунити; он ће источити реч и мудрост. Они се у молитви исповедише Господу; он ће објавити реч и учење њихово. И у закону завета Господњег похвалише се, и многи ће узвеличати разум њихов, и до века неће престати и неће одступити од њих, те ће име њихово живети од колена до колена. Мудрост ће њихову приповедати народи и похвалу им изрицати црква,[21] чији су они били крепки трудбеници и непоколебљиви стубови, постављени на тврдом камену вере, следбеници праотаца и патријараха по вери и подвигу. Њихова су дела и прегнућа собом довршили, као што и велики патријарх Аврам, праотац Христов, вером пресељеник и дошљак у земљу туђу, другом Божјим назван би и за веру обрезање прими; он се у вери оцем многих народа нарече.[22]

А ова два света и преславна оца и учитеља, истом вером украшена, исте врлине остварујући, пресељеници бејаху из отаџбине своје и дошљаци у земљу туђу. Они закон од Бога примише, не за своје племе као Аврам, него за народ који не разумеваше десницу Божију,[23] већ. се ропски клањаше као Богу ономе на шта се намери: твари уместо творцу. Они примише завет не путем обрезања, као Аврам, него путем крштења ради опроштења грехова, које у веке траје, пошто је тако од самог Бога нашега Исуса Христа извршено и предато. И Мојсије такође, са Ароном међу свештеницима својим,[24] постаде Богом за фараона.[25] Мукама различитим Египат намучивши, Божије људе изведе из ропства њина, преко дана помоћу стуба облачног а преко ноћи помоћу стуба огњеног; раздвоји море и спроведе их у пустињу по суву а противнике поврже у бездан. У пустињи их напоји, расекавши камен, и хлебом анђеоским[26] засити их, и прими измољени од Бога закон, Божијим прстом написан на плочи каменој, и предаде га људима на чување и на послушање.

А ова два преблажена и богоугодна човека бејаху ништа мања од оних, истим духом одозго напојени; двогубом благодети удостојени изведоше људе из премрачног ђавољег мора, мисаоног фараона[27] потопише и сву силу његову истребише. Вером својом наоружани и силом крсном, не уведоше људе у пустињу, него их на светлост богоразумља упутише; не истераше воду из камена, као онај, већ источену крв и воду из пречистих ребара Господа нашега Исуса Христа, те верницима вечну храну и бесконачан живот ради спасења предадоше.

И пошто су закон Божији сугубо[28] превели, новоме народу предадоше га створивши слова за њега. Оно што се од премудрих скрило и од разумних, то се открило деци[29] у последњи век помоћу њих. То не беше на плочама каменим написано, већ на плочама срдаца извезено[30], и не кроз облак и маглу и буру изречено, него од самога Господа Исуса Христа извршено и предато. Они не беху слуге мрака, већ истине проповедници; они нису шкропили крвљу јунаца и јаради, већ. су шкропили и очишћавали нечист светим крштењем, ради телесне чистоће. И нису само тело очишћавали, него су душевну свећу у њиву срца свима посејали; и нису били проповедници ни служитељи заклане жртве, већ. бескрвне и мирне духовне службе слуге и извршитељи, апостола савезници, јер тога ради и бејаху изабрани.

Пошто су свесно крст на раме примили,[31] сву васељену обиђоше испуњавајући поуку. Али у оним земљама у које нису стигли, било због задржавања на путу, било због мноштва других околних земаља, ту су се ови појавили као сунчани зраци, светлошћу богоразумља осветљавајући сав свет, и по њиховим стопама иђаху и истим духом напојени бејаху од Бога, и исте речи бејаху проповедници и нови апостоли, који нису на туђем темељу своје дело саградили, већ су од почетка писмо замислили и уклопили га у нов језик.

А после синуше као јутарња звезда, која примајући од сунца светлост светлијом бива.

Као што радници најамници у винограду, пошто су поделили муку дневну и јару заједно с онима коју су у једанаести час дошли, удостојени бејаху у истој мери Божије благодети,[32] тако су и у последњи век, на исто дело, дошла ова два нова проповедника и светионика целе васељене, и они су, препојасавши бедра добрим подвигом и крепком вером, проходили стопама својим као сунце кроз тамна места, и осветљавали их, и сваку маглу јеретичку и паганску разагнали духовним огњем, не поштедевши својих душа ни телеса, увек се борећи према правој вери, да би слатко испили Христову чашу.[33]

Међу Сараценима и Козарима пребиваху непобедиви; и као што некада Давид иноплеменика савлада, укротивши гордост његову и предосетивши свету Тројицу у своја три камена, и својим му мачем главу одсече, те прими хвалу у тминама од синова Израиљевих, - тако су се и ови оци, тросуштаственог божанства слуге и проповедници, обрели у сабору сараценском и жидовском.

Они су својим књигама и говором Махметове лажи и жидовску злобу као духовним мачем одрезали и истребили као кукољ, те их спалише по духовној благодети, а реч Господњу посејаше као пшеницу у њиви срца, и све људе насладише медоточивим речима.

Они су превечно божанство јасно исповедали, те објаснили да се у истом бићу и у равном сјају налазе Отац и Син и Дух свети.

И тако уловише као рибе у словесну мрежу и крстише међу Козарима часна чеда, двеста људи, без жена и деце.

И троструку похвалу од свих цркава примише. Отуда пређоше на западне стране, благовестећи реч Божију народу новоме. Сав црквени закон преведоше с грчкога и у њиховом језику предадоше им. Пошто су тројезичну заблуду оповргли, уништише је и као кукољ од пшенице одбацише те цркви чисто и свето жито предадоше.[34] У западним и панонским и моравским земљама као сунце грануше, мрак греховни одгонећи и просветише људе писменима, а ученике научише испуњењу црквенога чина.

И тако путовање извршише, стигавши до римскога пута, да би се апостолском престолу поклонили, носећи са собом духовни плод на освећење. Чувши то, апостолов намесник Хадријан изиђе им у сусрет далеко од града римскога, и прими их као анђеле Божије; и пошто му драго би учење њихово, постави блаженога Методија за свештеника, као и ученике њихове.

Приближи се време да покој прими свети отац наш и учитељ Константин Философ. Добивши од Бога откровење о покоју својем, обуче се у црне ризе и прорече дан преминућа својега, и остаде до тога, педесетога дана, веселећи се и славећи Бога. И тако почину у Господу лета 6377[35], те се сједини с оцима својима и пророцима и апостолима и мученицима и свим светима. И положише га у цркву светога Климента, где потекоше многа исцељења од часне раке његове. Наиме, слепи почеше да се расветљују, немоћни да се исцељују, беси излажаху. Видећи то, Римљани се још више предадоше светињи његовој, посветивши пречасног и богоносног Методија на архиепископство, на престо светог Андроника апостола, једнога од седамдесеторице, у Панонији. И послаше га у земље словенске да поучава народ њихов, и овако написана би посланица кнежевима земаља тих, Растиславу и Светопуку и Коцељу:

"Хадријан епископ, раб свих Божијих раба, Растиславу и Светопуку и Коцељу. Слава у висинама Богу и на земљи мир и међу људима добра воља.[36]

Пошто смо од вас дознали за духовне радости, које имате на спасење своје, ево посласмо брата нашег часног Методија, посвећеног на епископство, у земље ваше, као што сте нас молили, да вас научи, преводећи књиге на језик ваш. Нека се испуни пророчанска реч, која гласи: Хвалите Господа сви незнабошци и прославите га сви људи[37], и нека сваки народ исповеди Исуса Христа као Господа, у славу Богу оцу, амин[38]. И у Јеванђељу рече Господ, шаљући своје ученике: Идући научите све народе, крстећи их у име оца и сина и Светога духа, учећи их да чине све што вам заповедих, јер ја сам с вама у све дане до конца века, амин.[39] А ви, чеда љубљена, послушајте учитеља Божијег, јер вам је у последњи час дат, спасења вашега ради. Учећи се разумно, достојне ћете плодове створити, и примићете венац вечни, у овом и у будућем животу. Са свима светима у веке, амин".[40]

Пошто је Методије дошао у крајеве моравске, сви људи радосно изиђоше њему у сусрет и примише га као анђела Божијег. И отворише се очи слепих и уши глухих прочуше, и незнабошци, дотле мађијом забављени, узглагољаше славу Божију. И на она иста уста на која су раније поклоњења нечастивоме била чињена и на свим местима Бог био хуљен, на та уста су деца разумне и чисте службе Богу почела да врше за цео свет. И на сваком месту прослави се Бог на новом језику, којему се јави нови проповедник и апостол и засја као сунце и таму незнања прогна и просвети срца свију светлошћу богоразумља; кроткошћу и слашћу и љубављу све људе к себи приведе. Тако изврши свој задатак и веру одржа; и украси цркве песмама и певањима духовним, и тако почину у Господу лета 6394[41] и присаједини се оцима и патријарсима, Авраму и Исаку и Јакову и свима се уподоби, свих њих лик на себи понесе. Једнима раван поста, од неких би мањи, а неке превазиђе снагом духовном, благодети и подвигом. Заблиста, као сунце зрацима, својим излагањем речи; и кад се сетим његових медоточивих речи, немају се с чиме упоредити те духовне сласти.

И стога, какву ћу похвалу створити за вас, који сте се толико трудили Христа ради у источним и западним и северним крајевима, не тражећи ништа пролазно и трошно, него вечно и бесконачно?

Крст господњи мужаствено примивши
и тиме откравивши земљу, слеђену под грехом,
посејасте духовно семе
и цркви чисто жито принесосте -
учење које сија дневном светлошћу.
Њиме као светионици светлите по целом свету,
прогнавши бесовску хулу и сву јерес,
јер бејасте велики стубови Христове цркве.

Небески људи а земаљски анђели,
ви у телу бестелесни живот стекосте.
Блажена утроба која вас је носила
и која је отхранила два класа многоплодна,
којима сте заситили гладне народе,
и жедне напојили животним пићем:
неисцрпну храну источили сте обилато за све.

Ко вам може достојну хвалу изрећи?

Ви сте се јавили, равни небесима,
и све поднебесно прошли сте стопама својим,
свет сте сав обасјали.

Благословен нека је језик ваш,
којим посејасте духовне речи,
на спасење безбројним народима.

Примивши од Бога богонадахнуте даре,
мрак незнања одасвуд прогнасте,
показујући собом узор за све
и из уста духовну сладост истачући.

Постали сте рушиоци васцелог паганства,
непријатељи јеретика и прогонитељи бесова,
светлост омрачених, учитељи нејачи,
неисцрпна храна за гладнике,
непресахли кладенац за жеднике,
нагима обилне одеће даваоци,
убогима помоћници,
путницима домаћини,
болницима посетитељи,
нападнутима заштитници,
слепима светлодавци,
и захваћеним таласима животнога мора
велика нада,
стена и покров онима што у вама
траже прибежишта,
Јудејима противници,
свете Тројице исповедници,
извршитељи Божије воље
и Божије величине слуге,
извори Божије речи,
непорушни стубови Христове цркве,
печат правде, штит вере, шлем спасења,[42]
клас многоплодан, лоза медоточна.

Ваше су речи саће медовно,
којим насладисте сву васељену.

Ви сте као бисер многоцен источили блага Господња,
ви, пребивалишта Божије воље,
обитавалиште Светога духа,
сасуди изабрани,
који пронесосте име Христово по свој земљи,[43]
крст на себи поневши,
пролазно презревши
и насладу вечитих ствари примивши.

Увек преподобни и истински пастири,
молите се усрдно за своју изабрану паству,
одгонећи страсти и беде и напасти.

Просветите нашег срца очи
и учврстите ум
да достојно следујемо по стопама вашим.
И узимајући нам немоћи наше,[44]
одозго силу подајте,
да ми, достојно у Христу поживевши,
наследници постанемо прегнућа ваших
и проповедници праве вере коју сте пренели.
Да сви једногласно прославимо тросвето
божанство,
Оца и Сина и Светога духа,
сада и увек и у веке векова, амин.

Похвално слово Ћирилу и Методију - Напомене

1. Павлова Посланица Титу III, 4.

2. Варух III, 38.

3. Павлова Римљанима VIII, 3.

4. Павлова I Коринћанима XV, 22.

5. Павлова Ефесцима II, 14, 16.

6. Павлова Колошанима I, 18

7. Павлова Јеврејима I, 3.

8. Књига Језекија XXXIII, 11.

9. Књига Исаије XXXV, 5.

10. Откривење Јованово, II, 4, 11.

11. Књига о Јову, I, 1.

12. Псалми CXI, 1-3.

13. Дела апостола IX, 15, 17.

14. Јован VII, 38.

15. Павлу.

16. Матеј XVI, 26.

17. Псалми CXXXII, 4.

18. Павлова Ефесцима V, 19.

19. Арсеније (350-445). Антоније (III век), отац монаштва, египатски пустињак. Сава Освећени Јерусалимски (VI век) чије је име носио Сава Немањић.

20. Павлова I Коринћанима IX, 22.

21. Сирах XXXIX, 1-14.

22. I Мојсијева XVII, 5.

23. Књига Јоне IV, 11.

24. Псалми XCIX, 6.

25. II Мојсијева VII, 1.

26. Псалми LXXVIII, 25.

27. Мисаони фараон - Сатана.

28. Ћирило и Методије су двоструко (сугубо) превели Свето писмо: на нов језик (словенски) и новим писменима.

29. Матеј XI, 25.

30. Павлова II Коринћанима III, 3.

31. Апостоли.

32. Матеј XXI, 1-16.

33. Матеј XX, 23.

34. Матеј III, 12, XIII, 30.

35. 6377, од створења света, а 869. од Христова рођења.

36. Лука II, 14.

37. Павлова Римљанима XV, 11.

38. Павлова Филибљанима II, 11.

39. Матеј XXVIII, 19-20.

40. Видети Хадријаново писмо у Житију Методијевом, глава VIII.

41. 6394. од створења света, а 885. од Христова рођења.

42. Павлова Ефесцима VI, 16-17.

43. Дела апостолска IX, 15, 17.

44. Књига Исаије LIII, 4.

Непознати писац (IX век)
Превела Ирена Грицкат

Канон Ћирилу и Методију

Према књизи: Климент Охридски, Константин Преславски и непознати писци, Ћирило и Методије (житија, службе, канони, похвале), приредио Ђорђе Трифуновић, Српска књижевна задруга, Београд, 1964


Спомен светих учитеља словенског језика
Ћирила Философа и Блаженога Методија

Прва песма

Какве достојне да вам спевам похвалне песме, богословесници!
Дар светлости с висина ми пошаљите,
да достојно успомену вашу успојем.

Израна си младост беспорочну изабрао себи
и владику свога следио,
свети Ћириле блажени.
Стога те свако створење прославља достојно.

Ти источи росу Божијега духа,
примивши је од Бога, свети.
Као гром загрме по разним странама,
сејући реч међу незнабошцима.

Други Илија, као раван, јави се на земљи,
Методије свети,
све јереси сажижући богонадахнутим учењем.

Трећа песма

Лествица се изабрана јави,
философе богогласни,
све људе учењем на небо узводећи.

Живот сличан анђеловом на земљи проживевши,
премудри Константине,
ти достојним учитељем свију назван би.

Мисаоног фараона у море животно потопи
и као изабрани војник Христа Бога дође,
Методије.

Свештеничку службу узносећи пред Бога,
постаде достојан и раван анђелима,
оче Методије.

Четврта песма

Ликујући с анђелима на небесима,
усрдно за нас се моли,
невоље све одгонећи
и напасне патворе и беде рушећи,
Божији гласу;
с анђелима и пророцима и апостолима
за нас се моли.

Очистивши измлада, свети, душу и тело своје,
ти постаде достојан сасуд пресветоме духу,
оче Кириле блажени,
и просветивши се њиме сијаш у свету,
исцељење свима обилато пруживши,
преславни.

Стопама сву васељену посвети,
богогласни оче Методије,
ширећи реч на све стране
на новом језику.
И стога те, благи, све што је створено прославља,
твојим речима просвећено.

Створи се нови Павле, премудри,
сав свет придоби за Бога,
крст Христов добровољно на себе узевши.
Дође на запад, светитељу,
лаж идолску сву разарајући,
све јереси, блажени, истребљујући.

Пета песма

Ти поцрпе философову мудрост
и бездане Божије ризнице,
и озаривши се тиме,
расеја реч међу народе нове.

Превазишао си анђеоске чине, мудри,
и на земљи се као бестелесан јавио,
Христовим зорама васељену просвећујући.

Ти искорени идолску лаж безбожну,
истачући сласт Божије речи за све,
свети Методије.

Ти близу Божијег престола, свети, стојиш,
усрдно се моли за нас,
који верно успомену твоју чувамо.