PROROKOVIĆ: NIJE SRBIJA PROMENILA
SVOJU POLITIKU, VEĆ BRISEL

 Srbija nije promenila svoju politiku prema Evropskoj uniji, već Brisel prema Beogradu, ocenio je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković i upozorio da ta promena politike može imati posledice po čitav region.

U izjavi bečkom dnevniku 'Standard', Proroković je ukazao da bi, ukoliko jedan deo EU prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, to predstavljalo teško kršenje teritorijalnog integriteta Srbija, na šta Beograd mora reagovati.

Jednostrano, protivpravno priznavanje Kosova ne bi bio 'prijateljski akt', i Srbija bi bila prisiljena da se potom okrene novim strateškim partnerima, to jest onim državama, koje podržavaju teritorijalni integritet Srbije, rekao je on.

Prema njegovim rečima, sva ministarstva Srbije izradila au akcione planove koji treba, odmah nakon eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, da stupe na snagu.

Proroković je istakao da je još podosta toga nejasno u politici EU prema Kosovu.

On je podsetio da EU može Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisati samo sa državama priznatim od strane UN, a pošto Kosovo, bez pristanka Rusije i Srbije, neće moći da bude priznato od strane svetske organizacije, dovodi se u pitanje evropska perspektiva južne srpske pokrajine.

'Nije Srbija ta koja namerava da poništi već parafirani Sporazum. EU će jednostrano odustati od tog dokumenta sa Srbijom, ako zemlje članice Unije protivpravno upute misiju na Kosovo, priznaju nezavisnost jednog dela srpske teritorije i time povrede teritorijalni suverenitet Srbije', uveren je on.

'U tom slučaju, lično ne vidim mogućnost da Srbija nastavi evropsku integraciju', rekao je Proroković bečkom listu.

Izvor: RTS

 ROGOZIN: SRBIJA JOŠ ODLUČNIJA,
RUSIJA IZNUĐUJE SKUP UN
 
U slučaju nasilnog proglašenja nezavisnosti Kosova, Rusija će tražiti organizovanje konferencije, pod pokroviteljstvom UN, za zaštitu medjunarodnog prava, izjavio je novi ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin i ocenio da, po kosovskom pitanju, Srbija mora ostati odlučna i principijelna.

'Zatražićemo održavanje reprezentativne konferencije, pod pokroviteljstvom UN, za zaštitu međunarodnog prava. Potezi će se još vagati', rekao je Rogozin u intervjuu za 'Glas javnosti'.

Na pitanje hoće li takav zahtev Rusije biti dovoljan, on je izrazio nadu da hoće, 'pogotovo ako Srbija u svom odbijanju otcepljenja bude odlučna, tvrda i principijelna'.

'Beograd se politički mobilisao poslednjih meseci i zaoštrio svoju 'kosovsku retoriku'. To je dobro, ali se bojim da je još nedovoljno, da Srbija mora prodemonstrirati još veću volju i državno jedinstvo', istakao je Rogozin.

On je, međutim, izrazio bojazan da je 'državni glas Srbije još donekle podeljen i u polutonovima'. Prema njegovom mišljenju, ako bi ti 'polutonovi' ostali, to će 'smanjiti šanse Srbije, a i izglede da Rusija iznudi konferenciju za zaštitu međunarodnog prava'.

'A Srbija se može suočiti sa promenom režima. Ukoliko do toga dođe, glavne zasluge za to imaće Amerikanci i one zapadnoevropske zemlje koje u saradnji sa njima 'dave' Srbiju', dodao je ruski ambasador pri NATO-u.

On je, takođe, obrazložio čvrsto uverenje da su međunarodnoj zajednici potrebna poštena pravila za situacije kada neka etnička zajednica zatraži izdvajanje iz matične države.

Konstatujući da je Kosovo 'dramatična i tragična opomena' da se sa utvrđivanjem tih pravila kasni, Rogozin je naveo neka od tih pravila.

'Prvo i glavno pravilo trebalo bi da bude: ko traži ocepljenje - nema pravo na upotrebu nasilja! Drugo: ko se već poslužio nasiljem - kao što su to uradili Albanci uz blagoslov svojih zapadnih pokrovitelja - mora prethodno da obnovi sve što je porušio! Treće: ko je pri tom naneo štetu matičnoj državi ili pripadnicima drugih etničkih zajednica - mora da isplati punu kompenzaciju svojim žrtvama!' kaže Rogozin.

On je primetio da Kosovo u dogledno vreme nije u stanju da obezbedi ni ekonomsku samostalnost u odnosu na Beograd i Brisel.

'A izuzetno važno pravilo bi moralo da bude: na teritorijama koje traže otcepljenje, ne sme biti stranih vojnih baza. Sa tuđim bazama se mogu dobiti jedino protektorati i imitacija nezavisnosti', istakao je Rogozin.

Na konstataciju da 'Kosovari' nijedno od tih pravila ne zadovoljavaju, a ipak imaju podršku i NATO i svih vodećih zapadnih država, Rogozin kaže će Brisel i Vašington morati - ako ne žele da se Grenland otcepi od Danske, a da 'kosovskim putem' pođu i Baskija i Korzika - da pristanu i na pravilo: nema nezavisnosti bez saglasnosti države-matice.

Prema njegovim rečima, i da se Beograd ne protivi otcepljenju, Evropska unija bi morala da vodi računa o tome da je malo Kosovo ogromna 'laboratorija' droge i da EU - braneći kosovske Srbe i ne dopuštajući da vlast u Prištini predje u ruke terorista i kriminalaca - brani sopstvene standarde i civilizacijske vrednosti.

Na pitanje zašto u Briselu, iako sve to znaju, bar povodom Srbije, rade suprotno, Rogozin je podsetio da je NATO Amerikancima decenijama služio za obuzdavanje ŠSR-a i Nemačke.

'U vodećim evropskim prestonicama poslednih godina imaju iliziju da im NATO pomaže da koliko-toliko obuzdavaju SAD. A NATO je još daleko od takve uloge, pa protiv Srbije 'rade' i ukorenjena odbojnost prema pravoslavnim narodima i ambicija Beograda da ima tri stuba spoljne politike [EU-SAD-Rusija]', istakao je ruski ambasador.

Povrh svega, dodao je on, Vašingtonu je za duže vreme potrebna državna fragmentacija svih delova sveta na koje 'baci oko'.

Prema njegovom mišljenju, ako Vašington definitovno da mig Prištini da proglasi nezavisnost, 'otvoriće se, krivicom isključivo Vašingtona i Brisela, Pandorina kutija planetarnog separatizma'.

'Zacariće haos koji će izmaći svačijoj kontroli. Primera radi, oni koji se u Moskvi još protive - odmah za Kosovom - priznanju Abhazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja - ostaće bez ikakvih argumenata', kaže Rogozin.

Rogozin je, takođe potvrdio da priču o svom srpskom poreklu i rekao da ga zbog toga ne zanima podozrenje 'jastrebova' NATO-u.

'Nikakvi i ničiji jasrebovime ne zanimaju. Ja ću u Briselu predstavljati veliku Rusiju i nastupati više kao političar nego kao diplomata. A ni sa mojom 'srpskom krvlju' ništa nije problematično', rekao je Rogozin.

On je dodao da se deda njegove majke kao doborovljac našao u ruskoj armiji i da je 'sasvim moguće da je rodom iz kraja Radovana Karadžića'.

'To bih već istražio da porodični papiri nisu nestali u ratovima. U svakom slučaju, jedva čekam da ugrabim dovoljno vremena - krećem prema Durmitoru', kaže ruski ambasadoru pri NATO-u.

Izvor: RTS

 ŠUTANOVAC: BILO KAKVA VRSTA BLOKADE KIM BILA BI LOŠA

Ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je da bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, bilo loše ako usledi bilo koja vrsta blokade Kosova i Metohije, pa i ekonomska.

Šutanovac je novinarima u sedištu DS rekao da će izolacija bilo kog naroda biti sankcionisana.

Naglašavajući da u pokrajini, pored Albanaca, živi veliki broj Srba i ostalog nealbanskog življa, Šutanovac je rekao da svi oni zaslužuju normalan život i da bi i iz tog aspekta blokada Kosova i Metohije bila loša.

Potpredsednik DS je naveo da će odluku o pristupanju NATO, kada dođe vreme za to, doneti građani Srbije.

On je odbacio tvrdnje da Srbija treba da se okrene drugim strateškim partnerima ukoliko zapad proglasi nezavisnost Kosova i Metohije, ističući da se u kampanji za predsedničke izbore mogu čuti 'mnoge velike ideje', čija je primena nemoguća.

'Ne mislim da je to pametna ideja. Mi moramo da idemo pre svega u pravcu boljeg života za gradjane Srbije i da biramo partnere koje mogu da nam pomognu u tome', rekao je Šutanovac.

Izvor: RTS

Dakle, ovaj baja Rogozin me odusevio.
I kako covek posle da ne gotivi bracu Ruse i majku Rusiju
Suza mi iz oka krenula
Rusijaaaa , ja ljublju tebja!:)
A sada odoh da eliminisem rodjenog brata. Rekao je da ce da glasa za onog narkomana

едит:Pa zar mislite da bih ga stvarno elimisao?
Samo sam mu sakrio licnu kartu i pasos. Tako sam ga elimisao sa glasanja 




[Edit by Livingston: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Албанија на Блиском истоку лобира за независно Косово


TИРАНА, 18. јануара (Тањуг) - Коначни статус Косова била је главна тема разговора у сусретима председнице албанског парламента Јозефине Топали са званичницима Бахреина, Катара и Уједињених Арапских Емирата.

Како је јавила албанска новинска агенција АТА, Топалијева је истакла да Албанија подржава независност Косова, на основу Ахтисаријевог плана и затражила подршку Бахреина за признавање независности Косова и утицај тог Краљевства на друге земље.

"Косово ће имати нашу подршку и ми можемо да вам гарантујемо да ћемо употребити наш утицај на друге земље", казао је заменик премијера Бахреина, шеик Мохамед Бин Мубарек Ал Калифа.

Он је додао да сви људи имају право да одлуче о будућности своје земље и да су прошла времена када су други о томе одлучивали и да, од независности Косова, осим његових грађана, користи имати цео регион.

На путу за Бахреин, Јозефина Топали се зауставила у Катару, једној од држава са највећим налазиштима гаса на свету.

Она се тамо сусрела са председником парламента Мохамедом Бин Мубарак Ал Кулаифијем који је изразио подршку Катара признавању независности Косова.

Он је истакао да ће Катар лобирати за Косово, "чак и на скуповима са представницима другим земаља са којима та земља има политичке и дипломатске односе".

Албанска делегација је, затим, стигла у Дубаји, у Уједињеним Арапским Емиратима, где их је примио заменик председника парламента Ахмед Шабин Ал Дахери.

Јозефина Топали очекује да ће се у суботу сусрести и са другим представницима те арапске земље.

Тачи: Сви сем Русије подржавају независност Косова


ПРИСТИНА, 18. јануара 2008. (Бета) - Премијер Косова Хашим Тачи изјавио је по повратку из САД, да сем Русије све земље које имају утицаја на одлуку о статусу Косова подржавају проглашење независности.

Тачи је на приштинском аеродрому рекао да ће се независност догодити врло брзо и да је то завршена ствар, али да је "још остало да се усагласе процедурални аспекти између Вашингтона и Брисела" и због тога ће како је рекао, наредне недеље отпутовати у Брисел, како би се "појаснили још неки детаљи".

Статус Косова неће проћи кроз Савет безбедности УН-а, казао је косовски премијер и додао да је на седници Савета безбедности УН представио вољу грађана Косова за независном и сувереном државом, као и да је добио позитивне поруке у прилог независности Косова.

"Достигнућа Косова подржавају све земље чланице Савета безбедности УН, сем Русије, али се на у Савету безбедности неће више расправљати о статусу Косова, пошто је одлучивање о томе пренето у глобалне центре одлучивања", рекао је Тачи

Он није желео да будући статус Косова веже за одређене временске рокове, али је рекао да ће се то врло брзо догодити.

Кубиш: Русија ће блокирати пријем Косова у УН


БРАТИСЛАВА, 18. јануара (Тањуг) - Министар спољних послова Словачке Јан Кубиш изјавио је данас да влада у Приштини треба да има на уму да ће Русија, по проглашењу независности јужне српске покрајине, блокирати пријем Косова и Метохије у Уједињене нације.

"То је одређена цена за проглашење независности," рекао је шеф словачке дипломатије, после разговора с представницима УН и НАТО, на међународној конференцији о Косову и Авганистану, која се одржава у Братислави.

Заменик генералног секретара НАТО-а Клаудио Бизоњеро оценио је ситуацију на Косову, уочи очекиваног проглашења независности, као "стабилизовану, али са скривеном напетошћу"

"НАТО је одлучан у томе да остане (у покрајини) колико је потребно," додао је Бизоњеро.

Шеф Агенције УН за борбу против дроге и организованог криминала Антонио Марио Коста, рекао је да је стабилност у региону важна, као и да после осамостаљења Косова не сме доћи до пораста стопе криминала, пренела је агенција МИА.

Према његовом мишљењу, јачању стабилности у региону посебно могу да помогну земље Балкана, уколико им буде омогућен приступ у Европску унију.

Седам милиона евра за развој Косовске Митровице и Звечана



КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 18. јануара 2008. (Бета) - Уједињене нације (УН) ће у општину Звечан и јужни и северни део Косовске Митровице у наредне три године уложити седам милиона евра, рекао је данас администратор УНМИК-а за северну Митровицу Јарослав Козак.

После разговора са представником Програма УН за развој (УНДП) Фродом Морингом (Фроде Мауринг), Козак је рекао да ће новац бити намењен економском развоју тих општина, програмима из области образовања, здравства и локалне самоуправе.

"У почетку ће бити реализован програм намењен економском развоју. Планира се улагање од 20.000 евра за смањење незапослености. Биће то тек почетак сарадње", истакао је Козак.

Представник УНДП-а Моринг рекао је да планирана улагања у првој фази износе милион евра и да се очекује формирање радних група које ће израђивати пројекте за убрзани економски развој Звечана и Косовске Митровице.

Džordž Kluni brani Kosovo
Subota, 19.1.2008. 13:08   (Izvor: Tanjug)
Poznati holivudski glumac Džordž Kluni najavio je u izjavi frankfurtskim "Vestima" da će, zajedno sa kolegama, organizovati protest protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

"Uskoro ću sa koleginicom i prijateljicom Šeron Stoun i njenim prijateljima iz detinjstva, koji su poreklom Srbi, organizovati protest zbog pokušaja da Kosovo proglasi nezavisnost", kazao je slavni američki glumac "Vestima".

Kluni, koji se medju prvima pridružio štrajku sindikata scenarista u Holivudu i podržao bojkot svečanosti dodele "Zlatnog globusa", poznat je kao veliki borac protiv nepravde bilo koje vrste.

"Trudim se da svoju popularnost iskoristim za dobrobit čovečanstva, odnosno da pomognem rešavanju brojnih problema koji muče savremeni svet", rekao je on.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun imenovao je u petak Klunija za izaslanika svetske organizacije za mir, zatraživši od njega da posveti posebnu pažnju mirovnim snagama UN širom sveta.

Kluni je poznat kao borac za ljudska prava i ukazivao je na zločine počinjene u sudanskoj oblasti Darfur.
Kao izaslanik mira prisustvovaće sastancima predstavnika zemalja čiji se vojnici nalaze u raznim mirovnim kontingentima, koji će se održavati u sedištu UN u Njujorku.

Svetska organizacija je saopštila da su izaslanici mira pojedinci koji poseduju široko priznate talente u domenu umetnosti, filma, književnosti, muzike i sporta i koji mogu doprineti širenju ideala i aktivnostima UN širom sveta.

Valter brani Sarajevo a Kluni Kosovo

VREME JE ZA KONTRANAPAD



Na našu sadašnju situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom primenjiva su dva primera iz života.

Prvi je iz sporta, konkretno fudbala: kada si slabiji tim koji je orijentisan na čuvanje svoga gola, kontranapadi su jedina mogućnost da iznenadiš nadmoćnijeg protivnika i odneseš čak i pobedu. Pritom, moraš da imaš jaku odbranu koja sigurno čuva tvoj gol i veoma brze i spretne napadače koji mogu da ostvare kontranapad. Iznad svega mora da stoji gvozdena samodisciplina i ogroman moral.

Drugi primer je iz vojne oblasti. Više puta kada je naš narod u svojoj istoriji izgledao potpuno vojnički poražen, on se podizao iz pepela i kretao u kontraofanzivu, u oslobođenje zemlje i proterivanje okupatora. To dokazuje najviše Solunski front, ali je ključni primer Kolubarska bitka, u kojoj vojvoda Mišić taktički dozvoljava neprijatelju ulazak do u srce Srbije, a onda ga munjevitim i potpuno neočekivanim kontranapadom pobeđuje i izbacuje iz Otaxbine.

Koliko su ova dva primera primenjiva na sadašnju situaciju srpskog naroda u vezi sa Kosovom i Metohijom? Naša jedina taktika već duže vreme je orijentacija na čuvanje svoga gola. Pitanje je i koliko to uopšte uspešno radimo, posebno što se tiče discipline i morala svih igrača u timu. Međutim, ono što je sigurno jeste da naša odbrana neće izdržati ako naši napadači ne počnu da prave probleme protivničkoj ekipi. Imamo li ih u timu kadrih da to i učine?

Iz drugog ugla posmatrano, neprijatelj je u ofanzivi, gubimo jedan po jedan strateški položaj, front se raspao i počelo je probijanje u našu pozadinu. Imamo li načina da dobijemo na vremenu da se presaberemo, okrepimo i krenemo u odlučnu kontraofanzivu? I, najpre, imamo li vojnog taktičara koji bi mogao da iznedri konkretan plan ovog kontranapada?


Uslov bez koga se ne može


Sva naša priča o Kosovu i Metohiji već odavno, a posebno danas, promašuje da se pozabavi presudnim pitanjem i odgovorom, koji glase: da li smo i koliko mi kao ličnosti i narod u celini spremni da žrtvujemo u odbrani Kosova i Metohije? To znači: koliko nam je zaista stalo do Kosova i Metohije, odnosno vrednosti koje simbolički stoje iza ove teritorije? I da li smo spremni da nešto žrtvujemo od svoga ličnog trenutnog stanja za uspeh nacionalne misije odbrane dela naše Otaxbine?

Bolje da ovu utakmicu ne počinjemo ako ne znamo kakva nam je nacionalna samodisciplina i moral. To je ključno pitanje koje treba ispitati danas i na kome treba raditi za sutra, jer ova borba nema kraja, i u njoj mogu opstati samo oni koji dugoročno uspevaju da budu moralno nadahnuti i samodisciplinovani. A sve ove godine i decenije malo ko nas je tome učio, razvijao istinske vrednosti u našem narodu, jačao nacionalnu samosvest i gajio duh nepredavanja.

Pri svemu tome, moramo imati u vidu da smo istorijski umoran narod, da je prosečno stanje naših ljudi danas blisko ravnodušnosti i nezainteresovanosti za nacionalnu stvar, ali i da u svima nama postoji dubok nacionalni rezervoar koji nije presušio, iako nije decenijama obnavljan, i možda može ponovo biti pokrenut na veliko delo. Prioritet prioriteta u našem današnjem egzistencijalnom trenutku je podsetiti se koji to rezervoar beše i kako se on obnavlja.

Tek kada rešimo ovo pitanje, i budemo sigurni da imamo pozitivan odgovor, možemo da počnemo da razmatramo prednosti i mane onoga što smo probali i onoga što do sada nismo probali da učinimo u borbi za Kosovo i Metohiju, sve u cilju brzog odabira nove taktike. Onaj kome nije jasno da je naša dosadašnja taktika doživela krah ne bi uopšte smeo da se pita i bavi našom budućnošću.


Ono što smo probali


Šta bismo danas, kao narod i kao država, složno mogli da odgovorimo na Ahtisarijev predlog, tj. onima koji iza njega stoje, uz punu svest da ima naroda i država koji ga ne podržavaju?

Evo nekih poznatih i potpuno uzaludnih stavova, bez obzira na to što ih i dalje treba neprestano ponavljati.

Da ne damo Kosovo i Metohiju. To znaju, a ipak nam ga uzimaju. Očito ih nismo ubedili da to i zaista nećemo dati. Za razliku od drugih za koje dobro znaju da će napraviti problem ako im ne bude data nezavisnost. Mi nismo ponudili „problem“ zbog kog bi morali da se zamisle.

Da je nedopustivo da se osnivaču Ujedinjenih nacija, pritom kršeći fundamentalne principe međunarodnog prava na kojima počiva Povelja UN, oduzima 15 procenata teritorije. To znaju bolje od nas, ali kao i u slučaju bombardovanja 1999. i drugih sličnih situacija, to ih ni na šta ne obavezuje. Pritom, tu smo, bez pomoći neke velike sile, potpuno nemoćni.

Da Kosovo i Metohija ne mogu biti izuzetak već da ovaj presedan može izazvati lančanu reakciju širom sveta. Možda im takva reakcija odgovara, ili misle da mogu da je spreče. Svakako ih ovaj argument mnogo ne uznemirava. A i mi se nismo potrudili da nađemo pouzdanije saveznike među onim državama sa istim problemom.

Da na ovaj način pomažu obnovu promiloševićevske političke računice i lome krho stablo demokratije u Srba. Gotovo smešan argument. Miloševića su oduvek pomagali, a koliko ih demokratija interesuje to nam je dobro poznato.

Koliko nam se čini, to je sve što smo do sada probali. Valjda smo zato i doživeli brz krah.


Ono što još uvek nismo probali


Da li je moguće da smo iscrpli baš sve argumente i izgubili mogućnost za kontranapad? Dokle god utakmica traje ništa nije završeno i izgubljeno za onoga koji veruje i sve čini da uspe. Evo nekih novih ideja koje su u opticaju:

Treba korenito promeniti politiku prema Kosovu i Metohiji i prepustiti faktičkom stanju da postane i pravno stanje. To bi nas ratosiljalo velikog problema, a sve snage treba preusmeriti na zaštitu preostalih Srba na Kosovu i Metohiji. prim: LSD,pardon LDP

Ovaj stav ne samo da je u suprotnosti sa važećim Ustavom, celokupnom srpskom istorijom i međunarodnim pravom, već ne nudi niti jedan način da garantuje elementarnu bezbednost preostalim Srbima. Jedino ako ima još takvih koji veruju da će tu bezbednost garantovati Šiptari ili međunarodna zajednica.
Ovu ideju zato treba predati nadležnom Sudu i krivično goniti kao kršenje Ustava države Srbije.
Proglasimo vanredno stanje, izvršimo mobilizaciju, izvedimo vojsku na granicu i vojnim načinom povratimo okupirane teritorije pod našu vlast.

Ovaj scenario niko ne sme ni da pomene, iz dva razloga: 1) opravdanog, što smo preumoran narod, sa urušenim vojnim, biološkim i moralnim potencijalima, i što bi najveća politička mudrost bila izbeći rat, i 2) neopravdanog, što su nam ubili ne samo nacionalno dostojanstvo, nego i njegov koren, što ne smemo da odgovorimo na način na koji bi odgovorile sve druge države kada bi im neko pretio da otme deo teritorije. Jedna slična ovoj akcija izvršena je sasvim slobodno i uz međunarodnu podršku 1995. godine nad Srbima u Republici Srpskoj Krajini, a da se tome niko nije usprotivio. Eto našta bismo se mogli pozvati, ma koliko to bilo bolno po nas.

Treći put je najsloženiji, zaoštreno diplomatski i pokušava da igra na samoj ivici opstanka, tamo gde se upravo i nalazimo.


Nama defanzivna diplomatska pozicija za ove tri godine ništa nije donela. Da li je moguće da niko već 8 godina ne pominje povratak 1000 pripadnika snaga srpske vojske i policije na granice Kosova i Metohije, koji sleduje po Rezoluciji Ujedinjenih nacija broj 1244? Da li je to samo još jedno mrtvo slovo na papiru i šta posle toga može da se očekuje od iste instance? Čemu nova rezolucija kad ni stara nije primenjena?

Šta je sa Srbima proteranim sa Kosova i Metohije? Šta sa ubijenima i otetima, šta sa imovinom i prirodnim i privrednim resursima? Gde i kad smo izgubili bitku da o statusu može da se priča pre ispunjenja standarda?

Gde su danas svi naši ambasadori, ugledni političari i intelektualci, svetski poznati sportisti i umetnici? Zašto cela planeta ne bruji od srpskog vapaja da se otima deo teritorije jednom starom evropskom narodu u srcu Evrope i da će isto tako uskoro neko otimati i predgrađa njihovih prestonica? Jer odbrana Kosova i Metohije, još od 14. veka (a u novije doba od 1981. godine kada je paljena Pećka patrijaršija), predstavlja odbranu kapija Evrope. Ko to ne shvata taj ne shvata ništa ni o evropskoj prošlosti ni o evropskoj budućnosti.

Postoji li bilo koji novi argument koji bi mogao da donese veliku novost i preokrene tok pregovora?

Smatramo da postoji jedan takav argument.

Prvi korak je veliki crkveno-narodni sabor koji bi trebalo da se održi u Srbiji i na kome će uzeti učešća predstavnici Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, na čelu sa Patrijarhom, zatim predstavnici srpskih političkih elita iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i predstavnici vodećih nacionalnih ustanova i nevladinih organizacija iz Otaxbine i rasejanja.

Zašto jedan ovakav Sabor? Zato što problem koji je pred nama prevazilazi naše aktuelne političare i političke ustanove. Tomislav Nikolić, Vojislav Koštunica i Boris Tadić imaju taj autoritet, koji nikada nisu mogli imati njihovi prethodnici, da organizuju takav jedan Sabor i sa njega pozovu ceo srpski narod pod jedan barjak. Ono što bude jednodušno odlučeno na tom Saboru sledovaće koncentraciona Vlada nacionalne sloge i srpski narod na celom svetu. A to može biti neka od sledećih ideja, o kojima vredi razmisliti:

Istoga dana kada prva zemlja u svetu prizna nezavisnost Kosova i Metohije dobiće sličan zahtev za priznanjem severnog dela Kosova i Metohije kao nezavisne države i, pride, zahtev za nezavisnošću Republike Srpske, koja će istoga dana biti ostvarena proglasom Narodne skupštine RS. Ovo treba da je prva tema Sabora, jer srpska elita mora da ispita da li ima snage za ovaj potez koji predstavlja jedini ozbiljan novi politički argument koji nam je preostao u borbi za Kosovo i Metohiju.

Od tog trenutka svi srpski televizijski programi i drugi štampani i elektronski mediji doneće vest o okupaciji Kosova i Metohije i svaki novi dan počinjati sa podsećanjem na obavezu novih generacija da, kada to istorijske prilike dozvole, oslobode okupirane teritorije. Dakle, nikakav poziv na rat, već na pamćenje i Zavet budućeg oslobođenja, za koje od toga dana svi počinjemo da radimo. A to u praksi znači korenite promene u moralnoj, biološkoj, prosvetnoj, privrednoj i vojnoj orijentaciji naše države:

duhovna obnova našeg naroda kao preduslov našeg opstanka i moralne snage da spremno dočekamo drugo međunarodno vreme;

formiranje Fonda „Od prvog do petog deteta“ pri SPC, kao biološke platforme našeg opstanka, i izdvajanje od svake plate za ovaj Fond;

preusmeravanje prosvetne politike u nacionalnom pravcu;

stvaranje novog preduzetničkog duha u našem narodu, po uzoru na Srbe posle Velike seobe, koji pored ostvarivanja ličnog blagostanja neprestano odvaja i za opšte nacionalne interese;

korenita promena bezbednosne strategije, nacionalna vojna reforma i povećanje vojnog buxeta.

Ovaj plan nije moguće realizovati bez postojanja nacionalne elite koja bi njime rukovodila. Na Saboru za koji se zalažemo najbolje ćemo utvrditi da li takva elita postoji, kakva treba da bude vizija koju će slediti i način kojim će je ostvarivati. To je kontranapad kome se ne nadaju, jer su duboko ubeđeni da je srpski narod definitivno poražen, duhovno ubijen i nacionalno podeljen, i da nema snage i načina da se podigne. Ako i ne donese plodove odmah, ovaj kontranapad bi bio veliki početak naše obnove i nacionalnog rada na duge staze, što je jedina i real-politika u ovom trenutku.

Sve drugo je samozavaravanje, sitna dnevno-politička igra i krupna nacionalna tragedija. Dakle, novo uzaludno gubljenje vremena i teritorija, ili nacionalna renesansa – pitanje je sad!