Srbija bi profitirala od nezavisnosti Kosova

Srbija bi profitirala od nezavisnosti Kosova, dok bi zadržavanje sadašnje pozicije o statusu pokrajini značilo dodatne troškove za Beograd i onemogućavanje privrednog razvoja Kosova.

To je zaključak studije Instituta za međunarodna uporedna ekonomska istraživanja u Beču čije rezultate danas prenosi dnevnik "Prese" (Die Preše).

Autor studije Vladimir Gligorov razmotrio je u studiji nekoliko scenarija za budućnost Kosova i ocenio da bi od pune nezavisnosti i međusobnog partnerstva i Srbija i Kosovo imali najviše koristi.

U tom slučaju bi Kosovo odmah moglo da započne obnovu, jer bi inostrani investitori kratkoročno već počeli da ulažu u rudarstvo, energetiku i infrastrukturu. Privredni rast na Kosovu bi se udvostručio na sedam do osam odsto.

U Srbiji bi on porastao sa šest na sedam odsto, jer više ne bi bilo rizika za potencijalne investitore, a popravile bi se i šanse za približavanje Evropskoj uniji. Pored toga, Beograd bi u znatnoj meri mogao da smanji bezbednosne izdatke koji sada iznose oko 8 milijardi evra.

I nadzirana nezavisnost, kakva je predložena planom posrednika UN Martija Ahtisarija, bila bi veliki podstrek za privredni razvoj na Kosovu. Za Srbiju bi nastali neposredni troškovi od oko 130 miliona i povećale bi se doznake Srbima na Kosovu. Ali, otpali bi istovremeno troškovi za otplatu kosovskih dugova (oko 35 miliona evra godišnje), kao i deo troškova za bezbednost.

Ukoliko bi se ostvarila želja Srbije i Kosovo dobilo suštinsku autonomiju u njenim državnim okvirima, privreda ne bi imala mogućnosti za napredak ni u Srbiji ni na Kosovu, rekao je Gligorov na jučerasnjem predstavljanju studije.

Bilo bi to uglavnom produžavanje sadašnjeg stanja, a Srbija trenutno ima na Kosovu direktne izdatke od 50 miliona evra. Beograd u ovom slučaju ništa ne bi mogao da uštedi ni na bezbednosnim izdacima. Za Kosovo bi ova opcija, kako se ocenjuje, bila fatalna, jer međunarodnih investitora na Kosovu i dalje ne bi bilo i stagnacija bi se nastavila.

Najzad, najgora bi bila varijanta koja je i najmanje zamisliva - povratak Kosova pod punu kontrolu Srbije. Time bi za Beograd nastali dodatni troškovi od 400 miliona evra godišnje. Međunarodna pomoć bila bi odmah obustavljena, dok bi izdaci za bezbednost morali da budu uvećani. Kosovo bi zapalo u recesiju, dok bi se privredni rast u Srbiji prepolovio na tri procenta.

Pri tome je Srbija "već sada u vodi do grla", ocenio je istraživač sa bečkog instituta i ukazao da deficit u platnom bilansu Srbije iznosi 15 odsto društvenog bruto proizvoda, da inflacija praktičcno nije pod kontrolom i da je beogradska berza zbog nestabilnosti poslednjih meseci izgubila 25 odsto.

Srbija mora najkasnije posle predsedničkih i lokalnih izbora naredne godine, kako smatra Gligorov, da "preduzme temeljne reforme, jer u protivnom postoji opasnost da se sve izmakne kontroli".

Izvor: Press

Rusija i Srbija imaju zajednički stav o Kosovu

Rusija i Srbija imaju zajednički stav o rešenju za status Kosova koje mora biti zasnovano na međunarodnom pravu i biti rezultat pregovora Beograda i Prištine, izjavili su danas šefovi diplomatija Rusije i Srbije, Sergej Lavrov i Vuk Jeremić.

Oni su na konferenciji za novinare u Moskvi zajednički ocenili da rešenje za kosovski problem može biti legitimno samo ako je doneto u okviru Saveta bezbednosti UN.

Lavrov je upozorio da se ne smeju postavljati nikakvi veštački vremenski okviri za pregovore i da se mora poštovati rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija, kao i principi Kontakt grupe.

Jeremić je rekao da ima veliko zadovoljstvo da konstatuje da Srbija u svojoj poziciji o Kosovu ima punu podršku Rusije.

Srpski ministar je rekao da je Srbija spremna da napravi još jedan iskorak prema albanskoj strani na narednim pregovorima u Beču. Taj korak međutim, ne treba da dovede u pitanje suverenitet i integritet Srbije, upozorio je Jeremić.

"Srbija je spremna da razmotri lepezu rešenja koja su u okviru suštinske autonomije", dodao je on.

Izvor: Press

KOŠTUNICA: SRBIJA ODBACUJE PRETNjE I NE ODRIČE SE KOSOVA

BEOGRAD – Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica poručio je danas, u izjavi agenciji Tanjug, da Srbija odbacuje sve pretnje i eventualne nagrade usmerene na to da se privoli na dobrovoljno odricanje od Kosova i Metohije.

„Srbija je u poslednje vreme svakodnevno izložena takvim spoljnim pritiscima i potpuno otvorenim pretnjama, da je to već preraslo u nasilje nad Srbijom i njenim građanima, na koje moramo pronaći pravi odgovor”, ocenio je predsednik Vlade Srbije.

On je konstatovao da najmoćnije zemlje Zapada od Srbije traže da se dobrovoljno odrekne Kosova i da bude saučesnik i partner Zapada u rasparčavanju sopstvene zemlje i pravljenju nove albanske države.
„Sada se odlučuje da li će Srbija podleći ovom nasilju i biti prva država u Evropi posle ponižavajućeg Minhenskog sporazuma kojoj su velike zapadne sile otele teritoriju”, rekao je Koštunica za nacionalnu agenciju.

„Uveren sam”, naglasio je premijer, „da kao stari i istorijski evropski narod mi nemamo drugog odgovora nego da poručimo zapadnim silama da primamo k znanju sve pretnje i sve njihove nagrade ako bi pristali da budemo saučesnici. Ali, i da Srbija uzdajući se u pravo i pravdu odbacuje jednim potezom i sve pretnje i sve nagrade”.


Tanjug

NA KOSOVSKIM IZBORIMA UČESTVOVALI OSUMNJIČENI ZA ZLOČINE

BEOGRAD (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković ukazao je danas da su se na listama za izbore na Kosovu, koji su održani 17. novembra, nalazila lica osumnjičena za najgore zločine i da je UNMIK bio u obavezi da spreči njihovo kandidovanje.

''Na glasačkim listićima na izborima na Kosovu nalazila su se imena ljudi iz dve grupe - lica osumnjičenih za zločine protiv čovečnosti i onih koji su uzurpirali tuđu imovinu i predstavili je kao svoju, što je stvar za krivično gonjenje'', rekao je Proroković novinarima, na marginama skupa ''Srbija (ne)mora u NATO'', u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer.

DEJLI TELEGRAF: OPREZ PREMA NEZAVISNOSTI KOSOVA

LONDON (Tanjug) - Londonski ''Dejli Telegraf'' upozorio je danas da postoje brojni razlozi za oprez kada je reč o davanju nezavisnosti Kosovu, što, inače, smatra najverovatniojim ishodom krize.

''Ogorčena Srbija bi (u slučaju nezavisnosti) okrenula leđa Evropskoj uniji i izazivala nevolje gde god može. Albanci u Makedoniji i Grčkoj bi možda tražili da se pridruže novoj državi, dok bi druge manjine, poput Baska u Sspaniji, snažno i možda žestoko zahtevale sopstvenu nezavisnost'', ukazuje britanski list.

MOGUĆ SAVEZ TAČIJEVE I PACOLIJEVE STRANKE U PRIŠTINI

PRIŠTINA (Tanjug) - Zamenik predsednika Demokratske partije Kosova (DPK) Fatmir Ljimaj i lider Alijanse za novo Kosovo (ANK) Bedžet Pacoli dogovaraju se da koalicija njihovih stranaka preuzme vlast u Prištini, objavio je prištinski ''Koha ditore'', pozivajući se na neimenovane izvore.

Dnevnik na albanskom navodi da su Ljimaj i Pacoli viđeni kako piju kafu u jednom restoranu u Prištini.

BROMAN:IZUZETNO OPASNO MEŠANJE HUMANITARNOG RADA I POLITIKE

Zahtev za nezavisnošću Kosova nema nikakve veze sa humanitarnim pitanjem, koje je poslužilo kao opravdanje za uplitanje Zapada u taj sukob, rekao je u intervjuu Tanjugu Roni Broman, direktor za istraživanja u fondaciji «Lekari bez granica ».

Broman, jedan od najuglednijih humanitarnih radnika u Francuskoj, već 20 godina vodi borbu protiv politike « humanitarnog mešanja » u sukobe u svetu i njenog najviđenijeg ideologa - Bernara Kušnera, sadašnjeg šefa francuske diplomatije.

Tanjug

FLAJNER:PRAVNI OSNOV PREGOVORA JE ISKLJUČIVO REZOLUCIJA 1244

FRIBURG (Tanjug) - Pravni savetnik pregovaračkog tima Beograda Tomas Flajner izjavio je danas agenciji Tanjug da je pravna osnova pregovora o statusu Kosova sadržana u Rezoluciji 1244, koja nalaže poštovanje suvereniteta Srbije i traženje rešenja za srpsku pokrajinu u okvirima suštinske autonomije.

''Za svaku odluku o statusu Kosova koja bi izašla iz tog okvira bio bi potreban konsenzus obe strane i dopuna Rezolucije 1244'', objasnio je Flajner, inače profesor ustavnog i upravnog prava na Univerzitetu u Friburgu, u Švajcarskoj.

RADIKALI TRAŽE HITNU SEDNICU PARLAMENTA O KOSOVU

BEOGRAD (Tanjug) - Srpska radikalna stranka zatražila je danas hitno održavanje sednice Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji na kojoj bi se poslanici upoznali sa rezultatima pregovora o statusu južne srpske pokrajine i utvrdili buduće poteze za slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Poslanica te partije Vjerica Radeta ponovila je na konferenciji za novinare da SRS zahteva od predsednika parlamenta Olivera Dulića da hitno zakaže sednicu o Kosovu i Metohiji, kako bi se poslanici upoznali sa tokom i rezultatima pregovora jer je, kako je rekla, 10. decembar, kada se očekuje da će Albanci u pokrajini jednostrano proglasiti nezavisnost, veoma blizu.

AI VEOMA ZABRINUTA POSLEDICAMA JEDNOSTRANE NEZAVISNOSTI


BRISEL , 23. novembra (Tanjug) - Vodeća svetska organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnl (AI) je veoma zabrinuta mogućnošću masovnog kršenja ljudskih prava posle eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, izjavila je u intervjuu Tanjugu u Briselu istraživač AI za Kosmet Šijan DŽouns (Sian Jones).

"Mi smo ekstremno zabrinuti onim što bi moglo da se dogodi na Kosovu", izjavila je DŽouns, naglašavajući da AI "nema stav o statusu Kosova, ali da ima stav o sprečavanju kršenja ljudskih prava".

AI je zabrinuta, kako je rekla, mogućnošću da bi, "u slučaju da ne bude usvojena odgovarajuća rezolucija Saveta bezbednosti UN ili ako ne dođe do dogovora dveju strana, albanske vlasti mogle da proglase jednostranu nezavisnost».

"To bi, u najmanju ruku, moglo da izazove masovnu destabilizaciju položaja pripadnika nealbanskih zajednica na Kosovu, a u najgorem slučaju, moglo bi se desiti ono što se već desilo marta 2004. godine - ili još gore od toga", upozorila je DŽounz, koja je o stavovima AI obavestila ove nedelje Evropsku komisiju.

"Mi smo zabrinuti onim što bi se moglo desiti ako ne bude dogovora koji bi bio prihvatljiv za sve građane Kosova - da ljudi napuste svoje domove, da u stvari budu nasilno raseljeni", istakla je ona i dodala da opasnost postoji ne samo za Srbe, već i za Albance na severu Kosmeta, za Rome, Turke i Bošnjake.

Ona je naglasila da je AI pre svega zainteresovana kako da se spreči katastrofalan scenario po ljudska prava na Kosmetu.

"Naš stav je bio i uvek će biti da se kršenje ljudskih prava može sprečiti samo ako se postigne sporazum prihvatljiv za sve strane", naglasila je DŽouns.

Ona kaže da je od međunarodnih snaga dobila uveravanja da su lekcije iz marta 2004. godine naučene i da postoje svi uslovi da se spreči novo nasilje.

"Mi smo, međutim, marta 2004. godine gledali kako su, na primer u Svinjaru, stariji ljudi evakuisani iz svojih domova... Oni se do dan danas nisu vratili kući… Tu su ljudi koji i dalje žive raseljeni u severnoj Mitrovici, a postoje i oni koji nisu dobili nadoknadu za štetu na svom imanju,", kaže DŽouns.

«Mi svakako ne bismo želeli da vidimo ponavljanje marta 2004. kada je bilo žestokih optužbi na račun učešća kosovske policije (KPS) u svemu tome, niti pak situacije u Svinjaru gde je NATO sedeo, gledao i - samo evakuisao ljude čije su kuće gorele!" - dodala je DŽouns.

Ona se pita šta će se desiti s kršenjem ljudskih prava iz perioda sukoba.

«Mi i dalje imamo na hiljade nestalih ljudi - i to je kršenje ljudskih prava - pa se pitamo kako će to pitanje ikada moći da bude rešeno u slučaju da nema dogovora?» - istakla je ona.

Stoga će AI insistirati, dodala je, da u svakoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN o Kosovu budu spomenuta ljudska prava.

"Zaštita ljudskih prava i mehanizmi zaštite tih prava su veoma odsutni sa Kosova u ovom trenutku", izjavila je Džouns.

Ona kaže da je "međunarodni pravosudni sistem na Kosovu propao» i da u poslednih sedam godina on nije uspeo da se na Kosovu pozabavi pitanjem kršenja ljudskih prava u ranijem periodu.

«Mi znamo da optužnice nisu podignute protiv određenih ljudi na ključnim političkim položajima u Prištini. Znamo i da su, u slučajevima kad su optužnice podizane, kao što je bio slučaj s Ramušom Haradinajem, pretnje bile tako žestoke da se, čak, dovodila u pitanje i sama mogućnost rada tužilaštva», kaže DŽouns.

«Ukoliko, kako je planirano, misija EU dođe na Kosovo s međunarodnim sudijama i tužiocima, nadamo da se da će oni veoma ozbiljno uzeti u obzir ovo pitanje jer žrtve kršenja ljudskih prava ili žive na Kosovu, ili će biti nasilno vraćeni iz evropskih država», ističe ona.

«Smatramo da zaista ne bi bilo pravično da, po povratku, ti ljudi budu primorani da konstatuju da počinioci zločina sede u vlasti», zaključila je DŽouns u intervjuu srpskoj nacionalnoj agenciji.