RAK-RANA IRANA

Zavisnost od uvoza benzina može da bude jako opasna u slučaju međunarodnih sankcija zbog spora oko nuklearnog programa


Sopstvenim kapacitetima za preradu nafte, Iran može da pokrije samo 60 odsto potreba za benzinom - od 70 miliona litara na dan

TEHERAN - Iran je kupio veliku količinu benzina koja treba da mu bude isporučena u septembru što, prema mišljenju trgovaca naftom, znači da zvanični Teheran još finansira uvoz tog energenta, iako je zapretio da će prekinuti uvoz i uvesti politički riskantnu restrikciju goriva.
Zavisnost Irana od uvoza benzina mogla bi da se pokaže slabom tačkom te zemlje ukoliko joj budu nametnute međunarodne sankcije zbog spora sa Zapadom oko njenog nuklearnog programa. Čak i bez sankcija, bogatstvo koje je ova članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) ostvarila prodajom nafte sve brže se troši zbog rasta troškova za uvoz derivata, preneo je Rojters.
Iranski ministar za naftu Kazem Vaziri-Hamane je 29. jula najavio da bi od 23. septembra moglo da dođe do restrikcija u prodaji goriva, budući da je parlament izglasao smanjenje budžeta za uvoz u poslovnoj godini zaključno sa martom 2007, a septembar se u Iranu smatra kritičnim mesecom za uvoz.
Ova država nije na tržištu kupovala benzin 30 do 40 dana, a porudžbine su napravljene gotovo odmah posle najave ministra za naftu da će za nekoliko meseci biti uvedene restrikcije.
Iran je dosad trošio milijarde dolara godišnje da bi pokrio tražnju za gorivom zbog sve brojnijeg voznog parka u zemlji, u kome je i veliki broj dobro očuvanih modela iz šezdesetih godina prošlog veka. Ovakva vozila troše izuzetno mnogo skupog uvoznog benzina, koji se zahvaljujući velikodušnim državnim subvencijama prodaje po ceni od samo devet centi za litar.
Tokom protekle dve godine Iran je bio jedan od najvećih svetskih potrošača uvoznog goriva, budući da je kupovao 15 do 20 partija benzina mesečno ili 189.000 barela na dan.
Ovaj iznos je jednak šestini ukupne količine benzina koji kupuju SAD, najveći svetski uvoznik tog goriva. Međutim, ove godine je iranska vlada odlučila da obustavi ogromne subvencije i najavila da će ta država morati da se zadovolji sopstvenim kapacitetima za preradu nafte, koji mogu da pokriju samo 60 odsto iranskih potreba za benzinom od 70 miliona litara na dan.
Vlada je smanjila budžet za uvoz goriva zaključno sa martom 2007. na 2,5 milijardi dolara sa četiri milijarde dolara iz prethodne godine.
Budući da su cene sirove nafte zabeležile veliki rast usled opasnosti koju je po isporuku predstavljao spor Irana i zapadnih zemalja oko nuklearnog programa te zemlje, cene benzina su takođe porasle do rekordnih iznosa i tako neočekivano iscrpile inače izdašan iranski budžet za uvoz goriva.
Analitičari pretpostavljaju da je upravo to nateralo Iran da tokom letnjeg vrhunca potrošnje smanji uvoz goriva. Trgovci navode da su predstavnici Irana pokušali da ugovore niže cene, što je dovelo do smanjenja broja proizvođača koji su bili spremni da izvoze gorivo u Iran.
(Ag.)

Izvor: Press

 IRAN TESTIRAO RAKETU KRATKOG DOMETA ZEMLJA-ZEMLJA

Iran je testirao raketu zemlja-zemlja kratkog dometa samo dan nakon što je pokrenuta velika vojna vežba u toj zemlji, prenela je iranska državna televizija. Raketa ima domet izmedju 80 i 250 kilometra i testirana je u pustinji Kašan, oko 250 kilometra jugoistočno od Teherana, i iranske je proizvodnje, navodi se u izveštaju.

Na televizijskom snimku se vide 10 raketa koje se lansiraju sa pokretnog lansera.

Iran je saopštio da je pokrenuo vojnu vežbu velikih razmera kako bi predstavio novu odbrambenu doktrinu. Vežbe se održavaju u 14 od 30 iranskih provincija, a prema očekivanjima mogle bi potrajati i do pet sedmica.

Vlasti u Iranu zabrinute su zbog američkog vojnog prisustva u regionu, u susednom Iraku i Avganistanu, a Izrael se takodje smatra za vojnu pretnju. SAD i zapadne države optužile su Iran da razvija atomsko naoruzanje, dok vlasti u Teheranu uporno tvrde da je reč o programu namenjenom isključivo u mirnodopske svrhe.

Iranska vojska već poseduje rakete tipa Šahab-3 koje mogu da nose nuklearnu bojevu glavu. To je neka vrsta balističke rakete koja ima domet veći od 2.000 kilometra. S tim dometom Iran može da gadja Izrael i američke trupe na Bliskom istoku.

Prema iranskim vlastima, posle decenija kupovine oružja od drugih država, Iran je od 1992. godine u stanju da sam proizvodi tenkove, lično naoružanje, rakete i borbene avione. Početkom 2005. u Iranu je objavljeno da je počela proizvodnja torpeda.

Vlasti u Teheranu neće obustaviti obogaćivanje uranijuma

Iran je saopštio da neće prekinuti program obogaćivanja uranijuma, što su od vlasti u Teheranu u junu zatražile šest država. 'Nećemo suspendovati obogaćivanje uranijuma. Suština je bila da sve treba da proistekne iz pregovora, ali suspenzija procesa obogaćivanja uranijuma nije na našem dnevnom redu', rekao je Asefi na redovnoj konferenciji za novinare.

Iran do sada nije pokazivao nikakvu spremnost da izadje u susret zahtevima SAD, Rusije, Kine, Francuske, Nemačke i Velike Britanije, ali je Asefi najavio da će Teheran dostaviti svoj konačan odgovor do utorka, 22. avgusta.

Iranski ministar spoljnih poslova Manušer Motaki izjavio je u sredu da je Iran bio spreman da pregovara sa Zapadom o suspenziji nuklearnog programa, ali da će pokušati da objasni da bi prekid tog procesa bio 'nelogičan'. Zvaničnici zapadnih država ranije su saopštili da Iran mora da suspenduje svoj nuklearni program pre otpočinjanja bilo kakvih pregovora, a da će se, ako vlasti u Teheranu to ne učine, to smatrati odbacivanjem ponude.

Savet bezbednosti UN usvojio je prošlog meseca rezoluciju kojom se Iran poziva da suspenduje proces obogaćivanja uranijuma, a vlastima u Teheranu dat je rok do 31. avgusta da odgovore. Ukoliko Iran ne prihvati predlog UN biće suočen sa ekonomskim i diplomatskim sankcijama.


Izvor: RTS

Iran testirao raketu
Teheran -- Iran je danas testirao raketu zemlja-zemlja kratkog dometa, dan po početku velike vojne vežba u toj zemlji.

Raketa iranske proizvodnje ima domet između 80 i 250 kilometra i testirana je u pustinji Kašan, na oko 250 kilometra jugoistočno od Teherana. Na televizijskom snimku prikazano je 10 raketa koje se lansiraju sa pokretnog lansera.

Iran je saopštio da je pokrenuo vojnu vežbu velikih razmera kako bi predstavio novu odbrambenu doktrinu. Vežbe se održavaju u 14 od 30 iranskih provincija, a mogle bi potrajati i pet sedmica.

Vlasti u Iranu zabrinute su zbog vojnog prisustva SAD u regionu, u susednom Iraku i Avganistanu, a i Izrael smatraju vojnom pretnjom. SAD i zapadne države optužile su Iran da razvija atomsko naoružanje, dok vlasti u Teheranu uporno tvrde da je reč o programu namenjenom isključivo u mirnodopske svrhe.


Izvor: B92

Iran testirao rakete kratkog dometa

Iranski zvaničnici izjavili su da neće prekinuti sa obogaćivanjem uranijuma, isključivši time glavni zahtev iz paketa predloga iza kojih stoji „evropska šestorka“.

Iran, koji do sada nije pokazivao znake da će prihvatiti ponudu koju su dale SAD, Rusija, Kina, Francuska, Britanija i Nemačka, rekao je da će zvanični odgovor dati u utorak, 22. avgusta.

„Nećemo odustati. Bilo je reči o pregovorima, ali prestanak obogaćivanja uranijuma nije nam u planu“, izjavio je Hamid Reza Asefi iz Ministarstva spoljnih poslova.

Verovatno da bi ojačao svoje pregovaračke pozicije, Iran je, kao i obično, počeo sa ratnim igrama.

U nedelju je iranska vojska probala rakete zemlja-zemlja kratkog dometa, a prethodnog dana je otpočela vojne vežbe širom zemlje. U izveštaju državne televizije rečeno je da raketa „saegeh“ ima domet između 80 i 250 kilometara“. Inače, „saegeh“ na persijskom znači „munja“.

Iran je u kontinuitetu vodio ratne igre u protekle dve decenije kako bi unapredio svoju ratnu borbenost i testirao vojnu opremu, kao što su rakete, tenkovi i oklopna vozila za prevoz ljudstva. Ali nove probe, po uzoru na borbe Hezbolaha, sasvim sigurno još više doprinose zategnutim odnosima sa Zapadom.

Na državnoj televiziji takođe je rečeno da su rakete domaće proizvodnje, iako stručnjaci sa strane kažu da većina iranske tehnologije potiče iz drugih zemalja. Vežbe se održavaju u 14 od 30 provincija i trajaće pet nedelja.

Iran već poseduje rakete „sahab-3“, što znači „pucanje u zvezde“. Usavršena verzija balističke rakete ima domet 1.900 kilometara i može stići do Izraela i američkih snaga na Bliskom istoku.

CDC/IB

Izvor: Blic

Iran neće ni razmatrati rezoluciju
Teheran -- Iran neće ni razmatrati rezoluciju Ujedinjenih nacija koja Iran poziva na obustavu nuklearnog programa.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Hamid Reza Asefi potvrdio je da će Iran u utorak ponuditi odgovor na olakšice koje su zapadne zemlje predložile Teheranu u pokušaju da ga privole da odustane od programa obogaćivanja uranijuma. Asefi je dodao da bi do kompromisa moglo doći tokom budućih pregovora.

"Nećemo obustaviti obogaćivanje uranijuma. Sve mora da bude rezultat pregovora. Obustavljanje nije na našem dnevnom redu", rekao je on.

Savet bezbednosti UN dao je Iranu rok do 31. avgusta da zamrzne program obogaćivanja uranijuma, ili da se suoči s političkim i ekonomskim sankcijama. Iran je tu rezoluciju odbacio kao nezakonitu.


Izvor: B92

Iran odbio Zapad

OBOGACIVACE URANIJUM


Teheran (Tanjug) - Iran je juce zvanicno saopstio da nece prekinuti obogacivanje uranijuma i tako odbio osnovni zahtev iz paketa ponuda koji je Teheranu uputilo sest drzava, u nameri da razresi sukob u koji je Iran usao sa Zapadom zbog nuklearnog programa.

Portparol ministra spoljnih poslova Irana Hamid - Reza Asefi je istovremeno najavio da ce Teheran svoj zvanicni odgovor na ponude Zapada dati 22. avgusta kako je ranije i dogovoreno.


IZVOR: Novosti, 21.08.2006.

Iransko "raketno upozorenje"

Iran je juče testirao raketu dugog dometa s podmornice u Persijskom zalivu u okviru opsežnih vojnih vežbi, javila je iranska državna televizija, prenosi AP. Iranska Revolucionarna garda je i tokom vojnih vežbi u aprilu testirala nove rakete, torpeda i drugu opremu. To je poruka Teherana da može da preseče vitalne puteve kojim se iz Zaliva izvozi nafta, ukoliko dođe do eskalacije zbog spornog nuklearnog programa zemlje, konstatuje Rojters.

Nekoliko sati ranije, glavni iranski nuklearni pregovarač Ali Laridžani izjavio je da će njegova zemlja nastaviti s proizvodnjom nuklearnog goriva uprkos sve većem međunarodnom pritisku da obustavi nuklearni program, javlja Rojters. - Proizvodnja nuklearnog goriva je naš strateški cilj. Nikakav pokušaj da se Iranu otuđi to pravo neće promeniti naš stav i cilj - rekao je Laridžani državnom radiju.

I zamenik šefa diplomatije Mohamed Reza Bakeri kazao je da Iran nikad neće prekinuti obogaćivanje uranijuma. U međuvremenu je MIP potvrdio reči predsednika zemlje Mahmuda Ahmadinedžada da je početak proizvodnje teške vode mirnodopski program. - Iran je radio na tom projektu u skladu s međunarodnim normama i to nema nikakve veze s nuklearnim programom zemlje - izjavio je novinarima portparol ministarstva Hamid Reza Asefi.

Asefi je ocenio da je "propaganda Izraela" da iranski nuklearni program predstavlja pretnju Izraelu, "obična laž". Njegova izjava usledila je dan pošto je Ahmadinedžad, koji je otvorio postrojenje za proizvodnju teške vode koja se koristi za hlađenje reaktora, izjavio da iranski nuklearni program ne predstavlja pretnju Izraelu i ponovio da Teheran neće odustati od nuklearne tehnologije.

Savet bezbednosti UN zatražio je od Irana da do 31. avgusta prekine nuklearne aktivnosti ili da se suoči sa sankcijama. Zapad optužuje Teheran da želi da napravi nuklearno oružje, dok Iran insistira da je nuklearni program namenjen isključivo za proizvodnju struje.


Izvor: Glas Javnosti

Ahmadinedžad za TV duel s Bušom
Teheran -- Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad predložio TV duel s predsednikom SAD Džordžom Bušom.

"Predlažem TV duel s Džordžom Bušom, da raspravljamo o svetskim pitanjima i načinima da to rešimo", rekao je Ahmadinedžad na konferenciji za novinare na kojoj se žalio na ulogu Velike Britanije i SAD u svetu tokom II svetskog rata.

Ahmadinedžad nije pomenuo pitanje nuklearnog programa Irana, ali je rekao da bi uslov za održavanje tog duela bio da se emisija ne cenzuriše.

Ahmadinedžad je rekao da je pravo veta, koje imaju stalne članice Saveta bezbednosti UN, posledica II svetskog rata.


Izvor: B92

Иранска веза јужно од Сахаре
Меркање уранијума
Јужноафричка Република размишља о обогаћивању нуклеарне сировине, најавила министарка Бијелва Сонђика

АНАЛИЗА ВЕСТИ
У жестоком дипломатском спору Запада са Ираном око амбиција Техерана да обогаћује уранијум, југ Африке отворено подржава курс владе Махмуда Ахмадинежада, забринуто уочавају посматрачи из развијеног света.

„Неотуђиво је право Ирана да развија свој нуклеарни програм, обогаћује уранијум и користи га у мирнодопске сврхе. Право на енергетски и економски развој се једној земљи не може никаквим декретом одузети. Јужноафричка Република (ЈАР) такође разматра опцију да хронични мањак електричне енергије у земљи реши коришћењем нуклеарних електрана. ЈАР би до 2030. године могао да изгради четири до шест нуклеарних електрана у којима би могао да се обогаћује уранијум. Студија о изводљивости овог пројекта биће ускоро започета”, изјавила је Бијелва Сонђика, јужноафрички министар за енергију, прошлог викенда на првој конференцији 200 младих научника, стручњака за нуклеарну енергију ЈАР, која је одржана иза затворених врата.

Изјава госпође Сонђика, коју је пренео Ројтерс, муњевито је обишла свет и вратила у сећање некадашње нуклеарне амбиције велике изоловане државе на југу Африке.

Наиме, злогласни режим белог апартхејда у Јужноафричкој Републици, док је био под санкцијама УН, годинама је развијао нуклеарни програм, уз дискретну подршку неколико земаља, међу којима су спомињани и Израел и Румунија.

Пред укидање апартхејда, марта 1993. године, ондашњи председник ЈАР-а Вилијем де Клерк објавио је свету да је ЈАР четири године раније уништио сав свој нуклеарни арсенал, али и документацију о развоју тих пројеката. Да ли су сви ондашњи јужноафрички нуклеарни папири уништени и шта се десило са научницима који су учествовали у  развоју тих пројеката, годинама је мучило не само нову власт у ЈАР-у већ и многе актере бизниса са уранијумом са стране.

Најава нових планова ЈАР-а, и то након посете иранског министра иностраних послова, скреће пажњу на дипломатски искорак Техерана на Црни континент.

Све чвршће споне најсиромашнијег региона света са четвртим светским извозником нафте прати истовремено нова одлучност афричких произвођача уранијума да стратешку сировину обогаћују код куће.

„Стране рударске компаније отимају се за концесије на налазиштима уранијума у Намибији. Влада у Виндхуку задржаће право да искористи уранијум за производњу електричне енергије”, најавио је ових дана Џозеф Лита, стални секретар у министарству енергије пустињске земље на Атлантском океану. Богате жиле уранијума лоциране су недавно и у шест федералних јединица Нигерије. Влада у Абуџи најавила је да ће кренути у потрагу за стратешким партнером у уносном бизнису са уранијумом, али да ће пре тога обучити свој научни кадар и подићи домаће погоне за прераду скупоцене атомске сировине.

Иранска веза ЈАР-а за сада далеко више брине међународне актере текућег спора са Техераном.

Дипломатски отклон званичне Преторије према арапско-муслиманском свету наглашен је још од доласка на власт прве демократске владе Нелсона Манделе 1994. године. Истанчан дипломатски осећај демократског ЈАР-а за патње Палестинаца у Гази, страдања Ирачана у Багдаду, прогон Арапа на југу Либана, уз амбициозни привредни искорак на исток, дозиране речи критике на рачун Тел Авива и либералну политику трговине оружјем... донели су влади Табо Мбекија епитет утицајног преговарача на тешком терену.

Иран може да бира – или да се угледа на негативан пример Северне Кореје, или на позитиван пример Јужноафричке Републике која је својевремено уништила свој нуклеарни арсенал, поручио је амерички амбасадор Џорџ Шулт, стални представник САД у седишту Међународне атомске агенције у Бечу, у блиц посети Преторији прошле седмице.

Званична Преторија се оглушила о понуђени комплимент.

„Иран игра стратешку улогу на Блиском истоку. Јужноафричка Република озбиљно намерава да консолидује своје односе са Ираном на свим пољима, и употребиће све своје потенцијале да тај циљ и оствари”, поручио је недавно јужноафрички председник Табо Мбеки у Кејптауну, на свечаној вечери у част иранског министра иностраних послова Манухера Мотакија. Ирански министар стигао је у ЈАР дан пошто је Преторију напустио Шулт.

Чврстина везе Техерана и Преторије тек ће се испитивати. Прва демократска влада Јужноафричке Републике са Нелсоном Mанделом на челу започела је средином деведесетих година прошлог века преговоре о изградњи велике рафинерије у заливу Салдања код Кејптауна, недалеко од нуклеарне електране Коеберг, једине те врсте на Црном континенту.

Хоће Иран и ЈАР сарађивати у новом развоју нуклеарних програма?



Izvor: Politika / Тања Вујић

Nuklearne aktivnosti u Iranu se nastavljaju uprkos isteku roka UN
Iran se ne obazire na sankcije

Iran ima pravo na vlastitu nuklearnu tehnologiju, rekao je juče Mahmud Ahmadinedžad, predsednik te zemlje u govoru pred oduševljenom masom od nekoliko hiljada ljudi u gradu Orumijehu. Ahmadinedžad je na taj način praktično odbacio rok koji su UN postavile Iranu da obustavi obogaćivanje uranijuma i ponovnu obradu nuklearnog otpada.

Taj rok istekao je juče, a SAD i evropski zvaničnici su čvrsti u stavu da toj zemlji uvedu sankcije. Kakve će sankcije biti, biće poznato naredne nedelje posle sednice Saveta bezbednosti UN. Ukoliko se ustanovi da Iran ne poštuje postavljeni rok, SAD žele da se u SB UN povede rasprava o rezoluciji kojom bi se Teheranu nametnule sankcije.

- Iranska nacija neće popustiti pred pritiscima. Nećemo ustuknuti ni pedalj niti ćemo pristati da budemo lišeni svojih prava - rekao je Ahmadinedžad, dok je Hamid Reza Asefi, funkcioner ministarstva spoljnih poslova, sugrađane na državnoj televiziji tešio rečima da će Iran „na kraju naći načina da izbegne pritisak“.

Najveći iranski listovi su o roku Ujedinjenih nacija pisali na svojim naslovnim stranicama. Dnevnik „Aftab“ ističe da ovaj spor pruža „neprijateljima“ priliku da povećaju pritisak na Iran. „Kargozaran“, pak, izražava sumnju u to da će SAD dobiti dovoljnu podršku u Savetu bezbednosti za uvođene sankcija.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) treba da podnese izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem će, sva je prilika, pisati da se Iran nije povinovao zahtevu UN.

Ambasador SAD u UN Džon Bolton podsetio je da su predstavnici pet stalnih članica SB UN u više navrata upozorili da će zatražiti sankcije ukoliko rok ne bude ispoštovan. Predstavnik za štampu Stejt departmenta Šon Mekormak je saopštio da će se američki državni podsekretar Nikolas Berns i visoki zvaničnici Velike Britanije, Francuske, Rusije, Kine i Nemačke sastati početkom iduće nedelje u Evropi da razmotre to pitanje.

Još uvek se ne zna priroda sankcija koje bi bile uvedene Iranu. Rusija i Kina, koje imaju prvo veta, pozivaju ostale članice na strpljenje i kažu da neće podržati oštre kaznene mere. Iran sa svoje strane tvrdi da ima pravo na nuklearni program koji mu, kako ističe, služi isključivo u mirnodopske svrhe. Međutim, zapadne sile optužuju Iran da krišom nastoji da napravi atomsku bombu i da mu se ne može verovati budući da je punih 18 godina krio svoj program obogaćivanja uranijuma.

Postoji mogućnost da će Evropska unija nastaviti razgovore sa Iranom i pored jučerašnjeg isteka roka UN, piše britanski „Fajnenšel tajms“. Razlog za to je odsustvo konsenzusa među članicama Saveta bezbednosti. S jedne strane, SAD koje su vatreni zagovornik kažnjavanja Irana apelovale su da se hitno krene sa izradom rezolucije o sankcijama. Njihovi zapadni saveznici pokazali bi više voleli da se spor s Iranom reši pregovorima. „Vašington tajms“, s druge strane, piše da se pored SAD za sankcije Iranu ubrzano pripremaju i mnoge „evropske i azijske zemlje“, ali u tajnosti. „Post“ piše da će Teheran biti kažnjen etapama, pri čemu bi prve mete bili zvaničnici Ahmadinežadovog režima, kojima bi se zabranilo putovanje u inostranstvo, kao i raketni programi.

CDC/JS

    Pentagon: Iran će sklopiti atomsku bombu za pet do osam godina

    Američka vojska procenjuje da će Teheranu trebati između pet i osam godina da proizvede atomsku bombu, piše juče „Vašington tajms“. Taj period daje Bušovoj administraciji dovoljno vremena da odluči da li iz vazduha da gađa nuklearna postrojenja Teherana, ističe list pozivajući se na izvore u Pentagonu. Isti izvori, međutim, upozoravaju da se tom vremenskom procenom potcenjuje odlučnost Irana da napravi bombu što je moguće pre.
   
Poziv Ahmadinedžadu da poseti Aušvic

    Oni koji su preživeli holokaust u Drugom svetskom ratu, u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja, pozvali su iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada da poseti bivši nacistički logor smrti u Aušvicu i da ih pozove u Teheran na najavljenu konferenciju o holokaustu. Teheran je najavio da će u decembru održati konferenciju o razlozima antisemitizma u Evropi, holokausta i cionizma.

    Kako iran postaje nuklearna sila

    ARAK - Postrojenje za tešku vodu

    Svet je prvi put saznao za postojanje fabrike za tešku vodu kada su SAD u decembru 2002. obelodanio satelitske snimke tog objekta. Teška voda se koristi za kontrolu fisione lančane nuklearne reakcije bilo u određenom tipu reaktora (koji Iran nema), bilo za proizvodnju plutonijuma za atomsku bombu.


    ISFAHAN - Fabrika za preradu uranijuma

    Iran gradi fabriku u kojoj će prerađivati rudu uranijuma u tri forme:
    -gas heksafluorid koji se koristi u centrifugama
    -uranijum-oksid koji se koristi kao gorivo za reaktore
    -metal - često se koristi u jezgrima nuklearnih bombi


    NATANZ - Fabrika za obogaćivanje uranijuma

    Iran je 2003. prekinuo izgradnju tog postrojenja, ali su radovi nedavno obnovljeni. Kad bude završena, fabrika u Natanzu će imati 50.000 najsavremenijih centrifuga koje će davati dovoljno obogaćenog uranijuma za proizvodnju više od 20 bombi godišnje.


    BUŠER - Nuklearna elektrana

    Iranski nuklearni program otpočeo je 1974. godine usvajanjem planova izgradnje nuklearke u Bušeru uz nemačku pomoć. Projekat je prekinut zbog islamske revolucije pet godina kasnije, ali je obnovljen 1992. kada je Teheran potpisao sporazum s Rusijom o obnavljanju radova.



Izvor: Blic