Ren: Neuspeh na Kosovu plaća Evropa

5. jul 2007. | 10:53 -> 14:18  | Izvor: Beta, Tanjug
Berlin -- Oli Ren upozorio da cenu neuspeha u rešavanju statusa Kosova ne bi platili Rusija i SAD, već Evropa.


Ni Rusija ni SAD nisu tako direktno pogođeni onim što se dešava na Balkanu kao što smo mi Evropljani. Evropa će biti ta koja će platiti cenu ukoliko propadne statusni proces o Kosovu", izjavio je evropski komesar za proširenje juče u Berlinu.

"Kosovski status ne bi trebalo rešavati jednostranim deklaracijama ili unilateralnim pretnjama vetom, već efektnim i odgovornim multilateralizmom. Održivo rešenje se najbolje postiže procesom kojim se može upravljati i koji je multilateralan", rekao je Ren.

Ren je kazao da je teško raditi pod uslovima političke neizvesnosti dok traje proces u Savetu bezbednosti UN.

Evropski komesar je kazao da će Kosovo predstavljati "ozbiljan test za sposobnost EU da se nosi sa bezbednosnim izazovima na svom kontinentu i na svojoj budućoj domaćoj teritoriji".

"Moramo da preuzmemo odgovornost za ovo pitanje jer se radi o budućoj stabilnosti našeg kontinenta i kredibilitetu naše spoljne politike. EU je opredeljena za stvaranje demokratskog, multietničkog i ekonomski održivog Kosova", kazao je Ren.

"Stav je da posebnog stava nema"

Novi stav Slovenije o planu Martija Ahtisarija jeste da Slovenija nema poseban stav, već stav EU.

Ministar spoljnih poslova Slovenije Dimitrij Rupel danas je saopštio da je Slovenija od 1. jula aktivna članica "evropske trojke", u kojoj su i Portugal i Evropska komisija.

Prema Rupelovim rečima, glavni zadatak Slovenije, u njenom polugodišnjem predsedavanju EU, od 1. januara 2008, biće Zapadni Balkan, a Slovenija ima nameru "da radi kao motor te regije i da će učiniti sve da se taj region što više približi EU".

Odgovarajući na pitanja novinara, Rupel je rekao i da Slovenija nema poseban stav u vezi sa Ahtisarijevim planom, odnosno da podrška koju je do sada davala Ahtisarijevom planu nije bio njen, već stav EU.

Rupel je rekao i da će uskoro doći i do korekcija Ahtisarijevog plana, a da bi moglo da se desi da problem statusa Kosova bude i jedan od glavnih zadataka slovenačkog predsedovanja EU.

Najavljujući posetu ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića Sloveniji, 16. jula, Rupel je rekao da je s Jeremićem, nedavno u Bratislavi, postigao saglasnost u vezi sa širenjem EU, ali da postoje i pitanja gde saglasnost nije postignuta, aludirajući na pitanje statusa Kosova.

Rupel je dodao da ipak računa na to da će i po tom pitanju doći do približavanja stavova, da ne bi došlo do prevelikih komplikacija.

BAN KI MUN: BEZ ODLUKE O STATUSU UGROŽEN NAPREDAK NA KOSOVU 
POLITIKA - SVET I MI - Četvrtak, Jul 05, 2007 19:55 
 
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun ocenio je u izveštaju, koji će predstaviti Savetu bezbednosti UN u ponedeljak, da postoji opasnost da se ugrozi napredak postignut na Kosovu od 1999. godine ukoliko se ne postigne odluka o statusu pokrajine.

'Ako budući status pokrajine ostane nedefinisan postoji realni rizik da napredak koji su ostvarile UN i privremene institucije na Kosovu počne da se urušava', ocenio je Ban Ki Mun u izveštaju objavljenom na sajtu UN.

Podržavanje i konsolidovanje napretka učinjenog na Kosovu zahtevaće 'konkretne izglede za okončanje procesa o budućem statusu Kosova i aktivnu i konstruktivnu saradnju svih uključenih u taj proces', navodi se u izvestaju.

Kako je dodao generalni sekretar UN, 'rešavanje budućeg statusa Kosova trebalo bi zato da ostane prioritet za Savet bezbednosti i međunarodnu zajednicu u celini'. On je ocenio da predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija sadrži prave elemente za održivo rešenje za status pokrajine i pozdravio spremnost EU da ima vodeću ulogu u budućom međunarodnom prisustvu na Kosovu, predviđenom Ahtisarijevim planom.

Ban Ki Mun naveo je i da su očekivanja kosovskih Albanaca da će pokrajina dobiti nezavisnost 'u skoroj budućnosti' i dalje visoka.

U svom izveštaju, koji se odnosi na poslednja četiri meseca na Kosovu, prvi čovek Ujedinjenih nacija izneo je detalje o ekonomskoj situaciji u toj pokrajini, kao i o nastavljanju etničke podeljenosti 
 




Izvor: RTS

Izvor:Tanjug  [  06:56 / 06.07. ] 
Stejt department o Kosovu
Nema vremenskih rokova za rešenje statusa Kosova 
Američki Stejt department saopštio je danas da se proces rešavanja statusa Kosova nastavlja u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali da, bar za sada, nema vremenskih rokova za zaključivanje tog pitanja. 
 

Na pitanje novinara da li postoje vremenski rokovi za rešenje kosovskog statusa, postavljeno tokom redovne konferencije za novinare u Vašingtonu, portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je rekao: Ne . On je dodao i da nije siguran koliki je napredak načinjen u procesu rešavanja statusa Kosova, naglašavajući da je to komplikovan problem , o kojem se raspravlja u evropskim prestonicama i njujorškom sedištu svetske organizacije. U ovom trenutku ne mogu reći da li je bilo nekog napretka u premošćavanju razlika između Rusije i nekih drugih članica Saveta bezbednosti i, sigurno, nekih evropskih država. Ali to je pitanje sigurno veoma važno za Evropljane,
jednako kao i za nas. Zbog toga ćemo nastaviti da radimo na tome , rekao je Mekormak.
Govoreći o predlogu rezolucije o statusu Kosova, Mekormak je dodao da se o tome još uvek radi u UN .SAD i članice EU do sada su predstavile četiri verzije predloga rezolucije o Kosovu, uključujući nastavak pregovora između Srba i kosovskih Albanaca, definisanje kosovskog slučaja kao jedinstvenog, i čitavog niza drugih
definicija usmerenih ka ubeđivanju Moskve da se uzdrži od ulaganja veta prilikom glasanja u Savetu bezbednosti. Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je sve te predloge odbacivao, navodeći da su razlike između dve strane, SAD i Rusije, suštinske, i da različite formulacije istih stavova ne rešavaju osnovne probleme. Kako je najavljeno posle susreta predsednika SAD i Rusije, ranije ove sedmice u Kenebankportu u državi Mejn, dalje pregovore o rešenju kosovske krize vodiće državni sekretar Kondoliza Rajs i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kao i ambasadori u UN Čurkin i Zalmaj Kalizad.

"Kosovo je važno pitanje za SAD"
6. jul 2007. | 08:30 | Izvor: Beta 
Vašington, Beograd -- UN i dalje radi na tekstu rezolucije o Kosovu i nema rokova o tom pitanju, izjavio portparol Stejt departmenta Šon Mekomark.

"Ne mogu da kažem da li je bilo napretka u prevazilaženju različitih stavova između Rusije i drugih - nekih članica Saveta bezbednosti i nekih iz Evropske unije. To je sigurno važno pitanje za Evropljane. A koliko je važno za njih, toliko je i za nas", rekao je sinoć Mekormak.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev je u intervjuu za Politiku izjavio da nikakve trgovine oko stava Rusije prema Kosovu nema i ne može biti.

Aleksejev je rekao da Rusija neće da nameće Beogradu bilo kakvo rešenje i da je to principijelan stav Rusije, kao i da je jedan od principa usvojenih u Kontakt grupi da ne moze biti podele Kosova i da za sada to jeste stav Rusije.

"Posebno bih hteo da naglasim da niko ne može na sto da stavi neko čarobno resenje koje bi odgovaralo svima. Ni mi nemamo takvih ambicija i niko to neće uraditi umesto učesnika u pregovoru. Niko ne može da zna šta želi Beograd bolje od samog Beograda", rekao je on. 

Komentarišući mogućnost da kosovski Albanci sami proglase nezavisnost ili izazovu nemire u pokrajini, Aleksejev je rekao da bi to bila "najgora varijanta razvoja događaja".

Na pitanje da li bi Rusija bila spremna da pošalje svoje vojnike za očuvanje mira u pokrajini, ambasador je rekao da "nije siguran da bi to bila dobra ideja".
 

Kater: Kfor ubedjuje Srbe da ostanu
Petak, 6. jul 2007. 11:12



Kfor ubedjuje Srbe da treba da ostanu na Kosovu i Metohiji, izjavio je u intervjuu za dnevnik "Vremja novostej" komandant medjunarodnih snaga, nemački general Roland Kater.

"Mi ubedjujemo Srbe da oni treba da ostanu", rekao je on odgovarajući na pitanje da li se može očekivati novi odlazak Srba sa Kosova u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Pokrajine.
Kater je za situaciju na Kosovu i Metohiji rekao da je mirna i da nema opasnosti od nasilja, ali je pozvao "sve snage da se uzdrže od nasilja" i izrazio uverenje da se neće ponoviti antisrpski pogromi iz marta 2004. godine.

Prema njegovim rečima, "ljudi su shvatili da se odvija normalan demokratski proces za koji je potrebno vreme i poštovanje obaveza od strane svih učesnika".

Ističući da su na Kosovu mirovnjaci "gosti a ne okupatori", da "služe svim stanovnicima Kosova", kao i da su uspeli da uvere žitelje Kosova da su mirovnjaci "jedna velika porodica", Kater je rekao da, medjutim, Albanci "i dalje više veruju Amerikancima" i da ne žele da američki vojnici odu.
Prema Katerovom mišljenju, za pomirenje Srba i Albanaca potrebne su godine,ali "već postoje naznake da Srbi i Albanci mogu da žive zajedno".
On je naveo primer opštine Novo Brdo, gde "funkcioniše višenacionalna škola" i gde deca i jedne i druge nacionalnosti mogu "makar da se igraju zajedno".

"Stotine srpskih izbeglica vratile su se u Pokrajinu u okviru programa UN i to je dobar znak", rekao je Kater, dodajući da su Nemačka i Rusija imale tragično iskustvo Drugog svetskog rata ali su "danas nemački kancelar Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin prijatelji".

Novinar "Vremja novostej" piše, pozivajući se na izjave sagovornika u Misiji UN za Kosovo (UNMIK) u Prištini, o mogućnosti da albanski lideri proglase jednostrano nezavisnost Kosova do kraja novembra, uoči opštih i lokalnih izbora, ukoliko Savet bezbednosti UN ne usvoji rezoluciju o statusu Pokrajine.
Prema izjavama neimenovanih službenika UNMIK-a, pretpostavka je da bi prve nedelje posle proglašenja, nezavisnost priznalo oko 60 zemalja, medju njima SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, baltičke zemlje, muslimanske države sa izuzetkom Indonezije, a ne bi je priznale Španija, Italija,Grčka, Kipar, Bugarska, Madjarska i "svakako Rusija".

Činovnici UNMIK-a su ruskom novinaru rekli da bi potom pod izgovorom nedovoljne bezbednosti brzo bila povučena Misija UN, a funkcije mirovnih snaga preuzela bi medjanarodna koalicija, sačinjena od snaga zemalja koje priznaju Kosovo - po obrascu američke koalicije u Iraku.

(Tanjug)

Aleksejev : Ne može EU da odlučuje o Kosovu
Petak, 6. jul 2007. 10:04

Ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da Kosovo nije evropsko, nego medjunarodno pitanje a da je "situacija na Kosovu regulisana na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da će definitivnu odluku doneti Savet bezbednosti".

Aleksejev je za "Politiku" rekao i da "kada god je neko pokušavao da donese odluku zaobilazeći Rusiju, rešenje se uvek pokazalo pogrešnim. Pokušaji da se zameni Savet bezbednosti po pravilu se tragično završavaju", smatra on.

Na pitanje kako treba da se razgovara sa Rusijom, ruski ambasador je odgovorio "Naše kolege već jednom treba da se naviknu na to da je Rusija punopravni partner koji zna kako može da doprinese jačanju bezbednosti u Evropi. Kada prihvate te činjenice, onda neće biti takvih izjava".
Na pitanje koliko ima istine u spekulacijama da je podrška Rusije oko Kosova uslovljena ulaskom ruskog kapitala u Srbiju, Aleksejev je kazao da "nema nikakve trgovine oko našeg stava prema Kosovu i Metohiji i ne može biti".
"To su različite stvari. Po pitanju Kosova mi se rukovodimo poštovanjem medjunarodnog prava i principa evropske bezbednosti. Dolazak ruskog kapitala u Srbiju je odvojena stvar. Mi tu moramo da se rukovodimo obostrano korisnim i prihvatljivim projektima koji bi, pre svega, koristili srpskoj privredi", pojasnio je ruski ambasador.
On je dodao da "postoji opcija da se pregovori nastave pod patronatom Kontakt grupe, sa nekim, ne zna se kojim posrednikom".

"Pregovori ne mogu da se vode u okviru Kontakt grupe. Oni mogu da se vode neposredno izmedju dve strane, uz spoljnu podršku. Ako će to biti podrška Kontakt grupe, samo izvolite. Ako će biti podrška SB, apsolutno nema problema. Najvažnije je da počnu ozbiljni a ne inscenirani pregovori", ocenio je Aleksejev.

On smatra da nove elemente u pregovore moraju da uvode, pre svega, same strane učesnice.
"Posebno bih hteo da naglasim da niko ne može na sto da stavi neko čarobno rešenje koje bi odgovaralo svima. Ni mi nemamo takvih ambicija i niko to neće uraditi umesto učesnika u pregovoru. Niko ne može da zna šta želi Beograd bolje od samog Beograda", dodao je on.

Aleksejev smatra da ne može biti podele Kosova i za sada to jeste i stav Rusije, a da bi najgora varijanta razvoja dogadjaja bila da kosovski Albanci sami proglase nezavisnost ili izazovu nemire u pokrajini.

(Tanjug)

SAD: Nema rokova za Kosovo
Petak, 6. jul 2007. 09:36

Američki Stejt department saopštio je da se proces rešavanja statusa Kosova nastavlja u okviru Saveta bezbednosti UN, ali da, bar za sada, nema vremenskih rokova za zaključivanje tog pitanja.

Na pitanje novinara da li postoje vremenski rokovi za rešenje kosovskog statusa, portparol Stejt departmenta Šon Mekormak je rekao: "Ne".

On je dodao i da nije siguran koliki je napredak načinjen u procesu rešavanja statusa Kosova, naglašavajući da je to "komplikovan problem", o kojem se raspravlja u evropskim prestonicama i njujorškom sedištu svetske organizacije.

"U ovom trenutku ne mogu reći da li je bilo nekog napretka u premošćavanju razlika izmedju Rusije i nekih drugih članica Saveta bezbednosti i, sigurno, nekih evropskih država. Ali to je pitanje sigurno veoma važno za Evropljane, jednako kao i za nas. Zbog toga ćemo nastaviti da radimo na tome", rekao je Mekormak.
Govoreći o predlogu rezolucije o statusu Kosova, Mekormak je dodao da se "o tome još uvek radi u UN".

SAD i članice EU do sada su predstavile četiri verzije predloga rezolucije o Kosovu, uključujući nastavak pregovora izmedju Srba i kosovskih Albanaca, definisanje kosovskog slučaja kao jedinstvenog, i čitavog niza drugih definicija usmerenih ka ubedjivanju Moskve da se uzdrži od ulaganja veta prilikom glasanja u Savetu bezbednosti.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin je sve te predloge odbacivao, navodeći da su razlike izmedju dve strane, SAD i Rusije, suštinske, i da različite formulacije istih stavova ne rešavaju osnovne probleme.

Kako je najavljeno posle susreta predsednika SAD i Rusije, ranije ove sedmice u Kenebankportu u državi Mejn, dalje pregovore o rešenju kosovske krize vodiće državni sekretar Kondoliza Rajs i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, kao i ambasadori u UN Čurkin i Zalmaj Kalizad.

(Tanjug)

Nemačka protiv podele Kosova
Cetvrtak, 5. jul 2007. 19:38



Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je Tanjugu da je stav Nemačke, kad je reč o Kosovu i Metohiji, da je apsolutno neophodno da se nastavi sa traženjem rešenja u okviru Saveta bezbednosti UN, kao i da se Berlin protivi jednostranim rešenjima i podržava nastavak procesa.

"Založio sam se da se taj nastavak procesa reflektuje u novim pregovorima Beograda i Prištine. Nemačka strana u ovom trenutku još nije zauzela stav, ali moj je utisak da su, u svakom slučaju, daleko naklonjeniji nastavku procesa, nego pribegavanju bilo kakvim unilateralnim koracima", istakao je Jeremić posle razgovora s nemačkim ministrom spoljnih poslova Frank-Valterom Štajnmajerom u Berlinu.

Šef srpske diplomatije je u Berlinu, takodje, govorio u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, nemačkog parlamenta i razgovarao s predstavnicima tog odbora.

"Pozicija Nemačke je da je apsolutno neophodno nastaviti tražiti rešenje za Kosovo u okviru SB. Nemačka se protivi unilateralnim rešenjima i, u tom smislu, složili smo se da je nastavak procesa neophodan", rekao je Jeremić.

Ministar spoljnih poslova Srbije je napomenuo i da je stav Nemačke o pitanju Kosova i Metohije od "izuzetno velike važnosti, jer je Nemačka, po mnogim parametrima, najznačajnija i jedna od najuticajnih članica Evropske unije".

Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer isključio je mogućnost otpočinjanja misije Evropske unije na Kosovu bez prethodne odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN o statusu ove pokrajine.

Šef nemačke diplomatije je posle susreta izjavio da Jeremić i on nisu mogli da ocene da li će susret američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina, prošlog vikenda u Mejnu, doneti narpedak u procesu rešavanja statusa Kosova.

Navodeći da se sada mora sačekati nastavak konsultacija u Savetu bezbednosti UN, Štajnmajer je na kratkoj konferenciji za novinare istakao da, u slučaju da bude odredjeno vreme za nastavak pregovora, "mora da se izvrši pritisak na obe strane da datu priliku iskoriste".

Jer, kako je naveo, "bez utvrdjivanja budućeg statusa Kosova nema trajne stabilnosti na Balkanu".

Vladi u Beogradu je Štajnmajer obećao podršku Nemačke na putu ka članstvu u EU.

Na novinarsko pitanje o mogućoj podeli Kosova, Vuk Jeremić je rekao da "nikakva podela Srbije ne bi dovela do stabilnosti u regionu".

Zato je ovu opciju isključio i rekao da "čak i ako se ona bude našla na pregovaračkom stolu Srbija sigurno neće biti ta koja će podneti takav predlog".

Podelu je načelno kao rešenje za Kosovo isključio i ministar Štajnmajer rekavši da je "evropska istorija - istorija sukoba koja je dovela do toga da nema država sa monoetničkom osnovom" i dodao da to "nije dobra perspektiva ni za zapadni Balkan".

U Berlin su u četvrtak otputovali predsednik Kosova Fatmir Sejdiu i predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači na poziv šefa nemačke diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

(agencije)

Izvor:Tanjug  [  14:23 / 06.07. ] 
Riker nezadovoljan povratkom na Kosovo
Riker nezadovoljan brojkama koje pokazuju povratak 
Riker je u Medija centru u Čaglavici istakao da povratak raseljenih lica i razvoj ekonomije na Kosovu zavise od definisanja statusa pokrajine. 
 

On je kazao da je Unmik učinio sve kada je u pitanju ispunjavanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, dodajući da brojke koje pokazuju povratak raseljenih i izbeglih na Kosovo nisu onakve kakve bi oni želeli da budu. Šef Unmika je ponovio da je plan specijalnog predstavnika UN za Kosovo Martija Ahtisarija dobar za kosovske Srbe, jer se dve trećine tog plana odnose na njihovu zaštitu. Hajredin Kući iz Demokratske partije Kosova je istakao da je svako odlaganje statusa Kosova neodrživo, da Kosovo ne treba da bude deo Srbije i da Srbija ne sme da vidi Kosovo kao deo njenih budućih evropskih integracija. Kosovo će biti država za sve, bez obzira na poreklo, jer Kosovo očekuje nova era , rekao je Kući, pozivajući sunarodnike na jedinstvo. Predstavnik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić kazao je da Srbi imaju pravo da vide Kosmet kao legitimni deo Srbije sa najvećom mogućom autonomijom. Mi ne tražimo ništa izmišljeno u vezi sa Kosovom, već samo poštovanje principa koji su priznati i poznati svuda u svetu, rekao je Nojkić, dodajući da bi međunarodna zajednica trebalo da bude neutralna kada je u pitanju definisanje statusa Kosova. Nojkić je podsetio na promenljivu politiku predstavnika međunarodne zajednice prema kosovskom problemu i podsetio na formulu standardi pa status , koja je promenjena u status i standardi , da bi sada standardi skoro bili zaboravljeni.

Тадић поручио да Србија не прихвата независност Космета


Председник Србије Борис Тадић изјавио је у Бриселу да је данас Високом представнику Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијеру Солани пренео да званични Београд неће прихватити независност Косова и Метохије, али и да неће одустати од чланства у Европској унији (ЕУ.

<<Разговарали смо о огромном проблему Косова (...) Србија не прихвата независност Косова, али не одустаје од своје европске будућности", нагласио је председник Тадић, додавши да је то "главна порука" коју је пренео Солани, као и претходно председнику Европске комисије Ззозеу Мануелу Барозу и европском комесару за проширење Олију Рену.

"Солана и ја смо имали веома добре разговоре о свим темама које су битне за будућност Србије и за будућност односа ЕУ и Србије, почевши од Косова, па до преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању, позитивиних помака у економији, борби против организованог криминала и незапослоности", нагласио је Тадић.

"Србија је легитимна демократија и има легитимно право да постане чланица ЕУ у наредних пар година (..) у том смислу, наша обавеза је да успоставимо пуну сарадњу с Хашким трибуналом и ту нема нема никакве дилеме", нагласио је председник Србије.

Високи представник Солана се после састанка није обратио новинарима.


Izvor: Tanjug