D′ALEMA: REŠITI SPOR SA RUSIJOM OKO KOSMETA

VIJANA DO KAŠTELO – Evropska unija mora tražiti nagodbu s Rusijom oko pitanja Kosmeta pošto ruski veto o tom pitanju u Savetu bezbednosti UN direktno pogađa Evropu i stabilnost Balkana, izjavio je italijanski ministar inostranih poslova Masimo D′Alema na zasedanju šefova diplomatija EU u Portugaliji.

Prema njegovim rečima, u raspravi je zaključeno da u odnosima EU-Rusija „postoje tačke sporenja i zategnutosti kad je reč o Kosmetu, osetljivim pitanjima konvencionalnog razoružanja, raketnih sistema, slučaju Litvinjenko, zabrinutosti oko ljudskih prava”.

I otud je jasno, kako je to predočio D′Alema sažimajući ministarsku raspravu, da je nužna nova strategija EU koja bi „mnogo više odslikavala postojeće stanje u Rusiji”.

Ukazujući na to da u Rusiji predstoji promena vođstva, on je rekao da Italija insistira na nužnosti evropske politike koja će ići napred, uz čvrsto držanje svojih načela, ali bez zaoštravanja.

Takva evropska politika prema Rusiji „mora znati da utvrdi naše prioritete”, „a nema sumnje da je za nas tu prioritet tema Kosmeta”, rekao je D′Alema.

Beta

ALBANSKI PREDSEDNIK KATEGORIČNO PROTIV PODELE KOSOVA


TIRANA , 7. septembra (Tanjug) - Albanski predsednik Bamir Topi izjavio je danas da je Albanija "kategorično protiv svakog scenarija podele Kosova", kao i da je jedini način za postizanje održivog rešenja "implementacija Ahtisarijevog plana".

Albanski predsednik je na sastanku Veća za nacionalnu bezbednost, pozvao građane i političare na Kosovu da pokažu zrelost i prate razvoj situacije na civilizovan način.

Prema njegovim rečima, Kosovo više nije izolovano, već je predmet interesovanja najvažnijih međunarodnih institucija i najvećih demokratskih država, koje su zainteresovane za mir u regionu, čija je budućnost u EU i NATO, prenela je ATA.

"Albanija je veoma zabrinuta zbog nedavnih dešavanja kada je reč o pitanju konačnog statusa Kosova, koja ne samo odlažu perspektivu pune integracije regiona u NATO i EU, uključujući Albaniju, već takođe predstavljaju rizik da bi moglo doći do destabilizacije", rekao je Topi.

"Cena odlaganja ovog procesa trebalo bi da nas pripremi na situaciju punu ekonomskih, političkih i socijalnih rizika po Kosovo i region, i ukoliko se to desi, bićemo svedoci budućnosti kako nestaje pred prošlošću, potčinjavanja prava nepravdi, gubitak umerenosti u korist ekstremizma, nade u korist tame, kapitulaciju evropeizacije i izolaciju", rekao je albanski predsednik.

Šef albanske države je izrazio uverenje da je jedino "pravično i održivo rešenje primena Ahtisarijevog plana" koji, kako je naveo, "nudi široke garancije srpskoj manjini i drugim manjinama u Evropi, i najbolji je model za etnički, verski i građanski suživot, koji priliči novoj državi u regionu".

Albanski predsednik je, takođe, istakao da je ulazak u NATO i EU strateški cilj spoljne politike Albanije.

"Svesni smo da ćemo samo članstvom u NATO i EU, ispuniti istorijsku obavezu koju dugujemo Albancima i da ćemo svojoj državi vratiti dostojanstvo, koje je istorija nepravedno pogazila", rekao je Topi.

EU priprema svoj predlog !?!

Ministri inostranih poslova Evropske unije razgovaraće na neformalnom dvodnevnom sastanku koji se održava u portugalskom letovalištu Vijana do Kastelo o tekstu spornog novog ugovora evropske "dvadesetsedmorice", odnosima sa Rusijom te pitanju statusa Kosova.

Izveštač BBC-ija sa sastanka u Portugalu kaže da će se Kosovo na dnevnom redu ministarskog skupa naći u subotu a ne u petak, kako je bilo najavljeno.

Portugalsko predsedništvo EU je naime od članica zatražilo jednodnevno odlaganje rasprave o ovoj temi budući da do petka uveče u Vijanu do Kastelo neće stići svi šefovi diplomatija.

Portugalsko predsedništvo smatra da na ovom sastanku treba da se razmene sve zamisli i svi stavovi te da se temeljito pretrese sve što je na stolu kako se ne bi dogodilo da Unija bude nejedinstvena kada se približi trenutak donošenja odluke o statusu Kosova.

Većina zemalja-članica EU je, kako je predočeno, protiv podele Kosova.

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner kaže da se o podeli ne razgovara:"Neki koji su prisutni na sastanku su o tome razgovarali ali ne i članice evropske "dvadesetsedmorice". Svi mi ćemo uložiti maksimum napora kako bi se došlo do rešenja. Kosovo je ozbiljan problem i ne
želimo da oko toga budemo podeljeni. Za evropske zemlje je najvažnije da održe jedinstven stav po ovom pitanju".

Kušnerov resorni kolega iz Londona, britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband takođe ukazuje da ne postoji želja da se Kosovo deli po etničkim granicama i ponavlja da su svi ministri jedinstveni u zalaganju za jedinstven evropski pristup problemu određivanja statusa Kosova:"U toku je izuzetno ozbiljna rasprava koja će trajati 120 dana. Na svim stranama počiva velika odgovornost, i na Beogradu i na Prištini, i evropsko jedinstvo je u tom kontekstu veoma bitno".

Za švedskog ministra inostranih poslova Karla Bilda posebno je vaćno održavanje teritorijalnog integriteta Kosova i ne pokušavati podelu pokrajne po nacionalnim linijama jer bi to, kaže Bilt, moglo da oslabi druge entitete na Balkanu:"Ako to počnemo da radimo, uveravam vas da ćemo dugo vremena imati pune ruke posla. Balkan je krajnje komplikovano mesto. I ako počnete sa podelom u Kosovskoj Mitrovici, više sam nego siguran da ćemo završiti deljenjem Bosne i Hercegovine po nacionalnim linijama", kaže švedski šef diplomatije Karl Bilt.

Pažnju javnosti je, dodaje inače izveštač BBC-ija iz Vijane do Kastelo, privukla i izjava portugalskog ministra inostranih poslova i predsedavajućeg skupa Luiša Amada koji je rekao da je apsolutno nužno da Evropska unija i dalje dokazuje i da pruža dokaze da je sposobna za davanje inicijativa.

Time se, javlja saradnik BBC-ija, nagoveštava mogućnost da se EU, kako se to inače tvrdi u četiri oka, u nekoj kasnijoj fazi pojavi sa sopstvenom inicijativom za Kosovo odosno da temeljito preradi ili dopuni Ahtisarijev plan.

Ministri inostranih poslova Francuske i Britanije Bernar Kušner i Dejvid Miliband, u zajedničkom tekstu objavljenom u pariskom Mondu, ukazuju istovremeno da je Kosovo apsolutno evropsko pitanje i da mora da ima evropsko rešenje ali i da je na Srbiji trenutno odgovornost da predloži alternative koje bi mogle da budu prihvatljive za Kosovo.

Autori članka u Mondu istovremeno ukazuju da Priština mora da ubedi Srbiju i Srbe na Kosovu da Kosovo zaista može da bude multietničko uz poštovanje svih prava Srba i onemogućavanje bilo kakvih oblika i vidova diskriminacije.

Ministri Kušner i Miliband kažu i da bi, u nekom obliku, budući da je to što predlažu izuzetno teško postići, Ahtisarijevi predlozi mogli da ostanu na pregovaračkom stolu.

Stiče se, međutim, utisak da takvo mišljenje ne deli i jedan broj članica Evropske unije, primećuje izveštač BBC-ija.

Zato se i od subotnjeg sastanka očekuje da pokaže do koje su mere Evropljani u stanju da sagledaju šta se eventualno može učiniti krajem oktobra i u novembru da bi se, kolko-tolko, došlo do jedinstvenog stava o Kosovu.

Saradnik BBC-ija primećuje da se pitanje podele unutar redova evropske "dvadesetsedmorice" posebno postavlja u okviru scenarija po kojem se do 10. decembra ne bi postigao dogovor zainteresovanih strana nakon čega bi Priština jednostrano proglasila nezavisnost Kosova u kom slučaju bi pojedinačne članice EU trebalo da se izjasne da li će to priznati ili ne.

Bila bi to, ukazuje izveštač BBC-ija, krajnje nezgodna situacija u kojoj bi se članice našle u maltene nemogućoj nedoumici odnosno da li da se priklone onome što zastupa Vašington odnosno automatskom priznaju kosovske nezavisnosti što bi u neku ruku bilo prihvatanje Ahtisarijevog plana.

Sa druge strane, jedan broj država Evropske unije, poput Španije, Rumunije i Mađarske, ukazuje da je takav ishod apsolutno nemoguć i da bi izazvao unutrašnje potrese i u Uniji i u samim tim zemljama.

Ima i nagoveštaja da slično počinje da se razmišlja i u nekim drugim zemljama u kojima se do sada o takvom ishodu nije govorilo kao o spornom rešenju odnosno soluciji koja bi mogla da izazove velike probleme na Balkanu i da istovetne teškoće stvori u unutrašnjem, demokratskom razvoju Srbije te moglo da doprinese destabilizaciji celokupnog regiona.

Kosovo će ipak biti pomenuto tokom razgovora planiranih za petak budući da su na dnevnom redu i odnosi EU i Rusije a poznato je kakav je stav Rusije prema Kosovu.

Evropljani, koji će u oktobru održati sastanka na vrhu sa ruskim predsednikom Putinom, moraće da pretresu pitanje Kosova i u svetlu stava koji je tim povodom zauzela Moskva.

Evropski ugovor glavna tema

Ministri se nadaju da bi evropski ugovor, dokument od tri stotine stranica, koji treba da zameni neusvojeni ustav Evropske unije, mogao da bude odobren na samitu EU sledećeg meseca.

Svih 27 članica moraju da odobre ugovor a ranije predloženi nacrt ustava je odbijen na referendumima i Francuskoj i Holandiji; trenutno je prisutna zabrinutost da bi Poljska mogla da poremeti usvajanje novog ugovora.

Ministri EU i Volfgang Išinger

Evropski predstavnik u posredničkoj trojci Kontakt grupe Volfgang Išinger će ministrima EU podneti izveštaj o prvom sastanku pregovaračke trojke Kontakt grupe s delegacijama Beograda i Prištine, koji je održan prošle nedelje u Beču.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice će raspravljati o rešavanju kosovskog problema, zamislima kuda bi ceo proces trebalo da vodi i kakav bi bio mogući ishod i rešenje za status Kosova.

Glavni cilj je da se sagleda kako da na završetku pregovora, ako bi se dogodilo da Beograd i Priština ne dođu blizu dogovora, članice EU zauzmu jedinstven stav o rešenju za status Kosova.

Ustavna reforma

Ustavna reforma EU, o kojoj će ministri takođe raspravljati na sastanku u Portugalu, uticaće na odlučivanje i delovanje ustanova EU koje bi omogućile proširivanje Unije.

Naime, dosadašnji ugovor EU predvideo je da Unija funkcioniše najviše sa 27 članova, tako da ni Hrvatska, čiji se prijem očekuje 2011. ili 2012. godine, ne bi mogla postati članica ukoliko se ne promene uslovi.

S tim u tesnoj vezi je i velika rasprava o kandidaturi Turske, čijem se prijemu posebno protivi francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji Ankari nudi status "povlašćenog partnerstva".

Ministrima EU u subotu će se za radnim ručkom pridružiti ministri spoljnih poslova zemalja kandidata - Turske, Hrvatske i Makedonije.

BBC

Bivši predsednik Kipra Vasiliu: Američka politika prema Kosovu je kratkovida

KRINICA - Bivši kiparski predsednik Jorgos Vasiliu izjavio je u petak, tokom rasprave na 17. Međunarodnom ekonomskom forumu u poljskom odmaralištu Krinici, da je politika SAD prema Kosovu i Metohiji "kratkovida" i da bi nezavisnost Kosova i dezintegracija Srbije bili "hiljadu odsto suprotni od principa evropskih integracija".

"Ukoliko se želi rešenje za status Kosova, strane moraju da budu spremne na kompromis, a ako jedna od strana ne želi kompromis, rešenja jednostavno neće biti", rekao je Vasiliu, koji je kao predsednik Kipra uveo svoju zemlju u EU 2004. godine.

Vasiliu je učestvovao na panelu posvećenom evropskoj integraciji zapadnog Balkana, na kojem su učestvovali i evropski komesar za regionalne poslove Danuta Hibner, zamenik direktora direkcije za proširenje u Evropskoj komisiji Jan Truščinski, koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek i glavni analitičar briselskog Instituta 4S i dopisnik Tanjuga iz Brisela Aleksandar Mitić.

"Nametati rešenje je izuzetno opasno i američka politika prema ovom pitanju je vrlo kratkovida jer čim počnete da priznajete delove suverenih država otvarate Pandorinu kutiju", upozorio je Vasiliu.

"Ukoliko se SAD odluče da jednostrano priznaju Kosovo, takva odluka bi dovela do dezintegracije Srbije, što je hiljadu odsto suprotno principima evropskih integracija", istakao je bivši kiparski predsednik, čija je zemlja bila jedna od najaktivnijih protivnika predloga Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosmeta.

RTV

SAD SPREMNE DA PRIZNAJU NEZAVISNOST KOSMETA

VAŠINGTON – SAD su spremne da jednostrano priznaju nezavisnost Kosmeta, ako Savet bezbednosti UN ne postigne konsenzus o statusu te srpske pokrajine, izjavio je zvaničnik Stejt departmenta Kurt Voker.

„Kosmetski Albanici su jasno rekli da bi, ako dogovor izostane, proglasili nezavisnost”, rekao je za „AFP” Voker, jedan od pomoćnika američkog državnog sekretara.

On je dodao da „u ovom trenutku” svi moraju da preuzmu svoje odgovornosti za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu.

U slučaju da Kosmet jednostrano proglasi nezavisnost, „mi ćemo priznati nezavisnost Kosmeta, kao što će, verujem, učiniti i drugi, pošto je to jedino rešenje za Balkan”, rekao je američki diplomata.

Agencija „Frans pres” navodi da je to prvi put da neki američki zvaničnik javno potvrdi tu poziciju, koju su, kako navodi agencija, američki zvaničnici do sada samo nezvanično pominjali.
„Mi se, ipak, nadamo da će se to desiti uz što veći stepen dogovora između samih strana i, ako je moguće, u okviru Saveta bezbednosti UN, kako bi se dobila što veća međunarodna podrška stabilnom rešenju na Balkanu”, rekao je Voker.

Beta

Džonatan Klark: SAD zainteresovane da se problem Kosova što pre reši

Ako srpska i albanska strana ne budu mogle da se dogovore o budućem statusu Kosova i ako bi Priština jednostrano proglasila nezavisnost - šta bi bile posledice tog čina? Kolega Branko Mikašinović je to upitao saradnika Karnegijevog Saveta za etiku i međunarodnu politiku, Džonatana Klarka.

Klark: To je od samog počeka bila jedna od bojazni medjunarodne zajednice - da bi albanski nacionalisti mogli jednostrano da proglase nezavisnost. Mislim da bi to bio veoma pogrešan potez. Time bi se problem statusa doveo u stanje potpune konfuzije. Ako pogledate istorijat jednostranih proglašenja nezavisnosti, a ja sam kao bivši britanski diplomata dobro upoznat sa takvom deklaracijom Rodezije, koja je 1963. godine jednostrano proglasila nezavisnost. To je dovelo do njene 20-ogodišnje stagnacije i uplelo je u pravno veoma tešku situaciju, tako da nije imala medjunarodni status, odnosno Ujedinjene nacije je nisu priznale, čime je prestao priliv investicija, turista, trgovine, a zemlja je morala da se koncentrise na ispravljanje te greške. Mada medjunarodna zajednica brine da bi kosovski Albanci mogli da preduzmu takvu meru, mislim da bi se time unazadio proces bilo kakvog priznavanja statusa nezavisnosti pokrajine od strane medjunarodne zajednice.

Glas Amerike: Da li su podeljeni stavovi država Evropske unije prema budućem statusu Kosova, nešto što bi moglo da dovede Uniju do suočavanja sa Sjedinjenim Državama?

Klark: Jedna stvar koja ujedinjuje sve u vezi sa kosovskim pitanjem je činjenica da svi znaju da se nalaze u veoma dubokoj jami, iz koje ne znaju kako da izadju. Naime, od 1999. godine, otkako je Kosovo pod upravom Ujedinjenih nacija, ali kao deo Srbije, medjunarodna zajednica smatra da je status kvo nezadovoljavajući i traži neko drugo rešenje. Ona je formirala ideju o nadziranoj nezavisnosti za Kosovo, što se pokazalo kontraproduktivnim i dovelo do velikih novih problema, uključujući podele u samoj Evropskoj uniji, posebno u pogledu Rusije i njenog stava prema tom pitanju. Sada su na stolu alternativne opcije, kao što su mogućnost podele Kosova, produžetak pregovora, pa čak i nametnuto rešenje. Medjutim, jasno je da se kao posledica takve situacije pojavila fundamentalna razlika u gledištiima Evropske unije i Rusije. Rusija je uspešno izbacila iz koloseka proces zasnovan na Ahtisarijevom planu, što je stvorilo neizvesnu situaciju i traganje za novim solucijama.

Glas Amerike: Kako bi ste definisali ulogu Sjedinjenih Država u predstojećoj rundi pregovora  o statusu Kosova?

Klark: Sjedinjene Države su zainteresovane da se taj problem što pre reši. Vašington smatra da mu je problem bivše Jugoslavije bio nametnut 1990-ih, pošto Evropa nije uspela da reši pitanje dezintergracije zemlje, pa su Sjedinjene Države morale da udju u ratnu arenu i ulože znatna sredstva i vojni rizik. Stoga je sada vojno i političko angažovanje Sjedinjenih Država usedsredjeno na neki vid suverenitata Kosova, kao rezultat tog istorijskog iskustva. Vašington  neće skrenuti sa tog puta bez ogromnog  pritiska Evrope - do koga nisam siguran da će doći - i Rusije. Medjutim, sporazum Srba i kosovskih Albanaca, kojim bi se postiglo obostrano zadovoljavajuće rešenje, Sjedinjene Države bi prihvatile, mada sa oklevanjem i kao poslednju opciju.

Glas Amerike

Diplomata: SAD će priznati nezavisno Kosovo
Subota, 8. septembar 2007. 08:55



SAD su spremne da jednostrano priznaju nezavisnost Kosova ako Savet bezbednosti UN ne postigne konsenzus o statusu te srpske pokrajine, izjavio je zvaničnik Stejt departmenta Kurt Voker.

"Kosovski Albanici su jasno rekli da bi, ako dogovor izostane, proglasili nezavisnost", rekao je za AFP Voker, jedan od pomoćnika američkog državnog sekretara.

On je dodao da "u ovom trenutku" svi moraju da preuzmu svoje odgovornosti za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu.

"U slučaju da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, mi ćemo priznati nezavisnost Kosova, kao što će, verujem, učiniti i drugi, pošto je to jedino rešenje za Balkan", rekao je američki diplomata.

Agencija Frans pres navodi da je to prvi put da neki američki zvaničnik javno potvrdi tu poziciju, koju su američki zvaničnici do sada samo nezvanično pominjali.

"Mi se, ipak, nadamo da će se to desiti uz što veći stepen dogovora izmedju samih strana i, ako je moguće, u okviru Saveta bezbednosti UN, kako bi se dobila što veća medjunarodna podrška stabilnom rešenju na Balkanu", rekao je Voker.


Izvor: MTS-Mondo

Oli Ren: Objasnite mi Prorokovićevu izjavu
Petak, 7. septembar 2007. 21:36

Komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren zatražio je od Srbije da objasni izjave da bi Beograd mogao da pošalje vojsku na Kosovo, u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.

Ren je, u intervjuu agenciji Rojters, ocenio da su izjave državnog sekretara za Kosovo i Metohiju Dušana Prorokovića "Njujork tajmsu", "u velikoj meri za žaljenje" i da očekuje njihovo razjašnjenje pre posete srpskog premijera Vojislava Koštunice Briselu, sledeće srede.

Srbija je spremna da upotrebi silu kako bi sprečila Zapad da prizna nezavisnost Kosova, naveo je u četvrtak "Njujork tajms", tumačeći na taj način najavu Prorokovića da je Srbija spremna da preduzme niz mera u slučaju proglašenja nezavisnosti pokrajine.

Citirajući Prorokovića, njujorški dnevnik je naveo da je, u slučaju da Kosovo proglasi nezavisnost, a Zapad prizna takav potez, Srbija spremna da preduzme čitav niz oštrih mera, uključujući "moguće rasporedjivanje snaga u pokrajini, zatvaranje granica, te trgovinski embargo".

"Proroković je upozorio da bi jednostrano priznavanje (nezavisnosti Kosova) na Zapadu, dalo Srbiji za pravo da vrati svoje trupe u pokrajinu, i poništilo osam godina star sporazum izmedju NATO i bivše jugoslovenske vlade kojim je regulisano povlačenje trupa", piše "Njujork tajms".

Ren kaže da ne razume takve izjave.

"Nije razumljivo da država koja sa jedne strane traži rešenje kroz pregovore, upućuje takve pretnje nasiljem koje dovode u pitanje njenu posvećenost ozbiljnim pregovorima. Verujem da srpska vlada razume da je potrebno da razjasni svoju poziciju i da jasno saopšti da pretnje nasiljem ne pripadaju sadašnjem trenutku", rekao je Ren.

Takve izjave (Prorokovića), koje su korak unazad, u pravcu retorike bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića iz 1990-ih godina, neprihvatljive su za državu koja teži ulasku u EU, rekao je evropski komesar.

Istog dana kada su Prorokovićeve izjave objavljene, Ren je rekao da je ga je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić uverio da Beograd ne razmišlja o upotrebi sile.

"Zatražiću od srpske vlade objašnjenje njenog stava. Naravno da verujem da ono što mi je ministar spoljnih poslova Jeremić rekao oslikava pravu poziciju", rekao je Ren.

Šef Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, zamoljen da prokomentariše Prokorokićeve izjave, rekao je novinarima u Vijani do Kaštelo, da "ne veruje da će biti vojnog odgovora srpske strane".

Izvor: MTS-Mondo

D'Alema: Tražiti nagodbu s Rusijom

Evropska unija mora tražiti nagodbu s Rusijom oko pitanja Kosova, pošto ruski veto o tom pitanju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija direktno pogađa Evropu i stabilnost Balkana, izjavio je italijanski ministar inostranih poslova Masimo D'Alema na zasjedanju šefova diplomatija Evropske Unije u Vijani du Kastelo u Portugaliji

Neformalni sastanak evropskih ministara, koji je počeo u
petak u Portugaliji, danas će na dnevnom redu imati
Kosovo.

Tim povodom se očekuje i dolazak evropskog predstavnika u
Trojci, ambasadora Volfganga Išingera, sa kojim će ministri
analizirati dosadašnji učinak Unije na rešavanju ovog, kako
se često naglašava, ključnog problema balkanske, ali i
evropske bezbednosti i budućnosti.

Izvor: Press

Albanski predsednik kategorično protiv podele Kosova


Albanski predsednik Bamir Topi izjavio je danas da je Albanija "kategorično protiv svakog scenarija podele Kosova", kao i da je jedini način za postizanje održivog rešenja "implementacija Ahtisarijevog plana".

Albanski predsednik je na sastanku Veća za nacionalnu bezbednost, pozvao građane i političare na Kosovu da pokažu zrelost i prate razvoj situacije na civilizovan način. Prema njegovim rečima, Kosovo više nije izolovano, već je predmet interesovanja najvažnijih međunarodnih institucija i najvećih demokratskih država, koje su zainteresovane za mir u regionu, čija je budućnost u EU i NATO.
"Albanija je veoma zabrinuta zbog nedavnih dešavanja kada je reč o pitanju konačnog statusa Kosova, koja ne samo odlažu perspektivu pune integracije regiona u NATO i EU, uključujući Albaniju, već takođe predstavljaju rizik da bi moglo doći do destabilizacije", rekao je Topi.
"Cena odlaganja ovog procesa trebalo bi da nas pripremi na situaciju punu ekonomskih, političkih i socijalnih rizika po Kosovo i region, i ukoliko se to desi, bićemo svedoci budućnosti kako nestaje pred prošlošću, potčinjavanja prava nepravdi, gubitak umerenosti u korist ekstremizma, nade u korist tame, kapitulaciju evropeizacije i izolaciju", rekao je albanski predsednik. Šef albanske države je izrazio uverenje da je jedino "pravično i održivo rešenje primena Ahtisarijevog plana" koji, kako je naveo, "nudi široke garancije srpskoj manjini i drugim manjinama u Evropi, i najbolji je model za etnički, verski i građanski suživot, koji priliči novoj državi u regionu". Albanski predsednik je, takođe, istakao da je ulazak u NATO i EU strateški cilj spoljne politike Albanije. "Svesni smo da ćemo samo članstvom u NATO i EU, ispuniti istorijsku obavezu koju dugujemo Albancima i da ćemo svojoj državi vratiti dostojanstvo, koje je istorija nepravedno pogazila", rekao je Topi.

Izvor: Blic