Интерес Црне Горе - стабилност у региону


Подгорица, (МИНА) - Црногорска Влада подржаће свако рјешење питања Косова које буде резултат договора Београда и Приштине, уз посредовање међународне заједнице, казао је данас премијер Жељко Штурановић.

Он је у разговару са специјалним представником генералног секретара Уједињених нација за Косово Јоакимом Рикером истакао да је један од главних интереса Црне Горе регионална сарадња, стабилност и мир, што опређељује и генерални став Владе према политичким збивањима на Косову.

Штурановић је оцијенио да ће Црна Гора најбоље допринијети рјешавању тог питања, тиме што ће сачувати стабилност и мултиетнички склад у земљи.

Рикер је захвалио надлежним органима Црне Горе на квалитетној и професионалној сарадњу, посебно по питању избјеглица и обављања посла на граници, са службеницима полиције и царине.

Саговорници су оцијенили да ће наставак добрих односа и професионалне сарадње црногорске Владе и Мисије УНМИК допринијети њиховој конструктивној улози на Балкану, у циљу дугорочне стабилности и безбједности региона, саопштено је из Владе.

Решавање статуса Косова и у 2008


ВИЈАНА ДУ КАШТЕЛУ, 7. септембра 2007. (Бета) - Словенија страхује да би могла "наследити" косовски проблем, кад од јануара 2008. преузме дужност председавајућег Европске уније, изјавио је данас на заседању шефова дипломатија ЕУ, у Вијани ду Каштелу у Португалији, словеначки министар Димитриј Рупел.

На питање да ли страхује од сукоба на Косову ако би дошло до једностраног проглашења независности, словеначки министар је узвратио да не мисли "да ће тако скоро бити проглашења независности", већ да "сви радимо на одређеном процесу".

"То је процес, ја нисам сигуран да ће доћи до споразума, нити консензуса, али то јесте процес и стране морају учествовати у њему", подвукао је Рупел.

"А најважнија ствар је да у томе наши српски пријатељи морају учествовати", рекао је словеначки министар.

Јер, објаснио је Рупел, "у томе је недоумица. Ако они не желе да решење буде наметнуто, изнуђено, онда они треба да учествују у налажењу решења".

"И, према ономе што сам чуо од мојих колега и мојих српских пријатеља, они желе да учествују у налажењу решења - и они су и одговорни за то", додао је Рупел.

Замољен да објасни да ли тиме мисли да до краја ове године неће бити решења за косовски статус, Рупел је узвратио да "тешко можемо доћи до решења пре краја ове године".

"Тројка" Контакт групе ће половином децембра поднети извештај УН, рекао је Рупел, приметивши да ће тад "искрснути и проблем празника, а генералном секретару УН Бан Ки Муну ће бити потребно неко време пре него што одлучи шта треба учинити с предлозима".

"А онда мислим да ће ствари догађати у децембру, јануару, фебруару. Морамо видети хоће ли бити избора у Србији, тако да има сијасет ствари које унапред не можемо знати", рекао је Рупел.

На питање верује ли, ипак, да до децембра може да се дође до компромисног решења, Рупел је узвратио да "није баш сигуран у ваљаност израза компромис".

"Мислим да ће доћи до одређеног помака, неких уступака, преиначења. Али нисам уверен да заиста доћи до нечег битно различитог од онога шта имамо сада", рекао је Рупел.

И, како је закључио словеначки министар, "како ја разумем, план Мартија Ахтисарија је и даље на столу, није макнут. Тако да мислим да неће бити неких, спискова и одредница за решење, али не сматра да ми можемо одустати од свега".

На питање како гледа на изгледе за једнострано проглашавање независности Косова, Рупел је одговорио да се "нада да ће наши косовски пријатељи бити стрпљиви као што су досад били и то им препоручујем".

"Надам се да ћемо нешто моћи да остваримо. То је, разуме се, европски проблем и треба да га узму у руке Европљани, Европска унија. То је наша одговорност и морамо бити јединствени и снажно делати на проналажењу консензуса", рекао је Рупел.

Он је оценио да би подела Косова било врло лоше решење и рекао да би неке чланице ЕУ хтеле да се до одлуке дође у Савету безбедности УН.

"Не знам да ли ћемо успети у томе, надам се да ћемо наћи неки начин да се дође до резолуције (СБУН). А ако не, онда бар ми Европљани морамо остати јединствени", закључио је Рупел.

Боцан-Харченко: изнуђена реакција Београда




МОСКВА, 7. септембра (Тањуг) - Представник министра спољних послова Русије у међународној Контакт-групи Александар Боцан-Харченко оценио је данас да су изјаве упозорења представника Београда у случају једностраног проглашења независности Косова и Метохије - "изнуђена реакција".

Он је подсетио да су на првом одвојеном сусрету са међународним посредницима из тзв. "тројке", представници Београда и Приштине у Бечу "преузели на себе обавезе да не дају изјаве и не предузимају никаква дејства која могу да подрију стабилност или да буду на штету преговарачком процесу". "Ипак, полемика међу странама се наставља", рекао је руски дипломата, додајући да не може да се не обрати пажња да су косовски Албанци почели интензивно да дају изјаве о "скорој независности Покрајине и могућем проглашавању суверенитета у једностраном поретку", "Косовски Албанци настављају да говоре да ће ускоро прогласити независност и ту независност би могли једнострано да прогласе. Званичници из Београда су били приморани да одговоре", рекао је он руској новинској агенцији Интерфакс. Боцан-Харченко је најавио да ће када се посредници буду поново састали са представницима Београда и Приштине у Лондону 18. и 19. септембра, "то питање бити поново размотрено".

Он је поновио да је преговарачки процес усмерен на тражење компромиса и да његов резултат може да одобри само Савет безбедности УН, у оквиру норми међународног права. Амерички Стејт департмент најавио је да ће САД од власти у Београду затражити објашњење изјаве државног секретара у Министарству за Косово и Метохију Душана Пророковића о могућем повратку српских снага безбедности на Косово.

Министри спољних послова ЕУ упозорили против поделе Космета


ВИЈАНА ДО КАШТЕЛО, Португал, 7. септембра (Тањуг) - Министри спољних послова Европске уније упозорили су данас у португалском граду Вијана до Каштело против поделе јужне српске покрајине Косово и Метохија, истичући да би то могло да поново подстакне нестабилност широм Балкана.

Шведски министар спољних послова Карл Билт изјавио је да би такав потез, који би највероватније подразумевао одвајање северног дела Космета где је већину чине Срби, могао да подстакне сличне захтеве етничких група у суседној Босни и Херцеговини и другим деловима региона, пренео је Ројтерс.

"Веома је опасно... Отворили бисте нешто за будућност, што би било веома тешко контролисати", рекао је Билт, бивши Високи представник међународне заједнице у БиХ, на састанку шефова дипломатије ЕУ.

Министар спољних послова Француске Бернар Кушнер, бивши шеф Мисије Уједињених нација на Космету (УНМИК), истакао је како званични Париз не подржава поделу покрајине.

"То неће функционисти. По мом мишљењу, то је искључено", рекао је Кушнер.

"Мислим да не постоји никаква жеља за поделом", додао је британски министар спољних послова Дејвид Милибанд.

Министри спољних послова ЕУ почели су данас у португалском летовалишту дводенвни неформалан састанак на којем ће размотрили питања везана за европски устав и реформе, блискоисточну кризу и будућност Космета.

Домаћин скупа, португалски министар Луиш Амадо, чија земља тренутно председава ЕУ, изјавио је новинарима пред почетак састанка, да би на састанку "могао бити остварен напредак" о свим темема на дневном реду.

Очекује се да ће министри најпре чути извештај амбасадора Волфганга Ишингера, европског представника у међународној посредничкој тројци - телу који чине представници ЕУ, САД и Русије.

Како је подсетио АП, док су Сједињене Америчке Државе за независност Косова, а Русија то одлучно одбацује, ЕУ је подељена.

Неке чланице Уније, међу њима и Грчка, Кипар, Шпанија, Словачка, Румунија и Мађарска, страхују да би остварење независности Косова заобилажењем Уједињених нација могло да охрабри сепаратистичке покрете широм света, указала је америчка новинска агенција.

Uzdržite se jakih reči
Željko PANTELIĆ, 7. septembar 2007

POSLEDNJIH dana čuli smo izjave visokih zvaničnika koje grubo krše dogovor postignut prošle nedelje u Beču koji su potpisali i Beograd i Priština o tome da će se obe strane uzdržati od jednostranih poteza i od korišćenja retorike koja može da ugrozi pregovarački proces u toku. Snažno pozivamo sve aktere da poštuju ono što je dogovoreno u Beču - izjavila je za "Novosti" Kristina Galjak, portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane, reagujući na izjave pojedinih srpskih zvaničnika da bi Beograd mogao da upotrebi i druge metode, osim diplomatskih, u borbi za očuvanje postojećih granica Srbije.
Da li to upozorenje važi i za albanske političare kada govore o jednostranom proglašenju nezavisnosti KiM odmah po isteku 120 dana pregovaračkog procesa?
- Naravno. Pregovarački proces je u toku i sve izjave te vrste štete postizanju rešenja koje sa velikom posvećenošću tražimo zajedno sa Beogradom i Prištinom, uz pomoć "trojke".
Sledeće nedelje u Brisel dolaze srpski premijer Vojislav Koštunica i albanski politički lider Hašim Tači. Da li će im Solana preneti to upozorenje?
- Predstavnik EU u "trojci" Volfgang Išinger posebno je naglasio, u razgovoru sa Solanom, važnost da se sve strane u pregovaračkom procesu uzdrže od davanja zapaljivih izjava. EU će jasno staviti do znanja i Beogradu i Prištini da to nije dobro. Nije prošlo ni sedam dana od dogovora u Beču, a on je već prekršen. Solana će preneti taj stav obema stranama.
Šta je rekao Išinger Solani tokom sastanka?
- On je upoznao Solanu detaljno o sastancima u Beču, Beogradu i Prištini, ali i o onome šta će se događati sledećih nedelja. Išinger je rekao da je ohrabren angažovanošću i motivisanošću strana u procesu. Naglasio je dobru saradnju u okviru "trojke".
Pregovori se još nisu ni zahuktali, a već se u javnosti spekuliše da li će oni biti završeni 10. decembra i šta će se dogoditi 11. decembra. Šta vi mislite?
- Pričati sada, na početku septembra, o datumu kada će proces biti završen nema smisla i nije nešto što mi nameravamo da radimo. Naravno da nas očekuju teški pregovori, ali vrlo smo posvećeni traženju rešenja. Do 10. decembra, EU će voditi proces u kojem ćemo učiniti sve da stignemo do rešenja, onda će Kontakt-grupa napraviti izveštaj i poslati ga generalnom sekretaru UN, a on će ga proslediti Savetu bezbednosti.


USLOVI
U SRBIJI se poslednjih dana žučno raspravljalo o tome da li Srbija treba da postane član NATO i da li je to uslov za ulazak u EU...
- Članstvo u EU i NATO nisu povezani. Imamo zemlje koje su članice EU, a nisu u Severnoatlantskom savezu, i obrnuto. Dakle, nije nužno biti članica jedne organizacije da bi se bilo u drugoj. To važi i za Srbiju.

Izvor: Novosti

 ŠEFOVI DIPLOMATIJA EU ODBACILI MOGUĆNOST PODELE KOSMETA

Ministri spoljnih poslova Evropske unije, na dvodnevnom samitu u Portugalu, odbacili su mogućnost podele Kosmeta, jer bi ona mogla da destabilizuje ceo Balkan. Podela bi, rekao je švedski šef diplomatije Karl Bilt, bila veoma opasna, jer bi stvorila nerešivu situaciju.

Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner smatra da podela ne bi funkcionisala, dok njegov britanski kolega Dejvid Miliband tvrdi da niko ne želi podelu.

Ministri će u subotu razgovarati o načinu na koji će Unija reagovati ukoliko kosovski Albanci unilateralno proglase nezavisnost, posle 10. decembra, kada ističe rok za postizanje rešenja.

Evropski predstavnik u posredničkoj trojci Kontakt grupe, Volfgang Išinger, u subotu će ministrima podneti izveštaj o prvom sastanku pregovaračke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine, prošle nedelje u Beču.

Domaćin skupa, portugalski ministar Luiš Amado [Portugalija trenutno predsedava Evorpskom unijom], izjavio je novinarima pred početak sastanka, da bi na ovom sastanku 'mogao biti ostvaren napredak' o svim temema na dnevnom redu. 'Kosovsko pitanje je veliki izazov za Evropu... Moramo se potruditi da ostvarimo zajednički, jedinstven stav', rekao je Amado.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren zatražio je od Beograda da se izjasni o izjavama državnog sekretara Dušana Prorokovića pre nego što premijer Vojislav Koštunica poseti Brisel u sredu.

'Njujork tajms' protumačio je Prorokovićeve izjave kao spremnost Srbije da upotrebi silu, kako bi sprečila jednostrano priznanje nezavisnosti Kosmeta.

Ren je dodao da veruje da Vlada Srbije shvata da je potrebno da razjasni svoj stav i da se jasno ogradi od pretnji nasiljem.

Petrič: Otcepljenje Kosova značilo bi kršenje međunarodnog prava

Ambasador Austrije pri UN u Ženevi i bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič je potvrdio da bi otcepljenje Kosova značilo kršenje međunarodnog prava i upozorio je na opasnost podela unutar Unije oko budućeg statusa južne srpske pokrajine.

'Brinem se pre svega za jedinstven stav EU. Ako ne dođe do dogovora onda bi priča o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici bila samo nešto za nedeljne govore. Bez jedinstvenog stava bi buduća misija EU bila jako oslabljena', objasnio je on u intervjuu bečkom dnevniku 'Prese'.

Izvor: RTS

 HARČENKO: DIREKTNI RAZGOVORI U NJUJORKU;
IŠINGER: PODELA KOSOVA NIJE OPCIJA

Predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko najavio je da će se predstavnici Beograda i Prištine direktno sastati 28. septembra u Njujorku.

Bocan-Harčenko je agenciji RIA Novosti rekao da će pre toga, 27. septembra u Njujorku, biti održan sastanak šefova diplomatija Kontakt grupe, koji bi trebalo da usvoje zajedničku izjavu.

'Posle toga, sledećeg dana treba da na marginama Generalne skupštine UN dođe do direktnog kontakta strana u konfliktu', rekao je Bocan-Harčenko.

On je najavio da će 18. i 19. septembra u Londonu biti održan sastanak Trojke sa predstavnicima Srbije i Kosova.

Išinger: Podela Kosova nije opcija

Podela nije opcija u rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije, izjavio je 'Internešenal herald tribjunu' Volfgang Išinger, predstavnik Evropsku unije u međunarodnoj trojci koja vodi proces rešavanja statusa.

Podela Kosova nije održivo rešenje za izlazak iz ćorsokaka u kojem se pokrajina našla, izjavio je Išinger, koji je ujedno ambasador Nemačke u Londonu.

Išinger je rekao je da je situacija veoma teška i da su male šanse da dođe do preokreta, ali da opcija podele Kosova nije na stolu u pregovorima koje vodi međunarodna trojka.

Rekao sam da smo spremni da prihvatimo svaki sporazum koji dve strane postignu, pri čemu su neki shvatili da to uključuje i mogućnost podele... No, o podeli nije bilo razgovora. Takvo rešenje ne podržava nijedna strana, naglasio je nemački diplomata.

Evropski predstavnici privatno govore kako se plaše da bi se podela Kosova mogla ozbiljno odraziti na obnavljanje etničkih sukoba, piše Internešenal herald tribjun.

Išinger je upozorio da je Kosovo postalo najvažniji izazov spoljne politike EU i da je u pitanju sposobnost EU da bude delotvoran spoljno-politički igrač u igri koja nije samo regionalna, već ima i strateško značenje za odnose EU sa svetom.

Nemački diplomata je, istovremeno, priznao da unutar EU postoje podele oko budućnosti srpske pokrajine i da se više zemalja, među kojima su Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, protive eventualnom zaobilaženju Saveta bezbednosti UN pri odlučivanju o statusu južne srpske pokrajine.

Izvor: RTS

Buš i Putin razgovarali i o statusu Kosmeta
 
Pitanje statusa Kosova i Metohije bilo je na dnevnom redu sastanka američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina održanog u Sidneju, pred početak samita Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, prenela je ruska državna televizija, iako ni jedan ni drugi predsednik nisu tu temu pomenuli u obraćanju novinarima. Ovo je, navode moskovski mediji, bio njihov poslednji susret na predsedničkom nivou, pošto se u Rusiji u martu održavaju izbori na kojima bi Vladimir Putin trebalo da dobije naslednika, a glavne teme u „konstruktivnom i otvorenom dijalogu” – kako ga je predstavio ruski predsednik – bili su američki planovi o postavljanju protivraketnog štita u Češkoj i Poljskoj i ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju.

U isto vreme, ministri spoljnih poslova država Evropske unije su bez posebnog objašnjenja odložili raspravu o Kosovu i Metohiji koja je trebalo da se održi juče na neformalnom sastanku u portugalskom letovalištu Vijana du Kaštelu. Ministri će o ovoj temi raspravljati danas, a obratiće im se predstavnik EU u posredničkoj „trojci”, nemački ambasador u Londonu Volfgang Išinger. Cilj ovog sastanka je, kako su Tanjugu izjavili diplomatski izvori u Briselu, da se očuva jedinstvo Unije u stavu o Kosovu, a sam Išinger je za „Internešenel herald tribjun” priznao da je EU podeljena i da se više zemalja, među kojima su Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija, protive eventualnom zaobilaženju Saveta bezbednosti UN pri odlučivanju o statusu južne srpske pokrajine.

Išinger je objasnio da je situacija „veoma teška” i da su „male šanse da dođe do preokreta” u pregovorima Beograda i Prištine. Ipak, on je ponovio da „opcija podele Kosova nije na stolu”. „Rekao sam da smo spremni da prihvatimo svaki sporazum koji dve strane postignu, pri čemu su neki shvatili da to uključuje i mogućnost podele... No, o podeli nije bilo razgovora. Takvo rešenje ne podržava nijedna strana”, naglasio je nemački diplomata.

Na još jedan razlog oklevanja u Evropskoj uniji ukazao je profesor Univerziteta u Oksfordu Mark Almond, objasnivši da Zapadu nije lako da pronađe političko rešenje za Kosovo, jer politička elita Srbije nije podeljena oko tog pitanja kako se možda očekivalo. „Pozicija Srbije o Kosovu je veoma čvrsta i rigidna. Ona je posledica i razočaranja odnosom Zapada, tako da nisam siguran da je u pitanju taktiziranje”, rekao je Almond u intervjuu radiju „Slobodna Evropa”. „Mnogi su očekivali da će Tadićeva partija biti sklonija kompromisu sa NATO-om i Zapadom u celini. Ali, u poslednje vreme iznenađuje odlučnost s kojom Tadić i njegovi saradnici odbacuju nezavisnost Kosova”, dodao je on.

A da strah od lošeg rešenja raste i na istoku potvrđuje opomena gruzijskog ministra inostranih poslova Gele Bezuašvilija da bi, ako Priština jednostrano proglasi nezavisnost, a zapad prizna državu Kosovo, došlo do destabilizacije čitavog Zakavkazja. U intervjuu za vodeći nemački privredni dnevnik „Handelsblat”, on je rekao da bi tada Rusija „verovatno priznala gruzijsku pokrajinu Abhaziju” i da bi to bio „presedan i za separatističke pokrete u ruskom delu severnog Kavkaza”. Bezuašvili se zato usprotivio mogućnosti da zapadne zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, a njegove reči sigurno će se pažljivo razmatrati u evropskim prestonicama, jer bi serija sukoba na Kavkazu ozbiljno ugrozila bezbednosne i energetske interese Evropske unije.

Predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt grupi Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da će rešenje za budući status Kosova i Metohije stvoriti presedan. „Razume se, taj presedan može biti iskorišćen i u drugim regionima, gde postoje takozvani zamrznuti konflikti”, rekao je Bocan Harčenko ruskoj novinskoj agenciji Interfaks.

U međuvremenu, u Prištini je saopšteno da će albansku delegaciju na sastanku sa posredničkom „trojkom” u Londonu 19. septembra predvoditi predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku i da će oni tada predstaviti dokument o odnosima „države Kosovo” sa Srbijom.

----------------------

Kušner, Miliband i Bilt protiv podele

Podela Kosova je loše rešenje i nužno je očuvati jedinstvo Evropske unije oko statusa te pokrajine, ocenili su juče na zasedanju šefova diplomatija EU u portugalskom letovalištu Vijani du Kaštelu ministri Francuske, Velike Britanije i Švedske Bernar Kušner, Dejvid Miliband i Karl Bilt. „To je vrlo pogrešan stav i mi zvanično o tome ne govorimo”, izjavio je Kušner, naglašavajući da će „svih 27 zemalja EU snažno gurati ka rešenju tog veoma teškog problema”. „Zato ne želimo da budemo podeljeni i glavni cilj evropskih članica jeste da očuvaju jedinstvo stanovišta. To je apsolutni ključ i bit i pravi izazov za održanje našeg jedinstva”, rekao je šef francuske diplomatije.

Mišljenje da bi podela Kosova bila „loša stvar” izneo je i šef švedske diplomatije Karl Bilt.

Na pitanje da li ga brine da bi EU mogla da ponovi grešku s početka devedesetih godina prošlog veka oko priznavanja nekih republika bivše Jugoslavije, Bilt je uzvratio da je „sada manje zabrinut nego pre godinu dana”.

Politika

REN TRAŽI OD VLADE SRBIJE OBJAŠNjENjE IZJAVE PROROKOVIĆA

VIJANA DO KAŠTELO – Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren zatražio je da Srbija objasni izjave da bi Beograd mogao da pošalje vojsku na Kosmet, u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.

Ren je, u intervjuu agenciji „Rojters”, ocenio da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića „Njujork tajmsu”, „u velikoj meri za žaljenje” i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede.

Srbija je spremna da upotrebi silu kako bi sprečila Zapad da prizna nezavisnost Kosmeta, naveo je juče „Njujork tajms”, tumačeći na taj način najavu Prorokovića da je Srbija spremna da preduzme niz mera u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.

Citirajući Prorokovića, njujorški dnevnik je naveo da je, u slučaju da Kosmet proglasi nezavisnost, a Zapad prizna takav potez, Srbija spremna da preduzme čitav niz oštrih mera, uključujući „moguće raspoređivanje snaga u pokrajini, zatvaranje granica, te trgovinski embargo”.

Takve izjave, koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.

Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.
„Zatražiću od srpske vlade objašnjenje njenog stava. Naravno da verujem da ono što mi je ministar spoljnih poslova Jeremić rekao oslikava pravu poziciju”, rekao je Ren.


Tanjug

EU: KRIMINAL NA KOSMETU UMANjIO IZGLEDE ZA PRIVLAČENjE STRANOG KAPITALA

PRIŠTINA – Novac od droge, krijumčarenja, prostitucije i izbegavanja oporezivanja dovelo je Kosmet „u začareni krug” i umanjilo izglede za privlačenje stranog kapitala, navodi se u izveštaju Evropske unije (EU) koji je objavljen u Prištini.

Prema izveštaju EU, kriminal i pronevere na Kosovu i Metohiji na godišnje nivou iznose blizu milijardu evra i ravni su godišnjem budžetu pokrajine.

„Siva ekonomija” nanela je štetu vlasti i stvorila neefikasno tržište koje se odražava ne samo na smanjenje prihoda od poreza, već i u slabljenju sposobnosti javnih službi.

Prema američkoj novinskoj agenciji „Asošiejtid pres” koja prenosi izveštaj EU, na Kosmetu se kriminal razbuktao pa se veruje da tom teritorijom ide tranzitni put krijumčara droge i druge nelegalne trgovine.

Na Kosmetu je stacionirano 16.000 pripadnika NATO za osiguranje bezbednosti, dok se još 7.000 policajaca bori protiv kriminalnih aktivnosti.

Na Kosmetu koji je od 1999. pod međunarodnom upravom, dva miliona stanovnika se bori da obnovi privredu, ali je nezaposlenost u pokrajini čak 50 odsto, piše u izveštaju EU.

Privatizacija koju sprovodi Misija Ujedinjenih nacija u pokrajini (UNMIK) je u toku, ali je taj proces „kompleksan” jer je „ostalo delimično nejasno da li će Kosmet biti nezavisan ili će ostati deo Srbije”.

Tanjug