O Monsantu i jos po necemu ...


Psihopatija na djelu: U što nas je pretvorila intenzivna poljoprivreda?



Je li intenzivna globalna poljoprivreda način da budemo bogatiji, da bolje i zdravije jedemo hoće li nas ovakav sustav koji ovisi o jeftinoj prehrani i još jeftinijoj radnoj snazi koja proizvodi tu istu hranu srozati na najniže grane od kada smo se spustili s drveća?

Unatoč sveopćem mišljenu i našim školskim udžbenicima poljoprivreda nije tek tako odjednom promijenila naše prehrambene navike, još prije 6.000. godina mi smo bili lovci ribolovci i sakupljači i nismo jeli žitarice pune glutena, pili mlijeko i jeli sireve pune kazeina koji su prirodna plastika i na koje se naša tijela još uvijek nisu navikla jer smo milijunima godina jeli potpuno drugačiju hranu. U što se mi pretvaramo?



U loncu za kuhanje starom 6000. godina, pronađenog na Baltičkom moru, otkrilo se kako su ondašnji ljudi jeli ono što su mogli dobaviti iz prirode, loveći divljač, ribu i skupljajući hranu iz prirode, što direktno stvara kontroverzu i prkosi sveopće prihvaćenoj paradigmi da su ljudi u mlađem neolitiku jednostavno odbacili stari i „način života“ i preuzeli poljoprivredu što je značilo automatski napredak iz kamenog doba u nešto „bolje“ i modernije.

Arheolozi sa Sveučilišta Bradford izučili su 133 lončića za kuhanje iz 15 različitih nalazišta u Danskoj i Njemačkoj i to iz nazovi poljoprivrednih arheoloških zajednica koje su se pokazale da baš i nisu bile poljoprivredne onako kako se do danas razmišljalo. Rezultati su prošli tjedan objavljeni u žurnalu: Proceedings of the National Academy of Sciences, i pokazuje da su se lonci uglavnom koristili za kuhanje ribe i morskih životinja kako što su tuljani i kitovi i slično. Jedan od istraživača dr Oliver Craig je izjavio: „ Ono što smo pronašli nas je dosta iznenadilo, jer su lonci poljoprivrednika uglavnom sadržavali ostatke životinja iz mora. Dakle iako smo ove ljude nazvali poljoprivrednicima, i koji su imali svoju pripitomljenu stoku, oni su još uvijek jeli hranu koja nije uzgajana.“

Po ovom tekstu koji je objavljen u The Guardian-u transformacija u Sjevernoj Europi iz društva lovaca-skupljača u poljoprivrednike je počela 4000. prije nove ere, ali umjesto da se dogodila odjednom nastala je polagano.



No ovakav rad i slični ne odgovaraju na pitanje zašto se to dogodilo, zašto je poljoprivreda postala naša navodna okosnica za razvoj. Ono što se izbjegava reći je nasilna populacija, ljudi koji više nisu imali dovoljno prostora za lovce skupljače i koji su zbog promjene klime, dolaska novih plemena sa istoka u Europu ili u druga “bolja područja za život”, jednostavno morali uzgajati hranu, a za primitivnu poljoprivredu bez modernih strojeva je trebalo više ruku da bi stvorilo više hrane, na takav način društvo je upalo u začarani krug, primitivni poljoprivrednici su imali najmnogoljudnije obitelji, koje su bile skroz zaokupirane radom na polju, dok su profitirali oni koji su te proizvode prodavali ili prenosili na mjesta prodaje, ni sami nismo svjesni da je poljoprivreda u stvari stvorila kmetove i vlastelu i ogromne socijalne razlike, dokaze o tome možete naći svuda po zemlji, naravno da su neka društva bila još više nastrana u takvoj politici stvarajuću robovlasništvo što je šačici psihopata ili vladajućih dinastija s pratnjom omogućilo ugodan luksuzni život dok se „roblje“ znojilo na poljima stvarajući profit.

Pa je li se što promijenilo u zadnjih tisuću godina, je li postalo bolje?



U današnjem svijetu globaliziranog slobodnog tržišta, uvjet da bi svi mi dobili jeftinu brzo proizvedenu i „tjunanu“ hranu pomiješanu sa svakakvim kemikalijama, u svijetu gdje je gotovo nemoguće naći proizvode starih sporo rastućih domaćih sorti voća povrća ili mesa iz autohtonih sorti stoke, masovna proizvodnja i GMO proizvodi polako ali zasigurno truju milijarde ljudi.



Najveći zagovornik te „plastične“ otrovne hrane je Monsanto, koji je stvorio i osmislio plan o uništavanju starinskih sorti poljoprivrednih i stočarskih proizvoda na način da je u biljke iz svakodnevnih proizvoda počeo ubacivati genetske slijedove drugih, često otrovnih biljki, kao što je na primjer otrovni bršljan, uz objašnjenje da će takve biljke biti otpornije na bolesti i napade kukaca, 30. godina nakon stvaranja paklenog Monsantovog plana, ova multi bilijunska dolarska kompanija posjeduje više od 90% oranica sa usjevima svuda po svijetu zahvaljujući klauzuli da svi koji imaju njihovo sjeme su dužni plaćati autorska prava za to sjeme, upropaštavajući tako male nezavisne proizvođače čija su polja zasijana njihovima GMO sortama kroz polinaciju vjetra i uz pomoć kukaca, jer ne postoji način da majka priroda ne nastavi raditi oni što je radila milijunima godina, ne obračajući pažnju gdje je zasijano GMO sjeme a gdje je prirodna starinska sorta zasijana, danas su manje-više svi usjevi GMO podrijetla ili hibridi s GMO biljkama čak i u zemljama koje su zabranile GMO hranu, polako ali sigurno stare sorte nestaju upravo zbog utjecaja te iste majke prirode koja se okrenula protiv nas.



Monsanto je u tajnosti prije deceniju i pol uspio napraviti sorte žitarica i voća i povrća koje u sebi imaju insekticide i pesticide. Njihova suluda politika je išla toliko daleko da danas čak i trudnice i fetusi imaju u sebi toksin Bt, koji se iz hrane prebacuje u tijelo i u njemu ostaje do smrti te se genetikom i krvlju prenosi na slijedeće generacije, da dobro ste čuli, Bt toksin je reciklirajući i ne možemo ga se osloboditi i taj kancerogeni spoj možemo zahvaliti Monsantu, koji je na ovaj način postao jedan od najvećih opasnosti po naše sveopće zdravlje. O Bt toksinu smo već pisali i ovom prilikom bi vas zamolili da pročitate: Bt toksin pronađen u krvi trudnica i fetusa, da bi te mogli shvatiti o kolikoj se opasnosti radi.

Poljoprivreda našeg globaliziranog svijeta počiva na masovnoj prodajnoj i transportacijskoj mreži te na jeftinim umjetnim gnjojivima, intenzivnom navodnjavanju i prskanju protov kukaca i bolesti (što nas jako čudi jer GMO biljke bi trebale biti otporne na te iste boljke i kukce), drugim riječima poljoprivreda je postala ovisnik petrokemijske i naftne industrije, kada se povećaju cijene nafte i naftnih derivata skaču i naše cijene hrane. Naša jeftina i uglavnom „umjetna“ hrana bez vitamina i stvarnih prirodnih vrijednosti ovisi o svakom najmanjem migu „teške kategorije“ u koju spadaju: Texaco, Shell, Chevron, Exxon- Mobil, Gazprom i drugi.

Problem sa svakim kompliciranim sustavom, kao što je intenzivna poljoprivreda je što vezuje uz sebe mnoge druge sustave u ovom slučaju grane industrije i servise od: transporta do prodaje, reklamiranja i pakiranja, zamislite kako bi bilo da samo jedan od tih dijelova industrije bude oštećen ili blokiran, cijela bi se proizvodnja srušila kao kula od karata. A mi bi ostali gladni.

Euro zona je prije nekoliko mjeseci imala takozvanu krizu „krastavaca“ kada su krastavci koji nisu GMO podrijetla bili „čudesno“ zaraženi bakterijom koja je jako opasana po ljude, na koncu su proizvođači „plastičnog“ povrća trljali ruke jer više nitko nije htio kupovati hranu na tržnicama već su svi pojurili u supermarkete i kupovali konzervirano ili smrznuto povrće, shvaćate li vi o čemu se ovdje radi??

Do sada se uopće nismo dotakli problema prenapučene planete, klimatskih promjena i smanjenih resursa to jest nedostatka pitke vode i obradivih površina.

Koliko je problem klimatskih promjena utjerao strah u kosti nezasitnim vladarima ove planete možete vidjeti u tekstu pod nazivom: Vladajuće sile provode pripreme za uvođenje totalitarizma zbog klimatskih promjena, a koliko je prenapučenost postala globalna opasnost za ponerologiju možete vidjeti u članku pod nazivom: Kreće li se svijet ka trajnoj destabilizaciji i što nam donose promjene na zemlji, kako god bilo iz našeg kuta promatranja stvari se ne odvijaju dobro i jako lijepo možemo primijetiti da se životni standard nepovratno pogoršava. No naš standard je još uvijek „bogataški“ prema standardu 3 i pol milijarde ljudi koji žive ispod granice siromaštva širom svijeta, oni su današnje roblje i mizerno jeftina radna snaga koja uglavnom radi za šaku riže ili pšenice u zemljama trećeg svijeta. Naše pitanje o tome da li je danas bolje nego li u vrijeme robovlasništva, bi se sa stanovišta većine populacije na zemlji moglo odgovoriti sa: NE, i to bez lažne skromnosti.



Crvenom bojom su prikazane zemlje treće svijeta, u kojima ljudi žive ispod granice siromaštva.

Pa dobro gdje nas je dovela poljoprivreda?



Dovela nas je u stanje prenapučenosti jer zemlje trećeg svijeta još uvijek imaju slabo produktivnu poljoprivredu gdje još uvijek vrijedi zlatno pravilo da više ruku znači više hrane u kući ali s druge strane te iste ruke koje rade moraju jesti, na drugoj strani bogatiji dio populacije muku muči s nekontroliranim cijenama nafte koje besramno udaraju po cijeloj industriji i ekonomiji koja je o toj istoj nafti ovisna.



Koliko su neravnomjernosti između nekolicine koja upravlja s nama i većine populacije koja se mora zadovoljiti s „mrvicama kolača“ postale očigledne vidite iz svakodnevnih protesta i demonstracija širom svijeta. Koliko god mi mislili da smo slobodni i da možemo upravljati sa svojom egzistencijom i financijama se svakim danom pokazuje da smo mi samo dio kotača „kreditnog“ ropstva i da između nas i nekih robova s početka priče o poljoprivredi i nema baš velike razlike osim što je tehnologija i način našeg robovanja sada puno sofisticiraniji nego li u prvim „poljoprivrednim“ super silama koje poznamo kao koljevke civilizacije u staroj Mezopotamiji, Egiptu i Kini.

Je li ovako idilično predstavljanje pradavnih početaka poljoprivrede samo bezumno laganje da bi mi povjerovali kako nas je poljoprivreda unaprijedila?


Preuzeto sa ...

Pa kada je vec rec o korporacijama, grehota je ne ...


Ne vjerujete u teorije zavjere, promislite ponovno: Otkrivena korporativna mreža koja upravlja svijetom!



Našom predivnom planetom upravljaju korporacije povezane mrežom međusobnih utjecaja, novca i odluka o kojima mi nemamo pojma.

U jeku protesta protiv financijske moći, potvrdila se noćna mora svakog prosvjednika. Analizatori veza između 43 tisuće transnacionalnih korporacija, identificirali su relativno malu grupu kompanija, uglavnom BANAKA, s neproporcionalnom moći nad globalnom ekonomijom.

Ovo istraživanje je naletjelo na neke kritike (naravno), ali analizatori kompleksnih sustava su kontaktirali online tiskovinu New Scientist s željom da se ovi podatci otkriju u javnost i da se konačno objelodane podatci o tome tko upravlja globalnom ekonomijom. Analizatori su izjavilo kako bi se analiza mogla još dodatno proširiti kako bi identificirali globalni kapitalizam koji bi na takav način, ako bi bio otkriven, postao više stabilan.



Ideja da nekoliko bankara kontrolira veliki dio kolača globalne ekonomije, ne mora se činiti kao udarna novost, jer se protesti diljem svijeta, uključujući i na WAll Street-u  događaju mahom zbog utjecaja banaka. No trio istraživača iz Švicarskog Federalnog Instituta za Tehnologiju u Zurich-u, koji se bave ispitivanjem kompleksnih sustava, je išao korak dalje od ideologije, empirički identificirajući mrežu moći. Oni su dobili krajnji rezultat kombinacijom matematike i modela prirodnih sustava s detaljnim podatcima o svakoj kompaniji  da bi dobili podatke o vlasništvu među transnacionalnim korporacijama.

James Glattfeld analizator je izjavio: „Realnost je vrlo kompleksna i mi se moramo pomaknuti od dogme, bez obzira da li se radilo o teorijama zavjere ili slobodnom tržištu.“

Tim iz Zurich-a je još 2007. počeo sa skupljanjem podataka o 37 milijuna kompanija i investitora diljem svijeta, od tih 37 milijuna uspjeli su izvući 43.060 transnacionalnih kompanija i vlasništvo među njima. Oni su napravili model s podatcima o tome koja kompanije posjeduje drugu, u kolikom udjelu i kako ih vlasnički udjeli međusobno povezuju, i koja kompanija operira profitom drug kompanije. Na takav način dobili su kompleksnu sliku koja pojednostavljenim jezikom pokazuje tko upravlja globalnim ekonomijom.

Oni su otkrili kao 1318 kompanija ima povezano ili preklopljeno vlasništvo. Sve one su povezane s jednom ili više drugih kompanija, i obično su bile u grupama od 20 kompanija u matičnom jatu s velikim vezama. Iako ovih 1378  kompanija predstavlja samo 20% globalnog profita, svih 1318 kompanija posjeduje kolektivno kroz dionice većinu svjetskih kompanija i dodatnih 60% svjetskih prihoda, što znači da upravljaju sa 80% svjetskih prihoda.

Kad je tim dodatno istražio vlasničke udjele i veze među kompanijama otkrili grupu koja je super povezana i pomiješana vlasničkim udjelima između 147 kompanija, koji kontroliraju 40% ukupnog bogatstva svjetske ekonomije. Drugim riječima manje od 1% kompanija kontrolira 40% cijele mreže. Većina od njih su financijske institucije. Top 20 uključuje:  Barclays Bank, JPMorgan Chase & Co, i The Goldman Sachs Group.

John Driffill sa Sveučilišta u Londonu je izjavio kako je važnost ovog istraživanja u tome što je pokazalo kako mali broj ljudi kontrolira globalnu ekonomiju i daje dublji pregled ekonomske (ne) stabilnosti.

„Vrlo je uznemiravajuće vidjeti koliko su stvari povezane,“ rekao je George Sugihara koji je ekspert za složene sustave i savjetnik Deutsche Bank.

Trio iz Zurich-a je naveo kako ovaj super povezani i moćni entitet možda nije rezultat teorija zavjere ali je pitanje koliko je ogromna njihova moć i do kuda ona doseže.

Evo top 50 super povezanih kompanija koje upravljaju svjetskom ekonomijom:

1. Barclays plc
2. Capital Group Companies Inc
3. FMR Corporation
4. AXA
5. State Street Corporation
6. JP Morgan Chase & Co
7. Legal & General Group plc
8. Vanguard Group Inc
9. UBS AG
10. Merrill Lynch & Co Inc
11. Wellington Management Co LLP
12. Deutsche Bank AG
13. Franklin Resources Inc
14. Credit Suisse Group
15. Walton Enterprises LLC
16. Bank of New York Mellon Corp
17. Natixis
18. Goldman Sachs Group Inc
19. T Rowe Price Group Inc
20. Legg Mason Inc
21. Morgan Stanley
22. Mitsubishi UFJ Financial Group Inc
23. Northern Trust Corporation
24. Société Générale
25. Bank of America Corporation
26. Lloyds TSB Group plc
27. Invesco plc
28. Allianz SE 29. TIAA
30. Old Mutual Public Limited Company
31. Aviva plc
32. Schroders plc
33. Dodge & Cox
34. Lehman Brothers Holdings Inc*
35. Sun Life Financial Inc
36. Standard Life plc
37. CNCE
38. Nomura Holdings Inc
39. The Depository Trust Company
40. Massachusetts Mutual Life Insurance
41. ING Groep NV
42. Brandes Investment Partners LP
43. Unicredito Italiano SPA
44. Deposit Insurance Corporation of Japan
45. Vereniging Aegon
46. BNP Paribas
47. Affiliated Managers Group Inc
48. Resona Holdings Inc
49. Capital Group International Inc
50. China Petrochemical Group Company

* Lehman je još uvijek postojao u 2007. od kada su ovi podatci.
Tekst na engleskom ...

Preuzeto sa ...

Novi Zeland zakonski zabranjuje uzgajanje hrane u vrtu?!



Alex Jones, novinar PRISON PLANET TV-a, objavljuje kako je bio šokiran spoznajom da je New Zealand donio novi zakon prema kojem je uzgajanje hrane postao privilegij, a ne osnovno pravo svakog čovjeka.

Dva aspekta ovog zakona su alarmantna, prvi je opseg i utjecaj koji zakon ima, a drugi – da se to dogodilo jako tiho.  Vrlo je slabo medijski pokriveno.

Prijedlog zakona je donesen zbog WTO – Svjetska Trgovačka Organizacija, koji naravno ima US-FDA – Američka Agencija za Hranu i Lijekove iza leđa i pod velikim je utjecajem velikih kompanija (Monsanto-a i drugih)

To izgleda ovako NZ zakon o hrani će utrti put za smanjenje biljne raznolikosti i poslovanje malih vlasnika u Novom Zelandu, na primjer ; u načinu kontrole zakonitosti spremanja i trgovanje / zamjene / davanje sjemena. Sve će te radnje biti potencijalno nezakonite. Želite li više saznati o ovom problemu, kliknite na link ovdje.

Zbog čega je proizvodnja vlastite hrane postala ilegalna na Novom Zelandu?

Ovdje su neke izvadci:

- Ispada da je ljudsko pravo na uzgajanje i dijeljenje hrane ,za vladu autorizirani privilegij koje se može u kratkom roku opozvati.

- To čini protuzakonitim distribuirati “hranu” bez odobrenja, i on definira “hranu” na takav način da to uključuje hranjive tvari, sjemenke, prirodne lijekove, esencijalne minerale i pića (uključujući i vodu).

- Kontrolom sjemena, zakon preuzima moć da uzgaja hranu daleko od očiju javnosti i stavlja ga u ruke kompanija za proizvodnju sjemena. To moć može biti zlostavljana.

- Uzgoj hrane za distribuciju mora biti odobren, čak i za “kućne radinosti”, a takvo odobrenje može biti odbijeno.

- U zakonu o hrani, policija može djelovati kao agenti  za sigurnost hrane i mogu pretresati prostorije bez naloga, koristeći svu oprema koju smatraju potrebnima – uključujući i pištolje (članak 265-1).

- Članovi privatnog sektora također mogu biti pretresani od strane agenata za sigurnost hrane , po točki 243. Tako Monsanto zaposlenici mogu pretresati prostor – uključujući i domoroce  – uz potporu oružane  policije.

- Zakon omogućava agentima imunitet od kaznenog i građanskog progona.

- Vlada je stvorila ovaj zakon kako bi bila u skladu sa obavezama prema  Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO), a  prema međunarodnoj shemi pod nazivom Codex Alimentarius . Tako će ovaj zakon  donijeti u jednom ili drugom obliku.

Jesu li velike kompanije genetski modificirane hrane odlučile upropastiti stare sorte prehrambenih biljaka na koje nemaju patent?

- Zakon će potkopati napore mnogih ljudi da postanu samo-dostatni u svojim lokalnim zajednicama.

- Banke sjemena i mreže razmjena sjemena mogu se zatvoriti ako nisu mogli dobiti odobrenje. Gubitak raznolikosti sjemena otežat će uzgoj vlastite hrane.

- Domaće uzgojena  hrana i neko ili sve sjeme ne može biti razmijenjeno na skali ili frekvenciji potrebnoj za prehranu ljudi u zajednicama u kojima je komercijalno dostupna hrana postala preskupa ili nedostupna (na primjer zbog ekonomskog kolapsa).

- Ograničenja u trgovini hrane i sjemena brzo će dovesti do trajnog gubitka sjemena i maldica starih nepatentiranih sorti i prava njihova uzgajanja, kao i opće smanjenje biljne raznolikosti u poljoprivredi.

- Organski proizvođači starih sorti mogli bi  izgubiti tržišni udio zbog utjecaja velikih poljoprivrednih kompanija s mnogo novca, što će dovesti do povećanja potrošnje slabo hranjivih tvari, i genetski modificirane hrane.


Preuzeto sa ...

=======================================================

Kod nas bese za pocetak, hoce da zabrane pecenje rakije ?

Dobro tekstovi Light.

 Ovo je u vezi USA i šta će možda i nas da dočeka ukoliko ubacimo glave u dupeta i pravimo se da ne vidimo

ОТРОВИ У ХРАНИ: КАНЦЕР ВРЕБА ИЗ ТАЊИРА

Београд – У последњих 50 година направљено је 80.000 врста хемикалија на планети, које су присутне су у храни, води, ваздуху, дечјим играчкама, компјутерима, а чак 300 штетних материја се може наћи у телу „здравог“ европског човека. Цивилизација је толико напредовала, да смо остали без здраве воде, хране и ваздуха – све остало имамо. Хоће ли човек преживети своју „памет“, остаје да се види.

Година на измаку неће се памтити само по стезању каиша целог света. Иако званичних података, наравно, нема, многи лекари ће испод гласа признати да је година протекла у знаку праве пандемије алергије, коју често називају болешћу будућности. Канцер је последњих деценија, и то укорак са индустријализацијом, почео да коси људски род као куга. Оно питање које све чешће мучи модерног урбанизованог човека јесте шта он у ствари једе?

То више нико не зна осим прехрамбене индустрије, којој је профит вазда био на првом месту. Загађеност ваздуха, река, градова већ достиже алармантну границу, али нас СЗО не упозорава да нам је исто тако отрована храна у тањиру.  Под фирмом здраве хране често нам се потурају сумњиви производи са лажним ознакама о садржају: воће и поврће се прска хемикалијама за које нико не зна које последице остављају, а стока је толико набилдована антибиотицима да је цео људски род постао имун и стигао дотле да је некад скоро истребљена туберкулоза опет у порасту.

Притом, сваки индустријски производ је толико напуњен разноразним хемијским изумима за што дужи рок трајања, са примамљивим изгледом или бољим укусом, да у току живота поједемо више отрова него хране. Права пандемија канцера и гојазности у читавом свету говори да није само употреба дувана проредила човечанство, него се иза свега крије још опаснија и богатија – прехрамбена индустрија.

У више од 6.000 производа на полицама супермаркета налазе се адитиви. Они служе да би укус или боја намирница била упадљивија, али могу да буду окидачи за појаву злоћудних болести. Различити заслађивачи, боје и појачивачи укуса могу да подстакну развој канцерогених болести, а најопаснији од свих су појачивачи укуса и различити заслађивачи и боје који могу да изазову и најтеже малигне болести.

Претерана употреба појачивача укуса повезује се с неуродегенеративним болестима као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болест. Могу да изазову и алергију, посебно код астматичара, а неки изазивају поремећај метаболизма мокраћне киселине. Научници са института у Ливерпулу испитивали су у лабораторијским условима могући токсични ефекат адитива аспартам, натријум-глутаминат (боја бриљант плава и кинолинско жута) на ћелије живаца. Дошли су до закључка да је комбинација ових адитива изузетно опасна, посебно за нервни систем.


Отровне жваке, слаткиши, супе

Опасни заслађивачи - шифре: Е-950, Е-951, Е-952, Е-954 и Е-962. Налазе се у безалкохолним напицима, бомбонама, жвакаћим гумама, сладоледу, посластицама, лековима, козметици…

Опасни појачивачи укуса - шифре Е-620 до Е-633. Налазе се у чипсу, кобасицама, конзервисаној храни, жвакама, безалкохолним пићима, супама, маргарину, умацима, готовим јелима, зачинским мешавинама и сенфу.

Опасне боје – шифре Е-102, Е-104, Е-110, Е-122, Е-123, Е-124, Е-125, Е-126, Е-127, Е-128 и Е-129. Налазе се у пекарским производима, производима од меса, безалкохолним пићима, сладоледу, сиру, воћним јогуртима, безалкохолним пићима, супама, кремовима и десертима…

Стеван Благојевић, истраживач у Институту за општу и физичку хемију, каже да су адитиви нужно зло настало индустријализацијом и коришћењем хемијских средстава, али да се у данашње време не може замислити храна без њих.

- У 18. и 19. веку јела се искључиво свежа храна. Данас то није могуће, па се у храну додају адитиви, који су цена напретка и жеље за лагодним животом. У дозвољеним количинама нису опасни, али хемија је добар слуга, а лош господар. Другим речима никако се не сме претерати у коришћењу адитива – наводи Благојевић. истраживач у Институту за општу и физичку хемију. Он каже да су адитиви нужно зло настало индустријализацијом и коришћењем хемијских средстава, али да се у данашње време не може замислити храна без њих.Нарочито је спорна употреба натријум глутамината, адитива који појачава укус. Пестициди су опасни уколико се не поштују упутства. Ако на њему пише да треба да прође најмање 28 дана од брања воћки до изношења на пијацу, а сељак их продаје после неколико дана, он нуди храну која није здрава.

Нутрициониста Немања Каменица клади се да би сваки Србин ставио прст на чело када би знао шта све наша земља увози и да се ти производи контролишу по застарелим правилницима из 80-их и 90-их година. У Србији сваки други становник осећа последице брзе хране. Пецива, колачи, слане грицкалице, хамбургери садрже трансмасне киселине, засићене масти, соли, шећер и главни су кривци за гојазност, пораст лошег холестерола, појаву кардиоваскуларних и других хроничних болести.

Мађарска је увела порез на брзу хранум тзв. чипс листу, на којој би ускоро могао да се нађе и маргарин, односно сви производи који садрже незасићене и такозване трансмасти.

У Словенији извештаји из 1987. да је гојазне деце било 15 одсто, док је данас трећина младих узраста од шест до 19 година предебела.

Новостворене материје су присутне у свему: храни, води, ваздуху, дечјим играчкама, компјутерима. Цену плаћамо здрављем, о чему нас не информишу. Око 300 штетних хемикалија се може наћи у телу „здравог“ европског човека!

Захваљујући многобројним научним студијама утврђена је директна веза између модерних болести људи и хране. Агрохемикалије и адитиви изазивају тумор, канцер, цисте, изазивају прерано старење, стерилитет, импотенцију, побачаје, изазивају дегенеративна обољења, као и алергије и упалне процесе. Истраживачи тржишта су установили да само на 14 одсто производа пише шта заиста садрже у свом саставу!
Издахнули од укуса и боје

Е621 (Натријум-глутаминат) - чипс, кобасице, конзервисана храна, вегета.Изазива канцер.

Е407 (караген) - у кобасицама, паризерима, виршлама, мајонезу, газираним пићима, слаткишима … Изазива затвор и рак црева.

Е 553б (талк) - у чоколади и слаткишима. Може да узрокује обељења желуца и црева.

Е220 (сумпор-диоксид) - у винима, газираним пићима, кобасицама …Поспешује астму, црвенило, коњуктивитис.

Е512 (калај-хлорид) - у конзервисаном поврћу. Изазива мучнину, пролив, главобољу и акутно тровање.

Е104 (кинолинско жуто) - у рибљим производима, сладоледима, пудинзима, слаткишима, газираним пићима. Може изазвати алергију и дерматитис.

Е123 (синтетичка црвена боја) - у вину, алкохолним пићима, сладоледу, кавијару … Може узроковати неуродерматитис, астму и хиперактивност.

http://www.svetinjebraniceva.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=296:---1----&catid=1:latest-news&Itemid=50

Kad pogledaš realno ostaje samo voće i povrće jer je uglavnom sve što je preradjeno puno otrova. Još jedan razlog više za veganstvo ili još bolje i zdravije - raw food.

Pa oni idu polako, malim koracima, dovoljno sitnim da ne primetimo a dovoljno sporim da se ne pobunimo. Tada sloboda malo po malo odlazi. Sada rapidno ubrzavaju, kao da treba nešto veliko da se desi. Oduzimaju slobodu ljudima da gaje hranu; vau, u kakvom svetu živimo. Pred našim očima odvija se porobljavanje čovečanstva.
  Mislim da im je cilj da niko više ne sprema kući hranu nego da idemo u neke ogromne prostorije gde ćemo dobijati svoja 3 obroka dnevno. Raznoraznim mahinacijama poput ovih danas učiniće mase siromašnim, mnogo siromašnim ali postepeno, nikako ne naglo ok? Znači oni rade sporo ali idu ka svom bolesnom cilju a to je potpuna i totalna kontrola svakog živog bića, da, čak i životinja. Njih već kontrolišu na mase načina ali da ne odlazim predaleko..
Dakle

 Ovo je ono što oni žele sudeći po svemu što se danas dešava.

Francuska ustala protiv Monsanto-a i nastavila sa zabranama GMO hrane



Francuska je jedna od nacija koja je glasala protiv genetski modificirane hrane s kojima se nadaju da se na poljima te države neće sijati GMO sjeme, iako ove godine prestaje valjanost zakona o zabrani sijanja Monsanto-vih proizvoda u toj zemlji, otkriva Natural Society.

Francuzi su napravili novi zakon s kojim zabranjuju korištenje Monsanto-vog kukuruza 810 na cijelom području Francuske.

Sve je počelo odlukom Francuskog državnog vijeća da poprave zakon o zabrani Monsato-vog sjemena, za koji su smatrali da dovoljno dobro ne regulira zabranu, u potpunosti, o sijanju GMO hrane. Po zakonima EU, jedino se unilateralno mogu zabraniti genetski modificirano sjeme (toliko da znamo što nas čeka kad uđemo u EU, op. Ur.) i ako se znanstveno dokaže da je GMO štetno za ljudsko zdravlje, životinje ili da šteti okolišu. Interesantno je da je ova europska odluka uslijedila nakon mnogih istraživanja i informacija koliko GMO sjeme i bio-pesticidi koji se u njima nalaze uništavaju zdravlje i okoliš.

Naravno da je to razlog zbog čega se konstantno i nanovo zabranjuju GMO proizvodi diljem svijeta i zbog čega je na primjer Mađarska odlučila da u potpunosti uništi usjeve zasijane GMO sjemenjem.

Mnogi farmeri su bili u prestravljeni kada su shvatili da siju GMO sjeme koje stvara nevjerojatne poremećaje u okolišu.



Peru je također zabranio sijanje GMO hrane u narednih deset godina, što je parlament izglasao unatoč odlukama vlade Perua da pod svaku cijenu siju GMO hranu na području svoje države.

Čak je i Nicolas Sarcozy, trenutačni predsjednik Francuske je sam glasao protiv sijanja Monsanto-vih proizvoda.

„Francuska vlada je već odlučila zabraniti sijanje kukuruza Monsanto 810 i nastavljat ćemo zabranu sijanja GMO sjemenja,“ rekao je Sarkozy.

Nacije i ljudi diljem svijeta su više nego spremne da zabrane sijanje Monsanto-vog GMO sjemenja i naravno da smo više nego spremni da se od sada pa nadalje promovira prirodna i zdrava hrana i organski način uzgajanja hrane za svakodnevne potrebe. Svježi proizvodi su proizvodi budućnosti s mnogo hranjivih sastojaka, a ne GMO proizvodi koji nemaju ništa što nam j potrebo za zdravu prehranu.


Preuzeto sa ...

70% sirove čokolade će uskoro biti genetski modificirano



S namjerom poplavljivanja 70% svjetske ponude kakaa s genetski modificiranim (GMO) hibridnim kakao stablima (kakaovac), surađivanje  koje uključuje Mars, USDA i IBM ubrzava taj proces.

S osnovnim financiranjem  od  američkog proizvođača čokolade Mars, partnerstvo uključuje i znanstvenike sa sjedištem u Poljoprivrednoj istraživačkoj službi (ARS) od američkog ministarstva poljoprivrede i znanosti, kao i istraživača koji rade u IBM Thomas  J.  Watson istraživačkom centru.

Znanstvenici su odlučili završiti gensko sekvencioniranje genoma kakaa i  kažu da će to biti “dobrobit”  za industriju čokolade i za kakao uzgajivače u Zapadnoj Africi, gdje se proizvodi 70 % svjetskog kakaa , te u drugim tropskim zonama.



Drvo i plod kakaovca.

Prema svjetskom stručnjaku biljnih znanosti i istraživanja za konditorske tvrtke, Howard-Yana Shapiro, sekvencioniranje  je od velike važnosti.

“Kao uzgajivači biljaka, uvijek smo u potrazi za zlatnim osobinama: otpornost na štetočine i bolesti, tolerancija na sušu, sposobnost da se prilagode klimatskim promjenama,  arhitektura stabala, kvalitetan prinos, itd.”, rekao je dr. Shapiro.

Istraživači uključujući i ARS –ove ; molekularni biolog David Kuhn i genetičar Raymond Schnell su rekli da su izdali nalaz sekvencioniranja u javnu domenu kako bi se pomoglo znanstvenicima da primjene nalaze odmah.

Rezultati su objavljeni na Cacao Genome Database website.

Istraživači navode da to također znači da kakao više neće biti ‘siroče usjeva’ u odnosu na kukuruz, pšenicu i rižu u smislu usmjerenog istraživanja uzgoja



Potrošnja čokolade u različitim zemljama svijeta.


Iako je kakao u velikoj mjeri proizveden u zemljama u razvoju, uglavnom se konzumira u industrijskim zemljama. Za kakao, kupci u zemljama konzumentima su prerađivači i proizvođači čokolade. Nekoliko multinacionalnih kompanija dominira i kod prerade i kod čokoladne proizvodnje.

Sjedinjene Države, Njemačka i Francuska čine više od polovice svjetske potrošnje kakaa sa Sjedinjenim Američkim Državama kao daleko najvećim potrošačem. Prema tome, učinke genetski modificiranog kakaa u vidu neželjenih učinaka na zdravlje ili posljedica za potrošače, SAD stanovništvo će biti prvo koje će se masovno izlagati tim učincima.

preuzeto sa ...

Bravo za Francusku i za sve koji se bore protiv ove pošasti.