BOCAN HARČENKO: SUVERENITET SRBIJE
ARGUMENT OD ARMIRANOG BETONA

Ruski predstavnik u posredničkoj trojci Aleksandar Bocan-Harčenko najavio je u Briselu da međunarodni posrednici nameravaju da do završetka svog mandata, 10. decembra, posete Beograd i Prištinu.

Ta poseta bi usledila posle sledeće runde pregovora o statusu Kosova i Metohije, koja bi trebalo da se održi od 26. do 28. novembra u Badenu, kod Beča.

Bocan-Harčenko je u intervjuu dnevniku 'Izvestija' izjavio da se, kada je reč o Kosovu i Metohiji, ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to 'argument od armiranog betona'.

Za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta međunarodnog prava i smatra da se suverenitet Srbije ne može ignorisati, rekao je Harčenko.

Ruski diplomata smatra da bi nezavisnost Kosova protiv volje Beograda, ili jednostrano proglašena, bila opasna jer podstiče separatizam.

Bocan-Harčenko je upozorio da je jednostrani scenario opasan za Balkan jer se 'Srbi neće saglasiti sa odvajanjem Kosova', a 'Evropska unija će dobiti faktičku podelu Pokrajine', što je nespojivo sa zadatkom posredničke 'trojke' o multietničkom Kosovu.

'I treće, Kosovo će stvoriti presedan', naglasio je ruski diplomata.

Bocan-Harčenko je ocenio da 'pregovaračkom procesu smetaju potezi koji nemaju za cilj postizanje kompromisa', ističući da nije pomogao ni UNMIK, koji je raspisao izbore.

'Na osnovu čega je Misija donela takvu odluku, potpuno je nejasno', rekao je on.

Prema njegovim rečima 'Amerikanci smatraju da je Kosovo već de facto odvojeno' i 'iz nekog razloga' da 'i u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti UN treba da bude dogovoreno da je Kosovo jedinstven slučaj'.

'Takav pristup navodno bi uticao na nepriznate republike i one ne bi krenule po 'kosovskom scenariju'. Teško, međutim, da će se u drugim regionima složiti da je nekome nešto dozvoljeno, a drugome nije', rekao je Bocan-Harčenko.

On je upozorio da u svetu postoji mnogo tačaka sa aktivnim problemom separatizma i da 'suverenizacija Kosova mimo Beograda taj separatizam podstiče' i dodao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti neizbežno izazvalo probleme na svim teritorijama na kojima žive Albanci.

'U Makedoniji, na jugu Srbije. Počeće lančana reakcija, a na Balkanu je to naročito opasno', naglasio je Bocan-Harčenko.

Ruski diplomata je rekao da je 'očigledno' da je smisao odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice Miroslava Lajčaka o ograničenjima u vršenju vlasti u BiH 'da predupredi uticaj kosovskog primera na Bosnu'.

'Bosanski Srbi se nisu složili sa takvom jednostranom odlukom', rekao je Bocan-Harčenko i dodao da ona 'ne uvažava interese stanovništva Republike Srpske'.

On je potvrdio da se na pregovorima razmatra mogućnost potpisivanja dokumenta kojim bi Albanci odustali od ideje stvaranja 'Velike Albanije' i rekao da Albanci odbijaju tu formulaciju, jer su 'sve strane predvidele od početka nedopustivost takvog scenarija'.

'Druga je stvar što postoje procesi, koji se ne mogu zaustaviti papirom', rekao je Bocan-Harčenko.

Govoreći o poziciji EU, on je rekao da bi ruskim interesima odgovarao jedinstvan pristup Brisela, ali da 'on ne treba da bude zasnovan na jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova'.

'Pozicije unutar same EU strašno se razlikuju', rekao je Bocan-Harčenko ilustrujući teškoće u radu 'trojke', i dodao da i izjave od tome da je nezavisnost unapred odredjena 'najblaže rečeno, ne stimulišu srpsko-albanski dijalog'.

'Posle toga, kosovski Albanci nemaju nikakvog razloga da umekšavaju poziciju', istakao je on, i dodao da 'pregovaračkom procesu smetaju potezi koji nemaju za cilj postizanje kompromisa'.

Komentarišući informacije da postoji spremnost SAD i EU da naprave razmenu ustupaka sa Rusijom u vezi sa Kosovom na račun ustupaka u drugim medjunarodim pitanjima, ruski diplomata je rekao da 'kardinalnog obrta nema'.

'Istovremeno, ako se uzmu osnovni učesnici u rešavanju [pitanja], postoji neka saradnja, iako je razlika veoma mnogo', rekao je Bocan-Harčenko.

Ruski diplomata je rekao da mehanizam 'trojke' ne služi nametanju nikakvog projekta i da ona 'nije Dejton'.

'Mi polazimo od toga da strane same treba da se dogovore i stvaramo uslove za direktan dijalog', rekao je Bocan-Harčenko ruskom dnevniku i dodao da su posrednici, pošto su pozicije strana toliko udaljene, 'morali da predlože različite varijante'

Izvor: RTS

REN: POSLEDNJA
RUNDA OBEĆAVA
Željko PANTELIĆ, 21. novembar 2007

BRISEL
OD STALNOG DOPISNIKA

ULAZIMO u kritičan period za Srbiju i Kosovo. Nedelje pred nama mogu presudno da utiču na ono što će se događati sledećih godina i na budućnost celog regiona. Zato bi svi na zapadnom Balkanu trebalo da imaju na umu evropsku perspektivu kada donose odluke - rekao je komesar za proširenje EU Oli Ren, tokom dvočasovnog razgovora sa evroparlamentarcima u Komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Ren je naglasio da u ovim danima ulazimo u završnicu procesa odlučivanja o konačnom statusu Kosova i da Evropska komisija i dalje stoji na poziciji da status Kosova mora da bude rešen brzo i jasno.
- Ovo je poslednja šansa, i EU je spremna da uradi sve da bi se stiglo do ispregovaranog rešenja. Nažalost, do sada, nisam video da se nešto pomera u tom pravcu, ali se nadam napretku u poslednjim danima procesa pod vođstvom "trojke". Zato, hajde da se koncentrišemo na to da pronađemo neko rešenje u sledećim nedeljama - pozvao je Ren.
Evropski komesar nije hteo da komentariše predlog Srbije koji se poziva na Olandska ostrva, uz opasku da "pustimo pregovarače da rade svoj posao".
On je stavio do znanja da se EU priprema za sve scenarije i u tom smislu radi na stvaranju pravne i finansijske osnove za fazu na KiM, u kojoj će EU preuzeti ključnu ulogu u oblasti pravosuđa i policije.
- Kakav god status Kosova da bude, decentralizacija, zaštita manjina i reforma pravosuđa i policije će biti naši prioriteti. To su, ujedno, i jaki delovi Ahtisarijevog plana i bilo koja odluka da bude doneta, mislim da će obuhvatiti implementaciju onog što stoji u Ahtisarijevom planu - naveo je Ren.


PERSPEKTIVE SRBIJE
Ren je još jednom ponovio da Srbija ima konkretne evropske perspektive.
- Parafirali smo SSP zbog napretka u saradnji sa Haškim tribunalom. Uveren sam da Srbija može brzo da napreduje ka EU, ali prvo mora da dostigne punu saradnju sa Haškim tribunalom. EU je sa parafiranjem SSP odradila deo svog posla i sada je lopta u dvorištu srpske vlade, jer samo od nje zavisi kada će Srbija potpisati SSP.


PORUKE JASNE
GOVOREĆI o susretima Solane sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom, Galjakova je rekla da je visoki predstavnik EU preneo srpskim zvaničnicima nekoliko vrlo jasnih poruka.
- Od Beograda se očekuje da se maksimalno angažuje u poslednje tri nedelje na pronalaženju rešenja kroz pregovore za status Kosova. Na kraju, Solana je bio vrlo precizan da neće biti nastavka ni produžetka pregovaračkog procesa - prenela je Galjak.


SOLANA: NEMA PRODUŽETAKA

VISOKI predstavnik EU Havijer Solana rekao je da EU ne želi da se pregovarački proces pod vođstvom "trojke" završi bez rezultata, a njegova portparolka Kristina Galjak je ostavila otvorenu mogućnost da se organizuje još neka runda pregovora do 10. decembra, posle trodnevnih pregovora u Badenu u Austriji, od 26. do 28. novembra.
- Mi tražimo od strana u pregovorima da se angažuju konstruktivno u vremenu koje je ostalo do 10. decembra i da se pronađe rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. "Trojka" će nastaviti da radi sa puno energije i odlučnosti u traženju rešenja i očekujemo da sve zemlje u regionu, uključujući i Albaniju, zauzmu konstruktivan odnos prema rešavanju statusa Kosova i Metohije, pošto je naš glavni cilj da sačuvamo stabilnost u regionu - rekao je Havijer Solana posle susreta sa albanskim predsednikom Bamirom Topijem u Briselu.
Solana nije želeo da upozna novinare sa svojim mišljenjem o poslednjem predlogu srpskog pregovaračkog tima za status Kosova i Metohije, kao i da odgovori na pitanje - da li postoji šansa za dogovor u Badenu, imajući u vidu da je evropski predstavnik u "trojci" Volfgang Išinger, više puta ponovio da će produženi sastanak biti organizovan samo u slučaju da ima dovoljno pregovaračkog materijala.
- "Trojka" vodi proces, odnosno Volfgang Išinger u ime Evropske unije. S njim sam u stalnom kontaktu, ali neću da dajem komentare - rekao je Havijer Solana.
Njegova portparolka Kristina Galjak objasnila je da neće biti produžetka pregovaračkog procesa i da će ambasador Volfgang Išinger, pre predavanja izveštaja Kontakt-grupe generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, 10. decembra imati razgovore sa ministrima spoljnih poslova Evropske unije.

Izvor: Novosti

Harčenko: Argumenti od betona
21. novembar 2007

RUSKI predstavnik u pregovaračkoj trojci Kontakt-grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da se, kada je reč o Kosovu i Metohiji, ne može precrtavati suverenitet Srbije i da je to "argument od armiranog betona". Za razliku od SAD, Rusija na pitanje Kosova i Metohije gleda sa stanovišta međunarodnog prava i smatra da se suverenitet Srbije ne može ignorisati, rekao je on u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Ruski diplomata smatra da bi nezavisnost Kosova protiv volje Beograda, ili jednostrano proglašena, bila opasna jer podstiče separatizam. Bocan-Harčenko je upozorio da je jednostrani scenario opasan za Balkan jer se "Srbi neće saglasiti sa odvajanjem Kosova", a "Evropska unija će dobiti faktičku podelu Pokrajine", što je nespojivo sa zadatkom posredničke trojke o multietničkom Kosovu. Konačno, Kosovo će stvoriti presedan, naglasio je ruski diplomata.
Aleksandar Bocan-Harčenko je ocenio da "pregovaračkom procesu smetaju potezi koji nemaju za cilj postizanje kompromisa", ističući da nije pomogao ni UNMIK, koji je raspisao izbore u južnoj pokrajini.
Prema njegovim rečima, Amerikanci smatraju da je Kosovo već de fakto odvojeno i da i u Kontakt-grupi i u SB UN treba da bude dogovoreno da je u pitanju jedinstven slučaj. Harčenko je upozorio da u svetu postoji mnogo tačaka sa aktivnim problemom separatizma i da "suverenizacija Kosova mimo Beograda taj separatizam podstiče" i dodao da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti neizbežno izazvalo probleme na svim teritorijama na kojima žive Albanci.


VELIKA ALBANIJA
HARČENKO je potvrdio da se na pregovorima razmatra mogućnost potpisivanja dokumenta kojim bi Albanci odustali od ideje stvaranja "velike Albanije" i rekao da Albanci odbijaju tu formulaciju, jer su "sve strane predvidele od početka nedopustivost takvog scenarija".
- Druga je stvar što postoje procesi, koji se ne mogu zaustaviti papirom - rekao je Bocan-Harčenko.


Izvor: Novosti

Nije bilo sporazuma
21. novembar 2007

Savetnik za medije premijera Srbije Srđan Đurić odbacio je navode poslanika Srpske radikalne stranke Dragana Todorovića da je na pregovorima o Kosovu potpisan "nekakav sporazum" dve strane. Đurić je kazao da na pregovorima u Briselu nije potpisan bilo kakav dokument i da je poslanik radikala "pogrešno informisan".
Đurić je dodao da je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, posle završetka razgovora, na konferenciji za novinare u Briselu, izložio sve što je srpska delegacija iznela na razgovorima sa prištinskim timom i "trojkom" Kontakt-grupe.
Srpski pregovarački tim je u Briselu govorio o primerima autonomija u svetu koje uspešno funkcionišu. On je dodao da je Koštunica takođe naveo da je američki predstavnik u "trojci" Frenk Vizner predložio da se razgovara o partnerstvu Srbije i KiM.
- To je premijer Koštunica odbio jer je tema razgovora status Kosova i Metohije i stepen autonomije u okviru Srbije, a ne razgovori o partnerstvu - naveo je Đurić.


Izvor: Novosti

Ni korak napred
P. VASILJEVIĆ, 21. novembar 2007

SRBIJA neće prihvatiti da se na završnoj rundi pregovora o statusu Kosova i Metohije u Badenu kod Beča razgovara o takozvanom partnerskom odnosu naše države i naše južne pokrajine - poručio je posle briselske sesije, za "Novosti", Aleksandar Simić, savetnik predsednika Vlade Srbije i član pregovaračkog tima Beograda.
- Savet bezbednosti UN jasno je dao mandat za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Sve dok taj mandat traje, ne smeju da se izbegavaju razgovori o statusu. Priča o partnerstvu je trik iza koga se krije namera da albanski separatisti, protivno međunarodnom pravu, odvoje deo teritorije Srbije. Nezaobilazna tema je pronalaženje konsenzusa o statusu KiM, koji će da "overi" SB UN.
* Ko stoji iza "trika"?
- Iako je predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger prvi pomenuo ideju da status ostane "neutralan", a da se zapodenu razgovori o partnerstvu, u Briselu smo stekli utisak da je predstavniku SAD Frenku Vizneru, najviše stalo da priča ode u "neutralnom" smeru. "Trojka", međutim, nije postigla saglasnost oko te ideje.
* Na osnovu čega ste stekli utisak da je to ideja SAD?
- Između ostalog jer nas je sam Vizner na kraju sesije zapitao da li smo spremni da status ostavimo po strani, a da razgovaramo o partnerstvu. Izrazio je očekivanje da ćemo na to pitanje da odgovorimo u Beču. Samo nismo stigli da ga pitamo: da li to SAD odustaje od Ahtisarijevog plana?
* Da li je, ipak, pomak u pregovorima to što se od Ahtisarijeve nadgledane nezavisnosti došlo bar do neutralnog statusa?
- To nije nikakav napredak. "Neutralni" status otvara vrata separatizmu. I članovi tima Albanaca sa KiM, koji ne prihvataju ništa manje od nezavisnosti, zbog toga su davali jasne signale da o neutralnom statusu može da se priča.
* Šta je uopšte "neutralni" status?
- Pokušaj da status Pokrajine, samo navodno, ostane nerešen. Albanski separatisti nisu se izjasnili da će u slučaju "neutralnog" statusa odustati od jednostranog priznanja Kosova, niti su se pojedine zemlje Zapada izjasnile da neće to priznanje - priznati. Međunarodno pravo, čak, i ne poznaje nikakav neutralni status. Status je ili definisan ili nije.
* Kako su prihvaćene ideje Srbije o rešenjima na Olandskim ostrvima i u Hongkongu?
- Dali smo primer tih suštinskih autonomija u svetu i iznećemo još neke ideje u Beču. Konstruktivni smo. Imamo uvek spreman predlog u skladu sa međunarodnim pravom i "papir" više u odnosu na kosovske Albance, koji nemaju ništa sem želje za nezavisnošću, koju podstiče SAD.
* Jesu li Albanci saslušali argumente za te "žive" suštinske autonomije?
- Da, ali više kao neku poučnu lekciju iz istorije. Naravno, uz ničim obrazloženu tezu da su ti primeri neprimenjivi na Kosovo.
* Čini se da na samom kraju misije "trojke" - pomaka nema?
- Mi smo već ukazivali na to da je odluka SB UN od 2005. godine da se počnu pregovori o statusu, a bez ispunjenih standarda na Kosovu - pogrešna. Ali, ona je doneta i o statusu mora da se razgovara, čak i kada nema konsenzusa.
* Sada, izgleda, mnogi uviđaju da se čvor ne može lako razmrsiti...
- Da. I pokušavaju da, kao što je to činio i Ahtisari, pobegnu od suštinske teme. Napretka zaista nema, ali SB UN može i da revidira svoju odluku o otpočinjanju pregovora o statusu i da se na osnovu Rezolucije 1244 primeni funkcionalni odnos južne srpske pokrajine u okviru Srbije. A mogu se pregovori i nastaviti. Samo se ne sme, pod nemogućnošću iznalaženja konsenzusa, otvarati put za rasparčavanje Srbije.
* Može li se, ipak, doći do spektakularnog dogovora u banji Baden?
- Jedan od zaključaka "trojke" u Briselu jeste da su se u povoljnom tonu razmenjivala mišljenja. To još ostavlja nadu da bi u Austriji moglo da dođe bar do nekakve saglasnosti.


VIZNEROVO TRŽIŠTE
* Kako razumete poruku Viznera da Srbija mora da ponudi Albancima nešto što je za njih atraktivno?
- Ta priča me podseća na neko tržište na kome se takmaci nadmeću u atraktivnim i primamljivim ponudama. Ta logika je naprosto neprimenjiva na međunarodnu politiku. Sporovi koji imaju međunarodni karakter moraju se rešavati isključivo međunarodnim pravilima koja moraju da se poštuju. Sve ostalo je put u trajnu krizu i nestabilnost.

Izvor: Novosti

Vladaćemo duplo
D.ZEČEVIĆ, 21. novembar 2007

SIGURNO je da nećemo dozvoliti da Albanci upravljaju našom opštinom u kojoj je oko 10.000 stanovnika srpske, a manje od 2.000 albanske nacionalnosti. Tragaćemo i dalje, u dogovoru sa šefom Unmika Joakimom Rikerom, za rešenjem, ali ukoliko dogovora ne bude, u saradnji sa našim Ministarstvom za KiM, oformićemo svoje organe vlasti.
Ovim rečima Stanko Jakovljević, predsednik opštine Štrpce objašnjava kako će se posle kosovskih izbora odvijati formiranje vlasti u ovoj opštini sa većinskim srpskim življem. Podsećajući da je na ovim izborima na prostoru Sirinićke Župe, čiji središnji deo zauzima opština Štrpce, glasalo svega 12 Srba, Jakovljević podseća na sličnu situaciju iz 2000. godine kada su Srbi bojkotovali kosovske izbore.
- Tada su Albanci preuzeli vlast u našoj opštini uz pomoć Unmika, ali su tu vlast Srbi bojkotovali. Mi smo, uz pomoć naše države, izabrali svoje predstavnike, a paralelna vast u istoj opštinskoj zgradi funkcionisala je do 2002. godine, kada su Srbi učestvovali i pobedili na izborima.
Da svoje opštine sa većinskim srpskim življem neće prepustiti u ruke Albancima, ponavljaju i žitelji centralnog Kosmeta. Kao primer paralelne vlasti navode srpsku opštinu Priština, koja osam godina radi izmeštena u Gračanici.
- Ova opština formirana je još 1999. godine. Bili smo prinuđeni da se sami organizujemo kako bismo olakšali život srpskom stanovništvu kojem su institucije koje su preuzeli Albanci postale nedostupne, tako da već osam godina funkcionišemo nevezano za izbore koji se održavaju na Kosovu. - objašnjava Slaviša Nikolić, koordinator opštine Priština naglašavajući da ova opština, osim 5.000 srpskih žitelja na području centralnog Kosmeta, opslužuje i oko 60.000 raseljenih.
Upitan da prokomentariše namere Albanaca da nametnu svoju vlast u ovoj sredini, Nikolić napominje da bi takvu vlast srpski živalj bojkotovao, kao i eventualne predstavnike srpskih partija koji su učestvovali na nedavnim kosovskim izborima "jer predstavljaju minimalan broj birača".


USPELA FORMULA
NAVODEĆI primer funkcionisanja severne Kosovske Mitrovice, predstavnici SNV, navode da bi ova opština trebalo da se iskoristi kao model za funkcionisanje vlasti na Kosmetu.
- Pošto su Albanci većinsko stanovništvo u ovom gradu, oni imaju svoju vlast u južnom delu Mitrovice, gde su u većini, dok su u severnom delu grada, posle prethodnih izbora 2004. godine na kojima takođe nisu učestvovali, Srbi oformili svoju vlast u vidu opštinskog veća - objašnjava Milan Ivanović sadašnji način funkcionisanja opštinske vlasti u Kosovskoj Mitrovici.


Izvor: Novosti

Kako je propala akcija "Dinar"
Beograd -- Emisija "B92 istražuje" se bavi nepostojanjem državne strategije za rešavanje kosovskog problema 90-ih godina i zloupotrebe DB-a.

U emisiji "Od Dejtona do Kumanova", akteri govore zašto nikada nisu zaživeli efekti akcije "Dinar", koju su službe bezbednosti sprovodile polovinom devedesetih kako bi se presekla nelegalna trgovina i nelegalni tokovi novca ka Kosovu.

U okviru akcije "Dinar", Služba državne bezbednosti bila je obaveštena i da su za određenju grupu Albanaca, polovinom devedesetih u novosadskom hotelu "Park" postojale rezervisane sobe kako bi redovno kupovali robu već razrađenim kanalima.

Zoran Stijović, bivši pripadnik DB-a u Prištini kaže da je zato tržište na Kosovu bilo poprilično različito od onoga u Srbiji.

"Čisto da podsetim vas i vaše gledaoce, u vreme velikih nestašica po Srbiji, u vreme hiperinflacije, vi ste na Kosovu imali i brašno i zejtin i mleko i hleb, ali ste sve to mogli da kupite u albanskim privatnim trgovinskim radnjama", navodi Stijović.

Momčilo Trajković, lider Srpskog pokreta otpora sa Kosova, kaže da su tada Albanci kupovali čitave godišnje proizvodnje artikala.

"Znam, to je očigledno - imali ste hiljade bogatih Albanca. Kako je moguće da se oni bogate ako taj režim želi da ih eliminišete", pita on.

"Pokazuje koliko taj režim nije imao nikakvu strategiju i koliko je taj režim zagrezao u neke finansijske stvari koje su bile u funkciji bogaćenja jednog broja ljudi, a ne rešavanja problema", objašnjava on.

Tako je propala i akcija "Dinar", jer su, prema rečima nekadašnjih pripadnika službe DB-a, podaci do kojih se došlo - ko sve trguje sa Kosovom, iskorišćeni samo da bi se napravio spisak privilegovanih.

"Veliki broj operativaca je to sa velikim oduševljenjem prihvatio tu inicijativu. Ali vrlo brzo se pokazalo da je ta akcija iskorišćena da se napravi grupa privilegovanih koja unosi robu na Kosovo", kaže Zoran Stijović.

"Da trguje na ovakav način, na štetu interesa Srbije i budžeta. Sa vrlo interesantim likovima sa tog bezbednosnog aspekta, sa albanske strane", kaže on.

"Drugo, što je bilo malo ono što se bavilo onom sitnom trgovinom je pomereno. Onda ste vi imali krupne igrače. Znalo se ko na Kosovo donosi šećer, brašno, deficitarne artikle i robu", kaže Zoran Stijović.

Stijović želi da imena tih ljudi kaže samo na sudu. Miroslav Šolević, nekadašnji lider Srba sa Kosova, međutim tvrdi da su u priču o nelegalnom bogaćenju na račun Kosova bili uključeni i neki pripadnici Službe državne bezbednosti.

"Zna se da su tada pripadnici DB-a, glavni zadatak im je bio da obezbeđuju švercovane kamione sa cigaretama i sa naftom. To je bio njihov posao, glavni posao, a ovo drugo je sve zanemareno", kazao je Šolević.

On tvrdi da je novac sa nedeljnjim reketom svake nedelje odnošen za Beograd i da je to bila opštepoznata stvar.

Širu priču o korupciji ali i poltičkim prilikama koje se odnose na Kosovo od polovine do kraja devedesetih možete pogledati u emisiji "B92 istražuje", večeras u 21 sat na TV B92.

Izvor: B92

Posledice srpskog bojkota
Priština -- UNMIK se na Kosovu nalazi pred problemom posledica srpskog bojkota proteklih izbora.

Naime, pošto Srbi nisu izašli na izbore, lokalnu vlast u većinski srpskim sredinama osvojili su albanski kandidati. To bi značilo da će Srbi izgubiti vlast u svih pet opština gde su je do sada imali, a to su Novo Brdo, Štrpce, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan.

Od momenta kada je srpski bojkot izbora bio shvaćen kao gotova stvar, u UNMIK-u i diplomatskim krugovima u Prištini počeli su intenzivno da razmišljaju o rešenju koje može doći u obzir za opštine sa većinski srpskim stanovništvom na severnom i centralnom Kosovu.

U internoj debati unutar međunarodne administracije, u koju su nakon izbora uključeni i lokalni faktori, jedan od prvih zaključaka bio je da bi automatska primena izbornih zakona u tim opštinama značila raspuštanje lokalnih skupština sa srpskom većinom i prelazak lokalne vlasti uglavnom u albanske ruke.

Striktna primena lokalnih zakona na terenu tako bi dovela do otvaranja novih frontova između dve zajednice, a naročito na eksplozivnom severu Kosova, gde bi to vodilo novim albansko-srpskim sukobima.

Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko nije danas znao na konferenciji za novinare da kaže kakvo se rešenje može očekivati. "Mi još imamo vremena za razgovor o rešenju koje bi moglo funkcionisati", rekao je on.

Na osnovu ranije odluke šefa UNMIK-a Joakima Rikera, do proglašenja zvaničnih rezultata izbora u svim opštinama će funkcionisati stare skupštine.

Zvanični rezultati su najavljeni za 4. ili 5. decembar, a do tada će Riker morati da donese konačnu odluku.

Situacija je toliko komplikovana da je teško pronaći zlatnu sredinu, koja bi zadovoljila obe strane, tako da će Rikeru preostati dva rešenja - ili uspostavljanje novih skupština sa albanskom većinom u većinski srpskim opštinama ili produženje mandata starim skupštinama, gde srpski odbornici čine većinu.

Izvor: B92

Mas: Nije kasno za sporazum
Novi Sad -- Ambasador Nemačke u Srbiji je izrazio nadu da će do kraja pregovora o Kosovu ipak doći do približavanja stavova Beograda i Prištine.

"Nadam se da će doći do približavanja stavova i mi ćemo, kao Evropska Unija, učiniti sve kako bismo dve strane ubedili da je sporazumno rešenje konflikta zapravo najbolje rešenje", rekao je Volfram Mas agenciji Beta juče u Novom Sadu.

On je dodao da je EU danas jedinstvena u zalaganju da se dođe do sporazumnog rešenja.

"Ako ipak ne dođe do tog rešenja, što, nadam se neće biti slučaj, onda su sve diskusije šta će biti posle toga u domenu čiste spekulacije u koje se ne bih upuštao", kazao je Mas.

Prema njegovim rečima, ma kakva situacija da nastane posle 10. decembra, EU će biti u mogućnosti da preuzme i snosi odgovornost u regionu.

Ambasador Mas je kazao da pitanje Kosova i Republike Srpske nisu povezana, kako su navodili neki zvaničnici Srbije.

"Uzdam se u to da će Srbija, kao potpisnica Dejtonskog sporazuma, učiniti sve kako bi se poštovao taj sporazum", rekao je Mas.

On je dodao da je "jasno" da su sve zemlje u regionu donele odluku o integraciji u evropske tokove.

"Mora se priznati da se zemlje nalaze u različitim stadijima približavanja EU, ali su svi na dobrom putu", rekao je Mas.

Izvor: B92

 LAVROV: RUSIJA ZA ISHOD PRIHVATLJIV ZA OBE STRANE

Rusija se zalaže za takav ishod pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije koji će biti prihvatljiv za obe strane i koji će se zasnivati isključivo na međunarodnom pravu, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.

Pozdravljajući Jeremića, koji boravi u svojoj drugoj zvaničnoj poseti Moskvi, Lavrov je ocenio da se u odnosima dve zemlje ova politička godina završava kako je i počela - na vrlo dobrom nivou političkih kontakata.

Prema rečima Lavrova, aktuelnost ovog sastanka posebno je naglašena približavanjem trenutka podnošenja izveštaja posredničke 'trojke', koju čine predstavnici SAD, Evropske unije i Rusije.

'Svakako, razmenićemo i mišljenja o bilateralnim odnosima i tu ima dosta posla u realizaciji dogovora postignutih na najvišem nivou', rekao je šef ruske diplomatije.

Ministar Jeremić je istakao da je Srbija odlučna da učini sve da se nađe kompromisno rešenje za budući status Kosova i Metohije.

Spremni smo da budemo fleksibilni i konstruktivni, ali postoje 'crvene linije' koje ne možemo da pređemo, rekao je Jeremić, ističući da su to suverenitet i teritorijalna celovitost Srbije.

On je istakao da Srbija izuzetno ceni podršku koju je i do sada uživala od Ruske Federacije kada je reč o rešavanju pitanja statusa Kosova i Metohije.

Srpski ministar je rekao da je ovo izuzetno kritičan trenutak za Srbiju i za region i da je zbog toga jako važno što će danas u Moskvi biti održane ekstenzivne konsultacije u svetlu predstojeće runde pregovora o Kosovu i Metohiji.

'Srbija ulazi u poslednju rundu odlučna da učini sve da pronađe kompromisno rešenje', rekao je Jeremić.

Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisaće danas u Moskvi plan konsultacija ministarstava inostranih poslova za 2008. i 2009. godinu.

Prethodno je ministar Jeremić razgovorao sa predstavnikom predsednika Rusije za Centralni federalni okrug Georgijem Poltavčenkom.

Izvor: RTS