Sta za prodaju sladoleda? ))

koliko znam prodavci sladoleda se uzimaju preko omladinske. članstvo u omladinskoj je do 30 god.
odkud ova žena ovde ?

Sve citirano stoji ali uvek postoji izbor. Bljuvator je naveo simpaticnu stvar, ponuda i potraznja poslova. Svi od samog starta sanjaju o vanserijskom poslu gde je plata minimum 700-800 evra, sa placenim prevozom, sluzbenim kolima, sluzbenim laptopom i licnim asistentom. U praksi je to i moguce, ako si Milo Djukanovic, recimo, njemu je prvo i pravo radno mesto bilo zestoka funkcija. Ima i ljudi ciji su roditelji guzonje, koji su genetski bogati i koji po ceo dan pikaju golfa i piju kabeze i konzumiraju karpaco po kaficima. Ali takvih ljudi je malo, a mnogo vise je obicnih ljudi, radnika, pretezno nekvalifikovanih i neiskusnih. Po pravilu, vecina nece da radi za 18-20 000 din. I onda dodjes do slicnog dijaloga sa takvom osobom:

"Jebem ti drzavu, nek se teraju svi, jebem ti ja ovaj zivot kad ne mogu ni na more da odem..."
"Pa uzmi radi nesto, konju, za mesec-dva mozes bar nesto kesa da zabodes"
"Sta da radim? U kladionici? Da prodajem sladoled ili u maksiju na kasi? Da me jebe neki konj? Ma zajebi"
"Pa da ali ces moci da odes na more sa ekipom."
"Ma zabole me za more, pre cu da visim na Adi nego da mi se neki skot izdrkava nad glavom."

Ljudi ne mogu da se osveste i da se otrgnu od komunisticke stege i misljenja da je drzava duzna da ti obezbedi posao u struci i sa, podrazumeva se, finom platom. Naravno, postoji i diplomirani ekonomista koji radi u VIP-u i koji mlati 1000+ evra platu, kao i diplomirani ekonomista koji radi u trecerazrednoj firmi za 300-400 evra. Opet, sve zavisi od snalazljivosti, poznanstava i ajde, nazvacemo ga tako, faktora srece. Kukanjem u sobi, pljuvajuci politicare po internetima i jadikovanjem kod komsije na kvalitet zivota se covek ne pomera sa nulte tacke. Nema prihoda, al nema ni rashoda, tako da je uvek na pozitivnoj nuli. Bar dok su roditelji zivi, a posle cemo videti.

Jbg, ja radim zato sto moram, da ne moram, snasao bih se nekako, uopste ne mislim da sam vredan i da se lozim na rad kao nesto sto je super. Ni danas nisam u stanju da objasnim caletu da meni jednostavno 500 dinara za grad, koje bi mi on dao, nije dovoljno. NIsam jos ni izasao, kupio sam cigare i zvake protiv smrada u ustima i vec sam potrosio pola tatinih para. A kako legendarni Bata Stojkovic kaze: "A bio si mlad, oces da jedes, oces da jebes, a to kosta bato."

E da, mali edit:

U zavisnosti od zadruge do zadruge, vremenskih prilika i godišnjih odmora, cena sata prodavaca sladoleda je 130 0 - 170 dinara.

Komunizam je bio bolji.  Smile Najveca mana : jezik je morao da bude iza zuba, skoro uvek.

"Dok smo bili drugovi, živeli smo kao gospoda. Sada smo gospoda, a kako živimo?"   

Zakljucak:

Komunizam je bio bolji.  Najveca mana : jezik je morao da bude iza zuba, skoro uvek.

Ja znam da kada je drugarica prodavala sladoled pre koju godinu ta cifra koju si ti naveo je misaona imenica, pogotovo kada zapeče kao prethodne dve nedelje 40 stepeni pa prodaš dvadeset sladoleda za smenu. Ona je dobijala procenat od pazara, znam da je i devojka do nje što prodaje kokice isto radila na procenat.

Popravljeno.