Evropa mora
pred Ameriku
D. RADEKA, 10. septembar 2007

REAGUJUĆI na poruku predstavnika Stejt departmenta da će SAD priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ukoliko se pre toga ne postigne dogovor u Savetu bezbednosti, premijer Srbije naložio je da se sve članice SB obaveste o otvorenoj pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije.
Ovim potezom, kako za "Novosti" kaže Aleksandar Simić, savetnik premijera, Beograd očekuje da od SB i generalnog sekretara UN dobije jasan odgovor na pitanje: da li pregovarački proces ima neki smisao, ili je suština da se omogući da protekne vreme, kako bi se onda mogla proglasiti nezavisnost KiM.
- Ne očekujem da sada neke zemlje, recimo Indonezija ili Južna Afrika, pojedinačno reaguju, ali one će uzeti u obzir činjenicu da aktivni član pregovaračke trojke obesmišljava njen rad. One će to imati na umu kada se bude odlučivalo u SB, jer ukoliko bi se desilo da se odluka izmesti van SB, to bi bio debakl Ujedinjenih nacija - kaže Simić.
I pored činjenice da je Amerika i ranije otvoreno pokazivala podršku nezavisnosti srpske pokrajine i da to nije nikakvo iznenađenje za Srbiju, najnovija izjava "bode oči", ako se zna da je pored predstavnika EU i Rusije, i predstavnik Amerike u trojci koja u novoj fazi pregovora posreduje između Beograda i Prištine, ne bi li se našlo prihvatljivo rešenje za obe strane.
Ova poslednja izjava zvaničnika SAD, navodi Simić, pokazuje doslednost Amerike, jer je ona bila za Ahtisarijev plan, pokušavala da ga i posle propasti u SB osnaži kroz novu Rezoluciju, a zatim nije ni želela novu fazu pregovora. Na kraju, kada su pregovori nastavljeni pod palicom trojke, Simić podseća da je američki predstavnik za pitanje statusa KiM Frenk Vizner rekao da se u njih ulazi "sa dobrom verom".
- Očigledno je, međutim, da se potezi SAD i izjave Bernsa i Vokera, razlikuju od izjava Viznera - sumira naš sagovornik dosadašnje reakcije iz SAD.
Na drugoj strani, kaže on, doslednost manjka Evropskoj uniji:
- Sa jedne strane, EU isključuje jednostrane poteze i teži da proces rešavanja kosovskog pitanja ostane u okviru UN, dok sa druge, kao i Amerika, 10. decembar označava kao završni datum pregovora.
Problem Unije je, smatra Simić, što ona nema mehanizam da usaglasi različite interese svojih članica, i to ne samo na primeru Kosova, već na širem polju spoljne i bezbednosne politike.
- Zbog toga će kosovsko pitanje za nju biti test. Ona će do 10. decembra želeti da pruži pun doprinos u razgovorima, pokušavajući da pokaže da je faktor koji može da reši krizu unutar granica Evrope i zemalja koje su pretendenti za ulazak u EU.
Francuski ambasador u Srbiji Žan-Fransoa Terel, juče je, međutim, izjavio da sve zemlje u EU imaju zajednički stav u vezi sa Kosovom i da ne sme da bude sumnji da bi Unija mogla da se podeli oko tog pitanja.
- Imamo zajednički nastup i to pokazuje prisustvo ambasadora Išingera u pregovaračkoj "trojci". 27 zemalja se nalazi iza ambasadora Išingera koji pomaže da se pronađe neki sporazum - rekao je on. - Istina je da ima određenih nijansi o taktici i načinu na koji treba da se postupa. Ali, svi smo veoma vezani za odvijanje ovog procesa koji je u toku. I siguran sam da ćemo, kakav god da bude razvoj događaja, imati zajednički pristup.

AMERIČKA AMBASADA U BEOGRADU SAOPŠTAVA
PREGOVORI IMAJU ROK!
SJEDINjENE Američke Države rade na pronalaženju rešenja za status Kosova, koje unapređuje mir i bezbednost svih naroda na Balkanu i integraciju regiona u evroatlantske institucije i spremne su da prihvate bilo koje rešenje oko kojeg se dve strane dogovore, ali pregovori nisu neograničeni - saopštila je juče američka ambasada u Beogradu.
U saopštenju se ističe da su "Sjedinjene Države, zajedno sa partnerima iz Kontakt-grupe, u potpunosti posvećene pregovaračkom procesu, i zajedno sa kolegama iz Evropske unije i Rusije aktivno se angažuju kako bi uključili obe strane u rešavanje ovog pitanja".
Dalje se podseća da je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun najavio da će ga Kontakt-grupa obavestiti o rezultatu procesa do 10. decembra 2007. godine, i ističe da je posle toga "neophodno da se odmah razjasni status Kosova".
- Mi se u potpunosti slažemo sa stavom generalnog sekretara da je status kvo neodrživo stanje - navedeno je u saopštenju.
"Kao što smo izjavili, ukoliko ne dođe do sporazuma, verujemo da je najbolje rešenje da usvojimo plan posrednika UN Martija Ahtisarija koji predlaže nadgledanu nezavisnost Kosova".

Izvor: Novosti

Rusija će istrajati
N. ČALUKOVIĆ, 10. septembar 2007

VLADA Srbije reorganizovala je i odredila nove smernice u radu Koordinacionog tela za jug Srbije. Ministar Rasim Ljajić ostao je na njegovom čelu, dok će Nenad Popović biti njegov zamenik.
- Prioriteti Koordinacionog tela u narednom periodu su što veća saradnja sa opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, osuguranje bezbednosti i što jači ekonomski razvoj tog regiona - poručio je Popović u razgovoru za "Novosti".

Koje su osnovne promene u Koordinacionom telu?
- Napravljena su tri tima, kako bi rad Koordinacionog tela bio još efikasniji i kvalitetniji. Tim za bezbednost i pravosuđe vodiće Dušan Spasojević iz DS, za ekonomiju i infrastrukturu - Verica Kalanović iz G 17 plus, a za integracije i socijalnu politiku - Dragan Lazić iz DSS.

Preti li opasnost da se, u slučaju nezavisnosti južne srpske pokrajine, Albanci sa juga Srbije pobune i zatraže pripajanje Kosovu i Metohiji, kao što neki njihovi lideri najavljuju?
- To apsolutno ne može da se desi. Neprihvatljivo je za Srbiju, a ni u međunarodnoj zajednici to nikada niko nije pomenuo. Lokalni albanski političari te pretnje više koriste za unutrašnja međupartijska sukobljavanja.

Kakva je trenutno bezbednosna situacija u tom regionu?
- Bezbednosna situacija na jugu Srbije je stabilna. Incidenti u proteklom periodu bili su kriminalne prirode, ali mogu da imaju političke posledice. Zato smo razgovarali i sa predsednicima tih opština i bezbednosnim strukturama
kako se ti sporadični incidenti ne bi otrgli kontroli.

Šta su preduslovi za stabilnost juga Srbije?
- Da bi se dugoročno osigurala bezbednost, najvažniji je ekonomski razvoj. Jug Srbije je najsiromašniji region u našoj zemlji, a po Ustavu, moramo da obezbedimo ravnomerni regionalni razvoj.
Koliko će novca do kraja godine biti uloženo u razvoj juga Srbije?
- Planirano je 360 miliona dinara, plus sredstva iz NIP-a. Nadamo se da će budžet za ove tri opštine, kao i za Koordinaciono telo, biti mnogo veći u narednoj godini, da bismo podigli nivo ekonomskog napretka u što kraćem roku.

Važite za poznavaoca ruskih prilika. Hoće li zvanična Moskva ostati tako čvrsta u svojim stavovima u pogledu rešavanja kosovskog pitanja?
- Naravno. Rusija se, principijelnom politikom Putina i ruskog rukovodstva, na velika vrata vratila na međunarodnu scenu. Ona ne štiti Srbiju samo zato što je voli, već je to i principijelna podrška međunarodnom pravu.

Verujete da će Rusija istrajati u odbrani Kosova?
- Apsolutno. U to nemam nikakvu sumnju. Rusija ne vodi dnevnu, već stratešku i principijelnu politiku. I želi da se kosovski problem reši na univerzalnim principima, i to isključivo u SB UN, uz poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i Rezolucije 1244.



PANDORINA KUTIJA

MOŽE li Moskva da spreči unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosmeta?
- Premijer Koštunica je izrazio bojazan da bismo mogli da očekujemo i takav scenario. Uveren sam da će Rusija učiniti sve, zapravo, koliko je u njenoj moći, da apeluje na međunarodne partnere da ne priznaju nezavisnost KiM, mimo SB UN. Takav presedan otvorio bi Pandorinu kutiju, što bi izazvalo dugoročnu krizu, ne samo u Srbiji i na Balkanu, već i u jugoistočnoj Evropi.

Izvor: Novosti

 PRODI ZATRAŽIO OD EVROPSKIH PARTNERA PODRŠKU ZA SRBIJU

Italijanski premijer Romano Prodi izjavio je da Evropska unija treba da pokaže Srbiji da 'nije sama' i zatražio od evropskih partnera da pruže podsticaj Srbiji kako bi se prevazišla diplomatska kriza nastala u procesu određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

'Ne možemo da mislimo o rešavanju problema bez uloge za Srbiju u Evropi', istakao je Prodi i dodao da je 'poslao pismo Evropskoj komisiji, koje naglašava političke i ekonomske aspekte', javlja Rojters.

Prodi nije ulazio u detalje, ali su neimenovane diplomate rekle britanskoj agenciji da Italija predlaže da se Srbiji omogući brz put ka članstvu u EU.

'Moramo da pokažemo da Srbija nije sama', istakao je italijanski premijer i dodao da njegov predlog uključuje i ekonomske podsticaje za Srbiju.

'Ovo je veoma težak istorijski trenutak za Srbiju zbog Kosova', rekao je Prodi na pres konferenciji posle sastanka sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom na Brdu kod Kranja, komentarišući najnoviju italijansku inicijativu u Evropskoj uniji po pitanju južne srpske pokrajine.

Izvor: RTS

REN: UVERAVANJA DA SRBIJA NE RAZMIŠLJA O KORIŠĆENJU SILE


BRISEL , 10. septembra (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je danas u Briselu kako je dobio uveravanja da Srbija ne razmišlja o korišćenju sile prilikom rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

«Dobio sam razjašnjenje i uveravanja da je došlo do lošeg razumevanja i da Srbija ni na koji način ne razmišlja o korišćenju sile ili o vojnoj akciji », izjavio je komesar Ren na konferenciji za štampu s potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Djelićem.

Ren je prošle nedelje zatražio razjašnjenje izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića date « Njujork Tajmsu » u kojoj se navodi niz mera koje bi Beograd mogao da preduzme u slučaju jednostranog proglašenje nezavisnosti Kosmeta, a koje je američki list proizvoljno protumačio kao « pretnje silom ».

Državni sekretar Proroković je potom odgovorio Renu.

Evropski komesar je još jednom ponovio da je za EU ključno da «svi ozbiljno i predano rade na dogovornom rešenju o statusu Kosova», te da očekuje od svih «konstruktivan i kreativan pristup da bi bilo postignuto dogovorno rešenje».

«Nikome ne bi odgovarao status kvo (...) to bi produžilo rizik nestabilnosti unutar EU i usporilo put Srbije ka EU», izjavio je Ren.

Potpredsednik Vlade Djelić je naglasio kako je stav Srbije da postoji dosta prostora za kompromis koji ne bi doveo do raspada zemlje.

"Integracija je uvek bolja od dezintegracije", istakao je Djelić .

Evropa nema jedinstven stav o statusu Kosmeta
EU u procepu između Moskve i SAD
Autor: Željka Jevtić I Nikola M. Jovanović | 11.09.2007 - 08:52

Potenciranje navoda o unilateralnom priznavanju nezavisnosti Kosova, što je ponovo učinila Amerika, više ima za cilj pritisak na Evropsku uniju da zauzme stav, nego iskrenu nameru Vašingtona da takav potez zaista i povuče. I dok SAD ispaljuju probne balone, činjenica je da EU trenutno nema nijednu zajedničku odluku o tome šta će činiti ukoliko tokom pregovora ne dođe do približavanja stavova Beograda i Prištine. Otuda je na sastanku ministara spoljnih poslova proteklog vikenda u Portugalu, po saznanjima „Blica“, iznet samo stav da „EU mora imati spremljen odgovor šta će uraditi ukoliko ni ovi pregovori ne rezultiraju zajedničkim rešenjem“.

EU ne samo da nema zajednički stav u slučaju unilateralnog priznavanja, već taj stav ne postoji ni u vezi sa samim statusom. Ipak, iako se neprestano potencira nejedinstvenost EU, ona je o nekim pitanjima i te kako jedinstvena. Tako, ima zajednički stav da će podržati svako rešenje o kome se dogovore Beograd i Priština ili, pak, ono koje dobije podršku Saveta bezbednosti. Ova dva zajednička pristupa zapravo su izlaz iz zamršene situacije. Jednim od ta dva ishoda EU bi prevazišla sve unutrašnje nesuglasice.
Međutim, u ovom krugu, 27 članica vrte se već poduže, zajedničkog rešenja nema, a sve visoke diplomate EU svesne su da se posle Iraka na Kosovu može slomiti spoljna politika Unije.
Iako su sve članice EU bile za nastavak pregovora Beograda i Prištine, često se nezvanično može čuti da je novih 120 dana razgovora praktično kupovina vremena kako bi se sredili redovi unutar EU. Na nivou Kontakt grupe bilo je reči i o tome šta ukoliko ni ovaj period ne dovede do zajedničkog stava Beograda i Prištine. Tako su Nemačka i Francuska za opciju da se i posle 10. decembra produže pregovori. Bio bi to još jedan period za usaglašavanje unutar EU.
U EU ima zemalja koje su prvenstveno protiv principa da se međuetnički sukob koristi za formiranje novih država, a protive se jer i same imaju unutrašnje probleme. Te zemlje se protive unilateralnom priznanju, ali i uopšte nezavisnosti Kosova. U ovu grupu otvoreno su se svrstale Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka, Mađarska. Ali, sa druge strane, „osećale bi se bezbedno ako bi se odluka EU o statusu bazirala na odluci Saveta bezbednosti“.
Umerenija retorika prema statusu Kosova može se primetiti i kod Britanaca. Naime, Velika Britanija je ranije potencirala donošenje brzog rešenja koje bi podrazumevalo nezavisnost. Međutim, sada se niko ne bi mogao zakleti da bi London pratio Vašington kada je reč o unilateralnom priznanju Kosova.
Austrija i Italija, bar za sada, pokazuju velike rezerve prema ishitrenim rešenjima, a to znači i unilateralnom priznavanju. Najjača članica EU Nemačka, koja ujedno ima i najozbiljniji pristup na samom Kosovu, stožer je EU u protivljenju unilateralnom priznavanju bilo čije državnosti, pa i kosovske. Švedska se protivi jednostranim rešenjima iako nema unutrašnje probleme, ali to ne znači i da je protivnik nezavisnosti Kosova. Ranije se spekulisalo da bi Slovenija mogla biti među državama koje bi posle poteza SAD učinile isto. Međutim, Slovencima je i te kako bitno srpsko tržište. Hrvati se drže suzdržano i oni se do sada nisu o tom pitanju izjašnjavali.
Međutim, Makedoniju u poslednje vreme, poznavaoci kosovskih prilika svrstavaju u red onih koji bi se mogli odlučiti na jednostrane poteze.
Broj zemalja koje bi se eventualno svrstale uz SAD nije veliki. U prvom redu tu je Albanija, a potom Švajcarska, ali i Holandija i Danska.
Međutim, kako kaže britanski publicista Tim Džuda, da li će SAD odlučiti da same izađu i prihvate eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosmeta zavisiće i od broja evropskih zemalja koje budu spremna da podrže takvo rešenje. Stav EU prema Kosovu biće test za Brisel da li može i kako da se postavi na međunarodnoj sceni između Vašingtona i Moskve.
- Ukoliko dođe do proglašenja nazavisnosti, a ne verujem da će to biti odmah nakon 10. decembra, SAD možda i priznaju Kosovo ukoliko bude očigledno da će to podržati najmanje desetak starijih članica EU. Međutim, ako se to ne dogodi, njihovo priznanje bi samo zakomplikovalo stvari i ne bi imalo puno smisla - kaže Džuda.
Iako Brisel zvanično tvrdi da ima jedinstven stav o Kosovu, Džuda smatra da u Evropi ne postoji saglasnost i da zvaničnici Unije pokušavaju da kupe vreme.
Italijanski premijer Romano Prodi pozvao je juče partnere u EU da se Srbiji pruži politička i ekonomska podrška dok se traži rešenje za budući status Kosova.
I francuski predsednik Sarkozi i nemačka kancelarka Merkel razgovarali su o pitanju kako da nova runda pregovora donese rezultate i kako da EU ostane jedinstvena uprkos različitim stavovima članica.

SAD: Naš zvaničnik pogrešno citiran
Ambasada SAD u Beogradu dostavila je juče Ministarstvu spoljnih poslova Srbije odgovor na demarš koji je ministarstvu tokom vikenda uputilo zbog izjava američkog zvaničnika o mogućnosti jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova. U odgovoru ambasade se navodi da je izjava američkog zvaničnika pogrešno interpretirana u medijima i dodaje da SAD podržavaju nastavak pregovora i svaki ishod oko koga bi se saglasili Beograd i Priština. Međutim, u odgovoru srpskom ministarstvu se navodi i da SAD veruju da je nadgledana nezavisnost najbolji ishod pregovaračkog procesa, kao što je to i predviđeno planom Martija Ahtisarija.
U Kabineta predsednika Vlade Vojislava Koštunice Tanjugu je rečeno da u odgovoru SAD na demarš nijednom rečju nije demantovana izjava podsekretara Vokera. Naprotiv, SAD ponovo saopštavaju da će posle 10. decembra biti aktiviran Ahtisraijev plan i da se SAD zalažu za nezavisnost na osnovu Ahtisarijevog plana. Predsednik Koštunica smatra da je izuzetno važno da američka administracija jasno saopšti da će poštovati Rezoluciju 1244 i teritorijalni integrirtet Srbije i da neće priznati jednostranu nezavisnost Kosova.

Izvor: Blic

 PITANJE BUDUĆEG STATUSA KOSMETA NA DNEVNOM REDU P S S E

Pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije danas je na dnevnom redu dva komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koji se sastaju u Parizu.

O Kosmetu će se razgovarati u okviru Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava, u kojem će se članovima obratiti izvestilac Piter Omcigt iz Holandije, dok će na sastanku Komiteta za politička pitanja izvestilac, govoriti lord Rasel Džonston.

Tokom zasedanja će se predsednik parlamentarne delegacije Srbije Miloš Aligrudić, obratiti Komitetu za politička pitanja kao izvestilac o pravilima koja treba doneti na evropskom nivou prilikom tajnog glasanja, uključujući pravila ponašnaja političara, posmatrača i glasača.

Izvor: RTS

Koha: Koštunica predlaže podelu !?!
 
Priština - Prištinski dnevnik Koha ditore piše da premijer Srbije Vojislav Koštunica nudi podelu Kosova. Ministarstvo i DSS demantuju.

List navodi, pozivajući se na pouzdan izvor, da je Koštunica podelu ponudio kao opciju za rešavanje pitanja Kosova i da je neformalnim kanalima, zaobilazeći šefa diplomatije Vuka Jeremića, a preko biznismena Vojina Lazarevića, o toj ideji počeo da obaveštava evropske prestonice.

List dodaje da je Koštunica uputio ličnog izaslanika, biznismena Vojina Lazarevića, na turneju po evropskim zemljama kako bi procenio spremnost međunarodne zajednice da podrži opciju podele Kosova.

"Ministarstvo ne komentariše besmislice"

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju "ne želi da komentariše besmislice koje dolaze iz novina čiji je vlasik Veton Suroi, član prištinskog pregovaračkog tima", izjavio je neimenovan izvor iz tog ministarstva.

Isti izvor je rekao da se sličnim napisima u štampi "podiže temperatura" iako je stranama u pregovorima savetovano da to ne čine jer to ne doprinosi pregovaračkom procesu u kom je potrebno doći do kompromisnog rešenja.

Mladenović: Prizemna propaganda

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio je FoNetu da je pisanje Kohe besmisleno i da predstavlja prizemnu propagandu albanskih separatista.

"Po ovome se može zaključiti da su upravo oni ti koji priželjkuju podelu. Stav predsednika Vlade Srbije je kristalno jasan i utemeljen u Povelji Ujedinjenih nacija, i kao što je poznato, gradi se na tome da nijedan jedini pedalj naše zemlje ne može biti otet", rekao je Mladenović.

Sigurno je da će Albanci sa Kosova nastaviti sa ovakvim "provokacijama i besmislicama", kaže on. "Naša politika je dobro poznata i ovo predstavlja njihovu nervozu pred predstojeće pregovore. Ovo je znak gubljenja pozicija koje su oni do sada imali".

Prema njegovim rečima, ovakvo pisanje Kohe ne može da ugrozi poziciju Beograda pred nastavak pregovora o statusu Kosova.

"Naša pozicija je jasno predstavljena međunarodnoj zajednici i ovakvi napisi i pogrešne informacije mogu da štete samo Albancima", zaključio je Mladenović.
 
FoNet

KOSOVO MOGUĆI PRESEDAN ZA SEPARATISTIČKE REŽIME


MOSKVA/BAKU , 11. septembra (Tanjug) - Generalni sekretar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Mark Peren de Brišambo (Marc Perrin de Brićambau) nije danas isključio mogućnost da separatistički režimi koriste situaciju sa Kosovom kao presedan za dostizanje svojih ciljeva.

"Ne treba isključiti mogućnost da separatistički režimi koriste sitauciju sa Kosovom kao presedan za dostizanje svojih ciljeva", izjavio je on azerbejdžanskoj agenciji Trend, naglašavajući, međutim, da "svaki konflikt ima svoju dinamiku, istoriju i specifičnosti i, shodno tome, zahteva različite pristupe i rešenja".

Navodeći da se "približava donošenje važne odluke povodom budućeg statusa Kosova", Brišambo je rekao da za status srpske pokrajine "nema jednostavnog rešenja".

"Zato pokušavamo da pronađemo objektivnu i trajnu formulu koja će doprineti stabilnosti u regionu", rekao je generalni sekretar OEBS-a.

Naglašavajući da "niko ne može biti potpuno srećan određenjem statusa", jer je "takva priroda kompromisa", Brišambo je izrazio nadu da će "rešenje budućneg statusa Kosova biti utvrđeno novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN".

Prema njegovim rečima, OEBS, iako ne učestvuje direktno u pregovorima, "doprinosi procesu stvaranja uslova za određenje statusa".

"Mi se pridržavamo nepristrasne pozicije, ali nepristrasnost ne označava odsustvo obaveza", rekao je on, dodajući da je "situacija na Kosovu u centru pažnje OEBS-a", koji "aktivno učestvuje u nadzoru poštovanja ljudskih i manjinskih prava, demokratizacije i izbora".

"Mi smo spremni da ostanemo na Kosovu bez obzira na njegov budući položaj", rekao je Brišambo u intervjuu azerbejdžanskoj agenciji pred planirani oktobarski dolazak u Azerbejdžan, od kojeg se pre 16 godina otcepila nepriznata republika Nagorno Karabah.

BARALIĆ: SRBI NE TREBA DA IZAĐU NA IZBORE NA KOSMETU

BEOGRAD (Tanjug) - Poslanik Socijalističke partije Srbije Rajko Baralić ocenio je danas da Srbi na Kosovu i Metohiji ne bi trebalo da učestvuju na parlamentarnim izborima u pokrajini, zakazanim za 17. novembar, jer ne postoje elementarni bezbednosni uslovi za to.

''Ako je onemogućeno ljudima da se kreću, da odu da kupe elementarne životne namirnice u prodavnicama, nije moguće ni da učestvuju u kampanji a da pri tom ne rizikuju svoju i bezbednost svoje dece'', kazao je Baralić novinarima u Skupštini Srbije.

AKDA: EMBARGO KOSOVU BI POMOGAO BORBI PROTIV ŠVERCA

PRIŠTINA (Tanjug) - Šef UNMIK-ovog Odseka za ekonomiju Pol Akda izjavio je danas u Prištini da bi međunarodna zajednica ''bila srećna'' ukoliko bi Srbija uvela ekonomski embargo Kosovu, jer bi tada, kako je kazao, ''granice bile bolje kontrlisane'' i borba protiv šverca robe bila efikasnija, preneli su mediji na albanskom.

Akda je precizirao da bi od te evenetualne odluke najvecću štetu imali Srbi na severu Kosova.

* Što je pametan ovaj Unmikovac !!!

Zašto Srbija da uvodi mere od kojih će najveću štetu imati Srbi na severu Kosmeta !!!

Valjda je dužnost Unmika da se bori protiv šverca !!!