Nisam procitao celu temu, mozda je ovaj video i postavljen na nekoj strani. Sta reci, ko nije pogledao ovaj video neka pogleda. Istrebljenja covecanstva nam se uveliko smesi.


1



2



3



4



5

ЋЕЛИЈЕ АБОРТИРАНИХ БЕБА У ПРОИЗВОДЊИ ПОЈАЧИВАЧА УКУСА
понедељак, 30 јануар 2012 14:52

Да би прерађену храну обогатила вештачким укусима, мултинационалне компаније као што је Сеномикс (Senomyx) користе ћелије абортираних беба у тестирању и производњи појачивача укуса, преноси портал Natural News. Сеномикс је пословни патнер неколико прехрамбених гиганата, укључујући Крафт, Пепси и Нестле.

 Ралф Шорти, сенатор из Оклахоме, је изнео предлог закона који би спречио да се овакав вид производње хране одомаћи у његовој родној држави.

Сеномикс, биотехнолошка компанија која се специјализовала за производњу хемијских појачивача укуса, је једна од компанија која користи ћелије абортираних беба за стварање материја које опонашају “изоловане рецепторе укуса код човека”, а које се користе у производњи прехрамбених хемикалија. Она је пословни патнер неколико прехрамбених гиганата, укључујући Крафт, Пепси и Нестле.


“Постоји потенцијална опасност да одређене компаније користе абортиране бебе за потребе истраживања и развоја појачане за употребом хемијских појачивача укуса”, изјавио је сенатор КРМГ News Talk Radio. “Кажем, уколико се то заиста и дешава ми нећемо дозволити овакав вид праксе код нас”.

Бубрези људског ембриона у производњи појачивача укуса

Према сазнањима организације Божја деца за живот (Children of Gad for Life), која се бори за људско право на живот, Сеномикс користи ХЕК 293 у производњи хемијских појачивача укуса. ХЕК 293 је шифра за бубреге људског ембриона (Human Embryonic Kidney – HEK), који путем биогенетске манипулације служе за производњу материја које опонашају рецепторе укуса који садржи специфичан протеин познат као Г протеин.
Не мора да значи да се ћелије абортираних беба непосредно налазе у финалним производима компанија Пепси, Крафт или Нестле, али оне играју значајну улогу у производњи хемијских појачивача укуса које користе ове компаније. Пошто постоје разне алтернативне методе које могу да се примене уместо ове недоличне праксе, сенатор Шорти и ЦГЛ позивају на њено укидање.

Кембел суп прекинула сарадњу с Сеномиксом

Компанија Кембел суп (Campbell Soup), једна од водећим америчких компанија у прехрамбеној индустрији, је била пословни партнер Сеномикса, све док од организације Божја деца за живот није сазнала за чињеницу о употреби ћелија абортираних беба у производњи хемијских појачивача. Урзо након тога, када је Сеномикс тражила да јој се одобри патент за “генетске методе производње материја које опонашају рецепторе укуса за слатко”, Кембел суп је прекинула сарадњу с овом компанијом.

http://www.svetinjebraniceva.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=333:2012-01-30-13-54-29&catid=38:2010-12-14-18-00-48&Itemid=59

Монсанто тужбом напада Николу Алексића преко свог ексклузивног партнера у Србиј, помозимо Николи!

Због изношења истине о геноциду над својим народом и човечанством засипањем отровима са неба из злочиначких авиона и о криминалном увођењу генетски модификованих организама (ГМО) у комерцијални промет у својој земљи, Никола Алексић, лидер еколога Србије, суочен је са непремостивим тешкоћама.
Поново су покушали да га по ко зна који пут ликвидирају приликом доласка на најављену конференцију за новинаре у Београд. Монсанто је поднео тужбу против њега преко свог ексклузивног партнера у Србији због изношења истине, претећи да ће њему и породици отети стан ради одштете преко корумпираног судства Србије.

Шаљу се претње свим потенцијалним донаторима и спонзорима да не смеју да пружају финансијску подршку Еколошком покрету нити да сарађују са еколозима. Никола Алексић се бори више од четири деценије као друштвени активиста за најплеменитије циљеве и постиже светске резултате, али и поред тога информативни медији су затворени за Николу Алексића и за истину у Србији.

Када је јавно одржао дату реч и сам кренуо на Народну скупштину, јер није прогласила Србију за територију без генетски модификованих организама у задатом року, полиција га је противправно лишила слободе и одвела пред судију где је новчано кажњен.

Да ли знате неког у свету ко је због дате речи грађанима Србије сам кренуо на парламент своје земље ради будућности свог народа?
Да ли знате неког у свету ко је јавно позвао војску да ухапси свог врховног команданта због издаје народа и државе?

Такву храброст има само Никола Алексић.

Ако дозволимо српском режиму да уништи Еколошки покрет и сломи кичму Николи Алексићу, свет ће остати сиромашнији за једног вансеријског борца за заштиту животне средине и људска права, за опстанак човечанства и планете Земље.
Ми бранимо наше природно и уставно право на здравље и опстанак, нико нам то не сме угрозити било из ког разлога. Не постоји патриотизам без екологије, нити екологија без патриотизма, зато је врхунски циљ патриотизма заштита животне средине.

Зато вас позивамо да солидарно пружимо помоћ Еколошком покрету Новог Сада, окосници

борбе за спас планете Земље и светског отпора Новом светском поретку добровољним прилозима према сопственим, макар и најмањим могућностима.

http://dzonson.wordpress.com/2012/02/02/monsanto-tuzbom-napada-nikolu-aleksica-pomozimo-nikoli/

ГМО за почетнике
21. 02. 2012 21:16 | Драгана Станковић - Еколошки Покрет Ниш



Генетски модификовани организами (ГМО) се добијају на тај начин што се страни ген убаци у генетски код домаћина. Дакле, то је организам коме је генетски материјал промењен тако да се, као такви, не могу наћи у природи (2002.г. ФДА).

Идеја о могућности пребацивања гена из једне врсте у другу, која представља основ савремене биотехнологије, рођена је у Хонолулуу, новембра 1972. године на конференцији о плазмидима. У наредне две године, у серији експеримената спроведених на Стенфорд Универзтету, научници су дошли до одкрића да је могуће рекомбиновати гене у нижим организмима (нпр. бактерије) и у вишим организмима (кичмењаци). Научници који су се бавили овом проблематиком одмах су схватили не само потенцијал и значај овог открића већ и потенцијалну опасност, па су у писму америчкој Националној академији наука (NAS), пренетом и у часопису „Science“, захтевали да се наметне забрана за даља истраживања у овој области.  На конференцији у Асиломару, Калифорнија, 1975. године 150 научника из 13 земаља одлучује да општу забрану замени комплексом правила где су и даље забрањена сва истраживања на рекомбинацији гена, док се не прикупи довољно знања. Ово представља једини случај да научна заједница себи намеће забрану због безбедности и етичке регулативе.

Ради лакшег дефинисања појма ГМОа навешћу укратко поступак настанка ГМОа који износи Џефри Смит (Jeffrey Smith директор Института за одговорну биотехнологију) у свом делу „Семе уништења“.

Према речима Џефрија Смита, један од уобичајених начина убацивања страног гена у ДНК домаћина је  такозваним генским пиштољем: “Научници пресвуку хиљаде комадића злата или волфрама страним геном, затим их упере у посуду која садржи хиљаде ћелија које ништа не слуте и пуцају надајући се да ће бар неки страни ген завршити на правом месту у ДНК “. Овај потпуно непредвидив поступак научници шаљиво упоређују са операцијом на мозгу лопатом (проф. Димитријевић, генетичар). Након што се страни ген упуца у ћелије, само мали постотак заврши у ДНК. Како би открили која од хиљаду ћелија у посуди има страни ген у свој ДНК, научници на страни ген причврсте маркер ген за отпорност на антибиотике (Anibiotic Resistant Marker-ARM). Ако oвај пакет гена уђе у ДНК, ген АРМ учиниће ћелију неуништивом за иначе смртоносну дозу антибиотик. Према речима бројних научника ( проф. А. Пустај, проф .Димитријевић…) овај поступак убацивања гена је потпуно неизвестан, a исход генетске модификације је-изненађење (Џефри Смит). Међутим, оно што је сигурно и што је чак и америчка ФДА признала је да је убацивање отпорност на антибиотике преко ГМО у људски ланац исхране, веома опасно. Наиме, истраживање из 2002.г. (прво истраживање на људима), показало је да се АРМ гени преносе у бактерије унутар пробавог система човека који једе ГМ храну. Ово истраживаљжње потврдило је забринутост научника. Ако се АРМ ген преноси с једне врсте на другу, то може резултирати новим и опасним болестима отпорним на антибиотике.

Према речима генетичара проф. Димитријевића, сваку насилну промену, геном доживљава као агресију, и реагује на три начина: најпре проба да исече убачени ген, па кад то не успе, покуша да га затвори (да не може да да свој протеин) и на крају, ако и то не успе, следи фаза у којој убачени ген мања биљку, што је потпуно не предвидив посао и траје генерацијама.  Овде долазимо до још једног проблема са генетски модификованим организмима, као највећој претњи екологији.  Утицај ГМОа на животну средину се уопште не контролише. Када се једном пусте у природу више се не могу опозвати. САД, Мексико, Ирак, Индија, Аргентина, и многе друге ризнице семена сада су трајно контаминиране ГМ организмима. Чак је нуклеарни отпад „бољи“ од ГМОа јер ће се кроз хиљаду година разложити, ГМО одпад прети да будућим генерацијама оставимо зелене пустиње са џиновским бубашвабама(један од могућих сценерија). Министарство пољопривреде САДа, једно од три министарства које би требало да се бави безбедности од ГМОа, није урадило ни недну недину процену ризика, нити се бави проверавањем тестирања ГМОа, што је такође  њен посао.

Многи заговорници биотехнологије ће рећи да се човек одувек бави генетским модификацијама и да је ово само природни наставак. То није истина. Не ради се овде о мешању две исте биљке,  различитих карактеристика, већ о мешању потпуно несродних врста, а постоји веома добра природна баријера која онемогућава риби да се укрсти са парадајзом. Поред тог, рекомбинацијом гена долази до стварања нових гена. Не зна се какве ће особине дати тај ген.  2001.године, белгијски научници су у соји пронашли један такав ген. Био је то други пут да је откривено да је Монсанто прећутао да пријави непознати ген када је пријављивао свој патент. Монсанто се тада правдао да је ген неактиван и уверавао јавност да је производ сигуран, без обзира што не знају порекло гена,  јер је 5 година на тржишту и још се нико није жалио.

Када говоримо о ГМО сусрећемо се са бројним контроверзама и потпуно супротним мишљењима. Док нас са једне стране уверавају да не постоји никакав проблем од коришћења ГМО-а, други нам износе чињенице које говоре супротно. Ову дилему нимало не решавају државне институције којима је поверено да испитују исправност хране и лекова (ФДА), јер је од 1992. године донета одлука о суштинској еквивалентности (“substantially equivalent“), по коме се ГМ биљке третирају исто као и конвенционалне (природне) биљке, па за њих не постоје посебне категорије, додатна истраживања исправности, нити се обележавају. Jаmes Maryanski који је био задужен за регулацију биотехнологију у то време, отворено признаје да је то у потпуности била политичка одлука, а не научна. Ова одлика се не односи само на храну већ на све производе биотехнологије (документарни  филм, „Свет према Монсанту“).

Све што је потребно да би се одобрио нови ГМ патент је да компанија која га произведе достави ФДА документ о карактеристикама новог патента и доказ о исправности ( резултат интерног експеримента, који није обавезан) . ФДА не врши додатна испитивања нових ГМ биљака већ их аутоматски одобрава. А чињеница да се ови производи не обележавају умногоме отежава праћење ГМОа, јер се поједине алергијске реакције, појава неких болести и дуг развој болести не могу повезати са ГМО  јер није обележен.

„Суштинска еквивалентност“ је главни изговор Монсанта (водећа мултинационална комранија за произвдњу ГМОа) зашто не врши експерименте исправности на људима.

1992. године на америчко тржиште појавио се први ГМ производ, парадајз ФлаврСавр (FlavrSavr, са убаченим геном рибе). Али је убрзо повучен из употребе, јер се није допао купцима. Иако до 1995.године не постоји истраживање о сигурности ГМОа 1996.године почиње се са комерцијалним гајењем кукуруза, соје, уљане репице и памука. 1998. године проф. Арпад Пустај долази до открића да ГМ кромпир утиче погубно на експерименталне животиње, (смањен раст пацова због чега долази од ретардације, пад имуног система, бела крвна зрнца слабије реагује, проблеми са репродуктивним органима, озбиљна оштећења унутрашњих органа, паторгени раст ћелија, стерилитет). Иако је ово истраживање изазвало велику буру, ГМ биљке нису повучене из употребе али професор Пустај је добио отказ. Касније је научна заједница стала уз проф.Пустаја и он је враћен на место које му припада.

Постоје истраживања руских научника која су објављена у бројним научним часописима и која говоре о генетски модификованим организмима. Један пример је руске научнице, доктора биологије Ирине Ермакове, која је 2005.године на симпозијуму Руске националне асоцијације за генетску безбедност (НАГС) обелоданила резултате свог истраживања које је спровела на мишевима. У овом истраживању је анализирана дефектност потомства мишева који су храњени генетски модификованом сојом. Мишеви су ГМ соју, отпорну на хербициде, почели да једу две недеље пре зачећа, затим за време трудноће и дојења. Другој гупи је дата органска соја (немодификована) а трећа уопште није храњена сојом.  Сви младунци женки храњених ГМ сојим били су мањи за око 20%, унутрашњи органи су им били мањи, укључујући и мозак. Чак 55,6% је угинуло, док је смртност оних који су били храњени органском сојом био 9% Они који нису храњени сојом имали су смртност 6,8%. За наставак истраживања, међутим, није било средстава.

Алексеј Суров је недвосмислено доказао да је трећа генерације пацова храњених ГМ храном стерила, и да се тек у трећој генерацији види сав ефекат конзумирања ГМОа јер долази до разних болести и деформитета( неких и крајње бизарних попут раста длака у устима).

Истраживања генетски модификованих организама која спроводе мултинационалне компаније, попут Монсанта, имају једну карактеристику – обавезно су позитивна, тј. не показују никакве веће проблеме. Џефри Смит наводи бројна таква истраживања. Једно од њих је Монсанто спровео 1996.године где су, наводно, испитивали учинак њихове соје на пацовима, сомовима,пилићима и кравама. За ово испитивање проф. А.Пустај каже:“Очито је истраживање осмишљено тако да се избегне откривање било каквех проблема. У научном конзорцијуму су сви то знали“.Нпр. користе старе пацове, да се проблеми не би одразили на раст и развој, не врше се обдукције животиња, ГМ храна се у великој количини разблажи, догађало се да од 40 испитиваних пацова пријаве 7 која су се разболела а „забораве“ да спомени 7 која су умрла,термички обрађују узорке док не униште све протеине….) Џ.Смит: „Чини се да је примарни критеријум коришћен у оцени деловања генетски модификованог кукуруза на одрасле мишеве тај да животиње нису угинуле“. (о бројним лажираним истраживањима Монсанта говори Мари Моник( Мari Monique) у документарном филму „Свет према Монсанту“, Вилијам Ендгел (VILIJAM ENDGAL: „Семе зла“), документарни филм „Будућност хране“….

Једно истраживање које ми је посебно привукло пажњу обавио је Монсанто за свој Бт кукуруз МОН 864.   По том истраживању, Бт кукуруз(кукуруз који,ради што никада ни један није радио,  производи свој пестицид) МОН 864 безбедан је за исхрану и од 2005.г. одобрен је, и налази се на тржишту.

Када је Сералин( Séralini G, Cellier D, De Vendomois JS. New analysis of a rat feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity. Arch EnvironContam Toxicol 2007;52:596–602 ) поновио исто истраживање 2007.г. на Бт кукурузу МОН 864 дошао је до битно другачијег закључка. Експерименталне животиње су били пацови. Резултати су указивали на знаке тровања јетре и бубрега. Код женки уочено је повећење триглицерида у крви од 24-40%   у  урину мужјака нађена је повећана концетрација фосфора и натријума 31-35% .

Из ових података се могло закључити да ова сорта кукуруза није требала бити одобрена јер није безбедна. Сералин и његови сарадници кажу да је потпуно невероватно да је процена ризика, извршена на 40 пацова који су 90 дана били храњени Бт кукурузом МОН 864 и да истраживање није поновљено нити пролонгирано већ је  такав производ одобрен. ( journal homepage: www.elsevie r.com/locate/envint)

Нажалост, ова Бт сорта (Бт кукуруз, МОН 864) се појавио илегално и у нашој земљи, продаје се под именом Декалп( DekalB).

Иначе, Бт сорте, заузимају значајан удео у генетским модификацијама ( Бт кукуруз, Бт памук, Бт соја, Бт кромпир) Заправо, ради се о убаченој бактерији Bacillus thuringiensis (отуда Бт) и тада биљка почиње да производи свој пестицид.  Бт кромпир се води као пестицид, не као биљка. Бт кукуруз преко корена у земљу испушта отров па касније ту не могу да расту природне биљке. Када човек поједе овакву храну, бактерије из ње загаде бактерије у људским цревима и тако човек у свом стомаку добије фабрике за производњу отрова. Студија у Канади је показала да  је 93% трудница које су јеле овакву храну, имале су тај токсин у пупчаној врпци и  постељици. Што је још страшније, труднице су јеле месо од животиња које су храњене овим ГМО сортама.  http://www.dailymail.co.uk/health/article-1388888/GM-food-toxins-blood-93-unborn-babies.html А експерименти на животињама показале су да се у мозку мишева проналази Бт токсин, за који Монсантови „научници“ кажу да се уништи у пробавном систему.

У Индији где животиње пасу на обраним  пољима Бт памука добијају озбиљне здравствене проблема и највећи део њих умре. Људи пријављују алергије, проблеме са кожом. Али, ту није крај.

1999.године Монсанто одлази у Индију где купује значајну фирму за производњу семена. 2001.године Индијска влада одобрава гајење Бт памука, чије семе се уз велика обећања продаје 4 пута  скупље од природног семена памука. Пошто сељаци немају новац за то семе, позајмљују га са великим каматама. 2006. године појављује се болест која захвата само ГМ памук и уништава жетву што доводи до банкрота сељака који су у великим дуговима, због кредита и камата и они почињу масовно да извршавају самоубиства. Анализа ових трагичних догаћаја показује да се највише догађају у регијама где се сади Бт памук,  тако је од пролећа 2005.г. до пролећа 2006.године било 600 самоубистава, а 2007. г. 680 за само шест месеци.

Упркос контраверзама, број парцела под ГМО из године у годину је све већи. 1996.г. парцела засађених под ГМО износио је 1,7милиона, 1997.г. – 11мил. а 2007.г. овај број се попео на 114,3мили. хектара.( Soc. ekol. Zagreb, Vol. 17 (2008.), No. 2Željko Kaluđerović: GMO prvih dvanaest godina – stanje i perspektive).

Наш лист „Печат“ наводи да је „према процени организације ИСААА( ISAAA,International Service for the Acquisition of Agri-Biotech Applications) која прати овај развој, од 2009. године само у ГМ соји, кукурузу и памуку остварен је промет од 150 милијарди долара.Треба истаћи да су 2009.г. површине на којима се гаје генетски модификовани организми (ГМО) повећане са девет милиона хектара на 133 милиона хектара“. Убедљиво највећи произвођачи су САД, а следе Аргентина, Бразил, Канада, Кина. У земљама Европске уније због рестриктивне политике ГМО има мали значај.

Овај тренд упорног повећања површина под ГМО, упркос томе да не постоји апсолутно ни један једини рационални разлог за то, је због политике САДа. Наиме, САД је већ 1992.године своју политику окренуо ка извозу биотехнологије, ( Х.Кисинџер:“Kо контролише храну конртолише људе“), од тада САД милом, а и силом, намеће ГМО. ( парола да ће ГМО исхранити свет је најлицемернија лаж коју су могли да смсле).  Одтуда не чуди посета Бајдена 2009.године Србији када је рекао да је „веома забринут због нашег закона о ГМО“ и да се нада да ћемо то променити, а Ђелић одмах обећао промену тог закона. И, имамо закон у припреми који ће потпуно дозволити, промет, узгој, увоз ГМО.

2010.године у Србији је 98% испитаних површина под сојим било је генетски модификовано. Кукуруз и пшеница нису ни проверавани.

У једном селу у околини Прокупља, једна жена је причала да њене животиње одбијају да једу кукуруз, што је поуздан знак да је генетски модификован. Међутим, ове године вести су много горе. Наиме, сазнала сам да су по селима продавали семе за које не постои етикета, ни произвођач. Не зна се ко је то продавао, али сумњамо на Монсантове раднике, јер се њихов оглас за посао могао наћи прошле године. Довољно је да само једна ораница буде под ГМ пшеницом и она ће поленом загадити све остале. У Мексику је забележена контаминација кукуруза на 1600км даљине од ГМ кукуруза.

Ово појава је већ устаљени метод у земљама широм света. Исто се десило у Порторику. Илегално увозе семе, дистрибуирају га, затим проверавају, па када виде да су огромне површине под ГМО кажу да је најбоље да се одобри, јер је већ ту!

Затим, крену проблеми са патентима.

Пошто је полен загадио оранице, семе попадало на све стране(намерно, случајно) на све стране биће ГМ пшеница а пошто је ГМ пшеница патентирана сви који нису  платили да је саде, а нађе се на њиховој земљи, мораће да плате огромне казне због тога.

Тамна страна неолиберализма овде показује свој пуни смисао. Демонтирање социјалне државе, енормној експлотацији и уништавању институција колективне солидарности, сад се придружују и одузимање човеку право да једе здраву храну, да пије чисту воду и дише чист ваздух.  Не постаје ли човек роб у „друштву сектакла“  који притом треба да мисли да је слободан, док га „глобални медији као актери симболичке моћи“(проф.Љубиша Митровић) припитомљавају и држе у анестезији док се уводе закони који за циљ имају популациони раст нула.

 Да ли ћемо да палимо и крчимо воћњаке по Србији?


http://www.vaseljenska.com/drustvo/gmo-za-pocetnike/

Codex Al. je zlo koje je kroz STO prošlo gotovo svuda. Pored hrane i pića, suplemenata koji su najopasniji pored vitamina i navodnih minerala za podizanje imunog sistema (ima ih u gotovo svim proizvodima) treba obratiti pažnju na kozmetiku. Ženska populacija bi itekako trebalo da obrati pažnju koje kreme i ostale kozmetičke proizvode koristi jer sve "takve" kreme imaju začudjujuće dobar efekat u početku. Daljom primenom, kada supstance prodru kroz kožu nepovratno, nastaje uništavanje ćelija. Isto je i sa preparatima za kosu.

Peticiju potpisujem! Samo recite gde i kada

za temu!

БИЛ ГЕЈТС, МОНСАНТО И ЕУГЕНИКА

Након што је објављено да је Фондација Бил и Мелинда Гејтс, филантропска замисао оснивача Мајкрософта, Бил Гејтса купила 500.000 акција Монсанта 2010. год. које су процењене на више од 23 милиона долара, постало је врло јасно да ова такозвана добровољна добротворна организација планира још нешто осим искорењивања болести и храњења сиромашних широм света. Показало се да оставштина породице Гејтс покушава да доминира и контролише светски систем, укључујући технолошке области, медицину и сада пољопривреду.

Фондација Гејтс, познатија као „Gates Famili Trust“ који је ослобођен плаћања пореза, је тренутно у процесу трошења милијарди долара у име хуманитаризма како би успоставила светски монопол над храном где доминирају генетски модификовани усеви и семење. На основу историје породице Гејтс и њиховог укључивања у светске послове, чини се да је уз једноставно успостављање корпорацијске контроле понуде хране један од главних циљева у том процесу редуковање светске популације.

Отац Била Гејтса, Вилијам Х. Гејтс старији, је већ дуго времена умешан у еугеничку групу Планирано Родитељство, преименовану организацију која је настала из Америчког Друштва за еугенику. Бил Гејтс је у интервјуу из 2003. год. с ПБС-овим новинаром Билом Мајерсом, признао да је његов отац некада био шеф Планираног родитељства, које је засновано на принципу да су људи већином само "безобзирни узгајивачи" и "људски коров" које треба одстрелити.

Гејтс је такође за време интервјуа признао да је укључивање његове породице у репродуктивна питања током година било поприлично велико, позивајући се на властиту некадашњу приврженост уверењима еугеничаре Томаса Роберта Малтуса, који је веровао да светску популацију треба контролисати кроз репродуктивна ограничења. Иако Гејтс тврди да тренутно заузима другачији став, чини се да је иницијација његове фондације само прилагођени Малтусијански приступ који много дискретније редукује популацију путем вакцинације и ГМО-а.

Повезаност Вилијама Гејтса старијег с Планираним родитељство и континуирани утицај у подручју "популационог и репродуктивног здравља" је значајно јер је Гејтс старији копредседник Фондације Бил и Мелинда Гејтс. Ова дугорочна еугеника "води визију и стратешко управљање" Фондације Гејтс, која је тренутно врло фокусирана на присиљавање коришћења ГМО-а у Африци путем финансирања Савеза за Зелену Револуцију у Африци (Alliance for Green Revolution in Africa - AGRA):

Фондација Гејтс је додуше дала барем 264.500.000 долара обавезујући се тако АГРА-и и наводно запослила др Роберта Хорша, бившег извршног делатника који је 25 година радио за Монсанто и који је развио Роундуп, да 2006. год. води АГРА-у. Према извештају објављеном 2010. год. у La Via Campesina, 70% АГРА-иних финансијских потпора у Кенији сарађује директно са Монсантом, а готово 80% средстава Фондације Гејтс је посвећено биотехнологији.

Исто извештај објашњава да је Фондација Гејтс у априлу 2010. год. обећала 880.000.000 долара за "ГМ истраживања за развој семења обогаћених витаминима и протеинима за сиромашне света", поступак којем су се жестоко противиле многе добротворне организације и удружења пољопривредника. Фондација Гејтс је 2008. год. наградила Универзитет Корнел с 26,8 милиона долара како би истражили генетски модификовану пшеницу, која је прва већа јестива култура у пресеку Монсантовог нафтовода генетски модификованих усева.

Повезаност фондације Гејтс с Монсантом и корпоративном пољопривредом уопштено говоре о њиховој правој сврси, а то је стварање монополистичког система светске контроле у ​​сваком подручју људског живота. Вакцине, лекови, ГМО, репродуктивна контрола, манипулација временом, глобално загревање - ове и још многе друге улазне тачке су средства помоћу којих Фондација Гејтс улаже велики напор како би контролисала свет претварајући се да помаже у његовој контроли и очувању.

Уместо да промовишу суверенитет хране и решавају основна политичка и економска питања на основу којих се ствара сиромаштво, Gates & Co. су пригрлили промовисање корпоративног власништва и контролисану пољопривреду и медицинске парадигме које ће још више поробити најсиромашније овог света. Сасвим је јасно да је ГМО силовао већ осиромашене групе људи уништавајући њихове домаће пољопривредне системе, како је већ и виђено у Индији.

Неко би могао рећи да су сва Гејтсова настојања везана за новац, док би други могли рећи да се ради о моћи и контроли. Можда је реч о комбинацији где Гејтс још увек промовише властита комерцијална улагања, што укључује куповину Монсантових деоница док истовремено улаже у програме који промовишу Монсанто.

Без обзира о чему да је реч, не може се порећи да Гејтс сада има директан интерес за Монсантов успех у ширењу ГМО-а широм света. А будући да Гејтс отворено олакшава ширење Монсанта на нова тржишта кроз своја "хуманитарна" настојања, јасно је да се породица Гејтс налази у истом послу с Монсантом.

"Иако би Бил Гејтс могао рећи да фондација није повезана са његовим послом, све што се тиме доказује је супротно: већина његових донација завршава фаворизирањем комерцијалних улагања тајкуна, док у стварности не "донира" ништа, али уместо тога плаћа порез државним благајнама. Он улаже своје профите у оно што њему одговара у економском смислу, а то укључује пропагирање његових наводних добрих намера," написала је Силвија Робеиро у мексичком часопису La Jornada 2010. год.

"Напротив, њихове" донације "финансирају пројекте који су деструктивни као и ГЕОИНЖИЊЕРИНГ или замена природних лекова заједнице за високотехнолошко патентиране лекове у најсиромашнијим подручјима света ... Гејтс је такође ангажован у покушају уништавања сеоске пољопривреде широм света, већином кроз АГРА-у. То делује попут Тројанског коња који лишава сиромашне афричке пољопривреднике њиховог традиционалног семења замењујући их прво семењем својих фирми, а на крају и с генетски модификованим."

Natural News

Извор: „Матрикс ворлд“

http://www.svetinjebraniceva.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=346:2012-03-05-19-22-14&catid=38:2010-12-14-18-00-48&Itemid=59

Ih budala, da daju soma evrica Zemuncima za jednu finu sachekushu, ovako se zezaju i njakaju 


Pa vojska ne apsi ljudi po ulici 


Propasce ova planeta 

pedofilu i ovde si aktivan