BOCAN-HARČENKO: PITANJE KOSMETA JE PITANJE UN

Pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije je pitanje Ujedinjenih nacija, izjavio je Tanjugu predstavnik Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko, a zvanična Moskva neće prihvatiti rešenja koja podrivaju svetski poredak i međunarodno pravo.

'To je pitanje svih nas, to je naša zajednička odgovornost', rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji, komentarišući učestale izjave zvaničnika evropskih zemalja da je budući status južne srpske pokrajine 'pre svega evropsko pitanje'.

'Ne bih govorio o tome 'čije je to pitanje'. Nije bilo nijednog događaja na teritoriji bivše Jugoslavije, od 1991, da je Rusija bila po strani. Izveli smo kontingent iz sastava Kfor [međunarodne Kosovske snage], ali ne treba gledajući danas, zaboravljati šta je bilo ranije: naš kontingent je bio na Kosovu posle 1999. u najtežem periodu i pružio doprinos stabilizaciji i podršci miru'.

Ambasador Bocan-Harčenko predstavlja Rusiju u kontakt grupi koju čine takođe Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija.

Bočan Harčeno učestvuje i u radu posredničke 'trojke' zajedno sa predstavnikom Evropske unije, nemačkim ambasadorom Volfgangom Išingerom i američkim Frenkom Viznerom.

Ruski diplomata je naglasio kako se pitanje Kosmeta rešava shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999, koja je 'na snazi u punoj meri' i predstavlja rukovodeći dokument.

'To je pitanje koje ostaje pod kontrolom Saveta bezbednosti, tu niko nema sumnje mislim, to je očigledno i apsolutno jasno. Kosovsko pitanje ostaje u okviru UN i jedno od najvažnijih, prioritetnih pitanja za Rusiju i za Srbiju u ovom trenutku'.

'Uzimajući u obzir naše dvostrane odnose sa Beogradom, mi zaista ne možemo biti po strani u rešavanju tog pitanja', istakao je on.

Objašanjavajući interese Rusije na Balkanu, Bocan-Harčenko je rekao da Moskva želi stabilan region jer je zainteresovana za razvoj saradnje sa svim zemljama u njemu.

'Zato nije u interesu Rusije da dopusti destabilizaciju u regionu, koja bi mogla da nastane zbog jednostranih rešenja', rekao je on

Rusija je i zbog 'presedanskog karaktera kosovskog pitanja' uključena u rešavanje budućeg statusa pokrajine i ostaće aktivan učesnik, o čemu svedoči i njeno učešće u 'trojci', dodao je ambasador.

'Trenutno prioritet ima političko rešavanje i sve od njega zavisi a tu Rusija prisustvuje u punoj meri - i u pregovaračkom procesu i u Misijama UN na Kosmetu [UNMIK] i u organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju [OEBS]', rekao je on.

Govoreći o poziciji Rusije, Bocan-Harčenko je rekao da je ona zadržala svoju principijelnu poziciju o rešavanju pitanja budućeg statusa pokrajine i da neće prihvatiti rešenja koja podrivaju svetski poredak i međunarodno pravo.

'Negativan stav Rusije prema jednostranim rešenjima kosovskog pitanja, bio je najdetaljnije izložen letos u Savetu bezbednosti kada je raspravljano o planu izaslanika UN Martija Ahtisarija - tome se nema šta dodati', ukazao je on.

Ambasador je izneo kako je 'rukovodstvo Rusije argumentovano i detaljno izložilo poziciju da će jednostrana rešenja o statusu neizbežno stvoriti presedan, a Moskva zbog toga čini sve da bi se našao kompromis i sporazumno rešenje, i kategorički se protivi dvostrukim standardima'.

Prema Bocan-Harčenku, 'jednostrano odvajanje Kosova od Srbije stvorilo bi opasan presedan koji ima destabilizujući karakter ne samo za Balkan'.

'Smatramo da u rešavanju kriza međunarodna zajednica treba da koristi iste pristupe, a ne da primenjuje pojedinačna rešenja - jedna za Kosovo a druga za druge konflikte', dodao je ruski diplomata.

Za povezivanje roka, u izvesnim krugovima u inostranstvu, rešavanja kosmetskog pitanja sa izborima deputata ruske Dume i novog predsednika Rusije, krajem ove i početkom 2008. godine, Bocan-Harčenko je rekao da ima 'dnevnopolitički karakter'.

'Ne vidim tu nikakvu vezu. Savršeno je očigledno da je naša pozicija dosledna u svim medjunarodnim pitanjima, uključujući i Kosovo, kao što je apsolutno očigledno da će takav pravac biti nastavljen, a principijelni pristupi najvažnijim pitanjima biće sačuvani', kazao je ruski diplomata.

Govoreći o sadašnjoj fazi pregovaračkog procesa, Bocan-Harčenko je rekao da je sporazumno rešenje za status Kosmeta najbolji ishod i za Rusiju, i za EU i za SAD, kao što je i najveći stimulans u nastavku pregovaračkog procesa.

Ističući da u pozicijama vlasti u Srbiji i privremenih institucija samouprave na Kosmetu i dalje postoji duboko i princpijelno razilaženje, Bocan-Harčenko je rekao da se ne uočavaju mogućnosti za 'proboj' na pregovorima, ali da je taj proces 'tek počeo'.

Ruski diplomata je naročito istakao kako je
'trojka' - i tokom boravka u Beogradu i Prištini i u Beču 'kada je proces ušao u normalan pregovarački kolosek' - počela ozbiljne, detaljne razgovore i 'dubinsko' proučavanje pozicija strana, i posebno ozbiljan razgovor o platformi zvaničnog Beograda.

Bocan-Harčenko je rekao kako očekuje od pregovaračkih strana da učine korak u susret jedna drugoj, radi dostizanja kompromisa.

'Očekujemo da platforma kosovskih Albanaca bude korigovana u pravcu traženja kompromisa sa Beogradom, kao što očekujemo i da u pristupu Beograda bude i dalje novih elemenata koji će voditi ka kompromisu', primetio je ruski ambasador.

Naglašavajući da zvanični Beograd 'nastupa sa jedinstvene, konsolidovane pozicije', koja 'ostaje u okvirima široke autonomije Kosova', Bocan-Harčenko je, istovremeno, uočio i 'pojavu novih elemenata'.

'Ne može se reći da je ta pozicija statična. Ona se nalazi u razvoju, što je zaista dobar i pozitivan momenat. Osim toga, kako ja razumem beogradske pregovarače, oni i dalje nameravaju da razvijaju svoju poziciju, da uvažavaju pregovore i dijalog sa trojkom', ukazao je ambasador.

Bocan-Harčenko je na kritike da se u pregovaračkom procesu ne uočavaju podsticaji stranama ka kompromisu, odgovorio kako je
'najbolji stimulans sam dijalog', jer je i stranama jasno da je cilj i interes svih učesnika u 'trojci' sporazumno rešenje.

Prema Bocan-Harčenku 'stimulans' je i rok do 10. decembra, do kada 'trojka' treba generalnom sekretaru UN da preda izveštaj o rezultatima tekućeg pregovaračkog procesa.

'Taj rok je jasno propisan, poznat i nesporno treba da stimuliše sve nas, i 'trojku' i Beograd i Prištinu na pokazivanje maksimalne konstruktivnosti, kreativnosti i na aktivan rad, predstavaljanje svežih ideja i njihovo razmatranje. Kako bi u tom izveštaju 'trojka' mogla da prikaže dinamiku i da se ne 'tapka u mestu'', objasnio je ovaj diplomata.

Ambasador je kazao i da 'o produžetku procesa ne odlučuje 'trojka', ona predstavlja svoj izveštaj, koji će, kako sam uveren, razmatrati Savet bezbednosti UN i donositi odluke o daljim koracima. To je moja predstava o rokovima', rekao je ruski diplomata, odgovarajući na pitanje da li je 10. decembar i rok za završetak pregovaračkog procesa.

Ponavljajući poziciju 'trojke' da će prihvatiti svako rešenje koje će biti prihvatljivo stranama u pregovorima, Bocan-Harčenko je rekao da je pre početka statusanog procesa, kada su 2005. izrađivani Rukovodeći principi, Kontakt-grupa polazila od toga da su se i tada prema varijanti podele pokrajine negativno odnosili i Beograd i Priština, i da su razmatrane negativne posledice za region.

'Mi smo dotakli to pitanje u Beču i unutar 'trojke' i sa stranama - ne kao predlog 'trojke', i dobili smo potvrdu da njima ta varijanta nije prihvatljiva', izneo je ovaj diplomata.

'Tu varijantu strane ne pokreću i mi nismo osetili nameru da ona bude pokrenuta. Saopštili smo i tokom susreta sa stranama i u javnosti, da opcija podele nije na dnevnom redu 'trojke' i da nije na pregovaračkom stolu - podvlačim, pre svega zato što strane tu varijantu, tu inicijativu ne pokreću', istakao je Bosan-Harčenko.

Ruski diplomata je za plan medjunarodnog izaslanika Martija Ahtisara, rekao da se 'ne može reći da on uopšte ne postoji', ali da strane u pregovorima pod posredništvom 'trojke' mogu da 'ili predlažu njegove korekcije ili alternative tom planu'.

'Glavno je što nema prejudiciranja ishoda. Takođe, Ahtisarijev plan nije priložen kao osnova pregovora, a najvažnija formula 'trojke' je što postoji više varijanti ishoda', ukazao je ambasador.

Govoreći o svojoj saradnji u 'trojci' sa predstavnicima EU i SAD, Bocan-Harčenko je rekao da 'primećuje težnju partnera da se dođe do rezultata, da se dodje do cilja koji je trojka postavila - do kompromisa'.

'Oni čine sve da bi u radu sa stranama taj cilj bio dostignut', rekao je on.

Na pitanje kako privući albansku stranu u direktne pregovore, Bocan-Harčenko je rekao da direktan dijalog još nije počeo, ali da je u prvom periodu rada 'trojke' počelo 'privlačenje ka dijalogu'.

'Očekujemo da prvi direktan kontakt delegacija bude održan krajem septembra u Njujorku, a tokom odvojenih susreta u Londonu, pred Njujork, bavićemo se pažljivom pripremom prvog direktnog kontakta. Nadamo se i sve ćemo kao 'trojka' učiniti da taj kontakt u narednim mesecima preraste u aktivan, intenzivan i redovniji dijalog. To je naš zajednički rezultat sa stranama,' izneo je ruski diplomata.

Bocan-Harčenko je istakao kako su predstojeći susreti 'trojke' sa ostalim članicama Kontakt grupe, kao i predstavnicima Beograda i Prištine, u Londonu važni, jer osim generalnom sekretaru UN, trojica ambasadora treba da prikažu prve rezultate i ministrima Kontakt-grupe u Njujorku.

'Prvi rezultati su početak pregovaračkog procesa i prilično jasne perspektive početka direktnog dijaloga, ali očekujem kao i moji partneri, da londonski susret treba da pruži dopunske rezultate koje će biti moguće predstaviti ministrima', kazao je ruski diplomata

Ambasador Bocan-Harčenko je zaključio da će glavni signal ministara Kontakt-grupe sa sastanka u Njujorku biti poziv stranama u pregovoru da traže i pronađu kompromis, a da on očekuje da će ga Beograd i Priština 'ozbiljno primiti'.

Izvor: RTS

EVROPA SE PREMIŠLJA
D. RADEKA, 9. septembar 2007

PORUKA Kurta Vokera, predstavnika Stejt departmenta, da će SAD priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ukoliko prethodno u Savetu bezbednosti UN ne dođe do dogovora, uzburkala je duhove ne samo u Srbiji. Zvanični Beograd je ovako ogoljeno upozorenje razumeo kao pretnju ugrožavanja celovitosti državne teritorije i kao udarac novoj fazi pregovora u kojoj se tek prave prvi koraci.

Na ovu poruku, međutim, nije ostala imuna ni Evropska unija, iako su blagonaklone stavove Vašingtona prema nezavisnosti Kosova u više navrata iznosili najviši zvaničnici SAD, pa i sam predsednik. Prekookeanska upozorenja, očigledno, su između redova za adresu imala i evropsku zajednicu. Na to može ukazati posebno onaj deo Vokerove izjave u kojem on kaže da veruje da će putem priznanja jednostrane nezavisnosti krenuti i drugi "pošto je to jedino rešenje za Balkan".

Uz konstataciju da najave iz SAD nisu ništa novo, ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik ipak je uzvratila kritikom.

- Jednostrane izjave o namerama u ovoj fazi nisu od pomoći - rekla je ona.

Plasnik je ukazala na posebnu odgovornost koju imaju "naši partneri i prijatelji" koji su stalni članovi Saveta bezbednosti UN i naglasila da to važi kako za Vašington, tako i za Moskvu.

EU, kako je rekla, ulaže velike napore i "sa lupom" traži i poslednje prostore za pregovore, zbog čega bi bilo dobro kada bi u tome bila podržana.

- Jednostrani potezi bilo koje vrste ne bi bili od koristi - naglasila je Plasnikova, dodajući da Srbi i Albanci sada treba da iskoriste šansu koju nude pregovori i da unesu nove kreativne elemente.

Ne samo izjava austrijske ministarke, nego i zaključci iz Portugala da je tamošnja debata o Kosovu ministara spoljnih poslova EU obeležena "jedinstvom i odlučnošću" teško da će za Ameriku biti željena povratna informacija na osnovu koje bi sa sigurnošću mogla da računa da će upravo uz pomoć EU ostvariti prednost u odlučujućem trouglu (Rusija, EU, SAD). Jer, poznato je da kao što neke države Starog kontinenta drže stranu Americi u kosovskom slučaju, neke, opet, poput, Španije, Slovačke, Rumunije, Kipra ili Grčke, nisu za nametnutu nezavisnost KiM.

Zbog toga se tajming istupa američkog funkcionera tumači i kao još jednom iskazana žurba Amerike da vidi Evropu u jednoj koloni, onoj koja bi podržala jednostrane poteze.

Jer, sasvim je jasno da Rusija, svoju poziciju neće korigovati ni za jedan stepen. U nedelju je to još jednom potvrdio ruski predstavnik u trojci Aleksandar Bocan-Harčenko rekavši da je rukovodstvo Rusije argumentovano i detaljno izložilo poziciju da će jednostrana rešenja o statusu neizbežno stvoriti presedan, a Moskva zbog toga čini sve da bi se našao kompromis i sporazumno rešenje, i kategorički se protivi dvostrukim standardima.

- U rešavanju kriza međunarodna zajednica treba da koristi iste pristupe, a ne da primenjuje pojedinačna rešenja: jedna za Kosovo, druga za druge konflikte - rekao je ruski diplomata. - Negativan stav Rusije prema jednostranim rešenjima kosovskog pitanja, bio je najdetaljnije izložen letos u Savetu bezbednosti kada je raspravljano o planu izaslanika UN Martija Ahtisarija. Tome se nema šta dodati.

Ne toliko zbog sadržine, već momenta u kojem je plasirana izjava američkog zvaničnika, Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže da je to još jedna poruka svim učesnicama u procesu, kako Srbima i Albancima, tako UN, EU i Rusiji.

- To se može tumačiti kao pritisak na EU kojima se još jednom predočava odavno poznat stav Amerike, s obzirom da unutar EU postoje dileme. Indirektno se može zaključiti i da SAD procenjuju da u pregovaračkom procesu stvari ne idu u pravcu približavanja Beograda i Prištine - kaže Lazić.
On dodaje da je ovo bio i pritisak na Beograd, kojim se htelo ukazati da ekstremne izjave o povratku vojske na KiM ne podstiču traženje rešenja. Prema njemu, skrivena poruka Moskvi glasila je: možete uložiti veto u SB, a mi ćemo podržati jednostranu nezavisnost za koju se zna da nikome ne odgovara.

OŠTRA REAKCIJA
BILO kakvo unilateralno proglašenje nezavisnosti, prema rečima šefa diplomatije Vuka Jeremića, moglo bi dovesti do nesagledivih posledica i imalo bi za rezultat udaljavanje od zajedničkog strateškog cilja - mira i stabilnosti. Osim toga, dovelo bi do presedana i destabilizacije mnogih delova sveta, gde postoje zamrznuti konflikti.
- Srbija ne bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, imala izbora sem da oštro reaguje na pokušaj ugrožavanja svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali bi upotrebila sva diplomatska i politička sredstva, a ne bilo kakvu vrstu vojne i bezbednosne aktivnosti - rekao je ministar u intervjuu agenciji Beta.


KOSTAS KARAMANLIS
BEZ NAMETANJA

REŠENJE za Kosovo ne sme biti nametnuto i treba da poštuje evropsku budućnost svih zemalja regiona, izjavio je u nedelju grčki premijer Kostas Karamanlis u Solunu.
- Nema rešenja koje se može nametnuti odozgo - ukazao je Karamanlis. - Bilo koje rešenje moraju da prihvate sve strane, ili, bar, da ga tolerišu.

DORA BAKOJANI
DATI ŠANSU PREGOVORIMA

MINISTAR inostranih poslova Grčke Dora Bakojani izjavila je da Srbima i Albancima na Kosovu i Metohiji mora biti pružena šansa za stvarne pregovore i istakla potrebu nove rezolucije Ujedinjenih nacija za regulisanje budućeg statusa južne srpske pokrajine.

- Mi smo veoma zabrinuti zbog situacije na Kosovu. Biće veoma teško za region, ako se pojedine zemlje, zbog rešenja kosovskog pitanja, osećaju degradirano - rekla je Bakojani.


VLADIMIR TITOV:
NEKORISNE IZJAVE

ZAMENIK ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov ocenio je da izjave kako je ishod pregovora o Kosovu i Metohiji unapred određen, ne doprinose odluci Beograda i Prištine da traže rešenje za budući status južne srpske pokrajine.
"Neki naši partneri daju izjave da je ishod tih pregovora unapred određen. To ne doprinosi odluci strana da traže rešenje", rekao je Titov u subotu.

GERHARD ŠREDER:
ZAJEDNIČKO REŠENJE

NEKADAŠNjI nemački kancelar Gerhard Šreder usprotivio se jednostranim pristupima i odlukama u rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije.
"Mislim da se pitanje Kosova može rešavati samo konsenzusom svih uključenih osoba. Imam u vidu srpskog predsednika s jedne strane, on je predsednik zemlje i predstavlja interese svoje zemlje, a istovremeno je i čovek sa kojim treba naći zajedničko rešenje", rekao je Šreder.

KAREL ŠVARCENBERG
PROTIV JEDNOSTRANE NEZAVISNOSTI

MINISTAR inostranih poslova Češke Republike Karel Švarcenberg izjasnio se protiv jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije ističući da bi "kosovski Albanci jednostranim proglašenjem nezavisnosti, u Evropi stvorili čitav niz neprijatelja".
"Ukoliko bi Kosovo proglasilo jednostranu nezavisnost od Srbije, kako to prete neki njegovi predstavnici, radilo bi se o veoma nesretnom koraku", kazao je Švarcenberg.

VILIJAM MONTGOMERI
NAPAD NA DS"

BIVŠI američki ambasador Vilijam Montgomeri smatra da je antinatovska retorika DSS-a zapravo usmerena protiv DS-a. Cilj takve politike je da dovede Demokratsku stranku u nezgodan položaj, smatra on. "DS je prisiljena da ignoriše sve glasniju retoriku protiv NATO ili da je napadne", navodi on.

Izvor: Novosti

Izvestite Savet bezbednosti
9. septembar 2007

PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica naložio je našem ambasadoru u Ujedinjenim nacijama Pavlu Jevremoviću da odmah obavesti sve članice Saveta bezbednosti o otvorenoj pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika vlade.

Ambasador Jevremović preneće poruku Koštunice svim članicama Saveta bezbednosti da SAD, "sprovodeći politiku sile direktno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje."
Stav SAD da će priznati jednostranu nezavisnost pokrajine Kosovo i Metohija predstavlja i pretnju da će ta zemlja na najgrublji način prekršiti obavezujuću Rezoluciju 1244 i Povelju UN, navedeno je poruci predsednika vlade.

Koštunica je naložio da ta poruka bude preneta i predstavnicima Rusije i Evropske unije u posredničkoj trojci Aleksandru Bocan-Harčenku i Volfgangu Išingeru.


Izvor: Novosti

Kompromis što pre
9. septembar 2007

MINISTAR spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija spremna da nastavi pregovore o rešavanju statusa Kosova i posle 10. decembra, ukoliko do tada ne bude postignuto kompromisno rešenje.

"Deseti decembar je datum kada pregovaračka trojka treba da podnese izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i nadam se da će sadržati kompromisno rešenje. Ukoliko do 10. decembra ne bude rešenja i to se ne reportira Ban Ki Munu, naše je viđenje da pregovarački proces treba da bude nastavljen", rekao je Jeremić u intervjuu agenciji Beta.

Jeremić je rekao da je u interesu regiona, međunarodne zajednice i Evropske unije da "kompromis bude pronađen što ranije". "Bilo bi dobro da to bude do 10. decembra, ako ne, onda je za nas to prolazni datum".

- Spremni smo da nastavimo pregovarački proces do trenutka sporazuma između Beograda i Prištine nakon čega bi to bilo verifikovano u Savetu bezbednosti UN. Jedino bi rešenje verifikovano u SB moglo da ima adekvatan legitimitet za postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti na Balkanu - rekao je Jeremić.
Prema njegovim rečima, bilo kakvo unilateralno proglašanje nezavisnosti bi moglo dovesti do nesagledivih posledica i imalo bi za rezultat udaljavanje od zajedničkog strateškog cilja, a to su mir, stabilnost i mogućnost da se region posveti reformama za punopravno članstvo u EU.

Prema njegovim rečima, Srbija ne bi, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, imala izbora sem da oštro reaguje na pokušaj ugrožavanja svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali "bi upotrebila sva diplomatska i politička sredstva, a ne bilo kakvu vrstu vojne i bezbednosne aktivnosti".

EVROATLANTSKA PERSPEKTIVA
VUK Jeremić je rekao da u Vladi Srbije postoji puna saglasnost o evropskim integracijama Srbije i njenog aktivnog angažmana u partnerskim odnosima s NATO, kroz sadržaje programa Partnerstvo za mir. - Spremni smo da maksimalno iskoristimo novo članstvo u Partnerstvu za mir. Takav angažman će učvrstiti našu evroatlantsku perspektivu - rekao je Jeremić.


Izvor: Novosti

Problem svih nas
9. septembar 2007

PITANJE budućeg statusa Kosova i Metohije je pitanje Ujedinjenih nacija, izjavio je u nedelju Tanjugu predstavnik Rusije u međunarodnoj Kontakt-grupi Aleksandar Bocan-Harčenko, a zvanična Moskva neće prihvatiti rešenja koja podrivaju svetski poredak i međunarodno pravo.

"To je pitanje svih nas, to je naša zajednička odgovornost", rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji, komentarišući učestale izjave zvaničnika evropskih zemalja da je budući status južne srpske pokrajine "pre svega evropsko pitanje".

"Ne bih govorio o tome `čije je to pitanje`. Nije bilo nijednog događaja na teritoriji bivše Jugoslavije, od 1991, da je Rusija bila po strani".
Ruski diplomata je naglasio kako se pitanje Kosmeta rešava shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999., koja je "na snazi u punoj meri" i predstavlja rukovodeći dokument.

"To je pitanje koje ostaje pod kontrolom Saveta bezbednosti, tu niko nema sumnje, mislim, to je očigledno i apsolutno jasno. Kosovsko pitanje ostaje u okviru UN i jedno od najvažnijih, prioritetnih pitanja za Rusiju i za Srbiju u ovom trenutku".

"Uzimajući u obzir naše dvostrane odnose sa Beogradom, mi zaista ne možemo biti po strani u rešavanju tog pitanja", istakao je on.


Izvor: Novosti

Sarkozi i Merkelova danas o Kosovu

Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) posetiće Berlin, gde će imati neformalne razgovore s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o Kosovu i tržišnoj privredi

Kako navodi agencija Rojters, Sarkozi i Angela Merkel će razgovarati, između ostalog, i o Kosovu, ocenjujući da je to pitanje prioritetno za Evropsku uniju i pored podela unutar EU o pitanju priznavanja moguće nezavisnosti Kosova.

"Razgovaraće o tome kako da se postignu rezultati iz pregovora o rešavanju statusa Kosova i kako da EU ima ujedinjeni stav uprkos različitim stavovima unutar bloka", izjavio je nemački poslanik Rupreht Polenc (Ruprecht Polenz).

Sarkozi i Angela Merkel će takođe razgovarati o tržišnoj privredi, nuklearnom programu u Iranu i konfliktima na Bliskom istoku.

Od kada je stupio na dužnost šefa države, Sarkozi ulaže napore za održavanje dobrih odnosa s Nemačkom, želeći da s Angelom Merkel obezbedi dogovor o ustavu Evropske unije i pomoć Nemačke da se SAD ubede da podrže međunarodnu zajednicu o pitanju klimatskih promena na samitu Grupe 8 u junu.

Izvor: Press

Opasnost od evropskog nejedinstva oko Kosova

Nemački mediji u danasnjim komentarima posle sastanka ministara inostranih poslova Evropske unije u Portugalu upozoravaju na opasnosti neslaganja 27 zemalja članica u vezi sa Kosovom i ukazuju da je došlo vreme kada Brisel treba da zapreti Srbima i Albancima

"Frankfurter rundšau" (Rundsćau) navodi da su se "ministri EU zaklinjali da EU spoljnopolitički može da bude jaka samo ako je jedinstvena", ali su i "priznali da bi već uskoro moglo da dođe vreme nejedinstva".

Jer, "najverovatnije će trojka u decembru morati da prizna da dogovora prihvatljivog za svih pet strana nema".

"Verovatno će onda kosovski Albanci jednostrano proglasiti nezavisnost. Vašington će novu državu priznati, Moskva ne. Neke države EU slediće primer SAD, neke pak ruski primer. EU bi htela da vodi zajedničku spoljnju i bezbednosnu politiku. No, moguće da će se ona uskoro završavati u najbližem susedstvu", piše "Rundšau".

"Zidojče cajtung" (Sueddeutsche Zeitung) pak smatra da EU još ima "težinu dovoljnu da se u kosovskom sporu spreči katastrofa".

List ukazuje da "ni Amerikanci ni Rusi nisu ti koji Kosovu i Srbiji moraju da pomognu na putu u politički i finansijski sigurnu budućnost, već to moraju da učine Evropljani".

"Evropsko nejedinstvo i jednostrana politika priznavanja potpirivali su strašne balkanske ratove devedesetih godina. I to je razlog zašto su se Evropljani sporazumeli da granice (na Balkanu) smeju da se menjaju samo uz saglasnost svih učesnika ili odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", piše "Zidojče cajtung".

Navodi se da je "simpatično evropsko uzdržavanje od korišćenja brutalne politike moći", ali da "EU u ovom slučaju ne preostaje ništa drugo".

"Izgledi za ulazak u EU do sada nisu ni kod Srba ni kod Albanaca ništa promenili. To se smatra čvrstim obećanjem za koje ne treba više da se ništa učini. Ako Evropa želi uspeh, mora sada da zapreti i kaže da oni koji se sada mirno ne dogovore, izgubiti evropsku perspektivu i neće više dobijati novac", piše "Zidojče cajtung".

Doduše, kako nastavlja list, "ni to nije garancija da će u Beogradu i Prištini početi drugačije da razmišljaju", ali je "takva pretnja poslednji instrument Evropljana i ako ga ne iskoriste moraće da se suoče sa prebacivanjima da nisu učinili sve da spreče novu balkansku krizu".

Izvor: Press

Ljajić na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije
Autor: Tanjug - Beta | 09.09.2007 - 14:08

Na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije u narednom periodu biće ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, dok će Nenad Popović obavljati funkciju zamenika predsednika, rečeno je „Tanjugu” u Vladi Srbije.

Organizacione promene vlada je usvojila na poslednjoj sednici, kroz izmenu odluke o uređenju Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Prema toj odluci, potpredsedničke funkcije u narednom mandatu obavljaće državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Verica Kalanović, koja će voditi resor ekonomije i infrastrukture, pomoćnik ministra odbrane Dušan Spasojević, zadužen za resor bezbednosti i pravosuđa, i Dragan Lazić, za resor integracija i socijalnih pitanja.
„Uveren sam da će odluka vlade da reorganizuje koordinaciono telo, u okviru kojeg će funkcionisati tri tima - za bezbednost i pravosuđe, ekonomski razvoj i infrastrukturu i tim za integracije i socijalna pitanja, doprineti većoj efikasnosti rada i vrlo brzo doneti vidljive rezultate i dobrobit građanima Preševa, Bujanovca i Medveđe”, istakao je nakon usvajanja odluke zamenik predsednika Popović.

Halimi: Srpske vlasti prevršile svaku meru

Poslanik Koalicije Albanaca u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Halimi oštro je danas kritikovao odluku o reorganizaciji Koordionacionog tela za jug Srbije jer o njoj nisu konsultovani Albanci iz tog područja.
Halimi je rekao da je za njegove sunarodnike to trenutno najvažnije pitanje, jer je Vlada Srbije bez prisustva Albanaca, čak i ne konusltujući njihove legitimne političke predstavnike, reorganizovala ovo telo koje postoji od 2000. godine.
"Reorganizacija je naravno potrebna, ali nema smisla, cinično je, čak i arogantno, da se reorganizuje jedno državno telo, a da u tom procesu nije učestvovao nijedan naš legitimni predstavnik", rekao je Halimi agenciji Beta. "Srpski zvaničnici su nas apsolutno isključili iz tog procesa tako da ni ja kao narodni poslanik o tome ništa nisam znao, sve dok odluka o reorganizaciji nije objavljena", dodao je Halimi.
Prema njegovim rečima, Albanci će se takvoj aroganciji vlasti suprotstaviti neprihvatanjem te odluke, kao i zatražiti pomoć međunarodne zajednice.
"Tu i svaku sličnu odluku u kojoj se naši problemi omalovazavaju, a ova odluka je bez presedana, mi ćemo apsolutno odbiti, a u sledećoj instanci zatražiti pomoć međunarodne zajednice", upozorio je predsednik PDD-a.
Halimi je ocenio da je ovako ponašanje srpskih vlasti "prevršilo svaku meru i da očigledno neko preko leđa Albanaca stiče političke poene" i dodao da je ponašanje Vlade Srbije primer najflagrantnije diskriminacije kolektivnih prava Alabanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Prema njegovim rečima, reorganizacija ovog državnog tela mora biti suštinska i temeljita i u njoj moraju učestvovati zvanični albanski predstavnici.

Izvor: Blic

Koštunica: Obavestiti članice Saveta bezbednosti o pretnji SAD
Autor: Beta | 09.09.2007 - 13:54

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica naložio je ambasadoru Srbije pri Ujedinjenim nacijama (UN) Pavlu Jevremoviću da odmah obavesti sve članice Saveta bezbednosti o otvorenoj pretnji SAD teritorijalnoj celovitosti Srbije.

Kako je agenciji Beta danas rečeno u kabinetu premijera, ambasador Jevremović preneće poruku da SAD, sprovodeći politiku sile, direktno ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
Stav SAD da će priznati jednostrano nezavisnost pokrajine predstavlja i pretnju da će ta zemlja na najgrublji način prekršiti obavezujuću Rezoluciju 1244 i Povelju UN, preneće ambasador srbije pri UN.
Predsednik Vlade Srbije naložio je da ista poruka bude preneta i predstavnicima Rusije i EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan Harčenku i Volfgangu Išingeru.

Izvor: Blic

Kritika na račun EU zbog nejedinstva oko Kosova

Vodeći austrijski listovi pišu danas da Evropska unija mora odlučnije da se uključi u rešavanje kosovskog problema, jer će u protivnom stradati ugled Unije i propasti ideja zajedničke spoljne i bezbednosne politike

Dnevnik "Prese" (Die Presse) piše o američkoj najavi da će priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i smatra da, nezavisno od toga kako se ocenjuje ovaj potez Vašingtona, "osam godina posle rata Srbi i Albanci imaju pravo da znaju na čemu su".

"To znaju kada je reč o SAD i znaju da će Rusija odlučnim 'njet' reagovati na nezavisnost. Ali Kosovo nije ni u SAD ni u Rusiji i bilo bi dobro kad bi zemlje EU konačno shvatile šta to znači - naime da sebi ne mogu da dopuste da nemaju zajedničku poziciju o Kosovu", navodi "Prese".

List dodaje da je "Evropljanima ostalo još malo vremena dok ne  budu jasno morali da kažu šta misle" i da "ukoliko ne pronađu zajednički stav, neće više morati uopšte da se bave zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom".

Dnevnik "Standard" (Der Standard) ukazuje na različite stavove o Kosovu unutar EU i navodi da je "ideja evropske unije plemenita i krasna, jedino da ne sme nikoga ništa da košta", jer očito "ustupaka u korist zajedničkog interesa nema".

Posledica je da "kad se sve sabere, EU ostaje baštenski patuljak kojem SAD i Rusija propisuju kako se rešavaju krize na sopstvenoj teritoriji".

"Uvek se govori o EU-zamoru građana kao razlogu što nema spremnosti da se u prvi plan stave zajednički interesi. To je pogrešna procena! EU se oseća tako anemično jer se stalno sabotiraju njene osnove. Jer nikoga ništa ne košta, za mnoge ona ništa i ne vredi. Nezadovoljstvo građana ne izaziva veći angažman EU, već samohvala Unije koja je većim delom otmeno Potemkinovo selo", smatra "Standard".

Izvor: Press