NEMAČKI TAZ O RIZICIMA IZBORA NA KOSOVU I METOHIJI


BERLIN , 3. septembra (Tanjug) - Berlinski dnevnik ''Tagescajtung'' (TAZ) ocenio je danas da je odluka šefa UNMIK-a, Nemca Joahima Rikera, da sazove izbore na Kosovu i Metohiji vrlo sporna zato što taj potez krije u sebi mnoge ozbiljne rizike.

"Veliko je pitanje da li je Rikerova odlua mudra jer izbori mogu dovesti do nove, neuračunljive radikalizacije stanovništva na Kosovu... Radikalne grupe bi mogle da taj događaj iskoriste da bi još više podgrejale ionako usijano raspoloženje među Albancima u pokrajini", piše TAZ, pozivajući se na ocene evropskih diplomata.

Ta mogućnost je, po svemu sudeći, uplašila i samog Rikera pa se nemački diplomata u neku ruku povukao, najavivši da će izbori biti odloženi "u slučaju da se situacija izmakne kontroli", podseća berlinski dnevnik.

List, istovremeno, ocenjuje da je pitanje budućeg statusa Kosova još daleko od rešenja zato što zainteresovane strane, Beograd i Priština, i dalje imaju veoma udaljene, sasvim suprotne stavove o tom pitanju.

''U svakom slučaju, rasrpava o podeli Kosova je je, izgleda, skinuta s dnevnog reda", piše TAZ i navodi da putovanje nemačkog ministra odbrane Franca Jozefa Junga u Makeodniju i na Kosovo pokazuje da je ta diskusija unela ''konfliktan materjal'' u susedne zemlje i učinila nervoznim međunarodne vojne krugove.

''Pre svega bi se u Makedniji, koja ima jaku albansku manjinu, mogla razviti opasna situacija'', piše TAZ povodom teme podele Kosova, navodeći da pojedina albanska sela na graničkom regionu prema Kosovu žele referendum koji bi imao za cilj odvajanje od Makedonije i priključenje Kosovu.

RUPEL:"DOBRO JE ŠTO SMO DOBILI JOŠ VREMENA" ZA KOSOVO


BEČ , 3. septembra (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Slovenije Dimitrij Rupel ocenio je danas u Beču da je dobro što je dobijeno još vremena za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije.

"Čini se da treba još vremena za rešavanje tog pitanja, i dobro je što smo dobili još vremena", kazao je on na konferenciji za štampu sa šeficom austrijske diplomatije Ursulom Plasnik povodom održavanje Konferenciji ambasadora Austrije u Beču.

"Nagoveštava se da će kraj ovog procesa biti krajem godine. Slovenačko predsedavanje EU će početi baš kada treba pronaći rešenje za Kosovo. Slovenija će dati svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima. Računamo u tom procesu na konstruktivan doprinos Ruske Federacije, koja je važan igrač u ovom pitanju", objasnio je Rupel.

"Slovenija može doprineti rešavanju ovog pitanja kroz evropsku perspektivu za Kosovo i Srbiju. Ne bi želeli da Srbija i Kosovo biraju između Rusije i EU. Zzeleli bi da svi budu sa nama. Slovenačko predsedavanje moraće po ovom pitanju biti veoma aktivno, kako bi svi bili u 'istom čamcu", rekao je on.

Rupel je dodao da je važno što je Rusija uključena u pronalaženje rešenja, podsećajući da se predstavnik Ruske Federacije nalazi u trojci koja priprema pregovore Beograda i Prištine.

Takođe je podsetio da je Ruska Federacija bila ta koja je u Savetu bezbednosti UN sprečila implementaciju Ahtisarijevog plana.

Rupel je istakao da Slovenija želi da na zapadnom Balkanu učini ono što je Austrija uradila za Ljubljanu 90-tih godina prošlog veka, odnosno na putu u EU.

On je naglasio da će Slovenija zapadnom Balkanu pružiti podršku na putu ka evropskim integracijama.

"Uključenje Balkana u Evropu je zajednička težnja Slovenije i Austrije i na tome ćemo i dalje raditi", najavila je Plasnikova.

Ona je ukazala da će, posle Moldavije, Slovenija i Austrija u Podgorici 5. oktobra otvoriti zajedničko diplomatsko predstavništvo.

"Slovenija je iz one grupe zemalja primljenih 2004. koja će kao prva od njih preuzeti odgovornost predsedavajućeg EU. Takođe od 1. januara ta država biće članica Ssengena. To su važni koraci u integraciji Slovenije", objasnila je ona.

Rupel je na konferenciji ambasadora Austrije u Beču predstavio prioritete predsedavanja Slovenije EU u prvoj polovini iduće godine. Inače, Austrija u svetu ima 109 diplomatskih predstavništava, 88 ambasadora, i 15 kulturnih centara.

Rupel je konstatovao da EU sve više govori jednim glasom i da je pred Ljubljanom izazovno doba, jer prvi put predsedava EU.

Moskva neće popustiti oko Kosova

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov poručio je da će Rusija igrati uravnoteženu ulogu u međunarodnim poslovima i nikada se neće uključuivati u, kako je rekao, sveta savezništva protiv bilo koga.

U govoru u moskovskom Insititutu za medjunarodne odnose, u kome tradicionalno izlaže prioritete ruske spoljne politike za narednu godinu, Lavrov je napomenuo da je normalizacija američko- ruskih odnosa moguća samo na bazi jednakosti i uvažavanja uzajmanih interesa, kao i na odustajanju od, kako se izrazio, ideologije i mesijanstva kao spoljnopolitičkih oruđa.

Ruski ministar inostranih poslova je naglasio da u dva pitanja, Rusija ni u kom slučaju neće popustiti:"Ta sporna pitanja su planovi za postavljanje američkog protivraketnog štita u istočnoj Evropi i rešavanje statusa Kosova. Rusija tim pitanjima neće trgovati i naši međjunarodni partneri toga moraju da budu svesni. Osim principa, ta pitanja se direktno tiču naših vitalnih političkih interesa"

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je i da Moskva ne može da ostane pasivna dok se, kako je rekao, suočava sa pretnjama njenoj nacionalnoj bezbednosti.

BBC

Bocan-Harčenko: 10. decembar ne mora biti kraj pregovora

Predstavnik Rusije u međunarodnoj "trojci" za pregovore o Kosovu i Metohiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da 10. decembar nije rok za završetak pregovora o statusu te srpske pokrajine.

Bocan-Harčenko je agenciji Beta kazao da je 10. decembar rok za podnošenje izveštaja "trojke" Savetu bezbednosti UN o rezultatima pregovora o statusu, ali da to ne znači i završetak pregovora.

"Kao učesnik 'trojke' orijentišem se na to da 10. decembar predstavlja konačan rok za podnošenje izveštaja SBUN", rekao je ruski diplomata, dodavši da će posle toga izveštaj biti razmatran u Savetu bezbednosti UN.

"A šta će biti dalje, rešavaće Savet bezbednosti UN, a ne 'trojka', dodao je bocan-Harčenko.

Drugi član pregovaračke "trojke", predstavnik EU Volfgang Išinger, rekao je da posle 10. decembra mora da bude doneta odluka o trajnom statusu Kosova.

"Ko želi da drugačije interpretira situaciju, vara se. Generalni sekretar UN je tražio od nas izveštaj, a ne međuizveštaj", rekao je nemački diplomata za bečki "Standard".

Treći člna međunarodne pregovaračke "trojke" je Frenk Vizner, predstavnik SAD.

Izvor: Press

SANU podržava državnu politiku o Kosovu i Metohiji

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) podržala je danas politiku državnih organa Srbije u rešavanju statusa Kosova i Metohije.

"Jasna i nedvosmislena namera SANU, kako njenih članova pojedinačni, tako i Izvršnog odbora, je da rezultatima svog naučnog rada državnim organima i drugim institucijama obezbedi argumente i činjenice za odbranu integriteta zemlje i za unapređenje i razvoj Srbije", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će SANU u tom cilju koristiti jedina sredstva koja može da koristi - "naučno utemeljenu i dokazanu istinu i ozbiljan, publikovan naučnoistraživački rad".

SANU je navela da je održala brojne skupove s ciljem da istina o Kosovu i Metohiji stigne do "mesta na kojima se donose važne odluke", kao i da je objavljena ukupno 11.041 stranica tekstova o Pokrajini.

Izvor: Press

Rumunija za opšteprihvaćeno rešenje za Kosovo

Rumunija se protivi svakom "nametnutnom" ili "jednostranom" rešenju za Kosovo i samo rešenjem koje svi prihvate moći će da bude okončano pitanje statusa pokrajine, izjavio je danas u Bukureštu šef rumunske diplomatije Adrijan Čorojanu

"Samo rešenje prihvaćeno od svih, koje nije ni nametnuto niti jednostrano, može doprineti uklanjanju tenzija u regionu", rekao je Čorojanu na godišnjem sastanku rumunskih ambasadora.

Čorojanu je, međutim, ukazao da "Rumunija nikada nije dovela u opasnost jedinstvo Evropske unije".

Rumunski ministar je takođe istakao veliku "podršku evropskoj integraciji Srbije" i pozvao EU da "ne zatvara vrata" mogućim novim kandidatima za članstvo u Uniji.

"Rumunija nastavlja da brani ideju prema kojoj budućnost Balkana mora da bude unutar Evropske unije", zaključio je rumunski ministar.

Izvor: Press

FAZ: Kosovo u narednoj fazi istorije kao podeljena država

Kosovo će u narednu fazu istorije ući kao podeljena država, a Evropska unija će još decenijama morati da se bavi tamošnjim zamrznutim sukobom, predvideo je u današnjem uvodniku na prvoj strani konzervativni dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" (Frankfurter Allgemeine Zeitung - FAZ)

Uticajni dnevnik navodi da ne samo da Albanci nisu spremni da žive u državi Srbiji već i da "Srbija ni politički ni privredno nije ni sposobna ni voljna da zadrži suverenitet nad Kosovom".

"Zapravo bi rešenje bilo jednostavno - kosovski Albanci ne žele da pripadaju srpskoj državi niti ona želi da Albanci budu njeni", piše FAZ.

List navodi da zato u pregovorima koji se vode o budućem statusu Kosova, zapravo "i nije reč o nezavisnosti Kosova od Srbije, jer ona ionako odavno postoji".

"Najzad i Beograd i Moskva znaju da Srbija od 1999. ima uticaj samo još na Srbima nastanjenom severu. Ono što treba da bude razjašnjeno u pregovorima su pitanja međunarodnog priznanja nezavisnosti i oblikovanja budućeg državnog suvereniteta Kosova", navodi nemački dnevnik.

Pri tome se, kako se ukazuje u tekstu, "pitanje kojim organizacijama kosovska država može da pristupi, postavlja samo u slučajevima gde članovi imaju pravo veta na prijem novih država".

"Prikriveni, ali suštinski smisao" pregovora koji se sada vode o Kosovu FAZ vidi u nužnosti da se "Vašington, Moskva i pre svega Evropska unija pripreme za vreme posle očekivanog propadanja pregovora".

"Za slučaj da Moskva i Vašungton ne budu mogli da se sporazumeju o budućem statusu Kosova, EU u će, ako bude nužno, upravu na Kosovu morati da preuzme uprkos međunarodnopravnom vetu Rusije", smatra list.

Zato, kako se dodaje, "EU, ili u najmanju ruku države od značaja za buduću upravu na Kosovu, do kraja godine moraju da usaglase zajednički stav".

"Jer, tada će morati da se sprovedu, po srpsku manjinu pokrajine izrazito povoljne odredbe Ahtisarijvog plana, da bi Kosovo do narednog proleća moglo da se dovede do statusa državne nezavisnosti koju bi politički nadgledala EU, a vojno NATO", piše FAZ.

Pri tome se ističe da "teškoće neće nedostajati ni nakon statusnog rešenja, s obzirom na to da će Kosovo u narednu fazu istorije ući kao podeljena država", jer "iako se Srbi i Albanci slažu da podela Kosova ne dolazi u obzir, Srbe sa severa niko neće moći da spreči da sačuvaju faktičku nezavisnost od kosovske nezavisnosti".

"EU će tako na svojoj jugoistočnoj periferiji godinama biti zaposlena 'upravljanjem' zamrznutog sukoba. Ali zamrznuti kosovski sukob bolji je od 'vrućeg'. Uprkos izvesnim rizicima, u ime dobrobiti regiona mora bez oklevanja da se nastavi sa radom na nezavisnosti. Još niko nije naučio da pliva tako što je razmatrao opasnosti od davljenja", ocenjuje "Frankfurter algemajne".

Izvor: Press

Riker: Potreban plan B za slučaj nepostizanja dogovora
Autor: Beta - Tanjug | 03.09.2007 - 17:02

Zapad bi trebalo da pripremi plan za Kosovo u slučaju da se ne postigne dogovor između Prištine i Beograda do isteka roka u decembru datog dvema stranama da reše status te pokrajine, izjavio je danas šef UNMIK-a Joakim Riker.
Riker je podvukao u izjavi Rojtersu da se trenutna situacija na Kosovo ne može održati u nedogled, ukazujući na sve veće nezadovoljstvo kosovske javnosti što bi moglo da pogorša privredne i političke probleme ukoliko se ne pronađe izlaz iz tog stanja.
"Posle 10. decembra (rok koji se pominje za postizanje dogovora u Prištine i Beograda) ne bi trebalo da propadnemo u rupu. Svi bismo naravno voleli da se postigne sporazum... U svakom slučaju, međunarodna zajednica a naročito EU trebalo bi da se pripreme i za druge mogućnosti", istakao je nemački diplomata.
Ocenivši da su izgledi za dogovor "tanki" posle 13 meseci bezuspešnih napora u tom smislu, Riker je rekao da situacija ne može da ostane takva kakva jeste jer je albanski narod na Kosovu umoran i frustriran i gubi poverenje u svoje lidere i u međunarodnu zajednicu.
"Narod Kosova mora imati jasnu perspektivu. Bez rešenog statusa ne može se postignuti napredak. Verovatnije je da će se stvari rešiti. Ekonomski gledano situacija će se pogoršavati, ne poboljšavati, i to će se odslikavati na političkom planu", zaključio je Riker u izjavi za britansku agenciju.

Harčenko: 10. decembar ne mora biti kraj pregovora

Predstavnik Rusije u međunarodnoj "trojci" za pregovore o Kosovu i Metohiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da 10. decembar nije rok za završetak pregovora o statusu te srpske pokrajine.
Bocan-Harčenko je agenciji Beta kazao da je 10. decembar rok za podnošenje izveštaja "trojke" Savetu bezbednosti UN o rezultatima pregovora o statusu, ali da to ne znači i završetak pregovora.
"Kao učesnik 'trojke' orijentišem se na to da 10. decembar predstavlja konačan rok za podnošenje izveštaja SBUN", rekao je ruski diplomata, dodavši da će posle toga izveštaj biti razmatran u Savetu bezbednosti UN.
"A šta će biti dalje, rešavaće Savet bezbednosti UN, a ne 'trojka', dodao je bocan-Harčenko.
Drugi član pregovaračke "trojke", predstavnik EU Volfgang Išinger, rekao je da posle 10. decembra mora da bude doneta odluka o trajnom statusu Kosova.
"Ko želi da drugačije interpretira situaciju, vara se. Generalni sekretar UN je tražio od nas izveštaj, a ne međuizveštaj", rekao je nemački diplomata za bečki "Standard".
Treći člna međunarodne pregovaračke "trojke" je Frenk Vizner, predstavnik SAD.

Rumunija protiv jednostranog priznanja nezavisnosti

Ministar spoljnih poslova Rumunije Adrijan Čorijanu istakao je danas, uoči posete ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Bukureštu, da rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije ne sme biti jednostrano niti nametnuto.
"Mi smatramo da samo rešenje koje bi prihvatile sve zainteresovane strane i koje ne bi bilo ni nametnuto, ni jednostrano, može otkloniti zategnutost u regionu", rekao je Čorojanu i dodao da Rumunija "nije nikada svojim stavom dovela u opasnost jedinstvo Evropske unije", već da rumunski stav "ima svoje osobenosti, ali da evropski partneri to razumeju".
"Jedinstvo Evropske unije o tako složenom i osetljivom pitanju se gradi vremenom i upornošću", dodao je Čorojanu.
Šef diplomatije Rumunije je, takođe, istakao da će Bukurešt podržati buduću kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.
"Podržaćemo kandidaturu Srbije zato što je Srbija od ključnog značaja za širenje Evropske unije na Balkan", rekao je Čorojanu.

Izvor: Blic

 LAVROV: ANTIRAKETNI ŠTIT I KOSOVO, CRVENE LINIJE OKO KOJIH NEMA CENKANJA

Rusija će braniti svoju poziciju do kraja kada je reč o rešavanju pitanja Kosova i Metohije a njeni partneri treba da shvate da je to jedno od pitanja u kojem nema trgovine, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

'Treba da bude jasno: spoljna politika Rusije nije konfrontaciona, ali za nas postoji tzv. crvena linija kada se stvara realna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti ili postojećem međunarodno-pravnom poretku. Među tim pitanjima su planovi o razmeštanju baza globalnog sistema protivraketne odbrane SAD u istočnoj Evropi i rešavanje pitanja Kosova', rekao je šef ruske diplomatije istupajući pred studentima i profesorima Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose prvog dana nove školske godine.

'Rusija u tom slučaju ne može da ne reaguje i da ne brani svoje pozicije do kraja . Rusija ne trguje i to treba da shvate naši međunarodni partneri', rekao je Lavrov a prenela je agencija Interfaks.

Prema agenciji Itar-Tas, ruski ministar je među takva pitanja u kojima nema odstupanja naveo i pitanje širenja NATO-a i Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi.

Lavrov je, pritom, rekao da spoljna politika Rusije nikada neće biti usmerena protiv drugih država ili koalicija i da će nastaviti da igra uravnoteženu ulogu u međunarodnim poslovima.

Izvor: RTS

 ALKALAJ: BIH ZA DOGOVOR BEOGRADA I PRIŠTINE

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj izjavio je u Beogradu da će Sarajevo podržati ono rešenje za status Kosova i Metohije koje bude plod dogovora vlasti u Beogradu i kosovskih Albanca.

Alkalaj je, na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon sastanka sa svojim srpskim kolegom Vukom Jeremićem, odbacio svaku mogućnost povezivanja i upoređivanja pitanja Kosova sa statusom Republike Srpske u okviru BiH.

Jeremić je ocenio da je Srbiji u ovoj 'delikatnoj fazi' pregovora o budućem statusu Kosova 'potrebna podrška svih institucija' koje mogu uticati na taj proces.

'I za naše evropske integracije i za status Kosova biće nam apsolutno neophodna podrška zemalja NATO. Srbija bi trebalo da traži podršku svih koji imaju glas u ovom procesu', rekao je Jeremić, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa navodima da NATO pokušava da stvori sopstvenu državu na Kosovu.

'Ahtisarijev plan je odbačen baš zato što nije dobio podršku svih. Za rešenje statusa Kosova potrebna je podrška svih... Dobijanje te podrške je trenutno diplomatski i spoljnopolitički zadatak Srbije', dodao je on.

Jeremić i Alkalaj su se složili da su bilateralni odnosi BiH i Srbije dobri što, prema Jeremićevim rečima, 'dokazuje i obnavljanje rada Međudržavnog saveta za saradnju Srbije i BiH'.

Alkalaj je napomenuo da je rad Saveta bio
'nepotrebno prekinut' i da njegovo obnavljanje predstavlja 'važan korak u konsolidaciji Balkana'.

Dulić i Alkalaj o unapređenju odnosa Srbije i BiH

Predsednik skupštine Srbije Oliver Dulić sastao se u Beogradu sa ministrom inostranih poslova Bosne i Hercegovine Svenom Alkalajem, sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju odnosa dve susedne zemlje.

Kako je saopštilo je odeljenje Skupštine Srbije za odnose s javnočsću, zajednički je ocenjeno da postoje sve pretpostavke da Srbija i BiH uspostave još čvršće veze i da obe zemlje imaju isti cilj, a to je evropski put, odnosno što brže ispunjavanje uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je, kako je rečeno, prvi korak ka dobijanju statusa zemlje kandidata za ulazak u Evropsku uniju.

Sagovornici su ukazali i na značaj regionalne saradnje, posebno CEFTA sporazuma za sve zemlje u regionu, istakavši da je njegova implementacija od velikog značaja za Srbiju i BiH i da će omogućiti brže prilagodjavanje evropskim standardima i doprineti stabilizaciji u regionu.

Alkalaj i Dulić su se složili da je za jačanje ukupnih odnosa dve države posebno značajna parlamentarna saradnja i izrazili očekivanje da će ona u narednom periodu biti intenzivirana i kroz aktivnosti grupa prijateljstva oba parlamenta, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS