Beograd opet
preti bojkotom
M. Z. RADONjIĆ, 20. avgust 2007

Vlast u Beogradu bliža je odluci da ponovo pozove Srbe s KiM da bojkotuju predstojeće pokrajinske izbore nego da učestvuju u njima - saznaju "Novosti".
Čeka se, naime, da, verovatno do kraja nedelje, šef Unmika Joahim Riker uredbom zvanično raspiše izbore, da bi srpske vlasti zauzele konačan stav o tom pitanju.
Tada će se znati za koje će se sve nivoe vlasti glasati - prema nekim najavama, uz lokalne i parlamentarne izbore, moguće je da će se istovremeno birati i predsednik Kosova, što je za Beograd posebno neprihvatljivo.
Međutim, kosovski izbori mogli bi još jednom oštro podeliti političke predstavnike kosmetskih Srba. Koštunica je opet za bojkot, a Tadić za izbore, bar kako tvrde njihovi saradnici.
Marko Jakšić, predsednik Zajednice srpskih opština i naselja na KiM i član DSS, kaže da ovi izbori za Srbe - ne znače ništa. Goran Bogdanović (DS), član Srpske liste za KiM i Jakšićev kolega iz Državnog pregovaračkog tima, smatra da su izbori najbolji način da se odgovori na pitanje ko su legitimni predstavnici Srba u Pokrajini.
- Kao i do sada u sličnim situacijama, konsultovaćemo državni vrh Srbije - kaže Bogdanović za "Novosti". - Bez zvanične podrške iz Beograda, ne znam koliko bi bilo dobro izaći na izbore. Spadam, ipak, u one koji su se uvek zalagali da se kroz izborni proces dođe do legitimnosti. Jer, nema ničeg legitimnijeg, nego kada se na izborima pokaže ko može da predstavlja srpsku zajednicu.
On podseća da je Srpska lista izašla na prethodne izbore, što smatra veoma lošom odlukom.
- Učešćem na izborima, legitimizovane su separatističke institucije u Prištini. Predsednik Tadić tada je pozvao da se izađe na izbore, najavivši da će naložiti srpskim poslanicima da napuste parlament ako u roku od tri meseca ne bude decentralizacije na Kosovu i Metohiji. Prošle su tri godine, a on ih, nažalost, još nije pozvao da izađu iz te skupštine - kaže Marko Jakšić.


GOLEŠ PLANINA
VEĆINSKI srpske opštine sa severa Kosova, pre više od godinu dana, prekinule su sve kontakte sa separatističkim institucijama u Prištini i okrenule se isključivo Beogradu - ocenjuje Marko Jakšić.
- Ovi izbori služe "da se Srbi zavedu za Goleš planinu". Ovo je za nas periferno pitanje. Prioritet za Srbe i Srbiju jesu pregovori o statusu, koji treba da budu direktni, vremenski neograničeni, i da dovedu do kompromisa.

Izvor: Novosti

 KOSAČOV: NEĆE BITI NATO DRŽAVE NI NEZAVISNOG KOSOVA

Predstavnik ruske državne Dume Konstantin Kosačov izjavio je da Rusija neće dozvoliti stvaranje nezavisne države na teritoriji Kosova i Metohije niti pravljenje NATO države u pokrajini jer je to u suprotnosti s međunarodnim pravom.

U intervjuu za 'Večernje novosti', predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume i šef parlamentarne delegacije Rusije u Savetu Evrope je rekao da Rusija zastupa takve stavove zbog poštovanja međunarodnog prava ali i zbog 'čuvanja odličnih odnosa sa Srbijom'.

Kosačov se zauzeo za direktne pregovore predstavnika Beograda i Prištine jer je to, kako je ocenio, 'najefikasiniji format pregovora'.

'Za direktne pregovore trebalo bi ispuniti određene uslove a osnovni uslov je odsustvo svih uslova. Priština konačno mora da shvati i da se saglasi sa time da status Kosova i Metohije nije određen', kazao je Kosačov.

On je izrazio protivljenje vremenskom ograničenju pregovora i ocenio da razgovori treba da se vode onoliko dugo koliko je obema stranama potrebno da dođu do kompromisa. Prema njegovoj oceni, do statusa pokrajine može da se dođe samo poštovanjem Rezolucije 1244 a odluka o konačnom statusu Kosova je u isključivoj nadležnosti Saveta bezbednosti.

'Nikada nismo skrivali da možemo da upotrebimo pravo veta. To ne skrivamo ni danas. I tu našu poruku su odlično razumeli partneri u Savetu bezbednosti UN', kazao je Kosačov. On je ocenio da pokrajina nema nikakvu perspektivu ukoliko dodje do unilateralnog priznanja nezavisnosti. 'To bi bilo narušavanje osnovnih principa međunarodnog prava sa nesagledivim posledicama za sve slične situacije u svetu... Prema procenama UN, postoji oko 200 analognih situacija sa Kosovom od kojih je 50 u veoma opasnom stadijumu', kazao je Kosačov.

On je dodao da eventualni pritisci SAD i EU na Rusiju da promeni stav neće biti uspešni.

Izvor: RTS

 ALMOND: ZAPAD NE ZNA KAKO DA ODE SA KOSOVA

Jedinstvo predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, pa i celokupne političke scene u Srbiji oko Kosova iznenadilo je međunarodnu zajednicu čiji je problem - posebno za NATO - što je nemoguće zamisliti istinski nezavisno Kosovo odakle ona može da ode, prenosi Bi-Bi-Si [BBC].

Nijedno rešenje kosovskog pitanja, osim rešenja zasnovanog na malo verovatnom sporazumu Beograda i Prištine, ne može da ispuni u celini očekivanja NATO i zapadnih zemalja, ocenio je za BBC britanski profesor, stručnjak za Balkan, Mark Almond.

'Problem za međunarodnu zajednicu, a posebno za NATO, je što je nemoguće zamisliti istinski nezavisno Kosovo odakle ona može da ode i kojem neće biti potrebno prisustvo medunarodnih snaga. Otuda i pitanje kakvo će biti to Kosovo koje ćemo morati da podržavamo i štitimo što je dovoljno težak posao i bez Srbije i Rusije koje ne sarađuju', rekao je on.

Britanski profesor, koji predaje savremenu istoriju na Orijel Koledžu univerziteta u Oksfordu, smatra da postoji nekoliko scenarija za buduće rešenje kosovskog pitanja, a jedno od njih je i takozvani Veliki sporazum Amerikanaca i Rusa o svim nerešenim separatističkim pitanjima.

Drugu bi, dodaje Almond, činio nastavak statusa kvo, a treću situacija u kojoj bi Zapad jednostrano priznao nezavisno Kosovo, što bi direktno vodilo odvajanju severnog Kosova čime bi položaj Zapada bio još komplikovaniji. Prema tome, sadašnja nezadovoljavajuća situacija je na neki način, bar sa stanovišta Zapada, najmanje očajna opcija. Da li je to tako i za Srbe i Albance sasvim je drugo pitanje', ocenio je britanski stručnjak za Balkan.

Almond istovremeno ističe da je jedinstvo predsednika Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice, pa i celokupne političke scene u Srbiji oko Kosova iznenadilo Ameriku i Evropu.

'Kakvi god bili ciljevi bilo koje srpske vlade, ako dođe do razlika između premijera i predsednika, ili između stranaka vladajuće koalicije, to slabi njenu pregovaračku poziciju', rekao je on. 'Moram da kažem da su Amerikanci i Evropljani bili iznenađeni jedinstvom Koštunice i Tadića, pa manje više i celokupne srpske političke scene, po pitanju Kosova.

To jedinstvo, uz pretnju ruskog ili kineskog veta, dovelo je do ove sadašnje, druge runde pregovora i, barem, odlaganja onog što su NATO i EU očekivali', dodao je on. BBC navodi da zvaničnici Vlade Srbije iz redova DSS-a već tri nedelje pozivaju Sjedinjene Države da odustanu od stvaranja NATO države na Kosovu i da se zvanično odreknu plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Izvor: RTS

INCIDENT U GRAČANICI: NAPADNUTI MLADIĆ I DEVOJKA

Devojku srpske nacionalnosti sinoć su u Gračanici kidnapovale i silovale tri nepoznate osobe, dok je mladić Srbin koji je bio sa njom pretučen i opljačkan, saopštili su danas Tanjugu predstavnici Kosovske policijske službe (KPS).

Regionalni portparol KPS-a Agron Borovci izjavio je da se incident dogodio sinoć oko 22 časa u Gračanici, a da policija intenzivno traga za vinovnicima ovog incidenta.

Borovci je precizirao da je vozilo marke „Opel Vektra” preprečilo put žrtvama i da su tri osobe, po rečima oštećenih, izvukli mladića pretukli ga i zatvorili u gepek odakle je kasnije pušten dok je devojka silovana.

Automobil marke Be-Em-Ve u kome su se nalazili mladić i devojka je ukraden, kao i njihove lične stvari, dok su oni oslobođeni u blizini mesta Ajvalija, dodao je on.

Kako je saopštio Pres centar u Gračanici žrtve napada su Srećko Đurović iz Gračanice i Irena Kešelj iz Mladenovca.

Đurović i Kešeljeva zbrinuti su sinoć u bolnici Simonida u Gračanici čije je osoblje obavestilo policiju o incidentu.

Incident se dogodio u blizini novosagrađenog obdaništa u Gračanici gde su pre pet meseci na isti način kidnapovani mladić i devojka srpske nacionalnosti koji su kasnije i oslobođeni.

Tanjug

RUSI: ISKLJUČENA MOGUĆNOST PRAVLJENJA NEZAVISNOG KOSOVA

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov isključio je mogućnost pravljenja nezavisne države na Kosovu i Metohiji.

"Još manje verujem u mogućnost pravljenja NATO države na teritoriji Kosova i Metohije," izjavio je u razgovoru za današnje beogradske "Novosti" Kosačov, koji je i šef Parlamentarne delegacije Rusije u Savetu Evrope.

Komentarišuci poslednje poruke srpskih ministra iz Demokratske stranke Srbije (DŠ) upucene, pre svega, Sjedinjenim Američkim Državama da odustanu od pravljenja NATO države na teritoriji južne srpske pokrajine, Kosačov je poručio da "Rusija to neće dozvoliti, jer je to protivno međunarodnom pravu."

Kosačov za koga "Novosti" kažu da je jedan od glavnih kreatora ruske politike prema Kosmetu, izneo je da zvanična Moskva očekuje da će na kraju pregovaračkog procesa biti direktnih pregovora Beograda i Prištine.

"To je najefikasniji format pregovora. Ali, za direktne pregovore trebalo bi ispuniti određene uslove, a osnovni uslov je odsustvo svih prethodnih uslova. ili, još preciznije - Priština mora konačno da shvati i da se saglasi sa time da status Kosova i Metohije nije određen," istakao je Kosačov.

Kosačov je, takođe, izneo "apsolutno protivljenje "da se u ovom pregovaračkom procesu određuju bilo kakvi rokovi.

"Nekoliko desetina godina vodi se proces oko palestinske države i niko ne pravi tragediju od toga što se do rešenja za Palestinu nije došlo do nekog određengo datuma. Godinama postoji i problem severnog Kipra. I u slučaju Kosova, pregovori moraju da traju onoliko dugo koliko je potrebno i jednoj i drugoj strani da dođu do kompromisnih resenja. Dakle, stav Rusije je jasan - bez ikakvih rokova.

Kosačov je negirao dileme da li će zvanična Moskva "istrajati na sadašnjoj poziciji, s obzirom na to da se spekuliše da Rusija takvom politikom prema Kosovu samo trguje sa Zapadom" ?

"To je principijelan strategijska podrška od koje Rusija neće ni odstupiti, ni odustati," istakao je Kosačov.

Ruski zvaničnik je, takođe, ocenio kako su odnosi Beograda i Moskve "na najvišem mogućem nivou od kraja Drugog svetskog rata."

"Svi slučajevi koji se dešavaju u poslednjoj deceniji," primetio je Kosačov, "pokazali su da je naše prijateljstvo jako i čvrsto. Podržavamo Srbiju, njenu vlasti i narod, a sa druge strane osećamo podršku ruskom rukovodstvu i narodu."

"Veoma je važno što se naši odnosi ne koncentrišu samo na pitanje Kosova nego su oni mnogo širi," zaključio je Kosačov.

Tanjug

NATO: NEMAMO SKRIVENE PLANOVE ZA KOSOVO

NATO ne pravi svoju državu i nema "skrivene planove" na Kosovu, već će podržati "svako rešenje" do kojeg se dođe tokom pregovora Beograda i Prištine, koje Alijansa "u potpunosti podržava", izjavila je danas Tanjugu u Briselu portparol ove organizacije Karmen Romero.

"Mi nemako skrivene planove za Kosovo i ne pravimo svoju državu na Kosovu", izjavila je Romero, komentarišući kritike iz Beograda na račun Severnoatlantske alijanse.

Ona je istakla da je normalno da "postoje kritike jer je to deo retorike u vreme pregovora", ali da NATO "nema šta da doda na svoj stav".

"Podržavamo politički proces i podržaćemo svako rešenje do kojeg se dođe tokom procesa, iza kojeg u potpunosti stojimo", dodala je ona, naglašavajući da NATO ne vodi proces rešavanja statusa, iako ima svoje mesto u proširenom sastavu Kontakt grupe.

"Pregovori su naš glavni prioritet i smatramo da bi bilo idealno kada bi strane postigle dogovor", naglasila je Romero.

Tanjug

Vašington post: Albanci nestrpljivo čekaju nezavisnost !!!

Američki "Vašington post" (Washington Post) objavio je danas opširnu reportažu o Kosovu, u kojoj navodi nepomirljive stavove kosovskih Albanaca i Srba - dok su Albanci nestrpljivi da dobiju nezavisnost, Srbi se tome oštro protive.

Izveštač američkog dnevnika je pratio predsednika reformističke partije ORA i člana pregovaračkog tima Kosova Vetona Suroia koji se, naglašava list, uputio peške u udaljena mesta na Kosovu kako bi zatražio podršku naroda za nezavisnnost Kosova.

Veton Suroi je 1. avgusta počeo jednomesečni "marš", kako bi sa građanima razgovarao o pitanjima vezanim za status.

U razgovoru sa nekoliko žitelja sela Medvece, Suroi je rekao da je "politici pružena šansa, ali da se čini da se ništa ne menja" i pitao sagovornike šta oni misle da može da se učini.

"Potrebna nam je nezavisnost kako bismo razvili zemlju. Ja ne govorim o politici, već o svakodnevnom životu. Ne možemo da dobijemo dobru cenu za povrće. Fabrike su zatvorene. Nemamo struju", prenosi američki dnevnik mišljenje 70-godišnjeg zemljoradnika Bajrama Kastratija.

Suroi je rekao da, obilazeći kosovske Albance, nije upoznao nikoga ko bi mogao da kaže da je zadovoljan načinom na koji se vodi Kosovo i istakao da "niko ne želi da investira u zemlju čija je budućnost neizvesna".

Međutim, list podseća da se Srbi sa Kosova oštro protive odvajanju od Srbije.

"Radije bih ovaj svet napustio u mrtvačkom sanduku, nego živeo u albanskoj državi... svi koje poznajem tako osećaju", kaže 33-godišnji Boris Drobac, službenik u banci u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je, kako piše list, reka Ibar "prirodni Berlinski zid".

"Kažu da je Prvi svetki rat počeo zbog Srba... e pa, treći svetski rat bi mogao da počne na isti način, ako Albanci ne vode računa", rekao je Drobac.

Zvaničnici na Kosovu smatraju da su ovakve izjave "preterane", piše "Vašington post", ali dodaje da niko nije optimista da će se uskoro izaći iz "ćorsokaka".

Beta

BERNS: SAD ZA NEZAVISNOST KOSOVA U OVOJ GODINI

Sjedinjene Američke Države snažno podržavaju predlog da Kosovo postane nezavisno 2007. godine i teže da očuvaju Bosnu i Hercegovinu kao celovitu, mirnu i ujedinjenu zemlju, izjavio je danas američki državni podsekretar Nikolas Berns.

„Mi snažno podržavamo predlog da Kosovo postane nezavisno 2007. godine. To je zvanična pozicija SAD. Težimo i da očuvamo Bosnu i Hercegovinu kao celovitu, mirnu i ujedinjenu zemlju”, rekao je Berns za radio Slobodna Evropa.

Naglašavajući da je još od Prvog svetskog rata Evropa u središtu spoljne politike SAD, on je ukazao da je sada pažnja SAD, kada je reč o Evropi, usmerena pre svega na Kosovo.

„U delu Evrope, pre svega na Balkanu, Kavkazu i u zoni oko Crnog i Kaspijskog mora, ima još mnogo toga da se uradi da bi postao stabilan kao i zapadni deo kontinenta. To znači da je pažnja SAD, kada je reč o Evropi, usmerena pre svega na Kosovo”, rekao je američki državni podsekretar.

Prema njegovim rečima, SAD podržavaju države koje „nastoje da se odupru sve većem pritisku Rusije, kao što su Gruzija, Moldavija, zatim NATO saveznici Estonija, Letonija i Litvanija”.


Tanjug

RASISTIČKE PAROLE U GNJILANU UZNEMIRILE PREOSTALE SRBE

Rasističke parole ispisane u centru Gnjilana uznemirile su danas oko 70 Srba koji su opstali u tom gradu u Kosovskom Pomoravlju.

Na zidu ispred Osnovne škole "Vuk Karadzić ispisan je grafit "Smrt svim Srbima", a ispred kapije crkve Svetog Nikole u centru grada, na engleskom jeziku, "Ponosan sam što sam Albanac", dok je krst na toj kapiji, precrtan.

Portparol Kosovske policijske službe Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da je policija povodom ispisivanja parola na zidu u blizini crkve u Gnjilanu preduzela istražne radnje i da su "neki ljudi koji žive u blizini intervjuisani".

Hašani je dodao da je mesto fotografisano i da policija nastavlja istragu o tom događaju.

Jedan od Srba koji radi kao čuvar crkve Svetog Nikole u Gnjilanu Vlastimir Djorđević izjavio je da je "pored grafita ispisano ime neke od albanskih armija".

"Mene ne plaši to što se desilo, ali znam da su zbog ponašanja počinilaca ovakvih dela, preostali Srbi u Kosovskom Pomoravlju uznemireni", rekao je Djorđević.

On je istakao da sve to posebno teško pada preostalim Srbima u samom gradu kojih je oko 70, i podsetio da ih je do 1999. godine bilo oko 15.000.

Tanjug

MIĆUNOVIĆ: IZJAVE O NATO DRŽAVI NE DOPRINOSE KOMPROMISU

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za inostrane poslove Dragoljub Mićunović izjavio je da izjave čelnika vlasti iz Demokratske stranke Srbije o stvaranju NATO države na Kosmetu „nisu dobre, niti doprinose nalaženju kompromisnog rešenja za Kosmet”.

„To nije stav Beograda, niti stav Vlade Srbije i politika Vlade, nego pojedinačne izjave, a ne promena kursa Beograda”, rekao je Mićunović televiziji „Avala”.

Mićunović, koji je i funkcioner Demokratske stranke, rekao je da NATO čine i zemlje članice EU koje su učestvovale u bombardovanju Srbije 1999. godine.

„Ako smo to njima oprostili, ne razumem zašto smo se fiksirali na jednu vojnu organizaciju. Nas niko ne tera u NATO, ali se podrazumeva da ako hoćemo u Evropu, to podrazumeva i zajedničku vojnu politiku i ne možemo da kažemo hoćemo u EU i kredite, a nećemo u vojnu organizaciju, jer nas je ona bombardovala”, rekao je Mićunović.

Mićunović je rekao da bi politiku o Kosmetu trebalo da vodi Vlada, a ne jedno ministarstvo (za Kosmet) i izrazio nadu da će to „biti usklađeno”.

Beta