TAČIJEVA STRANKA IMA NAJVEĆE IZGLEDE

 Premijer Kosova Agim Čeku najpopularniji je političar na Kosovu, a odmah iza njega je predsednik Fatmir Sejdiu, pokazuje istraživanje koje je krajem oktobra sprovela agencija ''Indeks Kosova'' iz Prištine.

U Anketi, sprovedenoj na uzorku od 1.003 ispitanika starijih od 18 godina, najveće izglede da pobedi na parlamentarnim i lokalnim izborima 17. novembra ima Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija.

Izvor: RTS

Svilanović: Kosovo kao Hongkong za unuke


Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović izjavio je da je predlog Srbije da Kosovo dobije status kakav je nekada imao Hongkong zapravo znači da ta teritorija samo na mapi bude unutar Srbije, a njime može da upravlja ko god hoće.

"Priča o Hongkongu zapravo znači da smo sad došli u poziciju da, što se nas tiče, tom teritorijom može da upravlja ko god hoće, nama je samo važno da, kada naši unuci budu crtali mapu Srbije, Kosovo bude unutar te mape", rekao je Svilanović za novosadski "Dnevnik".

Ocenio je da to znači da je stav Srbije o statusu Kosova "značajno evoluirao" u odnosu na početak pregovora o statusu.

Dodao je da je teško predvideti ishod procesa pregovora, ali je ocenio da će se konačan predlog pregovaračke trojke najverovatnije ipak kretati u okvirima proklamovanih 14 tačaka.

Svilanović je rekao da u tih 14 tačaka mogu da se eventualno unesu i neke korekcije, kojima bi se izašlo u susret odredjenim sugestijama Beograda i Prištine.

Beta

Riker:Srbi da učestvuju na kosovskim izborima


Šef UNMIK-a Joahim Riker pozvao je sve gradjane Kosova, posebno Srbe, da učestvuju na lokalnim i parlamentarnim izborima 17. novembra na Kosovu.

Riker je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da pripreme za izbore ide prema planu, ali je naveo da je jedan od izazova učešće Srba na izborima, posle poziva na bojkot iz Beograda i lidera srpske zajednice na Kosovu.

"Ima jasnih indikacija da se preti srpskim kandidatima i glasačima na Kosovu", rekao je Riker i ponovio stav generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da samo učestovanje na izborima omogućava da se čuje glas svake zajednice.

Posle najava sa severa Kosova, gde mahom žive Srbi, da se tamo neće dopustiti otvaranje glasačkih mesta, on je rekao da će "tehnička infrastruktura za glasanje funkcionisati na celoj teritoriji Kosova".

"Ako škole neće biti na raspolaganju, onda će mobilni timovi omogućiti glasanje svima onima koji to žele", rekao je šef UNMIK-a.

On nije želeo da spekuliše o razvoju dogadjaja posle 10. decembra, a nakon najava članova pregovaračkog tima Prištine da će proglasiti nezavisnost Kosova pošto se završi sadašnja runda pregovora o statusu te pokrajine.

"Mi podržavamo rad 'trojke' i verujemo posrednicima. Nadamo se da će biti rezultata, ali se moramo pripremiti i za druge mogućnosti ako ne bude sporazuma", naveo je Riker.

"Spekulacije bi u ovom trenutku samo minirale proces pregovora koji vodi 'trojka'", kazao je šef UNMIK-a.

Prema njegovim rečima, UNMIK, UNMIK policija, Kosovska policijska služba i Kfor spremni su da garantuju bezbednost na Kosovu, bez obzira šta će se desiti nakon pregovora.

Riker nije hteo da komentariše informacije štampe u Prištini prema kojima je kancelarija UN za unutrašnju kontrolu počela istragu o njegovom ponašanju tokom angažovanja na Kosovu.

"Ovo pitanje možete postaviti Njujorku", rekao je šef UNMIK-a.

Pojedini prištinski mediji naveli su da se istraga vodi protiv Rikera zbog navodnih neregularnosti u pojedinim privatizacijama.

Zamenik šefa UNMIK, američki general Stiven Šuk, nedavno je saopštio da UN vode istragu protiv njega zbog bliskosti sa pojedinim kosovskim političarima i pojedinih privatizacija na Kosovu.

Beta

Italijanski ministar: Kfor će sprečiti nasilje na Kosovu

Ministar odbrane Italije Artur Parizi istakao je, u razgovoru sa srpskim kolegom Draganom Šutanovcem, da će Kfor učiniti sve da spreči nasilje na Kosovu i zaštiti srpsko i nealbansko stanovništvo, saopšteno je danas.

U saopštenju koje je Ministarstvo odbrane izdalo nakon razgovora dvojice ministara u Beogradu, navodi se da su Šutanovac i Parizi iskazali zajedničko opredeljenje za nastavak saradnje ministarstava i vojski Srbije i Italije.

Italija ima oko 2.300 vojnika u sastavu Kforaa na Kosovu i Metohiji.

Šutanovac je istakao da je Italija jedan od najvažnijih partnera Srbije i naglasio da izuzetno ceni snažnu podršku te zemlje punopravnom članstvu Srbije u Partnerstvu za mir i EU.

Italija obavlja funkciju kontakt zemlje za saradnju Srbije sa NATO i, kako se navodi u ministarstvu, kontinuirano daje veliki doprinos unapređenju evroatlantske saradnje.

Šutanovac i Parizi su razgovarali i o formiranju poverilačkog fonda za otklanjenje posledica upotrebe kasetne municije

Izvor: Press

Albanci sve odbijaju
Mirko RADONJIĆ, 7. novembar 2007

IDEJA delegacije Beograda na poslednjim razgovorima u Beču bila je da, kroz paralelu sa statusom Hongkonga, pruži primer jedne veoma jake autonomije, koja je nastala nedavno, i koja veoma dobro funkcioniše. Važan je, dakle, duh tog modela, a ne toliko svi njegovi detalji - za "Novosti" kaže profesor iz Švajcarske Tomas Flajner, pravni savetnik srpskog pregovaračkog tima i učesnik poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine.
* O detaljima, dakle, nije bilo reči za pregovaračkim stolom?
- Upravo o tim "detaljima" - o nadležnostima koje bi pripale autonomnoj regiji Kosovo, kao i o kompetencijama Beograda, morali bismo da pregovaramo. Tu, međutim, nastaje problem: ne možemo da diskutujemo o bilo kakvim detaljima, jer, sve što predložimo, druga strana odmah odbije argumentom da to nije puna suverenost i da oni to ne mogu da prihvate.
* Ovoga puta, albanska strana je s potcenjivanjem prokomentarisala da primer Hongkonga nije "evropski", već "azijski" model. Vi kažete da je on uspešan?
- Kao što vidite, Hongkong je apsolutno prosperitetna regija, iako ima potpuno različit ekonomski sistem od Kine - štaviše, između Kosova i ostatka Srbije nema tako velikih razlika u vezi sa ekonomskim poretkom, kao u primeru koji smo naveli. Ne mislim, dakle, da postoji "azijski" ili "evropski" model. U Evropi, takođe, postoji više primera autonomije o kojima može da se razgovara: recimo, primer Grenlanda, koji je deo Danske, ali ne i Evropske unije. Tu su, takođe, Olandska i Farska ostrva u Skandinaviji, pa Južni Tirol. Postoji i "afrički model", u Zanzibaru. Sve su to razni primeri koji bi mogli da se iskoriste u pregovorima kao polazna osnova, a da se zatim razgovara o detaljima. To, međutim, nije moguće, jer Albanci ne dopuštaju.
* Kada govorimo o "detaljima", Srbija kosmetskim Albancima nudi čak i više nego što je dobio Hongkong?
- To je tačno, ali, kao što sam rekao - nema smisla da se govori o ovim stvarima, sve dok predstavnici Kosova u osnovi odbijaju svaki predlog. To je potpuno frustrirajuće.
* Da li je, upravo zbog toga, predstavnik Rusije u "trojki" Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio da su izgledi da se postigne rešenje "mršavi"?
- Da, jer druga strana kaže: "Mi ne prihvatamo nikakav kompromis u vezi sa statusom." A, svi ti modeli, naravno, imaju veze sa statusom, i predstavljali bi nekakav statusni kompromis.
* Smatrate li da je važno to što je Rezolucija 1244 pomenuta u saopštenju "trojke" posle sastanka u Beču?
- Naravno. Ta rezolucija je jedina koja može da se direktno primeni na Kosovo, ja je posmatram kao osnovni ustavni dokument.
* U kojoj meri je to sada i stav "trojke" i Kontakt-grupe?
- Problem je to što se sada mnogi trude da različito interpretiraju Rezoluciju 1244. S moje tačke gledišta, sve je jasno: nema govora o bilo kakvoj uverljivoj novoj interpretaciji ovog dokumenta. Ako Savet bezbednosti ima problem sa tumačenjem Rezolucije 1244, ili ako unutar njega postoje razlike, uvek ima mogućnost da se obrati Međunarodnom sudu pravde, i da pita za savet.


IGRA GLUVIH TELEFONA
* KAKO, onda, ti sastanci izgledaju? Dva tima sede u istoj sali satima, jedna od njih sve odbija...
- Svakako se može reći da je ovo mnogo bolji dijalog nego u vreme Ahtisarija. Problem je, međutim, što u tom dijalogu dve strane govore o različitim stvarima: mi dajemo predloge za budući status, a kosovska delegacija želi da se razgovara o prijateljskim odnosima dve nezavisne države.
* Da li im je neko, izvan srpske delegacije, skrenuo pažnju da to nije tema pregovora?
- Koliko ja shvatam, postojala je ideja Volfganga Išingera da se napravi otklon od rasprave o statusu, da bi se razgovaralo o nekoj vrsti međusobne saradnje, i tek posle toga vratilo na priču o statusu. To je, po mom mišljenju, moguće, samo ako svi prihvate da je okvir za te odnose Rezolucija 1244, i ako postoji zajednički pristanak na odricanje od jednostranih poteza

Izvor: Novosti

Nema trgovine oko Kosova
B. Vlahović, 7. novembar 2007

Zbog učestalog pisanja zapadnih listova kako Rusija namerava da sa Amerikancima trguje oko Kosova, rusko ministarstvo spoljnih poslova u sredu je i službeno demantovalo te glasine. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Kisljak kategorički je potvrdio da Moskva ni najmanje nije izmenila svoju poziciju o KiM.
- Odavno radim na rusko-američkim dogovorima, ali do sada nisam čuo o nekom "američkom paketu predloga" oko KiM i Irana. O svim pitanjima o kojima se sada govori - status Kosova i Metohije, Iran, dogovor o konvencionalnom naoružanju - Rusija ima svoju poziciju - rekao je novinarima Sergej Kisljak.
Pre nekoliko dana, poznati ruski eksperti izjavili su da su bez ikakvog osnova tekstovi "Internešenel herald tribjuna" i nekih drugih zapadnih listova o tobožnjoj skorašnjoj "trampi" Vašingtona i Moskve oko Kosova, Irana i dogovora o konvencionalnom oružju. Vašington je, po tim napisima, spreman da popusti Moskvi oko dogovora o konvencionalnom naoružanju da bi za uzvrat Moskva omekšala svoj stav o KiM i Iranu.
Ugledni ruski specijalist za međunarodna vojno-politička pitanja general-major u penziji Pavel Zolotarjov kaže da priča američkih diplomata nije realna i da tu "koktel ponudu" Rusija neće moći ni hteti da proguta.
Sa njim se slaže i poznati američki politikolog, poreklom iz Rusije, Dmitrij Sajms, predsednik Centra Nikson iz Vašingtona.
- Priče o tobožnjoj američko-ruskoj trgovini su, najblaže rečeno, preuveličane. Pozicija Moskve prema KiM i Iranu je zasnovana na principijelnim stavovima - objasnio je Dmitrij Sajms.

Izvor: Novosti

Mekormak: Pitanje Kosova rešiti u bliskoj budućnosti

SAD veoma tesno rade sa svim stranama uključenim u pregovore o Kosovu kako bi to pitanje bilo rešeno u bliskoj budućnosti, rekao je večeras u Vašingtonu portparol Stejt departmenta Šon Mekormak.

Povodom izjave premijera Srbije Vojislava Koštunice da je dokument posredničke "trojke" za Kosovo od 14 tačaka "potpuno neprihvatljiv", Mekormak je podsetio na jasan stav SAD, kao i da imaju utvrđen plan koji je "zasnovan na predlogu (Martija) Ahtisarija".

"Veoma tesno radimo sa svim uključenim stranama, sa Evropljanima i Rusima i ostalim u regionu kako bismo došli do krajnje tačke. Ali naš kranji rezultat, kao što je rekao predsednik, jeste da to pitanje treba rešiti u bliskoj budućnosti i u tom pravcu radimo", rekao je Mekormak.

Posrednička "trojka" Kontakt grupe za Kosovo u kojoj su predstavnici SAD, EU i Rusije, Fenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko, treba da 10. decembra podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Izvor: Press

 ALEKSEJEV I SAMARDŽIĆ: JEDINSTVENA
POLITIKA ZA KOSMET
 
 Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je, nakon otkrivanja i osvećenja spomenika ruskom konzulu Gregoriju Ščerbinu u centru severne Mitrovice, da na Kosovu postoje teroristi i da su oni veoma organizovani ne samo u pokrajini već u celom svetu.

Samardžić je poručio 'da ćemo se boriti protiv svih terorista, protiv svih koji bi da ugroze našu slobodu i našu državu'.

'Nastojaćemo da okupimo što više prijatelja i u regionu i u svetu, a kada kažem mi, mislim na Srbiju i Rusiju jer mi našu politiku prema Kosovu zovemo zajedničkom', naglasio je Samardžić.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da je otkrivanje spomenika ruskom konzulu u Kosovskoj Mitrovici od velikog značaja za sve i potvrdio da su Beograd i Moskva došli do zajedničke politike prema Kosovu.

'Mi smo samo na početku razvoja dobrih odnosa i današnji događaj će doprineti napretku koji je potreban na svakom nivou. Otkrivanje spomenika ruskom konzulu je pokazatelj da kada preživljavamo teške trenutke treba da budemo zajedno,' rekao je Aleksejev.

Ministar Samardžić je ukazao da od kada je na sadašnjoj funkciji 'nije imao veće zadovoljstvo i čast od današnje da zajedno sa ambasadorom Aleksandrom Aleksejevim otkrije spomenik Ščerbinu'.

'Otkrili smo spomenik Gregoriju Stepanoviču Ščerbinu, koji nas podseća na prošlost a prošlost je slična sadašnjosti. Kao da nam je istorija dodelila tu tešku ulogu da strepimo za svoje živote, imovinu i svoju državu,' rekao je on.

Samardžić je podsetio da se srpski narod seća Šcerbina, i nakon više od veka, brinući se o sadašnjosti i budućnosti.

Aleksejev:u slučaju jednostrane nezavisnosti reakcija Moskve

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Aleksejev izjavio je danas da za Rusiju kosovsko pitanje ne može da bude rešeno kao izuzetak te da će u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova reakcija zvanične Moskve biti adekvatna.

Aleksejev je na tribini 'Status Kosova i Metohije' odrzanoj danas u Kosovskoj Mitrovici rekao da Rusija zajedno sa Srbijom radi na pronalaženju povoljnog rešanja.

'Za rusku Federaciju i državni vrh Rusije kosovsko pitanje je komplikovanije nego izbor da li smo za Srbe ili Albance. Mislimo da kosovsko pitanje ne može da bude rešeno kao izuzetak. Vi niste izuzetak,' poručio je ambasador.

Aleksejev je istakao da međunarodno pravo važi za sve i ocenio da postoji izbor - poštovanje ili rušenje međunarodnog prava, dodajući da 'ako se bude išlo na rušenje međunarodnog prava onda se u obzir moraju uzeti sve moguće političke i ne samo političke posledice za tako veliku grešku'.

U slučaju da kosovska Skupština jednostrano proglasi nezavisnost posle 10. decembra, reakcija Rusije će biti adekvatna, rekao je Aleksejev, dodajući da iz razumljivih razloga ne može ništa precizirati.

'Ako bi došlo do ovog nepovoljnog rešenja, mi bi pre svega morali da analiziramo situaciju i da reagujemo adekvatno. Ne mogu danas da tvrdim kakva će biti ta reakcija, a vi razumete zašto,' objasnio je ruski ambasador.

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić poručio je sa današnje tribine međunarodnoj zajednici da 'ne može da se tek tako izvuče iz situacije u Pokrajini za koju je odgovorna tako što će Albancima pokloniti nezavisnost'.

'Ne može da se 'izvuče' tako što će brojno većinskom stanovništvu ostaviti za nagradu nezavisnost Kosova i Metohije. Ni oni ne spore da je Kosovo i Metohija po međunarodnom pravu deo Srbije ali kažu realno, faktički, Kosmet već osam godina nije pod upravom Srbije,' naveo je on.

Samardžić je kazao da 'namerno govori šta jeste zapravo realnost Kosova i Metohije', ali je ukazao da se 'tu može dodati još mnogo što-šta - etničko čišćenje, vandalsko rušenje spomenika kulture, živih crkava i manastira, otimanje svojine, proterivanje stanovništva, što je takođe relanost Kosova i Metohije'.

'Da li suočena sa tom realnošću međunarodna zajednica treba da one koji su to počinili nagradi ničim manjim nego nezavisnošću', upitao je Samardžić.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća[SNV] severnog Kosmeta Milan Ivanović izrazio je želju da politika Srbije prema Kosovu i Metohiji 'bude tako čvrsta kao politika Rusije'.

'Politika premijera Vojislava Koštunice jeste i energicna i državotvorna ali svakako moramo reći onima koji kažu da je njihov strateški cilj NATO pakt, onim pojedincima kojih ima i u vlasti, da se u NATO pakt očigledno ne može ući sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije i to podrazumeva da nećemo i ne želimo nikakvu trgovinu', naglasio je Ivanović.

Predsednik SNV-a je poručio da Srbi sa Kosmeta žele da ostanu na ovim prostorima i da treba da se svi politički i diplomatski potencijali upotrebe u borbi za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije.

Izvor: RTS

TADIĆ: SRBIJA I U BEČU POKAZALA ZALAGANjE ZA KOMPROMISNO REŠENjE

BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je u Beogradu, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Republike Irske Dermotom Ahernom, da je srpska delegacija, nastupom u Beču, još jednom pokazala zalaganje za postizanje kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Tadić je razgovarao sa Ahernom o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije i o budućem statusu Kosova i Metohije i upoznao ga sa tokom razgovora o statusu Kosmeta, saopštila je Pres služba predsednika Republike.

On je još jednom istakao da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, a Ahern je ponovio da Republika Irska pruža punu podršku Srbiji na tom putu.

Predsednik Srbije je sagovorniku preneo da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom i izrazio očekivanje da će ta saradnja uskoro biti okončana.

Tanjug

REN: STATUS KOSMETA NEMA VEZE S PROBLEMIMA U MAKEDONIJI I BiH

BRISEL – Evropski komesar za proširenje Oli Ren odbacio je u Briselu tvrdnje da postoji veza između procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije i aktuelnih problema u Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

„Nema razloga da status Kosmeta utiče na situaciju u bilo kojoj drugoj zemlji... Nadam se da niko neće to iskoristiti kao izgovor za izazivanje nestabilnost u regionu”, izjavio je Ren u razgovoru s novinarima, neposredno posle susreta s predsednikom Skupštine Srbije Oliverom Dulićem.

„Verujem da će svi lideri poštovati Dejtonski sporazum”, naglasio je Ren.

On je, istovremeno, odbacio kritiku bošnjačkog člana predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića, zbog parafiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (S S P) sa Srbijom.

Tanjug