Tako je, covece, slazem se, zato sam i ubacio ono "(Govorim o stvarima vezane za IT)". Ne mogu da pricam o astro-fizici i istrazivackom radu u NASA-i, ne verujem da ce neko sa megatrenda u tu spejs agenciju. Jeste da sam pomenuo IT ali nigde nisam rekao nista o programerima. Java, C i varijacije programskog jezika C pre svega masteruju inteligentni ljudi koji su pri tom i veoma dobri matematicari. Tako da mi nije bas najjasnije poredjenje i spominjanje programera.


Odlicna recenica. Ista je primenjiva i kod privatnih i kod drzavnih fakulteta.

Najvise privatnih fakulteta je iz oblasti IT-a, menadzmenta i slicnih "popularnih" stvari u zadnje vreme. Zato pricam o tome, jer ne znam kako da poredim medicinski, arhitektonski ili stomatoloski sa bilo kojim drugim privatnim fakultetom u zemlji.

Pa cekaj ti mislis da se ekspert postaje tako sto zavrsis neke studije
Naravno da treba praksa
Ti govnjari sto seru kako im ne trebaju oni koji su zavrsili faks a da bi se uhodali samo jedu govna..
Znas kako bi nekog ko je izuzetno dobar lupam stomatolog boleo kurac da radi nekom debilu za neku bednu platu
Ako sam vec dobar , nadjem nacin pa otvorim svoju ordinaciju
Ili kako ti to mislis da neki Arhitekta..sveze otpusten sa nekog faksa projektuje nesto kao onaj koji vec 30 godina obavlja takav posao ?????
Ili hirurg koji ima 500000000000 operacija poredis sa nekim ko se ispilio juce.

Lepo sam ti reko,a ti me namerno drkas.Faks je polazna osnova.Ti svoje dalje znanje unapredjujes kroz rad.
Jer da je suprotno,ljudi bi morali da idu do 50 godine na fakultet.A sustina je da se to uci celog zivota.
Ti predmeti koje ti nazivas nepotrebnim nepostoje
Jer ti sa fakultetom mozes da da predjes na sasvim druge master studije i polozis razliku.
A fakultet kao fakultet nije specijalizacija (osim po smerovima)..Inzinjer elektronike moze da popravlja radio a moze i da postavlja alarmne sisteme po objektima.
To i jeste sustina.

@ Crowz

Dobro privatnih u tim oblasima ja mislim i da nema.Doduse cuo sam za stomatologiju.
Ali privatni fakulteti (Neki) cisto prodaju diplomu na rate od 3/4 godine.To je ocita stvar kod nas.
Ali kao sto rekoh,postoje i privatni fakulteti sa renomeom.

Ultra apsolutno netačno. Kada je reč o IT-u, ozbiljnom programiranju, ne o varijanti kurs majkrosofta za 6 meseci. Prvo ide ETF pa jedno 1000 praznih mesta pa onda sve ostalo. Sa završenim ETF-om možeš da zavrtiš globus gde god da ubodeš prstom pošalješ CV na prvi konkurs i dobijaš posao. U glavnom ljudi biraju Kanadu.
Što se tiče konkursa, te stvari se ne navode u konkursu jer ne bi bile po zakonu po kome se svi akreditovani fakulteti tretiraju jednako, ali radeći poslove u reviziji imao sam prilike da pročitam brojne interne procedure, razgovaram sa direktorima HR i odgovorno ti tvrdim da uvek ide prvo državni fakultet, Beogradski univerzitet, pa svi ostali državni i na kraju privatni. Izuzetci su samo u slučaju određenih intervencija, ja govorim o čistom konkursu.

Zato što preko veze mogu da nađu posao.

Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.



Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

 



Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.


 - Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.

 

Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.


 - Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.

 

Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.


 - Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.

 
Srbija zaostaje u uslovima školovanja

Ranković ne vidi suštinsku razliku u stručnosti predavača na fakultetu u Srbiji i inostranstvu. Ključnu prednost svetski priznati fakulteti imaju, kako kaže, u uslovima i metodama pristupa nastavi i radu.
 - U Srbiji se studijski programi mahom oslanjaju na literaturu koja je često zastarela, dok tehnička oprema mnogih laboratorija datira iz sredine 20. veka. Studenti su u takvim uslovima na kraju studija obučeni za rad sa metodama koje se praktično više i ne primenjuju, što automatski otežava publikovanje ili prezentaciju radova na inernacionalnom nivou - kaže Nikola.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/302940/Diplomirao-sa-svim-desetkama-ne-moze-da-dobije-posao-u-Srbiji

činilo mi se prikladnim za temu

Ne može fakultet da bude lakši od srednje škole. Ja sam završio gimnaziju. Svi lošiji đaci su išli na privatne, bolji na državne. I opet su ovi sa privatnih dalje dogurali i više ispita položili. Sad će Blizzard  reći da se kvalitetnije radi, manje uči nepotrebnih "gluposti"... Ali da li je stvarno tako, ili se na privatnim fakultetima daleko manje nauči?

Blizzard će samo da kaže da smo druga zemlja po odlivu mozgova u Evropi.

 

 Diplomirani huligan

Dobar klip (TEDx) 


Heh... Sad kad si već spomenuo inženjere...

http://www.ingkomora.org.rs/eng/?id=indexeng

Jel vidiš onaj šestougaoni pečat dole... E taj pečat ti treba ako uopšte sanjaš o tome da radiš privatne projekte... Niko te neće zaposliti (osim preko veze) da projektuješ bilo šta na svoju ruku bez tog pečata... Pričam o privatnim projektima jer su tu prave pare za inženjere to je ono za šta se bukvalno grabe svi ...inženjeri, arhitekte, geodeti... Možeš ti da budeš asistent, profesor, ali bez privatnih projekata nećeš zarađivati onoliko koliko bi po definiciji trebalo da zarađuje neko ko je završio fax + master/doktorat + da ima izuzetnu inventivnost u svojoj struci... (da, taj pečat važi i u inostranstvu)

Pogotovo danas ti treba taj višak para i danas je najveći grabež upravo za privatne projekte jer se ne zna da li ćeš izvući penziju posle recimo 30 godina rada u državnoj firmi... Taj novac uložiš u nekretnine recimo i miran si mirniji si nego što bi bio samo kao profesor

E sad caka je u tome što ti ako završiš sve u roku i odmah nađeš posao, mogao bi tek posle 26-te da ''pečatiraš'' svoje ime, a čak i tad moraš posao da tražiš u inostranstvu jer je kod nas inženjerski kadar prilično iskusan i prilično krvno povezan  ... Brate, ja da sam to znao u osnovnoj, ne bih ni išao u srednju, bacio bih se na neki muzički instrument + programiranje i mlatio bih pare pre 22-ge 

Al jbg, nije loše ni odlučiti se za fax, samo se treba prema tome ophoditi kao prema poslu, truditi se biti najbolji u struci i naravno otići u inostranstvo jer ovde posla nema... i vratiti se sa pošteno zarađenim kapitalom, i donositi neke strane tehnologije ovde a ne praviti Stojadine i dalje po receptu od pre 20 godina...

Mnogi se, na žalost Srbije, odlučuju da ostanu u inostranstvu jer im negde klikne da Srbija ne da nije ceo svet nego je vukojebina, da je život jedan i da nisu oni ti kojima je posao da spasavaju Srbiju nekim ulaganjima i takvim rizičnim potezima... Njihov život, njihova odluka, totalni respekt... That being said, Srbija je jebala ježa u leđa.