Štajnmajer se nada sporazumnom rešenju Kosova

Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer izrazio je u četvrtak nadu da je i dalje moguće da se u pregovorima Beograda i Prištine pod okriljem posredničke "trojke" Kontakt grupe postigne sporazumno rešenje za budući status Kosova.

Štajnmajer je u Berlinu razgovarao sa članovima kosovskog pregovaračkog tima koji je predvodio predsednik Kosova Fatmir Sejdiju.

Sejdiju je, posle sastanka sa Štajnmajerom, istakao da će Priština i posle 10. decembra odluke donositi u koordinaciji sa medjunarodnim partnerima.

Nemački šef diplomatije na kratkoj konferenciji za štampu nije želeo da odgovori na pitanje kako će Nemačka i Evropska unija postupiti ukoliko kosovske institucije donesu odluke o jednostranom proglašenju nazavisnosti.

"Bio bi to pokazatelj lošeg političkog stila ako bih rad trojke, koji treba da traje još punih mesec dana, dezavuisao time što bih prejudicirao njegov rezultat ili ga čak (kako je glasilo novinarsko pitanje) proglasio propalim. Zato neka ostane na tome da procesu pod okriljem trojke damo, doduše malu, ali ipak šansu za uspeh", rekao je Štajnmajer.

Predsednik Kosova Sejdiju je na pitanje kada kosovske institucije nameravaju da donesu odgovarajuće odluke o proglašenju nezavisnosti, odgovorio uzdržano navodeći da će i "posle podnošenja izveštaja trojke 10. decembra Priština svoje akcije i dalje koordinirati sa partnerima u EU i NATO".

"Naša vizija je da Kosovo bude nezavisna, moderna država ne samo albanske većine, već i svih manjina, dakle i srpske manjine", rekao je Sejdiju navodeći spremnost Prištine da radi na ispunjavanju plana Martija Ahtisarija.

U razgovoru sa Štajnmajerom učestvovali su i premijer Kosova Agim Čeku, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, predsednik parlamenta Kolj Beriša, kao i Veton Suroi i Bljerim Šalja.

Štajnmajer je u sredu u Berlinu o Kosovu razgovarao i sa ministrom inostranih poslova Srbije Vukom Jeremićem. Tom prilikom ga je upozorio da ne bi bilo dobro da se rok za postizanje sporazumnog rešenja za status Kosova odlaže za vreme posle 10. decembra, jer bi to bilo skopčano sa rizicima po bezbednost čitavog zapadnog Balkana.

O Kosovu će u petak sa američkim predsednikom Dzordžom Bušom u Teksasu razgovarati i savezna kancelarka Angela Merkel. Prema navodima vladinih krugova u Berlinu, za tu priliku je predvidjena i "produbljena razmena mišljenja" o Kosovu.

Beta

ROGOZIN: RUSIJA NEĆE DOZVOLITI IZMENU STATUSA SRBIJE


MOSKVA , 9. novembra (Tanjug) - Rusija štiti međunarodno pravo i čak i ako Zapad pokrene talas jednostranog priznanja Kosova i Metohije, neće dozvoliti izmenu statusa Srbije, njene nezavisnosti i nepovredivosti njenih granica, jer je to cenjena država, članica UN, izjavio je danas deputat ruske Dume i budući stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin.

Ističući da Rusija nije "unajmljeni advokat" Srbije, Rogozin je u intervjuu državnom televizijskom kanalu "Rusija" rekao da Rusija štiti međunarodno pravo, bori se za "pravila igre", kakva postoje u svakoj oblasti i "tim pre, u odnosima među državama".

"Zašto ne treba davati mogućnost da se Kosovo izdvoji kao posebna država? Zato što je to pogrešno. Zato što činjenica da su migranti ođednom počeli da predstavljaju većinu u nekom regionu, uopšte ne znači da im treba dati pravo da formiraju sopstvenu državu", rekao je on.

Rogozin je rekao da u komunikaciji sa Nemcima govori da je Berlin treći najveći turski grad posle Istanbula i Ankare.

"Vi kažete da treba dati nezavisnost Kosovu, a sutra će ođednom tursko stanovništvo Berlina reći: Doviđenja, naše nemačke kolege, i proglasiti drugu tursku državu. To je pogrešno", rekao je on.

Kandidatiru Rogozina za ambasadora pri NATO juče je jednoglasno podržao Spoljnopolitički odbor donjeg doma ruskog parlamenta(Dume), a očekuje se da će to učiniti i komitet Gornjeg doma (Saveta federacije) 13. novembra, posle čega će ruski predsednik potpisati ukaz o postavljenju.

Prema Rogozinovim rečima, tako čvrsta pozicija Rusiji je već donela autoritet.

"To sam osetio tokom nedavne posete Beogradu. Svi ti Srbi, koji su pre nekoliko godina 'odmahnuli rukom' na Rusiju, sada govore da je Rusija jedina nada", rekao je Rogozin, po čijem mišljenju Rusija ne bi trebalo da se plaši "ako je u manjini i ako većina misli drugačije".

"Većina nekada misli pogrešno. Mi mislimo dobro. Mi smo na strani međunarodnog prava, pravila igre, mira i bezbednosti na Balkanu". Nećemo dozvoliti da još jedan svetski rat počne na Balkanu, naglasio je Rogozin.

Ruski poslanik i političar podsetio je da spoljna politika predstavlja posao i političkih partija, i Ministarstva spoljnih poslova i "pre svega predsednika", a kako će Rusija reagovati, kako će se razvijati njena pozicija, to će, kako je napomenuo, odrediti ruski predsednik Vladimir Putin.

"A mi ćemo se postarati da to ispunimo kako treba", najavio je Rogozin, koji se u intervjuu ruskoj televiziji izjasnio za politiku "čelične pesnice, u rukavici od velura" i za zaštitu nacionalnog interesa, odnosno mira i bezbednosti Rusije.

JEREMIĆ: MISIJA EU NA KOSOVU NAJBOLjE UZ REZOLUCIJU SB

BEOGRAD – Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas u Beogradu da bi bilo dobro da misija Evropske unije koja treba da zameni UNMIK, dođe na Kosovo uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbedenosti UN.

„Najbolji i jedini način jeste da se Savet bezbednosti na eksplicitan način izjasni o tako važnom političkom i bezbednosnom pitanju kao što je način administriranja Kosovom”, izjavio je Jeremić na konferenciji za novinare povodom okončanja šestomesečnog predsedavanja Srbije Komitetom minitara Saveta Evrope.

Jeremić smatra da bi se na taj način sprečilo da se promena u upravljanju Kosovom dovede u pitanje, napominjući da je sada „Rezolucija 1244 jedina međunarodna rezolucija koja definiše aktuelno stanje” u pokrajini.

Ministar koji je pre dva dana posetio Berlin, izrazio je nadu da će Nemačka biti, kako je rekao, „trezven glas” kada Evropska unija bude zauzimala stav o prema rešavanju statusa Kosova.

Ističući da Srbija želi da pronađe najbolje rešenje za status Kosova i Metohije konsezusom, Jeremić je ukazao da to pitanje treba rešiti u skladu s evropskim vrednostima.

Jeremić je takođe rekao da je važno da se proces pronalaženja rešenja za Kosovo nastavi u slučaju da se ne postigne sporazum do 10. decembra.

Posrednička „trojka” Kontakt grupe za Kosovo treba da 10. decembra podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.


Beta

Grčka se zalaže za jedinstven stav Evrope o Kosovu

Grčka vlada se založila danas za "jedinstveni stav" Evropske unije o Kosovu i za nalaženje "trajnog" rešenja zasnovanm na kompromisu u kome ne bi bilo "poniženja" ni jedne ni druge strane, navodi agencija AFP.

"Jasno je da je to pitanje evropsko pitanje...EU treba da zauzme jedinstveni stav o tom pitanju", rekao je portparol grčkog ministarstva spoljnih poslova Jorgos Kumucakos.

On je pozvao dve strane - Srpsku i kosovskih Albanaca - da nastave dijalog u cilju nalaženja "trajnog" rešenja koje treba da bude zasnovano na kompromisu "koji možda neće zadovoljiti nikoga 100 posto ali koji će omogućiti mirnu koegzistenciju".

"Ni jedna strana ne treba da bude ponižena ili da pobedi onu drugu, tako nešto nikad nije doprinosilo stabilnosti u regionu," dodao je on.

Grčka, kao i Rumunija, Španija, Slovačka i Kipar, spadaju u one evropske zemlje koje se protive unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova, navodi francuska agencija.

Berlin i Pariz su u poslednjih nekoliko dana procenili da je malo verovatno da će se doći do sporazuma o statusu pokrajine do 10. decembra kada treba da se završe sadašnji pregovori o Kosovu, dodaje AFP.

Izvor: Press

Irska: EU bez odluke o Kosovu pre 10. decembra

Ministar spoljnih poslova Irske Dermot Ahern izjavio je danas u Prištini da ne veruje da će Evropska unija doneti bilo kakvu odluku o Kosovu pre 10. decembra i da Unija treba da ima zajednički stav o budućnosti Kosova.

Ahern je posle sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom izrazio očekivanje da će EU doneti jedinstvene odluke oko statusa Kosova.

"Mislim da ćemo posle ovog datuma (10. decembra) razgovarati o ovom pitanju (statusu). Treba da kažem da sve moje kolege misle da treba da imamo zajednički stav, jer se radi o veoma značajnom pitanju za Kosovo", rekao je šef irske diplomatije.

Ahern je dodao da svi u Evropi žele da zapadni Balkan bude stabilan region koji će se "pozitivno kretati napred".

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da je kosovska strana spremna da posle 10. decembra, kada "trojka" Kontakt grupe treba da podnese izveštaj o pregovorima o statusu Kosova, preduzme adekvatne mere, ali da će one biti koordinisane sa međunarodnom zajednicom.

Sejdiu je dodao da je Kosovo spremno da "preuzme svoje odgovornosti i da bude zemlja stabilnosti, koja će se snažno kretati ka integracionim procesima".

Ministar spoljnih poslova Irske tokom dana se sastao sa predsednikom Demokratske partije Kosova Hašimom Tačijem sa kojim je razgovarao o statusu i izborima na Kosovu.

Ahern se juče posle podne susreo sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom i liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem.

Izvor: Press

Jeremić: Misija EU na Kosovu najbolje uz rezoluciju SB

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je danas u Beogradu da bi bilo dobro da misija Evropske unije koja treba da zameni UNMIK, dođe na Kosovo uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbedenosti UN.

"Najbolji i jedini način jeste da se Savet bezbednosti na eksplicitan način izjasni o tako važnom političkom i bezbednosnom pitanju kao što je način administriranja Kosovom", izjavio je Jeremić na konferenciji za novinare povodom okončanja šestomesečnog predsedavanja Srbije Komitetom minitara Saveta Evrope.

Jeremić smatra da bi se na taj način sprečilo da se promena u upravljanju Kosovom dovede u pitanje, napominjući da je sada "Rezolucija 1244 jedina međunarodna rezolucija koja definiše aktuelno stanje" u pokrajini.

Ministar koji je pre dva dana posetio Berlin, izrazio je nadu da će Nemačka biti, kako je rekao, "trezven glas" kada Evropska unija bude zauzimala stav o prema rešavanju statusa Kosova.

Ističući da Srbija želi da pronađe najbolje rešenje za status Kosova i Metohije konsezusom, Jeremić je ukazao da to pitanje treba rešiti u skladu s evropskim vrednostima.

Jeremić je takođe rekao da je važno da se proces pronalaženja rešenja za Kosovo nastavi u slučaju da se ne postigne sporazum do 10. decembra.

Posrednička "trojka" Kontakt grupe za Kosovo treba da 10. decembra podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Izvor: Press

 KOŠTUNICA: MISIJA EU SAMO NA OSNOVU
NOVE REZOLUCIJE SB

 Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica upozorio je da pitanje dolaska Misije EU na Kosovo i Metohiju može biti rešeno samo na osnovu nove Rezolucije Saveta bezbednosti UN koja bi direktno proistekla iz postignutog dogovora Beograda i Prištine o budućem uređenju Pokrajine.

Tanjugu je u Kabinetu predsednika Vlade Srbije rečeno da je potpuno opravdana izjava ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, povodom raspisivanja konkursa za pripadnike Misije EU na Kosovu, da samo Savet bezbednosti ima mandat da odlučuje o administraciji u Pokrajini.

Stav Srbije po pitanju dolaska Misije EU formulisan je još u julu ove godine, kada su SAD predložile Savetu bezbednosti UN takozvanu minimalističku rezoluciju, koja je predvidjala da saglasno Ahtisarijevom planu Misija EU zameni UNMIK, podsetili su u Kabinetu srpskog premijera.

Dobro je poznato da je na insistiranje Srbije, a uz principijelnu podršku Rusije, Savet bezbednosti odbacio ovu minimalističku rezoluciju.

Naš stav je i tada i danas ostao isti, a to je da nova Rezolucija SB mora da proizađe iz postignut dogovora Beograda i predstavnika kosovskih Albanaca, što znači da mora jasno da potvrdi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i da utvrdi suštinsku autonomiju za albansku manjinu na Kosovu, rečeno je nacionalnoj agenciji u Kabinetu predsednika vlade.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ: UČEŠĆEM NA IZBORIMA SRBI BI DALI LEGITIMITET PROGLAŠAVANJU NEZAVISNOSTI

 Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da Beograd ne može da preporuči Srbima učešće na parlamentarnim i lokalnim izborima u Pokrajini, jer bi glasanjem praktično dali legitimitet privremenim institucijama koje prete jednostranim proglašavanjem nezavisnosti.

'Izbore na Kosovu i Metohiji raspisale su privremene institucije i to tako što im je specijalni predstavnik UN neodgovorno preneo u nadležnost da to učine', rekao je Samardžić u intervjuu Tanjugu i naglasio da je reč o privremenim institucijama koje prete samoproglašenjem nezavisnosti pokrajine.

'Znači, mi treba da teramo da na izbore izadju naši ljudi, Srbi, da glasaju za institucije koje će sutra da proglase nezavisnost Kosova i Metohije. Apsolutno se nije mogao dati takav pozitivan signal, a nije se moglo ni ćutati prema takvom jednom neprimerenom stavu specijalnog predstavnika i privremenih institucija', rekao je ministar Samardžić.

On je ukazao da je drugi značajan razlog za neučešće Srba na pokrajinskim parlamentarnim i lokalnim izborima, zakazanim za 17. novembar, mogućnost manipulacije njihovim glasovima.

'Vrlo lako bi se moglo dogoditi da se broj ljudi koji su izašli na izbore za lokalne organe vlasti pripiše broju ljudi koji nisu izašli, da se taj broj pripiše na drugu listu za Skupštinu Kosova i Metohije. Zbog toga što mi i Srbi nemamo mogućnost uvida i kontrole, mi smo računali da nam je manja šteta da ljudi ne izadju, nego da se njihovi glasovi za lokalne organe vlasti pripišu glasovima za pokrajinski parlament', objasnio je Samardžić Tanjugu.

On je ukazao da su lokalni i izbori za poslanike parlamenta 'sasvim namerno raspisani za isti dan':

'Jasno je da u nekim opštinama Srbi imaju razloga da izađu na izbore za lokalne organe vlasti, ali mi nismo mogli čak ni to da prihvatimo, zato što je postojala velika mogućnost manipulacije glasovima Srba u tim opštinama', kazao je Samardžić.

Prema njegovim rečima, za poziv Srbima da ne učestvuju na izborima bilo je bitno i to što osam godina posle uvođenja civilne administracije međunarodne zajednice na Kosovu dve trećine biračkog tela Srba nije na Kosovu i Metohiji.

'Znači, apsurdno je dati pozitivan signal, ili čak ćutati, o toj stvari u takvoj jednoj situaciji', kazao je ministar.

'Kada se bude rešio status Kosova i Metohije, gde će Srbi biti zadovoljni institucijama i gde će videti da imaju razloga da štite svoje interese u tim institucijama, kada to bude, razume se, stvar kompromisa Beograda i Prištine, onda će biti izbora na Kosovu na kojima će učestvovati i Srbi. Dotle Srbi nemaju razloga da učestvuju na ovim albanskim izborima', zaključio je ministar Samardžić u intervjuu nacionalnoj agenciji.

Izvor: RTS

VOLFRAM MAS: JOŠ SE
NADAMO DOGOVORU
D. RADEKA - I. STANOJEVIĆ, 9. novembar 2007

U EVROPSKOJ uniji, trenutno, ne postoji rešenje niti predlog za status KiM za koji se kaže: tako mora biti. Svi se nadamo dogovoru, a težnja Nemačke je da sve učini da do takvog rešenja dođe - kaže u svom prvom intervjuu od dolaska u Srbiju Volfarm Mas, ambasador Nemačke.
* Da li je ideja o Srbiji i KiM kao dve Nemačke koju je izneo nemački diplomata Volfgang Išinger stav iza koga bi stao zvaničan Berlin ili samo testiranje pregovarača?
- Nije reč o zvaničnom stavu Nemačke. Sugestija ambasadora Išingera nije imala za cilj da se sadržaj tog nemačkog sporazuma koristi kao nacrt za rešenje pitanja Kosova, već da se razmatra metod kojim se, eventualno, može doći do dogovora, jer je potpuno jasno de se te dve situacije ne mogu porediti. On je samo hteo da stavi do znanja da je u istoriji bilo sličnih situacija, u kojima su strane bile potpuno suprotnih stavova, sa potrebom da regulišu neke druge oblasti. Pošto se ideja odnosi samo na tehniku pregovora, ni unutar EU nije bilo usaglašavanja stavova da li je to zvaničan predlog.
* Dakle, vaš stav je da je metod kojim su se sporazumele dve suverene zemlje, primenljiv i u kosovskom slučaju, budući da je KiM deo Srbije?
- Taj metod podrazumevao je da pitanje o kojem nije moguć konsenzus, može da se zadrži kao suprotnost, a da se istovremeno nalaze sporazumna rešenja u drugim oblastima. Primera radi, Savezna Republika Nemačka nikada nije priznala Nemačku Demokratsku Republiku za stranu državu, a kao posledica toga, predstavnik SRN u NDR nije bio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova već Ureda saveznog kancelara, i obrnuto. Stalna predstavništva nisu se nazivala ambasadama. Odnosi dve Nemačke bili su na potpuno drugačiji način regulisani nego odnosi sa drugim državama, ali se omogućavalo da se NDR oseća, i prema trećim zemljama predstavlja, kao suverena i nezavisna država. Nije to bio najsrećniji suživot, ali je bio miran.
* Još se vodi diskusija šta je predmet pregovora. Srpska strana traži da to bude status, a prištinska nameće temu poststatusnih odnosa...
- Niko neće imati koristi ako pitanje Kosova i dalje ostane otvoreno. Naš cilj je da dvema stranama stavimo do znanja da su one odgovorne za pronalazak rešenja i da treba da se dogovore. Bez obzira na to o kakvom se dogovoru radi, za nas će to biti najbolje moguće rešenje. Kompromis znači da svako napravi jedan ili više koraka unazad, što bi za svaku stranu značilo "drugo najbolje rešenje", pošto je prvo optimalno nedostižno. Ukoliko ne bude kompromisa, naći će se druga rešenja, a ja ne znam kako bi ona mogla da izgledaju, niti bih želeo da spekulišem. Šta god bi usledilo, bilo bi gore od svakog sporazuma.
* Možemo li se nadati da će se Nemačka i ambasador Išinger založiti da obe strane u pregovoru budu jednako uvažavane?
- Potpuno je sigurno da niko ne namerava da od jedne strane traži da napravi veći ustupak od druge. Nije reč o problemu koji je nastao juče, koji se rešava danas, a sutra će biti zaboravljen. Jasno je da će svako rešenje neizbežno emocionalno opteretiti i Prištinu i Beograd. Svesni smo, međutim, koliko nas košta odugovlačenje i koliko bi nas još koštalo ako bismo sve drugo ostavili u senci ovog pitanja. Smatram da će Srbija zbog velikog potencijala ljudi, geografskog položaja i istorije izvući najveću korist ako se reši pitanje KiM, jer će slobodno moći da krene u budućnost.
* Da li će Nemačka biti za to da se pregovorima pruži šansa i posle 10. decembra, ukoliko do tog datuma ne bude kompromisa? Ima novih ideja, Srbija je nastupila sa predlogom Hongkonga...
- Mnogi će reći da je proces u posredovanju "trojke" možda poslednja šansa da se dogovor postigne i otuda naše veliko zalaganje da se ova šansa iskoristi. Desetog decembra završava se mandat "trojke" i ova faza pregovora. Šta će biti posle, samo možemo da spekulišemo. Zavisiće od situacije u datom momentu. Ipak, u pregovorima nismo ni vi ni ja, a moglo se čuti da se sada mnogo intenzivnije pregovara nego pre tri meseca. Činjenica da obe strane na pregovore šalju najviše predstavnike, za mene je dokaz sa kakvom ozbiljnošću i rešenošću se pristupa traženju dogovora.
* Da li vam se model Hongkonga čini kao rešenje?
- Bespredmetno je mene ili Kontakt-grupu pitati šta misli o nekom modelu. On treba da se "proda" drugoj strani. Bilo koji dogovor dve strane prihvatljiv je i za nas.
* Da li po toj logici, za vašu zemlju nije prihvatljiv predlog - nezavisnost, jer na to rešenje ne pristaju obe strane?
- Ne mislim da je logično da se moja prethodna izjava okreće na način kao što ste vi to uradili. Na nama, inače, nije da komentarišemo šta je idealan predlog i šta je prihvatljivo. Ne postoji nijedno rešenje koje mi preferiramo i koje bismo želeli da se sprovede.
* Da li ste svesni kakve bi posledice po region moglo da izazove stvaranje nove albanske države?
- Kako god da se ova situacija okonča, neće proći bez poteškoća. Ubeđen sam, međutim, da ima nekoliko opcija koje je lakše držati pod kontrolom nego neke druge, zbog čega je u vlastitom interesu i Srbije i Kosova da teže dogovoru, a nakon toga mnoge stvari u regionu biće lakše.
* Da li je vaša zemlja privržena tome da rešenje za KiM jedino može biti ono koje usvoji SB UN?
- SB UN je doneo Rezoluciju 1244. Izaslanik Marti Ahtisari pregovarao je po nalogu UN, generalni sekretar UN direktno je poverio misiju "trojki". Sve to pokazuje da je proces pronalaženja rešenja usko vezan za UN. Sa druge strane, svakog dana sklapaju se različiti ugovori, a da u njih UN nikako nisu uključene. Lično bih imao razumevanja da se, ako se postigne dogovor o pitanju koje je igralo veliku ulogu u UN, taj ugovor nađe i na dnevnom redu UN.
* Ukoliko bi Kosovo samo proglasilo nezavisnost, da li bi Nemačka priznala takav status?
- Nismo odustali od nade u sporazum i nema ni razloga da se od njega odustane. Stoga je besmisleno da se spekuliše o hipotetičkim pitanjima. Odbijam da diskutujem o bilo kojim scenarijima.


SVAKA ODLUKA IMA SVOJE VREME
* MOGU li izjave dela srpske vlasti o vojnoj neutralnosti i nepristupanju NATO uticati na dalji evropski put Srbije?
- Zagovornik sam strategije: sve u svoje vreme. Srbija već uspešno učestvuje u "Partnerstvu za mir", želi da pristupi EU. I EU je organizacija koja je nezamisliva bez solidarnosti. Građani Srbije sigurno će u odgovarajućem trenutku imati priliku da odlučuju o pristupanju NATO. Hajde da se sada fokusiramo na ono što je u ovom momentu važno.


IMAM AMBICIJU DA SE BAVIM SRBIJOM
* U KOJOJ meri je nediplomatska izjava vašeg prethodnika Andreasa Cobela opteretila odnose naše dve zemlje, iako se zvanični Berlin ogradio od stava ambasadora?
- Ne praktikujem da komentarišem izjave mojih prethodnika. Ovde sam primljen ljubazno, čak srdačno. Sa srpskim partnerima mogao sam da razgovaram o svim pitanjima u duhu poverenja, otvoreno, u nastojanju da se pokaže obostrano razumevanje. Moj osećaj je da su me u Beogradu veoma dobro primili.
* Nameravate li da uspostavite drugačije odnose sa domaćinom nego što ih imaju neke vaše kolege, koje imaju ambiciju da se bave političkim prilikama u Srbiji?
- Imam ambiciju da se bavim, ne samo političkim prilikama u Srbiji, nego Srbijom uopšte. Moram još mnogo da naučim kako bih razumeo svoju zemlju-domaćina. Moja ambicija, niti moj zadatak, nije da delim savete. Kako će Srbija organizovati svoju budućnost, suverena je odluka njenih građana. Međutim, govoriću i o svemu što je od interesa za Nemačku i Evropsku uniju.

Izvor: Novosti

Rezolucija 1244
jedina garancija
VN, 9. novembar 2007

Bilo bi dobro da Misija Evropske unije koja treba da zameni Unmik, dođe na Kosovo uz odgovarajuću rezoluciju Saveta bezbedenosti UN. Najbolji i jedini način jeste da se Savet bezbednosti na eksplicitan način izjasni o tako važnom političkom i bezbednosnom pitanju kao što je način administriranja Kosovom - rekao je šef diplomatije Vuk Jeremić, na konferenciji za novinare povodom okončanja šestomesečnog predsedavanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope.
Jeremić smatra da bi se na taj način sprečilo da se promena u upravljanju Kosovom dovede u pitanje, napominjući da je sada "Rezolucija 1244 jedina međunarodna rezolucija koja definiše aktuelno stanje" u pokrajini.
Osvrćući se na nedavnu posetu Nemačkoj, čiji je šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer rekao da je Berlin svestan opasnosti koju bi donelo jednostrano proglašenje nezavisnosti, Jeremić je rekao da očekuje da će Nemačka biti trezven glas u postavljanju Evropske unije prema ovom problemu.
Jeremić je takođe napomenuo da je važno da se proces pronalaženja rešenja za Kosovo nastavi u slučaju da se ne postigne sporazum do 10. decembra.
Jeremić je rekao da je Srbija tokom šestomesečnog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope pokazala međunarodni kredibilitet da predvodi jednu evropsku organizaciju.
- Univerzalna ocena zvaničnika SE i drugih evropskih institucija jeste da je to bilo najuspešnije predsedavanje SE u poslednjih 10 godina - rekao je Jermić.
Povodom saradnje Srbije sa Haškim tribunalom koja je bila jedan od uslova za ulazak zemlje u SE, ali je i dalje uslov za evropsku integraciju Srbije, Jeremić je izrazio nadu da naredne godine više neće biti tog uslovljavanja.

Izvor: Novosti