***

А после свега овога учини да свима буде јављено дело овога премудрога и дивнога мужа, и благословивши свет свој, остави од Бога дану му владавину и све много своје изванредно и различно, пошто се Богу тако изволело и пресветој Владичици Богородици да му неизрециву и свету жудњу засити. Раздавши све своје имање ништима, изиђе од владавине своје и деце своје и жене своје, богоданога првога венца, јер овај не постаде учесник другога брака, но учини себе заједничарем неисказанога и часнога и светоанђелскога и апостолскога образа, малога и великога, и би му наречено име господин Симеон, месеца марта 25, на Свето Благовештење године 6703 (1195). У исти дан и богодана му жена, која је била госпођа свој српској земљи, Ана, и она прими овај свети образ, и би јој наречено име госпођа Анастасија.

Када је ово било свршено, отац наш господин дође у наш манастир, који и сазда. Свету Богородицу Добротворку, а госпођа Анастасија оде ка Светој Богородици у Рас. А овај предивни блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, пребиваше међу нама у свакој благоверности и чистоти, преуспевајући и учећи све духовним подвигом, говорећи нама који смо око њега: "Узмите јарам мој на се и научите се од мене да сам кротак и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим. Јер јарам мој је благ, и бреме моје је лако"(22). Јер ваистину отац наш господин Симеон сатвори писано у јеванђељу, продаде све што имађаше и купи једини бисер бесцени(23), Христа, ради кога све учини, и уподоби се заповести ономе младићу, што му Спас заповедивши рече: "Ако хоћеш да будеш спасен, иди и раздај све своје имање ништима, и узевши крст пођи за мном"(24). Блажени овај старац све ово испунивши, остаде у овом нашем манастиру две године, и умножи стадо Христово монашкога чина. И зажеле на виши духовни степен узићи, видевши како Свето Писмо каже: "Уклоните се од места својих и рођења свога, јер ниједан пророк није примљен у својем отачаству"(25).

Зато и богољубиви господин Симеон зажеле опет отуда да изиђе и странствује, да собом испуни све речено, и нађе реч која каже:

"Они који се уздају у Господа
уподобише се Гори Светој,
што се никада неће поколебати
непријатељским напастима".

Јер тако зажеле изићи прво ради светога места, а друго ћу вам укратко казати.

***

Овај блажени господин наш Симеон имађаше три сина. Један најмлађи - не могу га назвати сином, већ робом - кога љубљаше изнад свих, а и овај му неодступно работаше. Јер овај као млађи међу свом браћом и најмлађи, и, просто рећи, видевши немоћ своје природе и умножење грехова својих, учини као и блудни син, оставивши доброга оца и господина, и блажену матер госпођу своју, и благородну, нећу казати браћу, већ господаре своје, и обнажи све безумљем својим. И отидох у тушу страну далеко, хранећи се са свињама, и не насићаваше се њихове хране, мртав би и не оживе, изгубљен беше и на нађе се(26). Јер ради овога блажени отац господин Симеон зажеле ићи у Свету Гору, да као пастир добри потражи одбегло јагње, и да га узевши на раме принесе ка Оцу своме и ка својој вољи, и да од Бога добије награду ради устрањења од својих, да испуни другу жељу срца свога и да нађе љубљено и заблудело јагње своје. И разгоревши се Духом мољаше се Богу, говорећи:

"Цару славе, једини бесмртни, Оче неба и крепости, и који промислом своје доброте нећеш да погине ниједан човек, него да се сви спасу(27), не остави мене да погинем! Јер знам да је велика милост твоја на мени и сада те, Владико, молим, да ми да скончам ову трку!"

И ово рекавши посла по богодаровне му синове. Када су се они састали са свом властелом и бољарима, и опет по други пут давши им благослов, отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра 8. дан, године 6706 (1197). А господину сину своме, који је остао у богоданој му области, заповеди да се брине о свему заповеђеном и о овом нашем манастиру, и да се труди о даљем напретку његову. А блажени отац наш и ктитор господин Симеон, одлазећи постави игумана овом светом месту, изабравши преподобна мужа, по имену Дионисија јеромонаха, и предаде му да се брине и да снабдева стадо Христово, које је у овом светом месту.

***

А он, блажени, дође у Свету Гору месеца новембра 2. дан. Богоносни и преподобни оци, који живљаху у Светој Гори, примише га с радошћу и с великом почашћу. Прво се усели у манастир Ватопед, јер ту и нађе жељено, заблудело своје јагње; и целовавши га и узевши га на своје раме, како доликоваше, и постави га себи у службу.

И оставши ту мало времена, овај блажени хтеде да као што и овде оправда царство своје, тако и тамо зажеле да нађе место спасења свима који долазе одасвуд. И измоли у цара кир Алексе, пријатеља свога, пусто место ради устројења манастира у Светој Гори. И узе мене грешнога из Ватопеда у место то, и уселисмо се. И преподобни отац наш остаде са мном у Светој Гори годину и пет месеци. Ко може исказати подвиге и трудове овога блаженога? Јер, ваистину, сви који су живели у околним крајевима, дивљаху му се гледајући на њему неисказана Божја сахођења, и долажаху к њему на благослов. И ту се преосвећени и богобојажљиви и христољубиви и црнорисци и цео освећени клир Свете Горе не раздвајаху од њега, дивећи се толикој смерности и примеру кротости и учитељу поста и последнику учења светих јеванђеља, према реченом: "Кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга"(28); и, "ако не будете незлобиви као деца, нећете ући у царство небеско"(29). И опет: "Блажени су ништи духом, јер је такових царство небеско"(30). "Блажени су кротки овде, јер ће тамо бити наследници царства небеског. Блажени су гладни и жедни овде, јер ће се тамо наситити. Блажени су милостиви овде, јер ће тамо бити помиловани. Блажени су чисти срцем, јер ће вазда Бога гледати"(32) и друго остало. Јер блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, остаде извршитељ свега овога, и није био зазоран ни у којем добром обичају, но прими спасење са онима који живе Христа ради.

И стиже на ливаду мира, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима поју слатке птице, где слушавши и поживе мирним и неметежним и богоугодним животом, укоренивши се добро у правој вери и светло сијајући, стојаше као дивно дрво у добром пристаништу, то јест Светој Гори. А посред ове нађе некога жељенога монаха као слаткогласну птицу и пустинољубну грлицу, милу утеху христољубиву старцу, и некада од њега отхрањено јагње, изданак од плода његова и цвет од корена његова, а ту је и добри мирис. Јер, ваистину, зажеле и почину на ливади красној, на којој појаше птица мењајући гласове, и насићиваше се са пет премудрих чула: гледањем, слушањем, мирисом, гласањем и додиром птице. Јер изиђе из отачаства свога на ону свету ливаду, то јест у Свету Гору, и нађе некадашњи манастир, то јест Милеје, Ваведење свете и преславне Владичице Богородице, разваљен сасвим од безбожних ратника. И други већи подвиг узе и потруди старост своју, и мене, ако и недостојна, кога је имао код себе где му работа. Као што овде обнови и устроји све, тако и то свето место подиже, да нас ни тамо не лиши обновљења и помена и уточишта.

И скупивши ту довољно монаха, постави некога преподобнога мужа по имену Методија монаха. И управивши све што је на довољство манастиру и онима који живе у њему, остаде ту осам месеци, вршећи подвиге и неисказана духовна дела, која не може исказати ум човечји. Јер не само ту у манастир свој, него и у свој тој Светој Гори и свима ту манастирима даде преизобилне милостиње, на помен себи и свему своме наследству.

***

У 7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити. И ту одмах блажени старац господин Симеон позва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога, и поче ми са тихошћу говорити свете и часне и слатке речи:

- Чедо моје слатко и утехо старости моје, "сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твога, сачува их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде. Сине, пази на моју премудрост ка мојим речима прилажи твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај усана мојих казујем ти"(33). "Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје"(34). "Сине мој, послушај ме сада и биће блажен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле примиће себи досаду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обличавај зле, да те не омрзне. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан Господња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваким добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота"(35).

И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, и слатко целовање дарујући ми поче говорити:

- Чедо моје вазљубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево већ приспе време нашега растанка; ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да се испуни речено: "Земља си и у исту земљу ћеш поћи"(36). А ти, чедо, не тугуј гледајући моје разлучење, јер ова је чаша свима заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка.

И подигавши своје пречасне руке и положивши их на главу моју, говораше:

- Благосиљајући, благосиљам те! Господ Бог благословен и поспешиће спасење твоје, и нека ти место земаљског даде благодат и милост и царство небеско, и нека исправи пут течења твога, којим раније од мене потече, имајући нераздвојну са собом, овде и тамо, моју иако грешну молитву!

А ја павши ничице на његове пречисте ноге, са сузама говорах:

- Многих и великих дарова насладих се од тебе, блажени господине мој, Симеоне! Заборавих све, ја јадни и неблагодетни, помешах се са несмисленом стоком и уподобих се њима, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, пун срама, лишен слободе у Бога, осуђени од Бога, оплакани од анђела, на смех бивајући бесима, обличаван од своје савести, злим делима својим посрамљен. И пре смрти мртав сам, и пре суда сам себе осуђујем, пре бесконачне муке сам себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, неисправљени, због твојих пречасних молитава, неко мало олакшање добио у страшни онај долазак Господа нашега Исуса Христа!

А када је дошао 8. дан тога месеца, рече к мени:

- Чедо моје, пошљи ми по оца духовнога и по све часне старце Свете Горе, да дођу к мени, јер се већ приближује дан исхода мога!

И пошто је извршена заповест његова, дође множаство монаха као добромирисних цветова који цветају и у тој светој пустињи. Када су дошли к њему, мир и благослов примише међусобно, не даде им отићи од себе, и говораше им:

- Останите код мене док тело моје, опевавши га светим и часним вашим песмама, не погребете!

А блажени старац од седмога дана па све до смрти своје не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше светим и пречистим тајнама, телом и крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

***

У 11. дан тога месеца видех га како се спрема за одлазак и рекох му:

- О, блажени господине Симеоне! Ево се већ спрема благи твој исход у покој твој. Да, већ сам чуо како си благословио наследство своје, али и сада им подај свој последњи благослов!

А он подигавши руке, поче са сузама говорити:

"Тројице света, Боже наш, славим те и благосиљам те и молим те, и представљам те, јер по трећи пут дајем благослов наследству моме. Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, Авраамов, Исааков, Јаковљев и семена праведнога, сачувај их и укрепи у држави бивше владавине моје, и помоћ пресвете Богородице и моја, иако грешна молитва нека је са њима од сада и до века. А пређашњу заповед дајем им: Имајте љубав међу собом!(37) А ко од њих одступи од онога што сам им ја наредио, гнев Божији нека прогута њега и семе његово!"

А ја сам на све то рекао:

- Амин!

А када је дошао 12. дана тога месеца, рече:

- Чедо моје, донеси ми пресвету Богородицу, јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој.

И када је била извршена заповест, и вече када је наступило, рече:

- Чедо моје, учини љубав, положи ме на расу која је за мој погреб, и спреми ме потпуно на свети начин, као што ћу и у гробу лежати. И простри рогозину на земљу, и положи ме на њу, и положи камен под главу моју, да ту лежим док ме не посети Господ да ме узме одавде.

А ја све испунивши, изврших што ми је он заповедио.

А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу такова неисказана Божја провиђења. Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хтеде да се лиши ниједне ствари духовне, него му Бог све испуни. Јер, ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога трептаху све земље, тај је изгледао као један од туђинаца, убог, расом обавијен, где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањају, а он скрушено моли да свију проштења и благослова.

А када је настало ноћ, пошто су се сви опростили и били благословени од њега, отидоше у ћелије да врше службе и да се мало одморе. А ја и једнога јереја оставих са собом, па остадосмо код њега сву ту ноћ.

А када је дошла поноћ, утиша се блажени старац, и више ми није говорио.

А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и црквена служба, одмах се просветли лице блаженога старца, и, подигавши очи к небу, рече:

"Хвалите Бога међу светима његовим,
хвалите га и на тврђи силе његове!"(38)

А ја му рекох:

- Кога виде те говориш?

А он погледавши на ме, рече ми:

"Хвалите га и на силама његовим,
хвалите га и по премногој владавини његовој!"(39)

И пошто је ово рекао, одмах испусти свој пребожаствени дух и усну у Господу.

А ја павши на лице његово плаках горко и дуго, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа.

***

Чувши за то сви стадоше долазити па се дивљаху просветљености лица његова, и говораху:

- О, блажени Симеоне, који си се удостојио да видиш такво виђење на крају, Владику светога како ти даје благодат за подвиге трудова твојих! Зато си, веселећи се, изрекао слатки глас при изласку душе твоје:

"Хвалите Бога међу свима његовим,
хвалите га и на тврђи силе његове,
хвалите га и по премногој владавини силе његове"(40)

Блажен ћеш бити свуда, зато и блажени глас изрекао јеси!

И после тога, преподобно тело његово узевши, са чашћу постависмо га посред цркве, као што је обичај.

Када се свршила јутрења и када су се сабрали безбројни монаси, почеше часно појати уобичајене песме око преподобнога тела, и извршише речено: "Они који се боје Господа, славе га"(41). И тако многи народи тада дођоше да му се поклоне и да га са великом почашћу поју. Појали су прво Грци, потом Иверци, затим Руси, после Руса Бугари, потом опет ми, његово стадо сакупљено.

Када је прошло време после литургије и када се свршила сва уобичајена служба, сви целиваше преподобно тело. А ја грешни обујмивши блажено тело положих га у нови гроб, као што ми беше заповедио и испуних заповест његову.

Пошто се скупило мноштво монаха, нисам их отпустио све до деветога дана, служећи му службу свакога дана.

***

Када је овај блажени отац наш прешао у вечни покој, заветом остави манастир мени грешноме у скромном неком стању, у којем ми отиде, некога преподобног мужа, по имену Методија, са још четрнаесторицом монаха. Обузе ме велика туга и бојазан, једно од пустоши, а друго због страха од безбожних разбојника. Али како се изволи љубави Богоматере и Наставнице наше и светим молитвама господина Симеона, тај храм од незнатног и малог узнесе се у велелепну појаву. И после мало времена скупих деведесет монаха у братству и све спремих што је на потребу манастиру.

И када сам ту пробавио осам година, настадоше многи метежи у томе крају, јер прошавши Латини и заузеше Цариград, бившу грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место, пошто је настао велики метеж.

И када се овде сазнало о томе метежу, дође ми посланица од христољубивога и благочастивога, Богом изабранога и благословенога блаженим оцем Симеоном, Стефана Немање, који је владао његовом државом, и брата његова, великога кнеза Вукана. Примио сам њихову молбу која каже:

"Ево, у тој земљи узбунише се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, који нам је био господар и учитељ, тамо лежи. Због овога молимо твоју молитву, Господа ради, немој нас презрети, узми часне мошти господина нам Симеона и пренеси их овамо, да се благослов његов јави испуњен на нама!"

А ја видевши колико желе то што моле и да је потребно то испунити, подигавши своју немоћ на то почех спремати. И угледавши згодно време да се то изврши, дошавши отворих гроб блаженога старца, и нађох тело његово часно цело и неповређено, које је било ту у гробу осам година. Јер тако приличи онима који су угодили Богу, да су и после своје смрти прослављени, сатвориће Бог вољу оних који га се боје и услишаће њихову молитву, "сачуваће све њихове кости и ниједна се од њих неће сломити"(42). А ја узевши његове часне мошти, пођох на пут. И мада је био велики метеж у тим земљама, уз помоћ Божју и пресвете Владичице Богородице, и молитвама блаженога и преподобнога и часнога господина нам и оца Симеона, прођох, што рече, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и ничим повређен.

И дођох са часним моштима у Хвосно.

Када је сазнао владалац син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, скупише светитеља и јереје и игумане са многим монасима и са бољарима свим, са радошћу радујући се и весељем веселећи се. Дошавши са великом чашћу узеше мошти господина Симеона, песмама духовним благодарећи Бога. Јер као што прекрасни Јосиф узе из Египта тело оца свога Јакова и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и благообразни, синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и са великом почашћу положише га у овој светој цркви, у одређени му гроб, који блажени раније сам себи беше начинио. А ово се догоди месеца фебруара у 19. дан.

***

Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору господину Симеону, од рођења његова па до смрти:

Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова - мали образ и велики. А ево и после успенија његова пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо, и са великом почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб.

Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вољи прими владавину.

И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ.

И поживе у том образу 3 године.

И цео живот његов био је 86 година.

А престављење блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200!) године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству.

А ти, Боже и Господе свега, и препрослављена Мати Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, да ово што је написано буде и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним молитвама оца нашега и ктитора слушамо оно што се говори, и последујући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овога преблаженога оца нашега, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу.

Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај живот, где ли су како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи:

"Небеса ће проћи са хуком,
ваздуси спаљени ће се разрушити,
земља и што је на њој и дела биће сажежени!"(43)

Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити?

Какво ли ће бити збориште то мноштво људи од Адама, до краја света?

Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца светлије лице?

Какав ли ћемо глас његов чути, да ли праведницима које прима у царство небеско или грешницима које шаље у вечну муку?

Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да живимо, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо(44), овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, заступништвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и молитвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона.
Библијски цитати

   1. Флп. 2, 9
   2. Мт. 11, 29-30.
   3. Упор. 1 Јн. 4, 12.
   4. Мт. 10, 37-38.
   5. Мт. 19, 29; Мк. 10, 29-30.
   6. 1 Тим, 2, 4.
   7. Пс. 117, 10.
   8. Лк. 2, 29-31.
   9. Пропов. 1, 2.
  10. Лк. 2, 25.
  11. Јн. 10, 15.
  12. Пост. 27, 28-29.
  13. Приче 3, 1-18.
  14. 1 Јн. 4, 20. 8. 21.
  15. Мт. 22, 40.
  16. Ис. 1, 19-20.
  17. Јн. 10, 11.
  18. 1 Петр. 2, 17.
  19. 2 Кор. 13, 13.
  20. Мт. 2, 18.
  21. Лк. 2, 40.
  22. Мт. 11, 29-30.
  23. Мт. 13, 46.
  24. Мт. 19, 21.
  25. Лк. 4, 24.
  26. Упор. Лк. 15, 24!
  27. 1 Тим. 2, 4.
  28. Мк. 9, 35.
  29. Мт. 18, 3.
  30. Мт. 5, 3.
  31. Лк. 6, 21.
  32. Мт 5, 3-8.
  33. Приче 4, 20-5, 2.
  34. Приче 1, 8.
  35. Приче 8, 32-34 и 9, 6-11.
  36. Пост. 3, 19.
  37. Јн. 15, 12.
  38. Пс. 150, 1.
  39. Пс. 150, 2.
  40. Пс. 150, 1-2
  41. Пс. 14, 4.
  42. Пс. 33, 21.
  43. 2 Петр. 3, 10.
  44. Флп. 3, 20.

Коментари

Наш свети манастир овај - Студеница, манастир свете Богородице Добротворке (Евергетиде), који је подигнут између 1183. и 1196. године. Задужбина Стефана Немање, у монаштву Симеона, добила је свој устав или типик од Светог Саве за време његова управљања манастиром по доласку из Хиландара, око 1207. Уводни део Студеничког типика чини око Житије светог Симеона, по жанру ктиторско житије. Отуда се приликом помињања "овог манастира", "овог места" и сл. у тексту мисли на Студеницу.

Пропалу своју дедовину - О границама српске земље под Немањином владавином и идентификацијом појединих области: К. Јиречек, Ист. Срба I 157, II 7. Рабан је, у ствари, Арбанија, а "оба Пилота" (Горњи и Доњи) су у залеђу Скадра, углавном у данашњој албанској Малесији. Патково је у југозападној Метохији (данашњи Хас) између Ђаковице и Призрена с десне стране Белог Дрима. Хвосно - северни део Метохије, у изворишту Белог Дрима, одн. око Пећи. Подримље - средње поречје Белог Дрима у Метохији, око данашњег Ораховца. Кострц - средишњи део Косовске котлине (Штимље). Дршковина - поречје реке Клине (у средњем веку - Книне), леве притоке Белог Дрима, у Метохији. Ситница - област око истоимене реке на Косову пољу. Лаб - око реке истог имена на Косову. Липљан - на Косову пољу Глобочица (Дубочица) - у поречју Јабланице, леве притоке Јужне Мораве око данашњег Лесковца. Реке - на левој обали Јужне Мораве у подножју Јастрепца према ушћу Моравице. Ушка - источно од Глобочице око Нишаве и Власине. Поморавље - око Јужне Мораве, недовољно јасна убикација. Загрлата - око Ђуниса између Јастрепца и састава двеју Морава. Левче - и данас под тим именом у изворишту Лугомира. Белица - око реке Белице, притоке Велике Мораве (око Јагодине), северно од Левча. Видети о томе још: М. Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 72-75, са картом; Историја срп. народа I, 258 (Ј. Калић) и карта М. Благојевића на стр. 303. Под "грчком земљом" подразумева се територија византијске државе, под непосредном влашћу византијског цара.

Светитеље - У старом словенском одн. српском језику то су архијереји, епископи, владике.

Други Авраам, странопримац -

Манастире - Свети Никола у Топлици, црква у непосредној близини Куршумлије, у којој је од 1220. године седиште топличке епископије. Света Богородица у Топлици, на ушћу реке Косанице у Топлицу, сада у рушевинама. Свети Георгије (Ђорђе) у Расу - Ђурђеви Ступови код Дежеве у Старом Расу, подигнути 1170/71. Вид.: Ј. Нешковић, Ђурђеви Ступови у Расу, Рашка баштина 1 (Краљево 1975) 149-159 са прегледом дотадашње литературе.

Златопечатна повеља - Студеничка хрисовуља се није сачувала ни у оригиналном свитку ни у зидном или каквом другом препису. Својеврсни покушај реконструкције садржаја: М. Благојевић, "Закон светога Симеона и светога Саве", Сава Немањић - Свети Сава 129-166.

Алекса Комнен - Византијски цар Алексије III Анђео, а не Комнин (1195-1203). "Алексије III је типичан производ овог доба опадања. Крајње властољубље спојило се у њему са кукавичком слабошћу. Као да је хтео да карикира велике владаре из династије Комнина, овај сујетни слабић називао је себе Комнином, јер му име Анђела није изгледало довољно отмено" (Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1969, 383). Алексијевом ћерком Евдокијом био је ожењен средњи син Немањин, Стефан, све док је 1201. или 1202. није отерао у Цариград. О Евдокији и Стефановом првом браку: Н. Радојчић, "Прва женидба Стефана Првовенчанога", Глас СКА 90 (1912) 268-292; Ј. Радонић, Јевдокија прва жена Првовенчанога, Слике из историје и књижевности, Београд 1938, 82-89; М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Београд 1926, 7-8.

Соломонову премудрост - Из вечерње стихире на "Господи вазвах", за празник цара Константина и царице Јелене (21. мај).

Када је навршио 37 година у држави својој - Сабор у Расу и абдикација Стефана Немање, као и његово замонашење, догодили су се 1196. године. Према томе, и овде је година византијске ере вероватно требало да буде 6704, а погрешком написана 6703. Такву претпоставку вид. код Ф. Баришића, Хронол. проблеми 55 и нап. 64.

Све људско - Самогласна погребна стихира Јована Монаха, гласа трећег, из чина опела (цсл. почетак: "Веја сујета человјеческаја").

Кратак је пут - Према Јак. 4, 14 стихира стиховна у петак на вечерњи, гласа трећег ("мертвен", грч. "некросимон"), у октоиху.

Овај живот - Седилна после треће песме погребног канона, гласа шестог, у чину опела (цсл. почетак: "Воистину сујета всјаческаја").

Свих 38 твојих година - По Ф. Баришићу, Хронол. проблеми 55, нап. 63а) ово би требало да буде очигледна грешка преписивача, уместо 37 као на другим местима.

Стефана Немању - Другог (средњег) сина Немањина, Стефана Немањића, потом првовенчаног краља Србије. На овом сабору Стефан није "венчан" за краља, већ је само уздигнут на престо великог жупана српског. У историјској науци се доста расправљало о могућним разлозима за постављање млађег сина за владаоца уместо најстаријег по праву првородства. Обично се разлози виде у дејству политичке промене у Византији: 1195. је превратом ступио на престо Алексије Анђел, Стефанов таст, а Стефан је стекао високу титулу севастократора. О томе: Историја срп. народа I, 263-264 (С. Ћирковић).

Кнеза Вукана - Вукан је најстарији син Немањин, који није наследио Немању упркос праву првородства (примогенитуре). Област кнеза Вукана је Зета ("Краљевство Далмације и Дукље"). Сава потом не помиње сукоб између браће, до кога је дошло после Немањине смрти у Хиландару (1199), у раздобљу од 1202. до 1205. године.

Као Исак Јакова - Аналогија је у околности да Јаков, мада други син, добија очев (Исаков) благослов, уместо првога сина, Исава. Вид.: Пост. 27, посебно стихови 36-37, 40-41 итд.

Свету Богородицу Добротворку - Студеница је посвећена Богородици "Добротворки" (Евергетиди), као истоимени манастир у Цариграду. Госпођа Анастасија - Вид. коментар на стр.

Они који се уздају - Трећи антифон другог гласа на васкрсној јутрењи у недељу, у октоиху.

Скончати трку - Поређење живота са трком је библијско, по апостолу Павлу: 2 Тим. 4, 7-8; 1 Кор. 9, 24-26.

Најмлађи - Сава говори о себи, скривајући се иза безименога трећег лица.

Дионисија јеромонаха - На спољњем јужном зиду студеничке главне цркве налази се уклесан натпис: "Помени Господи раба својега Дионисија бившаго прваго игумена светаго места сего. Месеца јуна почива 1 дан". Вид. о томе натпису у питању "првог игумана" Студенице: С. Мандић, Древник, Београд 1975, 89-95 ("Први игумани манастира Студенице").

Ватопед - Један од водећих грчких манастира у Светој Гори (данас је други по рангу, одмах после Велике Лавре). Основан мало пре 985, за живота св. Атанасија Атонског, оснивача првога великог манастира у Светој Гори Велике Лавре (963). Вид.: Мендиета, Моунт Атхос 33, 62 пар. 1, 72. Као што се зна из других извора, Сава се замонашио у Русику-Пантелејмону, али је одмах потом прешао у Ватопед и ту дочекао оца. Нпр. Теодосије, Житије светог Саве, Београд 1984, 14-22 и д.

Измоли у цара кир Алексе - О томе вид.: Ф. Баришић, Хронол. проблеми 31 и д. Сава не именује овде "место то", но у питању је запустели манастирић Хиландар у Милејама (вид. и чланак М. Живојиновић, Манастири Хиландар и Милеје, Хиландарски зборник 4 (1978) 7-14). Годину и пет месеци - то значи до смрти 13. фебруара 1199, рачунајући од поласка из Студенице 8. октобра 1197. (Баришић, тамо 56).

Неисказана Божја сахођења - Сликовит израз за чудесна дејства божанских сила у човеку, јер Бог тада као да силази ("саходи") са својих висина у низину човековог бића.

Ливаду мира - Мотив из аренге Хиландарске повеље Стефана Немањића из 1200-1202, свакако добро познате Светом Сави. То је опште место средњовековне књижевности, о чему С. Радојчић, Хиландарска повеља Стефана Првовенчаног и мотив раја у српском минијатурном сликарству, Хиландарски зборник 1 (1966) 41-50 (= исти, Узори и дела старих српских уметника, Београд 1975, 33-43). Ливада мира је рај, а Света Гора као та ливада - рај на земљи; птица која се ту помиње је сам Сава монах, као што изричито и каже Стефан Немањић.

У 7. дан - У рукопису као да стоји (17), али то ће пре бити , ознака за редни број (као нпр. 7-и!). Вид.: В. Ћоровић, Списи св. Саве 166. О томе Ф. Баришић, Хронол. проблеми 55, нап. 63 б); у истој расправи и о датумима који следе.

Од седмога дана - Исправљена очигледна погрешка у рукопису: "од седмога на десети дан" = од седамнаестога дана, тј. од дана; вид. горе.

У 11. дан - Исправљено према анализи Ф. Баришића, Хронол. проблеми 55, нап. 63 б). У рукопису иначе, стоји = 22.

12. дан - Исправљено према сугестији Ф. Баришића, на наведеном месту и у истој напомени. У рукопису је исто = 22.

Донеси ми пресвету Богородицу - Икону пресвете Богородице. У Хиландару се чува византијска мозаична портативна икона с краја XII века, за коју се по предању сматра да је то она икона пред којом је издахнуо Симеон Немања. Репродукција у монографији Хиландар, Београд 1978, 59 (Д. Богдановић - В. Ј. Ђурић - Д. Медаковић).

Уобичајене песме - То су погребне песме, али из чина монашког погреба, који се доста разликује од опела световњака (лаика). О томе: Л. Мирковић, Литургика II, 2, 184-186.

Многи народи - Важан податак о екуменском, свеправославном карактеру светогорске монашке заједнице. Главнину монаха крајем XII века чинили су, наравно Грци, но потом се нижу и по броју и по угледу Иверци (Грузинци, Ђурђијанци), Руси, Бугари и Срби. Ђурђијанци су имали свој манастир Ивирон, Руси - Пантелејмон, Бугари - Зограф, а Срби - Хиландар.

До деветога дана - Деветог дана по смрти, када се по типику врши помен, панихида. Панихида се иначе "врши над умрлим за време док је још изложен у дому пре погреба, затим у 3, 9. и 40. дан после смрти" (Л. Мирковић, Литургика II, 2, 179).

Методија - Тако ревидирано према оригиналу. Башић и Мирковић, међутим, ово место погрешно разумеју. Башић: "у неком малом броју, из кога ми отиде неки пречасни муж, по имену Методије, оставив ме сам петнаестога" (Старе српске биографије И, Београд 1924, 22). Мирковић: "Када је овај блажени отац наш прешао на вечни покој, заветом остави манастир мени грешноме у малом неком начину (броју), из кога ми отиде неки преподобни муж именом Методије, монах сам петнаести" (стр. 131). У ствари, није отишао Методије, већ Симеон, а остају са Савом Методије и још четрнаесторица монаха. Упор. објашњење Хилендарског типика, на стр. 48. у овој књизи.

Осам година - Почев од 1199, то је 1207. Цариград је пао још 13. априла 1204. Сава изгледа рачуна од смрти Симеонове 1199. све до времена када добија позив из Србије, што значи да је у Светој Гори још две године после пада Цариграда. То се види из саопштења да је Симеоново тело лежало у гробу "осам година" (стр. 27). Упад Латина у Свету Гору датира се обично око 1205: Ф. Баришић, Хронол. проблеми 50; Д. Анастасијевић, Година преноса моштију св. Симеона из Хиландара у Студеницу, Богословље 1 (1926) 75 и д.

Хвосно - Област у северном делу Метохије, на североисток од Пећи. Сава се у Хвосну задржао вероватно као у пограничном месту одн. области где се већ морала налазити црква или манастир, потом од 1220. године седиште нове светосавске (хвостанске) епископије. Реља Новаковић закључује да се под местом Хвосно овде подразумева Студеница Хвостанска: О неким питањима подручја данашње Метохије крајем XII или почетком XII века", Зборник радова Византолошког института 9 (1966) 203; В. Кораћ, Студеница Хвостанска, Београд 1976, 139.

Светитеља - Рашког епископа.

Јосиф - У повести о погребу праоца Јакова у Пост. 50, 13-14.

Овој светој цркви - Студеници.

Нека вам је знано - Сажети преглед Немањиног живота.

Рибница - На месту касније Подгорице.

Црква светих Апостола - Стара црква Петра и Павла у Расу код данашњег Новог Пазара подигнута још у IX или X веку, седиште рашког епископа, под јурисдикцијом Охридске архиепископије до 1219. одн. 1220. године.

Друго крштење - У ствари то нису два крштења већ је други пут поновљен (или први пут обављен) чин миропомазања. Сам чин крштења се у православној цркви не понавља ако је извршен у римокатоличкој цркви. Из самог текста се види да је то била само молитва (посебна молитва за примање правилно крштених иновераца) са чином миропомазања. О томе упор.: Л. Мирковић, Литургика II, 2, 65-66.

Престављење... 6708. године - Према сугестији Ф. Баришића, то је преписивачка погрешка; требало је да стоји 6707. године - 1199. Хронол. проблеми 51, 54-56.

Служба светом Симеону
МЕСЕЦА ТОГА (фебруара) у 13. ДАН, ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СИМЕОНА НОВОГА СРПСКОГ

Вечерња на "Господи вазвах" из октоиха на шест, и појемо стихире гласа петог, по двапут. Подобан "Радуј се".

    Преподобни оче,
    добру си нашао лествицу
    којом узиће на висину,
    којом и стече Илија колесницу огњену,
    но он усходишта другима не остави,
    а ти по смрти својој
    у отачаству ти пут показа царевима,
    небески човече,
    земаљски анђеле,
    светилниче отачаству ти,
    Симеоне блажени,
    моли за спасење душа наших!

    Преподобни оче,
    ако је отачаству ти требало проповедати,
    ти ниси престао говорити,
    боловима и трудом и сузама својим
    исправљао си на веру истиниту стадо ти
    као дрво напајано учењем твојим,
    дивише се анђели,
    чудише се људи,
    ужаснуше се демони
    над трпљењем твојим, Симеоне блажени,
    моли за спасење душа наших!

    Силом Светога Духа
    Владики своме подобећи се,
    владарство своје остави,
    узевши крст пође за Христом
    и усели се у Гору Свету,
    одакле, помоћ примивши,
    истаче ти гробница миро благодати
    што весели твоје синове
    који пред тобом стоје, Симеоне блажени,
    моли за спасење душа наших!

"Слава, и сада", Богородичан.
На стиховном у октоиху, и светоме, стихире гласа осмог, подобан "О, преславно"

    Оче преподобни,
    мимоишао си царство земаљско,
    изабрав богатство - речи свете
    и њих си изволео да чуваш,
    оставив супругу и чеда
    и све земаљске красоте,
    изашав у Гору Свету
    с анђелима Богу служиш,
    моли се Христу непрестано
    за творитеље твога спомена!

"Слава", глас шести

    Преподобни оче,
    глас јеванђеља Господњег чувши,
    богатство и славу царства ни за што држећи
    ти свима повика: Љубите Бога
    и наћи ћете благодат вечну,
    нада све штујте љубав његову,
    да када Христос дође у слави
    нађете покој са свима светима!
    Зато и ми сви верно
    на славље његово светло стецимо се,
    доброг пастира светло успојмо песмама:
    Радуј се, монаха похвало и утврђење,
    моли Бога за нас, Симеоне блажени,
    да се сачува стадо твоје неповредно!

"Сада", богородичан
Јутрења, Канон, гласа осмог
Песма прва

    Ирмос

    Воду прошавши као по суху,
    од египатских зала избеже,
    Израилћанин вапијаше:
    Избавитељу и Богу нашем појмо!
    Божанственом љубављу распаливши душу
    угасио си телесне похоте, оче,
    невештаствено живљење на земљи сатворив,
    Симеоне блажени!

    Божанственим блистањем засија у срцима нашим
    што творе светли ти спомен,
    стадо ти од напасти, преблажени,
    молитвама ти, Симеоне, избави!

    Утврдив тело своје на земљи,
    узевши крст пође за Христом,
    живота удостоји се непролазног на небесима,
    оче преблажени Симеоне!

    Телом из крви твоје свете
    Бог, Оче, Слово оваплоти се
    изнад природе, Дево Маријо,
    којега моли да тела мог страсти угаси!

Песма трећа

    Ирмос

    Небескога свода градитељу,
    Господе, цркве саздатељу,
    ти ме утврди у љубави својој,
    врхунче свих жеља, верних утврђење,
    једини човекољупче!

    Цркве Божје делатељ јавио си се Христу
    и у Свету Гору уселио си се,
    оче преподобни,
    зато просијав добродетељи блистањем
    Светога гледаш, богоносни Симеоне!

    Сав заволевши духовни живот,
    ван света и тела био си, богоношче,
    и зато си примио премудрости славу
    и вечну, оче, заједницу.

    Тело твоје, преподобни, у болезнима
    добродетељи зрео процвета клас,
    од кога се напајају љубављу божанствена ти чеда
    што божанствени ти спомен творе.

    На теби, Пречиста, узрочник света
    из милосрђа хотећи да се усели у људску природу,
    због непослушности раније изгнану,
    тобом, Богородице, опет је обновисмо.

Седилна, гласа осмог
Подобан "Премудрост"

    Царство земаљско оставивши,
    крст свој на раме узевши
    свега си себе предао Богу
    и у Свету Гору отиде
    Светога Духа поставши причасник;

    зато и чудотворац јавио си се,
    миро истаче гробница моштију твојих,
    богоносни Симеоне, моли Христа Бога
    да грехова проштење подари штоватељима твојим!

Песма четврта

    Ирмос

    Чуо сам, Господе, промисли твојег тајну,
    сазнадох дела твоја
    и прославих твоје божанство.

    Потоцима, оче Симеоне, суза твојих
    душевне страсти омио јеси,
    божанствено постаде Духа покојиште, преблажени.

    Бдење крепко, клањање свагда спокојно
    и љубав што се презрети не може
    испунио си вером, оче преблажени Симеоне.

    Благодат примив, преблажени,
    као Божји угодник истинит,
    истаче моштију твојих гробница миро благодати.

    Била си, Чиста, храм славе Божје,
    јер из тебе - од Оца пре тога - роди се Бог,
    без семена нетакнуту те сачува, Чиста.

Песма пета

    Ирмос

    Зашто ме одгурну од лица твојега,
    светлости незалазна?
    Покрила ме је тама туђине, јаднога;
    него ме обрати, к светлости заповести твојих
    путеве моје управи!

    Као многоплодна лоза
    грозд процвета, оче Симеоне,
    што добродетељима божанственим
    покајања вино излива,
    што маглу страсти
    од душа наших одгони
    и срца верних весели.

    Напастима различним змија непријатељска
    подигла се на стадо твоје,
    али њу, оче, оружјем крста
    и молитвом својом умртви,
    и мир од Бога отачаству ти измоли,
    богомудри Симеоне!

    Трпљењем и уздржањем, славни,
    нападе вражје победио си,
    јавио си се непоколебљив у напастима
    и у скрбима и у бедама различним,
    чувајући спокојство владавине своје
    благочашћа свога мудрошћу,
    оче Симеоне.

    Мати Дево Богородице,
    Божијим просветљена Духом, Пречиста,
    свети пророци светим гласима проповедаху,
    јер у тебе Бог Слово изнад сваког слова
    усели се због милосрђа многог.

Песма шеста

    Ирмос

    Молитву своју излићу Господу,
    њему ћу да објавим и тугу моју,
    јер злима душа моја напуни се
    и живот мој аду приближи се;
    но молим се: као Јону
    од смрти, Боже мој, подигни ме!

    Светило те имајући што непогрешно води,
    нађосмо пут живоносни, богоношче,
    и ка истини тобом вођени бејасмо,
    преблажени Симеоне.

    Бодро си изволео божанствено
    да пошаљеш светлост спасења
    нама у ноћи зла незнањем држани што бесмо
    и показа свима синови светлости и дана да будемо,
    богомудри Симеоне.

    Божије таланте што прими не скри у земљи,
    умножив их примио си од Бога благослов
    што због тебе њима разумне украси
    и знањем просветли,
    те од њих луче светле блистају,
    оче преблажени.

    Отежаног дремањем преварним
    подигни ме својим заступништвом, Мати Божија,
    не дај ме да уснем у греховној смрти,
    предстатеља те и предводника
    својему животу сви имамо!

Кондак, гласа другог
Подобан "Теченије"

    Иго Христово примив, Симеоне,
    и његов крст узев пође за њим,
    засађен у дому Господњем процвета као финик,
    као кедар ливански умножио јеси чеда твоја,
    прожет љубављу Духа, чудотворац јавио си се;
    Христа Бога моли непрестано за све нас!

    Икос

    О, божанственом вишњом премудрошћу
    испуни ми ум, мени ништему!
    о, како да успојем твоје живљење, оче, или како да узмогнем реч да ти принесем?

    Но ти ми подај крепост и знање,
    реч и разум, да ти од твога твоје принесем,
    од богатства добра доброту твоју,
    јер све то нађе и венча пречасну главу своју,
    доби жељено,
    светилник божанствени јавио си се,
    просветљујући васељену отачаства ти;
    зато и мрак грехова одагнав, свети,
    озго измоли ми благодат Духа,
    јер имаш слободу у Христа,
    да Христа Бога молиш непрестано за све нас!

Песма седма

    Ирмос

    Божија силаска огњеног
    застиде се Вавилон давно,
    због тога момци у пећи веселим кораком
    као у светлости играху појући:
    Отаца наших Боже, благословен јеси!

    Да вишње царство примиш и славу неизрециву
    у закону Божјем покорив се Владики,
    залутало потражи и нађе
    и на раме своје узевши, преблажени,
    као пастир приведе у тор покајања,
    оче Симеоне!

    С вишњим силама, оче,
    стојећи пред живим Богом,
    његовом славом украсив се,
    распалив се, блажени, огњем Духа,
    кал сласти омивши
    постао си кадило мириса благоухана
    Господу благопријатно,
    богоносни Симеоне!

    Славу непокрадљиву,
    богатство непропадљиво, мудри,
    добродетељима примивши,
    словом украсив,
    сазнањем просветлив ум
    из кога чудеса светла шаљу се,
    оче блажени,
    вернима слух ваистину озарују светло.

    једина јединога од Тројице
    једина родила јеси у два суштаства,
    у лице видљиво једино, Дево, коме појемо:
    Благословен Бог отаца наших!

Песма осма

    Ирмос

    Седам пута халдејски тиранин љуто
    пећ богочастивима распали силом моћнијом;
    спасење видевши, Творцу и избавитељу вапијаху:

    Децо, благословите!
    Свештеници, појте!
    Људи, преузносите на све векове!

    Божанственом светлошћу испуњен, оче,
    божанствене славе јавио си се покојиште
    из којег светлости божанствене муње луче шаљеш
    што верних лице просветљавају;
    православном вером таму јеретичку прогонећи
    вапијаше: Децо, благословите!
    Свештеници, појте!
    Људи, преузносите на све векове!

    И у животу, блажени, поживев као други Авраам,
    и делом по скончању твоме благодаћу Божјом
    гробница моштију твојих излива чудеса дивна,
    јер вером просијавши
    и анђелима славно придружи се,
    те појаше: Децо, благословите!
    Свештеници, појте!
    Људи, преузносите на све векове!

    Просветли, богоношче,
    од Тројице светлошћу духовном
    облиставајући срца верних,
    таму неверја прогнав,
    цркви православну веру држећи,
    веру као оклоп,
    крст као оружје,
    љубав као штит,
    као мач реч Божју, Симеоне,
    појаше: Децо, благословите!
    Свештеници, појте!
    Људи, преузносите на све векове!

    Струја нам жива јави се,
    Пресвета Девојчице,
    од које, обамрли, напивши се
    у живот се враћамо, вапијући:
    Децо, благословите!
    Свештеници, појте!
    Људи, преузносите на све векове!

Песма девета

    Ирмос

    Задиви се, дакле, небо и земља
    и ужаснуше се све стране света
    што се Бог људима јави у телу
    и утроба твоја шира је од неба, Богородице;
    стога те, Богородице,
    чиноначелства анђела и људи величају!

    Видети удостоји се, оче богоносни,
    надом и љубављу својом
    што око не виде ни ухо не чу
    ни на срце човеку што не узиђе;
    красан јавио си се божанственим красотама,
    добродетељима, Симеоне блажени,
    пред красним Владиком радосно стојиш,
    за стадо своје не престај да се молиш!

    Данас радосно црква твоја
    поштује живљење твоје
    и приноси ти весело појање
    окупљајући духовна твоја чеда,
    радосне славитеље твоје, преподобни,
    анђелског твог живота,
    дароване ти светлости и славе,
    преблажени Симеоне!

    Вапије ти хвално твоја свечасна велика Лавра,
    житеља ти и градитеља
    и отачаствољупца имајући, мудри,
    и хвалећи се поје непрестано:
    Молимо те, богомудри Симеоне,
    за стадо своје приљежно помоли се
    да твојег труда плодове добије
    и да се сачува стадо твоје неповредно!

    Брака не искусивши роди
    од свију земних већа,
    јер Бога све твари и Творца
    у својој утроби сместивши,
    њему помоли се милостиво,
    јединством мира благостање
    и тишину црквама да пошаље,
    те да се сачувамо од сваке беде и туге!

Светилна. Подобан "Небо са звездама у круг"

    Са неба, са славовенчања
    из руке Сведржитеља,
    споменом празника ти
    отачаство твоје просветли,
    свети Симеоне,
    појце твоје спасавај!

На "Хвалите Господа" стихире, гласа осмог, Подобан "О, преславно"

    Преподобни оче,
    храм свети јавио си се
    постом и молитвама,
    за милостињу ништима
    што прими је Владика твој
    благодат ти се даде,
    и света гробница моштију твојих
    миро благоухано точи,
    оче Симеоне,
    моли се Христу непрестано
    за творитеље спомена твог!

    Преподобни оче,
    љубав Божију примивши
    у Гору Свету уђе
    као Мојсије боговидац,
    и Божје благодати наситив се,
    богомудри,
    радостан потрча на подвиг
    Христу Богу нашем,
    светилник нам се на земљи појави,
    оче Симеоне,
    непрестано моли се за стадо своје!

"Слава Богу" На стиховном у октоиху, и светоме гласа шестог:

    Преподобни оче,
    мимоишао си земаљско царство,
    изабрао си богатство - речи свете
    и њих си изволео да чуваш,
    оставив супругу и чеда
    и све земаљске красоте
    и у Гору Свету изашав
    с анђелима Богу служиш,
    оче Симеоне,
    не престај да се молиш Христу Богу
    за творитеље спомена твог!

Коментари

Лествица - Мотив лествице Јаковљеве (Пост. 28, 12-17) овде је у служби идеје подвижничког успона ка висинама небеског савршенства и бестрашћа. У средњевековну духовност је ушао нарочито захваљујући делу синајског игумана Јована Лествичника (+ око 680), омиљеној лектири светог Саве, Стефана Првовенчаног и др. У преводу на савремени српски језик: Свети Јован Лествичник, Лествица, Београд 1963 (прев. Д. Богдановић). Стихира којом почиње Савина Служба светом Симеону, иначе, преузета је са мањим прилагођавањем из византијске Службе преподобном Симеону Ступнику (1. септембар). У тој стихири изворно нема стиха "у отачаству ти пут показа царевима" (уместо овога: "имаш стуб свој") нити "светилниче отачаству ти" (ум. тога: "светилниче васељене"). И друга стихира је делимично из Службе Симеону Ступнику, опет са заменом "отачаству" ум. "стуба" и са стихом "исправљао си на веру истиниту стадо ти", којега у моделу византијске службе нема. Ниједна остала песма Савиног састава није више преузета, осим, разуме се, ирмоса у канону, који су из ирмологије одн. из октоиха. Разлике, пак, према Ступниковој служби су карактеристичне истицањем "отачаства" у овом српском култу.

Илија - Старозаветни пророк Илија Тесвићанин, који је живео у првој половини ИX века пре н. е.; узнео се на небо жив, у огњеним колима (3 Зар. 17-22; 4 Цара. 1-2, нарочито 2, 11-12). Вид. и житије на дан 20. јула: Ј. Поповић, Житија светих за месец јул, Београд 1975, 505-522.

Пут показа царевима - Јасно програмско место: живот св. Симеона има да буде модел, образац, прототип понашања и живота српских владара. Служба светом Симеону већ у својој првој песми и управо у оригиналном Савином стиху утврђује темеље владарске идеологије немањићке Србије.

Небески човек - земаљски анђео - Фигура парадокса, омиљена у химнографији преподобних па и у Служби Симеону Ступнику.

Светилник - Алузија на Мт 5, 14-16: "ви сте видјело свету" итд.

Дрво напајано - Симбол обделавања и узраста одн. симбол праведника: Пс 1, 3 ("дрво засађено крај водених потока"; "дрво плодовито").

Трпљење - Хришћанска и монашка врлина подношења сваке невоље, искушења и муке са захвалношћу Богу, без роптања.

Силом Светога Духа - Циљ хришћанског подвига, постати сличан Христу, повратити божанско обличје у себи, остварује се једино уз помоћ самога Бога одн. силом Духа, а не властитим снагама. Овде је сличност Христу и у акту напуштања "владарства својег": као што је Христос - Син Божји "напустио" свој небески престо сишавши међу људе (вид. нпр. Флп. 2, 5-11), тако и Немања оставља свој престо. "Узети крст" - вид. Мт. 10, 38; 16, 24 итд.

Твоје синове - Вукана, Стефана, Саву, који су окупљени око Симеонових моштију у Студеници 1207. (или 1208) године.

Мимоишао си царство земаљско - Једна од кључних идеја хришћанског и посебно монашког подвига је драговољни избор и опредељење за "царство небеско" одрицањем од "царства земаљског", за духовне вредности као трајне уместо за ефемерне вредности овоземаљског живота. У српском народном епу то ће бити најснажније изражено у косовским песмама и отуд везано за косовско предање а идеја је у ствари парадигматска и лежи у темељима српских култова уопште.

Оставив супругу и чеда - Вид. Лк. 14, 25-35, где се говори о "мржњи" према блискима, заправо о опредељењу за Бога и службу Богу. Симеон је на тај начин "оставио" супругу Ану и децу Вукана и Стефана.

Када Христос дође - О другом доласку Христовом "у слави", као о средишњем есхатолошком догађају, говори се на више места у синоптичким јеванђељима: Мт. 16, 27; 25, 31; Мк. 8, 38 итд.

Пастир добри - То је Симеон, али је прототип свакога доброг пастира Исус Христос (Јн. 10, 11. 14). Воду прошавши - Ирмос прве песме је из другог канона (крстоваскрсног) на васкрсној јутрењи у недељу, гласа осмог, у октоиху. Мотив је из прве библијске оде у Изл. 15, 1-19.

Телесне похоте - Традиционална мисао аскетизма је да се "љубав љубављу побеђује", тј. да се пожуда тела "гаси" љубављу према Богу. Ова, пак, није само једнострана него је то уједно и сама божанска љубав, као енергија божанства у човеку. Тако у Лествици пише: "Чист је онај човек који је љубављу потиснуо љубав, и који је огњем невештаственим угасио пламен својих страсти" (Лествица 102).

Невештаствено живљење - Живот у телу по законима духовног, бестелесног живота; живот сличан анђелском животу.

Телом из крви - последњи тропар сваке песме канона је тематски посвећен Богородици, без обзира на то што овде није обележен и својим карактеристичним називом "богородичан". Тема је овог богородичног тропара оваплоћење Сина Божјег, Логоса ("Слово"), које се одиграло у Деви Марији "изнад природе", тј. изнад свих природних закона, макар и "телом": крв је Маријина "света", јер је дејством Духа Светог, по учењу православне теологије, њено биће било очишћено и освећено како би могла примити божанство и бити посредник мистерије његова оваплоћења.

Небескога свода - Ирмос треће песме је из октоиха, где је то ирмос треће песме другог (крстоваскрсног) канона васкрсне јутрење у недељу, гласа осмог. Модел треће песме је песма пророчице Ане, мајке Самуилове (1 Цар. 2, 1-10). "Градитељ небеског свода" је, разуме се, Бог.

Светога гледаш - "Света" је у овом случају, и примарно, атрибутивно име Божије. Упор.: Ис. 10, 20; 17, 7; 41, 14 итд. Ос. 11, 9. Просветљењем добродетељним постиже се способност најдубљег духовног виђења, виђења Бога.

Вечну заједницу - Заједница са Богом, у којој се остварује и свеопште јединство са светом и људима; пут је ка томе, међутим, напуштање "света и тела" у примату духовног живота.

Клас - Симбол духовне плодности, умноженог и умножаваног добра (упор. Јн. 12, 24, где је зрно пшенично и симбол бесмртности). Љубав којом се чеда Симеонова овде напајају, очигледно, љубав је према Богу, у потпуном самозабораву и подвигу попут Симеоновог.

Узрочник свега - Творац Бог, који је по православном учењу, апсолутни узрок свега што постоји. Његово "усељење у људску природу" је искључиво акт милости, а није последица човекових заслуга; та природа је изгнана из раја због непослушности што су је Адам и Ева испољили у односу према Божјој забрани (Пост. 3). Но посредовањем Богородице у оваплоћену Бога ("улажењу") та природа је "обновљена" у својој боголикости и потенцијалу бесконачног "уподобљавања" божанској природи.

Чудотворац - Мада се у литератури понекад истиче како Сава у житијним текстовима посвећеним свом оцу ("Господину Симеону") не говори о чудима и стога не пише чистом формом житија (М. Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Београд 1975, 124-125 и д.; Р. Маринковић, Историја настанка Живота господина Симеона од светога Саве, Сава Немањић-Свети Сава 201-213), Сава управо на неким темељним чудима гради, установљава култ светог Симеона. У житију је то чудо нетакнутих моштију, а у служби још одређеније: не само по сврставању Симеона, сходно православној хагиолошкој традицији, у "преподобне", у заглављу службе, него и по наглашавању целокупности моштију, мироточивости и чудотворних исцељења. Због свега тога се Симеон овде назива "чудотворцем", опет потпуно у складу са православном хагиологијом. Уколико има разлика између житија и службе, разлика је у жанровској и функционалној природи ових текстова. Житије, у Студеничком типику, није писано за синаксар, није у литургијској функцији; њиме није конституисан култ св. Симеона; тај култ је конституисан овом службом, која има све атрибуте химнографских жанрова.

Чуо сам - Ирмос четврте песме канона је из октоиха, из исте песме на васкрсној јутрењи, другог, крстоваскрсног канона, осмог гласа. Модел четврте песме је молитва пророка Авакума (Авак, 3, 1-13).

Потоци суза - Православна аскетика развила је читаву једну психологију плача у служби очишћења, катарктичких суза којима се бришу трагови, заправо потире дејство "страсти" (порока). Страсти су, са своје стране, патолошка стања душе (грч. патос = страст, страдање), која је обузета грешним жељама и мислима.

Испунио си вером - Сви монашки подвизи, бдења, метаније и сва емоција срца тек се вером осмишљавају; вером као ставом ума добијају смисао и оправдање: Јевр. 11, 1-40.

Чиста - Богородица, чији је атрибут потпуна, савршена духовна чистота; захваљујући томе она је "храм славе Божје", оно људско биће из којег се родио Бог. У духу ортодоксне теологије, овде се истиче рођеност као лично својство другог лица Тројице: онај који се рађа из Деве још давно "пре тога" рођен је (семпер натус, како вели Августин) од Оца (Ј. Поповић, Догматика I, 173-174).

Зашто ме одгурну - Ирмос пете песме је из октоиха, први канон васкрсне јутрење у недељу, гласа осмог. Модел пете песме је у молитви пророка Исаије: Ис. 26, 9-19.

Светлости незалазна - Бог је апсолутна, непролазна светлост, која се не смењује с тамом, која према томе "не залази". Тама је овде "тама туђине", а то значи - отуђеност од Бога.

Многоплодна лоза - Јеванђелски новозаветни симбол духовне плодности, укорењене у Христу, који је "чокот": Јн. 15, 1-5.

Змија непријатељска - Аждаја или змај, симбол ђавола, сатане, главног демона који је непријатељ Богу и свакоме човеку који хоће да слуша Бога. Упор.: Пост. 3, 1-4. 13; 2 Кор. 11, 3.

Оружје крста - Крсни знак, осењивање знаком крста. Крстом је Христос победио ђавола, јер га та смрт није задржавала у власти ђавола попут других душа заробљених у аду. Захваљујући васкрсењу из мртвих и оруђе Христове смрти (крст) постаје симбол Христовог васкрсења и победе над ђаволом; отуда крст "убија", "усмрћује" ђавола. О значењу крста у православној сотериологији: Ј. Поповић, Догматика II, 467-510. "Оружјем против ђавола" назива се крст у византијској химнографији, на пример у хвалитној стихири васкрсној, гласа осмог, на јутрењи у недељу, у октоиху итд.

Мир... измоли - Занимљиво је да се мир државе, значи политички мир овде јавља као предмет молитве, тј. као дар милости Божје. Тако и у следећем тропару, "спокојство владавине" се чува "благочашћа мудрошћу", а то значи мудрошћу која се има по мери побожности и страхопоштовања пред Богом.

Свети пророци - Старозаветни пророци су према тумачењу црквених отаца предсказивали девичанство Богородице и рођење Христа-Месије од ње. Мисли се првенствено на Исаију (7, 14), али и на Мојсија (купина несагорива, Изл. 3, 1-8), Језекиља (Јез. 43, 27-44,3) итд. О томе пише: Ј. Поповић, Догматика II, 235-238.

Молитву своју - Мотив песме пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10), шесте песме у низу библијских ода, мада су то и речи Пс 142, 2 (Давидове, "кад беше у пећини"). Као ирмос шесте песме другог канона, крстоваскрсног, на јутрењи у недељу, гласа осмог, у октоиху.

Синови светлости и дана - Синове светлости помињу Лк. 16, 8 и Јн. 12, 36. "Синови светлости и синови дана" - 1 сол. 5, 5. Тиме се хришћани упозоравају на духовну будност у очекивању другог доласка Христовог.

Божије таланте - Мотив приче о талантима: Мт. 25, 14-30. То су дарови које човек прима од Бога да би их умножио, а не да их закопа и врати без плода.

Греховна смрт - То може да буде смрт у греху, у стању греха; може да буде и грешност која собом носи смрт као конзеквенцу грехова.

Иго Христово - Алузија на место Мт. 11, 29-30, где се говори о читавом животу у Христу, по Христовом закону, као и терету који, добровољно "понет", постаје "благ".

Финик - Симбол из псалама: Пс. 92, 12.

Од твога твоје - Реминисценција литургијских речи из канона евхаристије: "Твоје од твога теби приносећи, за све и за сва" (упор. Божанствене литургије, Београд 1978, 58, прев. Ј. Поповић у нешто друкчијој верзији). Све добро је Божје; ако човек и приноси што Богу, не приноси своје већ Божје.

Божија силаска - Мотив седме и осме песме канона је у молитви тројице младића у вавилонској пећи (тзв. "девтероканонски" додатак у Дан. 3, који није преведен у Даничићевој Библији). Ирмос ове песме је иначе у октоиху, на истом месту канона јутрење у недељу, осмог гласа. "Божији силазак огњени" је силазак Бога у огањ, у коме се имала да изгоре тројица момака јеврејских у Вавилону (Седрах, Мисах и Авденаго). Тим божанским дејством поништено је дејство ватре па момци играју "веселим кораком" уз песму, која је често рефрен седме песме: "Отаца наших Боже, благословен јеси!"

Залутало потражи - Реминисценција на причу о пастиру и изгубљеном јагњету: Лк. 15, 1-7; упор. Мт. 18, 12-14.

Једина, јединога - У игри речима исказана је једна од средишњих мисли хришћанско-православног учења: Богородица Марија је једна једина - као непорочна и чиста Дева међу свим женама, једна и јединствена као људско биће; она рађа једнога јединог од Свете Тројице, Сина; макар и јединствена као човек Богородица рађа Сина у две природе ("суштаство" је суштина, природа), тј. у људској и божанској и то "лице видљиво једино", а то значи јединствену личност и јединствену "ипостас" Сина Богочовека. То "лице видљиво" тј. историјски Исус Христос је у овом смислу сам превечни Бог, "Бог отаца наших". Формула је срочена против монофизитске и несторијанске јереси, у духу одлука Халкидонског сабора 451. године.

Седам пута - Мотив вавилонске пећи из старозаветног "девтероканонског" дела књиге пророка Данила, као што је објашњено горе. "Халдејски тиранин" је цар вавилонски Навуходоносор. Ирмос осме песме је иначе у октоиху, канон јутрење у недељу, васкрсни, гласа осмог.

Божанственом светлошћу - Читава сика је грађена у реминисценцијама на пророка Мојсија на Гори Синајској (Изл. 34, 27-35); његово је лице божанском светлошћу било просветљено и зрачило израиљском народу.

Други Авраам - По својој гостољубивој дарежљивости, старозаветни праотац Авраам је прототип свакога дарежљивог доброчинства. Тако је Авраам прототип и св. Симеона Српског. Сем тога, Авраам је и прототип чврсте вере, која се такође помиње у овом тропару ("вером просијавши"): Јевр. 11, 8-19.

Таму неверја прогнав - На више места, као на овом, Сава истиче заслугу св. Симеона Немање за победу праве хришћанске вере међу Србима. Као да се пре Немање српски народ још налазио у "тами неверја", тј. као да није био христијанизован, или је био у "тами јеретичкој", тј. под утицајем јереси, при чему се обично помишља на богумилску јерес, познату из других извора на јужнословенском терену.

Веру као оклоп - Реминисценција на познато место апостола Павла у Еф. 6, 11 и д., мада има и крупнијих разлика: у Павла је "оклоп правде", а овде је то "вера"; штит је "вере", а овде је то "љубав" итд.

Обамрли - Грехом обузети, људи су у стању обамрлости, неспособни да се покрену ради свог спасења. Из тог стања их подиже Богородица, родивши Христа који даје воду живу од које се не може ожеднети (Јн. 4, 13-15 "извор воде која тече у живот вечни").

Задиви се небо и земља - Ирмос девете песме из октоиха, на васкрсној јутрењи у недељу, гласа осмог. Мотив из Лк. 1, 46-55 (Богородичина благовештенска химна) овде није дошао до изражаја. Тема је оваплоћење Бога, према стиху из 1 Тим. 3, 16 "Бог се људима јави у телу" и то је "велика тајна побожности". Друга стилска фигура утробе "шире од неба" је иконографски позната у мотиву Платитера ("Шира од неба"): примањем Бога који се својим апсолутним бићем ни у бескрајна небеса не може сместити, постала је Богородица пространија од неба.

Што око не виде - 1 Кор. 2, 9, омиљени Савин библијски цитат.

Красан јавио си се - У игри речима "красан јавио си се божаственим красотама (добродетељима, Симеоне блажени, пред красним Владиком радосно стојиш) итд., изражена је идеја лепоте као највише манифестације божанске светости. Божански атрибут је лепота ("красота"), Бог је леп ("красан"), његова дејства у човеку се испољавају као лепота ("красота"), човек који се преобразио врлином и сам је леп као Бог. Тиме се постиже поистовећивање човека и Бога, "обожење" човека у сфери божанске лепоте.

Данас - Литургијски презент у служби спомена израз је таквог погледа по коме је светост свагда актуелна, свети догађај као и света личност. Литургијски однос је према томе, за средњи век карактеристичном схватању, жив, актуелан однос. О томе: Д. С. Лихачов, Поетика старе руске књижевности, Београд 1972, 324-332 (прев. Д. Богдановић).

Твоја велика Лавра - Студеница. Служба је очигледно испевана и намењена првенствено за студенички култ ктитора, св. Симеона, присутног и дејственог у своме манастиру и прек својих моштију.

Милостињу ништима - Мада се даје сиротињи, милостињу прима сам Бог, према Мт. 25, 31, 46.

Као Мојсије боговидац - Поређење Горе Свете са Гором Синајском, и паралелно упоређење Симеона са Мојсијем, овде не у сфери законодавства него боговиђења, мистичног сусрета с Богом и прозирања у божанске тајне, о чему се иначе говори на више места у Изл. 19; 24; 31-34.

Писмо Спиридону

ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ОД СВЕТОГА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА

Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа!

У Господу Богу превазљубљени мој божаствени сине, јеромонаше Спиридоне, игумане велике лавре светога Симеона, архимандрите!

Мада сам и грешан, Спаса мојега молим да будеш сачуван душом и телом и све божанствено стадо.

Ако хоћете да знате о мени грешном, то с милошћу Божјом и светом вашом молитвом здраво и весело дођосмо до светога града. Поклонисмо се пресветоме и божаственоме гробу и светим његовим местима. Најпре уредисмо за ваше спомињање у светих, потом обиђосмо света места. Када све ово свршисмо, тада се, пошто нас стиже путни труд, сви разболесмо, и остављамо на Божје расуђење живот наш и смрт нашу, и ко од нас буде жив к вама нека се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша нека остане с њим.

А ти, човече равне душе, владико мој, познаниче мој, који се заједно насладисмо у дому Божјем, чедо моје слатко, Спиридоне, моли Бога за нас, не бих ли твојим молитвама проштење грехова добио. Мир божаствени нека ти буде, мир и дому твоме божаственом, мир и свима онима који су тамо и који работају дому светога Симеона, мир и свима игуманима удеоничарима твојим, и поклоњење им чиним кроза те, чедо своје. Мир Божји нека се излије у срца ваша, и онога који вас благосиља благосиљам, а оне који вам зло чине проклињем, да не буде на њима милост Божја, ни на домовима њиховим, ни моја молитва, и да погину као безумни Арије!

А благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама, амин!

Писа милошћу Божјом први архиепископ све српске земље, Сава грешни.

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.

И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

И ако ми Бог да и малу моћ, ићи ћу у Александрију к патријарху, да се поклоним светоме Марку. И отуда ћу у Синајску Гору, и када се вратим, ако будем у животу и Бог даде, до пролећа ћу бити код Вас.

Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мога завета. Да, ако човек и цео свет добије, а душу своју изгуби, која је корист?(1) Ако је поп грешан, али молитва његова није грешна, а његова веза је сила од вишње благодати. Да, ако ће се ко саблазнити, но ти се не саблазни, јер доћи ће Господ и неће закаснити, и да чујеш онај глас: "Добри и верни слуго, у малом веран, над многим поставићу те; уђи у радост Господа свога!"(2)

Сава, први архиепископ
Библијски цитати

   1. Мт. 16, 26; Мк. 8, 36.
   2. Мт. 25, 21.

Коментари

Свети Град - Јерусалим, циљ свакога хришћанског ходочасника. У време овога, вероватно другог Савиног ходочашћа (1234-35), Јерусалим се налазио поново под влашћу Арапа муслимана (Саладин га је поново освојио од крсташа још 1187).

Божаствени гроб - Гроб Христов, место где је по предању био гроб у коме је сахрањен Исус Христос, да после три дана васкрсне из мртвих. Већ у раном средњем веку ту је подигнута црква са читавим једним комплексом богомоља.

Безумни Арије - Први велики јеретик хришћанства (око 256-336). За његову делатност је нарочито карактеристична агресивна борба за превласт у црквеној организацији. Својим учењем уводио је у представу о тројичном божанству начело подређености и неједнакости (зато је то "антитринитарна јерес"): по њему, само је Отац прави Бог, божанство "по себи"; Син је тек највише створење, неслично Оцу; Дух је нижи од обојице. Аријева јерес је осуђена на првом васељенском сабору у Никеји, 325. Сам Арије је, по предању, умро напрасном смрћу. Његов је традиционални епитет "безумни" познат нарочито из Житија св. Петра Александријског (25. новембар): Ј. Поповић, Житија светих за месец новембар, Београд 1977, 743-749.

Свети Марко - Апостол, један од дванаесторице ученика Христових, јеванђелист. По предању, проповедао је у Александрији (Египат), главном средишту хеленизма на Блиском Истоку. Био је и први епископ александријске цркве и мученички страдао за Неронова царевања, око 68. године, те му је у Александрији још од тих година развијен велики култ. Његов животопис вид.:Ј. Поповић, Житије светих за месец април, Београд 1973, 387-392, под 25. априлом. Сава је и остварио план да иде у Александрију и на Синајску Гору. Под Синајском Гором овде треба подразумевати пре свега чувени манастир св. Катарине у подножју кршевитог Синаја, са пратећим испосницима и капелама, које су се од самог постанка монаштва у III веку н. е. множиле око "Светога врха", на коме је по библијском предању праотац Мојсије примио Божје заповести. О томе путовању Теодосије, Житије светог Саве 173-188.

Упутство ономе који хоће да држи овај псалтир

Богоносни и преблажени и преподобни оци наши, светила целога света, земаљски анђели, небески људи, научивши испрва да иночаствују предањем Светога Духа, и благодаћу Божјом просветивши се, и Христа настанивши у прекрасне њихове душе чиста ради живота њихова, против ђавола победу показаше и његовим многим искушењима распаљивани одолеше му, и боље од злата огњем искушана сијају, и јасније од снега убелише се, и невештаственога злата крила мисаона уперивши, на небеса узлетевши као богопарни орли, нама оставише устав Богом преданога појања њихова и умилне молитве, којима Господа себи милостивим учинише. Једни међу њима часове са међучасјима појаху, и са молитвама, и саставивши изборне псалме са молитвама, назваше те књиге часословац. А други сам псалтир без молитава појаху. Неки, пак, будући напреднији у подвизавању, установивши псалтир са молитвама појаху и стихове покајне, и Трисвето с поклонима. Тај псалтир је ово:

Нека је знано свакоме који хоће да држи овај псалтир, да поје јутрењу и часове и вечерњу обично, без међучасја и без молитава, а место свега тога нека му буде ово: отпевавши цео метимон до "невидљивих непријатеља мојих", рекавши и "јер је страшан суд" и "Непостидну", затим "Господе помилуј" 40 пута, затим: "Приђите да се поклонимо" три пута, затим: "Помилуј ме, Боже"; потом Канон светој Богородици пој напред, затим: "Слава у вишњима Богу", тропари, затим молитву "Господе, Господе, који нас избављаш" пој најпосле, затим: "Господе помилуј" 40 пута, ако ли је пост 50 пута. И потом: "Приђите, да се поклонимо" три пута, и тако почни "Блажени муж", са разумевањем, а не брзајући. И свршивши прву катизму, затим Алилуја 3 пута, затим: "Свети Боже", "Пресвета Тројице", "Оче наш", и изговарајући Трисвето поклони се 9 пута. Затим покајна два, затим молитва која је на реду, затим "Господе помилуј" 40 пута, ако ли је пост 50 пута. И поклони се три пута, говорећи "Приђите, поклонимо се" три пута, затим другу катизму. Тако пој колико ти је могуће.

И отпочинувши мало и почни полуноћницу "Блажени непорочни", и после свршетка полуноћнице отпој шест катизама. И учинивши отпуст, благодари Господа и одмора окуси по закону.

И опет уставши пред јутрењом и отпој шест катизама, чинећи поклоне, и Трисвето и остало, као што писах код прве катизме. И потом пој јутрењу.

И што ти остане од псалтира, то изговори по дану.

ако ли радивши који посао хоћеш да отпочинеш ноћу, онда изговори бар 10 катизама ноћу, а 10 дању, а немој оставити овога правила, но за ноћ и дан псалтир да испојеш.

А ако си, брате, будан и схваташ да ти Господ даје силу и крепост да га славиш, те успеш да пре доласка светлости изговориш и цео псалтир, или пре свршетка дана, онда опет зађи од почетка и почни и доврши. Јер псалтир се никада не свршава. И ако додаш ономе што је установљено, од Господа ћеш примити сугубу награду, јер примивши од њега пет таланата, даћеш му десет. Па ту у твојој приљежности помени и мене грешнога монаха Саву, да се твојим савршенством мој недостатак испуни.

Јер ја грешни преписах овај псалтир, хвалећи будан и дуготрпељив живот светих отаца, а кудећи своју немоћ и јадну леност и тежину сна. Ако ли си, брате, лен као ја, ипак, прени се и помисли на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде ради њега. Јер рече божанствени апостол:

    "Што око не виде и ухо не чу
    нити узиђоше на срце човеку,
    то спреми Бог онима који га љубе".(1)

Јер тамо желе и анђели да погледају.(2) И опет рече: "Није слава овога света слична слави будућега века";(3) такође и муке овога света нису ништа наспрам оних. Јер од њих стрепи, рече, и сам сатана.(4) А знај, љубимче, да је онима који су пострадали част и слава, а ленима и непотребнима после телеснога покоја вечна мука.

И све ово размотривши и у Господу укрепивши се, устани крепко против лености и почевши свој устав и заврши, да примиш награду вечну. Ако ли си и веома обузет сном, онда бар ноћу, макар и мало почни колико можеш, а ујутро све доврши. Јер рече Давид: "Твој је дан, и твоја је ноћ".(5) Само ти не остављај свога правила, него саврши псалтир за дан и ноћ, и милост Господња помоћи ће ти!

А ја недостојни и лени и худи монах Сава, чувши и видевши овакав псалтир на грчком језику написан, сажалих се помисливши на своје незнање, пошто не знађах добро грчки, али се ипак убојах беде онога ленога слуге који је сакрио таланат, и пожурих се Божјом благодаћу, колико ми моћ достиже, изложих га и предадох вама истинитим трговцима, да ви чините куповину.(6)

Овај устав нека се држи пет дана; нека се почиње у недељу увече, а у петак до вечерње нека се сврши, а у суботу и недељу нека се не држи, само када свиће субота да изговориш пет катизама на полуноћници, почевши трећом, па четврту, пету, шесту и седму, а у свитање недеље изговори других пет катизама, почев од осме, па девету, десету, једанаесту и дванаесту; а у дане само пој часове.
Библијски цитати

   1. 1 Кор. 2, 9.
   2. 1 Петр. 2, 9.
   3. 2 Кор. 3, 11.
   4. Јак. 2, 19.
   5. Пс. 73, 16.
   6. Мт. 13, 45.

Коментари

Сугуба награда - Алузија на јеванђелску причу о талантима: Мт. 25, 14-30.

Не знађах добро грчки - Важан исказ Светога Саве. С једне стране, сведочанство о преводу; с друге, утврђује се - не само у формули скромности - да је Сава као преводилац имао тешкоћа са грчким језиком, што се може видети и у другим његовим преводима - Хиландарском типику тамо где је он превођен са Евергетидског типика, па и у Крмчији, код које ипак није довољно јасно шта је и колики је Савин преводилачки удео. О том питању говори Л. Мирковић, Списи светога Саве 18.

Белешка о овом издању

Књижевна дела Светог Саве дају се овде у преводу на савремени српски језик, са старословенског језика српске редакције на коме су писана. Превод је пре последњег рата начинио Лазар Мирковић. У узорно штампаној публикацији Списи светога Саве и Стевана Првовенчанога, изд. Државна штампарија Краљевине Југославије, Београд 1939, објављени су у Мирковићевом преводу и са његовим предговором и уводним белешкама сви текстови Светог Саве који се налазе у овој књизи. Разуме се, нема Крмчије, јер је тај зборник византијског права не само некњижевног садржаја него је још и до данас неиздат. Када је, пак, реч о преводу Лазара Мирковића ми смо се морали одлучити за темељну реакцију према оригиналу, и то за Хиландарску повељу, Хиландарски типик, Житије светог Симеона, Писмо игуману Спиридону и Устав за држање псалтира; Карејски типик дајемо у свом преводу, као и Службу светом Симеону. Ова служба је први пут у нашем преводу објављена у Србљаку И, Београд, 1970, 7-31; превод сам тада заједнички редиговао са приређивачем Србљака, проф. др Ђорђем Трифуновићем. На несрећу, у складу са приређивачком концепцијом Србљака служба том приликом није објављена у свим својим саставним деловима; изостављени су били они текстови за које се сматрало да припадају преузетом фонду, византијске химнографије а нису дело нашег аутора. Моје је мишљење, данас поготову, да се службе и у преводу морају издавати у своме пуном саставу и првобитном склопу, без обзира да ли је и шта је ту "оригинално" а шта преведено и преузето, и без обзира на то да ли је по среди песнички текст или "рубрика", литургијско упутство. Ово последње је неопходно као обележје структуре и сигнал жанровских одлика песме. Превод службе сам сада допунио, превео све што раније нисам био превео, и поново редиговао целокупни текст према оригиналу. Једну сам ствар задржао: "стиховано" објављивање Службе. У своје време тај издавачки поступак у Србљаку наишао је на озбиљну критику. Знам врло добро да закони песничке форме старога српског песништва нису још у довољној мери откривени, те да у поређењу са византијским грчким песништвом у поетици нашег "стиха" има крупних, можда и битних разлика. Редови у којима је текст једне песме овде саопштен, према томе, неће свагда бити оно што сугерира пунктуација рукописа, али смо настојали да кроз то макар донекле реконструишемо ритамски и мелодијски тип текста, битно различит од каквога прознога реторског састава. Критичка издања, дабогме, приређиваће се по другим начелима, али у популарном издању за књижевног читаоца, какво је првенствено једно овакво издање, не би било више ни дозвољено враћати се уназад објављивањем песме са тако јасним мелодијским и ритамским структурама у "прозној" форми, у нестихованом виду. После Србљака из 1970, то заиста више није могуће.

Археографске напомене о појединим делима Светог Саве садрже само основне податке о главним преписима текстова; према садашњем, још увек недовољном, познавању српског рукописног наслеђа, ти подаци нису коначни.

Библијски цитати су проверени и донекле увећани у односу на фонд Ст. Станојевића и Д. Глумца, Св. писмо у нашим старим споменицима, Београд 1932, 1-45.

Коментар је рађен тако да омогући разумевање идеја и порука, а то значи и читавог система значења у текстовима који се овде штампају, не само историјских података и реалија.

Томе донекле треба да помогне и речник мање познатих речи и појмова, јединствен за све Савине текстове објављене у овој књизи.

Димитрије Богдановић

Рукописи

Сачувало се врло мало рукописа са делима Светог Саве. Сем Карејског типика, за чији се примерак у облику свитка данас у Хиландару може то поверовати, нема ниједног Савиног оригинала или аутографа. Оригинална је била Хиландарска повеља 1198, али је у првом светском рату изгубљена.

   1.

      Хиландарска повеља. Оригинал повеље налазио се до 1896. у Хиландару, где се чува и оснивачка хрисовуља византијског цара Алексија III Анђела из 1198. Поклоњена српском краљу Александру I Обреновићу када и Мирослављево јеванђеље, повеља се чувала у Народној библиотеци у Београду, али је нестала приликом евакуације књига из Београда 1915, и до данас није пронађена. Сачувале су се извесне копије и оригинални фотографски снимак. Добар факсимил је у Д. Аврамовића, Света Гора са стране вере, художества и повеснице, Београд 1848.
   2.

      Карејски типик. Пергаментни свитак у Хиландару (сигнатура АС 132/134) са потписом и воштаним печатом Савиним, могао би бити оригинал овога важног документа из 1199. Позната су још 4 каснија преписа, међу којима је нарочито важан пергаментни препис у Хиландару из XVI в. (АС 135/134) и у збирци рукописа под бр. 710 из времена око 1825. Зна се и за један препис у Патријаршијској библиотеци у Београду (бр. ) и у Архиву САНУ бр. 51 из 1620/30. Текст је уклесан и у камени надвратник Карејске испоснице.
   3.

      Хиландарски типик. Није се сачувао оригинал, већ рани препис у облику пергаментног кодекса у Хиландару (АС 156), вероватно из двадесетих година XIII века. Има још неколико преписа: Михов у Зборнику с краја XIV - почетка XV в. у Одеси (Унив. библ. 31); Марков у Зборнику српских житија из 1370-75 (Нар. библиотека Србије Рс 17); Завалски препис из XVII в. (изгубљен); Хиландарски препис - прерада из 1788 (Хил. 583); извод у Хил. 716 из времена око 1816; Хил. 746 из 1877, можда и у Њемецком зборнику XV в., о коме за сад немамо подробнијих и сигурнијих података.
   4.

      Студенички типик. Веома позни препис у рукопису Шафарикове збирке Народног музеја у Прагу, из 1619 (сигнатура према Опису Вашице-Вајса 144; IX N 8 (шаф. 10). Писан у Студеничкој испосници. Други студенички из 1760, изгубљен; познат по неким описима и исписима, био у поседу Милоша С. Милојевића, али се том рукопису замео траг већ када је Ћоровић спремао своје критичко издање Савиних списа.
   5.

      Житије светог Симеона. Као и Студенички типик у истом, студеничком зборнику из 1619, данас у Шафариковој збирци у Прагу.
   6.

      Служба светом Симеону. Најстарији рукопис, на пергаменту, Минеј празнични из средине XIII века, српски, који се сада налази у Архиву САНУ 361. У Софији су још два важнија преписа, у минејима НБКМ 141 из 1607/08, и ЦИАМ 89 из XVII в.
   7.

      Писмо Спиридону. Налазило се у отачнику Велике Ремете из XV века. Данас се том рукопису изгубио траг, нема га више ни у Великој Ремети ни у Гргетегу; текст је сачуван у изд. Даничића у Старинама 4 (1872) 230-231.
   8.

      Упутство за читање псалтира. Рукопис САНУ 51 из 1620/30, али и у руским рукописима, одакле и у штампане псалтире (нпр. Син. 406 из XV в., 431 из XVI в. ГИМ).

Речник мање познатих речи
А

агрипнија (грч.) - бденије, свеноћна служба

алилуја (јевр.) - "Славите Бога!" чест литургијски рефрен ("Алилуја! алилуја! алилуја! слава теби, Боже!")

амин (јевр.) - Заиста, да, нека тако буде; завршна формула молитава

анафора (грч.) - благословени хлеб, "нафора"

анђелски образ (лик) - монаштво, монашки чин

арула (грч.) - преносиво огњиште, мангал

архиепископ (грч.) - први епископ, поглавар самосталне православне цркве

архиепископија (грч.) - седиште архиепископа

архијереј (грч.) - првосвештеник; епископ

архимандрит (грч.) - старешина већег манастира, највиши монашки чин
Б

бденије - вечерње или свеноћно богослужење, у коме се спајају вечерња и јутрења

беда - невоља, несрећа

бес - демон, ђаво

било - клепало, удараљка (дрвена или метална) којом се у манастиру монаси позивају на службу Божју

благоверан - побожан, веран

благоверност - побожност, верност

благодат - милост, сила Божја, дар Светог Духа (грч. харизма)

благопријатан - угодан, пријатан

благородан - племенит; племенитог рода

благоухан - миомирисан, који је пријатног мириса

благочастив - побожан

боговидац - онај који види Бога одн. који је видео Бога; епитет праоца Мојсија

богодан - који је од Бога дан одн. добијен

богодарован - који је од Бога дарован

Богодевојчица - Богородица (према стсл. Богоотроковица)

богомудар - обдарен божанском мудрошћу

богоносан који Бога у себи носи

богопаран - који узлеће ка Богу

богородичан - црквена песма (тропар) посвећена Богородици

бојазан Господња - синоним: страх Господњи - свештени, религиозни страх од Бога као морални императив или кочница

болезан - бол, мука; болест

бољар - великаш, властелин
В

васељена - сав свет

васкрсни - недељни, који пада у недељу, који се пева или чита у недељу

венчати - крунисати; венчати (браком)

вечерња - главно вечерње богослужење

вишње силе - анђели

Владика - Господ (Исус Христос)

Владичица - Господарица (Богородица)
Д

двери (свете) - олтарска врата, врата на иконостасу

Дева - девојка, девица; назив Богородице, која је зачела "безмужно" (без мушкарца), од Светог Духа, и родила Исуса не повредивши своје девичанство

Девојчица - Дева, Богородица (према стсл. Отроковица)

дијаклизма (грч.) - испијање вина и узимање анафоре после литургије

диптих (грч.) - поменик, књига у коју се уписују имена живих и мртвих за помен на литургији

добродетељ - врлина; добро дело

довољство - задовољење потребног, неопходног; што је на довољство - што је неопходно
Г

епископ (грч.) - највиши чин црквене јерархије, дословно значи надзорник; архијереј, владика

епитимија (грч.) - црквена казна духовно-педагошког карактера
З

златопечатан - са златним печатом; з. повеља, хрисовуља, владарска повеља највишег реда, снабдевена златним печатом
И

иго - јарам; терет

игуман (грч.) - старешина манастира

икос (грч.) - реторски грађена похвална и поздравна песма која прати кондак

инок - монах, калуђер

иноплеменик - туђинац, странац

ирмос (грч.) - песма-образац за тропаре у свакој оди канона

искони - у почетку, у прапочетку

исход - излазак; излазак душе из тела, смрт
Ј

јереј (грч.) - свештеник

јерес (грч.) - кривоверје, заблуда вере коју црква осуђује и проклиње

јеромонах (грч.) - монашко-свештенички чин, монах који има чин свештенства те може да служи литургију, монах-јереј

јутрења - главно јутарње богослужење
К

кадило - кадионица

канархање (грч.) - читање канона у цркви

канон (грч.) - правило; византијски песнички жанр, сложен из више посебних песничких форми

катизма (грч.) - група од неколико псалама, која се чита као литургијска целина; псалтир је подељен на 20 катизми

кедар (грч.) - врста зимзеленог дрвета; к. ливански кедар који расте на планини Ливану (Лебанону); симбол усправности, узвишености, плодности

кимина (грч.) -

кир (грч.) - господин (као титула)

клепало - било

клепалце - мало клепало, мало било

клип (грч.) - свештенство уопште, црквена јерархија

коленопоклоњење - молитвени поклон, велики и мали (метаније)

колесница - кола, двоколица

кондак (грч.) - литургијска химна особите врсте, уграђена у структуру канона (после шесте песме); уз тропар - најважнија песма сваког култа у православној цркви

красовоља (грч.) - пехар, чаша

крепост - снага, моћ

крстијански - хришћански

ктитор (грч.) - оснивач манастира или цркве
Л

лавра (грч.) - већи, обично владарски, царски манастир

литургија (грч.) - служба Божја, главно црквено богослужење, на коме се врши света тајна причешћа и које се служи по правилу ујутру одн. преподне

литургисати - служити литургију

лице - лице или "ипостас" (хипостаза) Свете Тројице; личност уопште; сама особа (о којој се говори) одн. њено присуство

луча - зрак светлости
М

међучасје - кратка служба која се чита и пева између часова

метаније (грч.) - поклони који се чине приликом изговарања појединих молитава

метимон (грч.) - "С нама (је Бог!)", псалмска песма која се пева на великом повечерју; отуда: велико повечерје (павечерњица)

минеј (грч.) - месечник, богослужбена књига са песмама за сваки дан у месецу (службени м.) само за веће празнике (празнични м.) или за типове светих (општи м.)

миро (грч.) - свето или освећено уље; миомирисно уље које чудесно истиче из светих моштију

мошти - посмртни остаци светаца, чувани и поштовани као предмет посебног црквеног и народног култа

муж - човек; одрастао, зрео мушкарац
Н

намесник - наследник престола, престолонаследник

напаст - невоља; искушење

наследство - наследници, потомство

наставник - водитељ, руковођа

невештаствен - нематеријалан, бестелесан, духован

несмислен - који је без разума, безуман, луд

ништ - сиромашан
О

обитељ - манастир

обличити (обличавати) - укорити, окривити; укоравати, окривљавати

образ - лик, обличје; монашки чин (мали и велики, анђелски, апостолски, грч. схима)

оваплотити се - отеловити се, постати човек од крви и меса (за Сина Божјег), према Јн. 1, 14.

озлобљен - упрошћен, оштећен, опустошен

октоих (грч.) - осмогласник, богослужбена књига са црквеним песмама различитог жанра, груписаним за певање по "гласовима", којих је у византијској музици осам

омити - опрати, спрати

општежиће - монашка заједница, манастир (грч. киновија), заснован на строгој дисциплини заједничког живота, молитве и рада под руководством игумана

отац - монах; назив којим се ословљава монах или свештено-монах и уопште црквени свештенослужитељ

отачаство - земља отаца, отаџбина; очевина, посед отаца; постојбина

отачаствољубац - онај који љуби своје отачаство

отпуст - благословна молитва којом се црквена служба завршава
П

параклитик (грч.) - богослужбена књига, врста октоиха (осмогласника)

парик (мн. парици) (грч.) - зависан сељак у Византији; у средњовековној Србији - меропах

планина - планински предео са пашњацима

подвизавање - монашка аскеза

подобан - песма чија мелодија служи као образац другим песмама

поклони - грч. метаније, молитвено клањање

покојиште - место где се обитава одн. лежи; обитавалиште, боравиште

полуноћница - поноћна служба тзв. "дневног" циклуса

поп (грч. папас, отац) - свештеник, свештеномонах; у средњем веку уобичајени општи назив за свештенослужитеља

пост - литургијско време у православној цркви са прописаним уздржавањем од хране и нарочитим правилом богослужења; велики пост, четрдесетница, ускршњи пост

подвиг - подвиг, борба; мука; аскеза (према грч. агон)

преподобан - свет; епитет светог монаха; у правосл. цркви категорија светих монаха

престављање - смрт

Приснодева - Она која је увек дева, Увекдева

причасник - онај који учествује у чему, који се сједињује са чим или с ким

прозорљив - који види унапред оно што се иначе не види

промисао - брига, старање; Божје старање о свету или о појединим људима

прот (грч. протос) - протепистат, изборни старешина Свете Горе

псалам изборни - песма ("псалам") састављена од стихова разних псалама; одабрани псалам, укључен у дневна богослужења

псалтир (грч.) - збирка 150 (151) псалама, старозаветних химни, чији је аутор једним делом цар Давид ("псалми Давидови"); књига у којој су псалми
Р

работати - служити

раса (грч.) - основна монашка одећа

риза - свештеничка одежда; монашка хаљина
С

саврстан - одговарајући

савршити - испунити у целости, извршити; начинити

самодржац - владар суверене државе, носилац све власти (према грч. автократор)

сатворити - начинити, направити

сахођење - силажење, силазак

сведржитељ - који све држи у својој власти, атрибут божанства

светилна - врста црквене песме која се пева после канона

светитељ - епископ, архијереј, владика

седилна - црквена песма (према грч. катизма), која се пева на јутрењу, укрштена са читањем "катизми" псалтира или после треће (одн. шесте) песме канона

скрб - жалост, туга

славовенчање - увенчавање славом, крунисање славом

слово - реч, говор; назив одељка, поглавља

Слово - грч. Логос = Реч Божја, друго лице Свете Тројице; Син Божји Исус Христос

смислодавац - онај који дарује разум

степена - стихови из псалама који се певају на свечаној јутрењи у недељу

стихира (грч.) - врста литургијске песме, која се пева уз одређене стихове псалама

стиховно - група песама (стихира) у октоиху, које се певају уз стихове псалама

странопримац - који прима странце, гостопримац

странствовати - ићи у туђину, живети у туђини

стратор (грч.) - мазгар

струја - текућа, жива вода; река

сугуб - двострук, удвостручен

суштаство - биће, природа
Т

таланат (грч.) - назив монете; дар Божји

тетрајеванђеље (грч.) - четворојеванђеље, богослужбена књига која садржи 4 јеванђеља у канонском поретку (Матеј, Марко, Лука, Јован)

тиховање - нарочити вид монашког подвига, обележен усамљеношћу, умном молитвом и медитацијом; исто што и грч. исихија

тишина - мир, спокојство

триблажени - "троструко блажени", најблаженији

Трисвето - песма Светој Тројици ("Свети, Боже!/ свети, крепки!/ свети, бесмртни!/ помилуј нас!")

тропар (грч.) - химна, једна од основних форми византијског песништва

трудоположник - онај који је прописао подвиге
Ћ

ћелија (грч. келија) - монашка ћелија; соба у манастирском конаку за становање монаха; посебна кућица или колиба у којој живе монаси испосници
У

уподобити се - учинити се сличним, постати сличан

успеније - уснуће, смрт

устав - правило, литургијско правило, синоним грч. типик

усходиште - пут или средство којим се пење; степенице, лестве
Ф

фалагедона (грч.) - жива рана

финик (вар. финикс, грч.) - урма, датуља; уоп. палма; симбол животности и вечне младости
Ц

царевати - владати (без обзира на ранг владавине; тако и кнез и жупан и краљ и цар "царују"!)

црноризац - монах, калуђер
Ч

часови - службе тзв. дневног богослужења - први, трећи, шести и девети час

часословац - богослужбена књига са дневним службама - часовима, вечерњом, јутрењом итд.

чиноначелства - сви редови и рангови (за анђеле и људе)

чредни - коме је ред, дневни

чтеније - читање; читање поучног штива по типику
Ш

Шестопсалмије - шест псалама утврђених за читање на почетку јутрење

Жичка беседа Светога Саве о правој вери
у преводу владике Атанасија (Јевтића)

(1) Браћо и пријатељи и оци и чеда богозванога, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа [ваших] и пред очи ума [вашег], и разумите их.

(2) Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу, и Својим божанским домостројем и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела [Свог], просвети род наш; и посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". Али пошто они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши у истини речи њихове, повероваше им. И преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и истим начином по науци и проповеди Светих Апостола уздиже мене на ово светитељство хотећи да преко мене "испуни недостатке" отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим ову реч своју о вашем спасењу, коју вичувши са љубављу је сачувајте, да бисмо и ми били заједничари реда светих.

(3) Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере његове. Јер, као што рече Апостол, "темеље другога нико не може поставити осим онога којега постави" Дух Свети преко Светих Апостола и богоносних Отаца, а то је -- права вера која је на светих седам васељенских сабора потврђена и проповедана. И зато на овом темељу свете вере треба нам зидати злато и сребро и драго камење, то јест добра дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање [вере] без добрих дела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек Божји", а не да због недостатка [једнога] храмље живот наш. Јер, као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела".

(4) Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Тројицу Божанску, Узрок и Саздатеља свега проузрокованога, видљивога и невидљивога. [Тројицу] Која је једне суштине, то јест природе, и у три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, чиме нећемо да подразумевамо обличјем или разликом три Бога или три природе или суштине, него исповедамо једнога Бога и једну просту и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различитост Ипостаси означавамо; клањајући се [на тај начин] Тројици у Јединици и Јединици у Тројици, Јединици Триипостасној и Тројици Једносуштној и једномоћној и сабеспочетној. Њу једину познајемо вечнопостојећу, беспочетну, нестворену, бесмртну, непропадљиву, нестрадалну, свезадтељну и [све]држећу и [све]промислитељну.

(5) И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца рођенога Сина и Бога, Логоса, надвремено и од Њега Родитеља нераздељиво рођенога, а не створенога, једносуштног Родитељу и увекпостојећег са Њим; Који је [Логос] добротом [Својом] све привео из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашега спасења сишао са небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио од те исте Пречисте Дјеве Марије (Богородице). Он, од Бога Оца једносуштни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља [Свог] изволео је, вољом Оца и Духа [Светог], да спасе Своје створење; сишавши из Очевог наручја, одакле се није одвојио, (и ушавши у утробу Пречисте Дјеве) и узевши на себе не раније зачето тело одушевљено душом разумном и умом, произиђе [из Дјеве] Бог оваплоћен, родивши се неизрециво и са и сачувавши неповређеним девство Оне која је родила; не претрпевши ни сливање нити промену, него остаде оно што беше а постаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, истински а не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха.

(6) Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не другога и другога, него једнога и истога пре оваплоћења и по оваплоћењу, једну сложену Ипостас; Њега једног истог у двема савршеним природама и својствима, и у двема природним вољама и дејствима, обома сједињеним по Ипостаси неизменљиво. Исповедамо Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска [дела] као Бог, и Њега једног истог вољом хотећег и делајућег човечанска [дела] као човек. Јер Он не беше подложан природним нуждама, него се по вољи [Својој] родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински, а не привидно, претрпео сва природна и беспрекорна страдања човечанска. И Он, Безгрешни, би распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе телом не видећи трулежност, и људску суштину неповређену и неосмрћену васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе телом Својим тако ће доћи и дати свакоме по делу његовом. Јер вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који чинили добро" са правом вером "отићи ће у живот вечни, а који су чинили зло -- у васкрсење суда."

(7) Уз то, ми се клањамо и поштујемо и целивамо свечесну икону човечанског оваплоћења Бога Логоса помазаног Божанством и оставшег непромењено, тако да онај који је помазан вером сматра да види самога Бога Који се јавио у телу и с људима поживео. Клањамо се и дрвету Часнога крста и светим часним сасудима и божанским црквама и светим местима . Клањамо се и част одајемо икони Пресвете Богородице и иконама свечесних Божјих угодника, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику и ум узносећи на оно што је несхватљиво.

( Ово је богољубиви (моји), догмат православних Отачких предања. Следујући њима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а све јеретике и сваку јерес њихову проклињемо.

(9) Примамо свих седам Васељенских сабора: први, који је био у Никеји, 318 Светих Отаца; други, у Константиновом граду, 150 Светих Отаца; трећи, ранији, у Ефесу, 200 Светих Отаца; четврти у Халкидону, 630 Светих Отаца; пети, опет у Константиновом граду, 164 Светих Отаца; шести, опет у Константиновом граду граду, 170 Светих Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији, седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних икона и не изображавају их и не поклањају им се, безбожно клеветајући хришћане. А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времен а и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.

(10) Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси.

(11) Ми пак стремимо се већма ка свакој побожности којој нас уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ Исус Христос Син Божији рече, када од Оца дође на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, од пречисте присно дјеве, и догмате домостроја Очевог и Свог изврши дивно, и заиста неизрециво разапе се на крсту, и трећи дан васкрсе, и по васкрсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде узићи на небо ка Оцу [Своме], заповеди ученицима Својим Апостолима говорећи: " Идите и научите све крајеве крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедио". И опет: "Проповедајте Јеванђеље сваком створењу; ко поверује и крсти се, спашће се; а ко не верује, осудиће се". Ово је дакле права вера: крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.

(12) И тако, ми који смо хришћани обећали смо: молити се Богу своме свагда, (држећи заповести Његове и увек творећи вољу Његову). Јер је "вера без дела мртва", по речи Јаковљевој. Но, браћо и чеда моја љубљена, као што и напред рекох, обоје [треба] да са страхом и трепетом држимо [и чувамо]. Држите (стога) реч Божју и свету веру Христову, и призивајте чистим срцем пресвето Име Његово, и не ленећи се у светим молитвама припадајте к Њему исповедајући грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припевајући у срцима вашим свагда му певајући и припевајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. Јер Бог, када Га људи исповедају и моле Му се, сам уверава људе и духовно улази вером у срца оних који добро слушају науку Његову. Јер духовна наука није игра, нити речи безумља мисли људских, него је то проповедана света вера Божја на којој су основани свети чинови у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научише, и Мученици исповедише, и сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше као на недељивом крајеугаоном Камену црквеном Христу Који је Премудрост и Сила Очева [и то сачуваше] светодуховски и силно и крепко и чврсто и поуздано у вери --, Који [Христос] и до сада многе уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру божанску. Он, Преблаги Човекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу, исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир истинити да нас, заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). Досежући до тога тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо припадајући Му у сваки час, и исповедајући Му се, како Он сам дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми, сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и у будућем, ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам Господ заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду, рекавши: "Заиста вам кажем: Ко одржи реч Моју неће видјети смрти вавијек".

(13) Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од ове речи коју Христос сам посведочава и потврђује истином? Шта је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање смрти већ је далеко од греха, јер је окушањем греха укус смрти ушао у сав род људски до Христа. Ради тога окуси смрт Он, Који је безгрешан и бесмртан по [Свом] првом рођењу од Оца, но окуси је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега окусимо бесмртност, као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ". Веома је дакле добар [Господ] и праведна и веран и свима речима Својим, и сва су дела Његова у вери. Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар -- да не умремо никада!

(14) Зато, ако ово сачувате, бићете блажени (од Бога у векове, и блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени) ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. Гледајући на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу: веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и савест чисту пред Богом и људима, пост и бдење, на земљи лежање, истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувајући разум светог крштења -- просвећења Божјег, којим се одрекосмо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајање и исповедање грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, праведност, поучење, исправљање живота свога, мржњу на грех; не опијање, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим очима угодно гледати.

(15) Јер Бог је један од почетка и у бесконачне векове. И ово је прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом душом својом, и свом снагом својом". И нека буду речи ове, које вам ја данас заповедам, написане на срцима вашим и у душама вашим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и у Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме да служите са страхом и трепетом, и Њему јединоме узносите част и славу, и Њему јединоме приљубљујте се, и Именом Његовим не куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да да, и не не. И уопште, нека се никако не спомиње међу вама други Бог, осим Онога Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклоните нити му послужите", осим Господу Богу вашем, у Кога се крстисте и поверовасте, и одрекосте се тајнога срама, и постадосте заједничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све откривено", као Што рече Апостол", и "јер је Бог наш огањ који спаљује"; и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртога колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповести Његове". Јер је он "Бог над боговима и Господар над господарима, Бог Велики и Силини и Страшни". Да "држите заповести Његове, и да извршујете пре очима Његовим све речи које вам заповедих", "да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете довека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", Коме (нека је) слава и беспочетност у бесконачне векове, амин.