Koštunica: Parlament u julu o Kosmetu
Utorak, 3. jul 2007. 18:02



Srpski premijer Vojislav Koštunica najavio je u utorak da će vlada, u dogovoru sa parlamentarnim strankama, zatražiti da Skupština Srbije tokom jula raspravlja o Kosovu i Metohiji.

"Biće podnet izveštaj pregovaračkog tima i Skupština Srbije mora da usvoji novu rezoluciju kako bi se odredili dalji koraci u vodjenju politike za rešavanje kosovskog pitanja", navodi se u Koštuničinoj izjavi za javnost.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije insistira da započne novi pregovarački proces koji bi se vodio isključivo pod mandatom Saveta bezbednosti UN, sa novim medjunarodnim posrednikom.

Koštunica je dodao da je od "najveće važnosti" da ti pregovori budu "bez bilo koje vrste preduslovljavanja i nametanja ograničenja".

"Medjunarodna pravila su jasna i ona moraju važiti podjednako za sve države. Ne može Srbija biti izuzetak i ne može Srbija biti jedina država na svetu čije će se granice prekrajiti i teritorija otimati.
To bi bio opasan presedan koji bi ugrozio mir i stabilnost ne samo našeg regiona već bi se odrazio i na celokupni medjunarodni poredak", naveo je predsednik srpske vlade.

Koštunica je dodao da zato Srbija uporno zahteva da se kroz nove pregovore pronadje kompromisno rešenje, koje bi bilo saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije.

Jeremić: Regionalno partnerstvo podržava dalje pregovore



Zemlje Regionalnog partnerstva Evropske unije podržavaju stav da po pitanju Kosova treba izbeći unilateralno rešenje, a ka obnavljanju pregovora inklinira i Slovačka, rekao je u Bratislavi agenciji Beta ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

"Na sastanku Regionalnog partnerstva na koji sam pozvan kao gost izneo sam vidjenje Beograda da su u ovom trenutku neophodni novi pregovori jer jedinu alternativu novim pregovorima predstavlja ignorisanje Saveta bezbednosti UN", rekao je Jeremić u telefonskoj izjavi Beti.

Šefove diplomatija Austrije, Slovenije, Češke, Poljske, Madjarske i domaćina Slovačke Jeremić je upozorio da bi takvo ignorisanje bilo opasan presedan ne samo po zapadni Balkan, već i po druge krizne oblasti u svetu.

"Za stav da je potrebno izbeći unilateralna rešenja postoji podrška zemalja Regionalnog partnerstva", rekao je Jeremić.

Srpski ministar spoljnih poslova pred sastanak Regionalnog partnerstva razgovarao je odvojeno sa slovačkim šefom diplomatije Janom Kubišom, predsednikom Ivanom Gašparovičem i premijerom Robertom Ficom.

"Mislim da se Slovačka u ovom trenutku priklanja tome da treba nastaviti traženje rešenja u okviru SB UN, a s obzirom da nije moguće naći ga bez daljih razgovora na tu temu, da ćemo nastaviti da tražimo rešenje, kompromisno koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Jeremić.

Trebalo bi naći razborito rešenje, prihvatljivo i za Srbe i kosovske Albance, a u skladu sa medjunarodnim pravom, izjavio je i slovački predsednik Ivan Gašparovič.

Šef srpske diplomatije će već u sredu biti u Beču, gde će razgovarati sa ministrom inostranih poslova Austrije Ursulom Plasnik, da bi u četvrtak, 5. jula, tokom posete Berlinu imao sastanak sa nemačkim kolegom Frank Valterom Štajmajerom.

I u Beogradu glavna tema bilateralnih susreta državnika je Kosovo. Predsednik Srbije Boris Tadić i predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović ocenili su da je za stabilnost regiona važno da se nastave pregovori o budućem statusu Kosova.

"Mi očekujemo da će pregovori o budućem statusu Kosova biti ponovo obnovljeni i sasvim je očigledno da će budući status Kosova imati refleksija na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo na Balkanu nego i nekim drugim regionima sveta", rekao je Tadić u zajedničkom obraćanju novinarima posle razgovora.

Radmanović je, navodeći da je status Kosova nezaobilazna tema razgovora, rekao da je "Kosovo ozbiljan bezbednosni problem ne samo za Srbiju", nego i za čitavu jugoistočnu Evropu.

Mond diplomatik: Ne ponoviti greške iz prošlosti



Zapad ne bi smeo da ponovi greške koje je ranije činio na tlu bivše Jugoslavije - da prebrzo i nepromišljeno "pojuri" ka nezavisnosti Kosova, ocenio je francuski mesečnik "Mond diplomatik".

"Nepromišljena diplomatska žurba je na Balkanu katkad sinonim za katastrofu. Još se sećamo koliko je 1991. godine žurba Nemačke i Vatikana da bude priznata secesija Hrvatske doprinela raspadu bivše Jugoslavije i izbijanju srpsko-hrvatskog rata, za kojim je odmah došao rat u Bosni", ističe autor teksta Injasio Ramone.

"Treba priznati, ne minimizirajući zlokobnu ulogu nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i ekstremista, pristalica 'Velike Srbije', da evropske sile snose odgovornost za te sukobe, najkrvavije na 'starom kontinentu' od okončanja Drugog svetskog rata".

Prevelika žurba je, po oceni Ramonea, "doprinela izbijanju rata na Kosovu 1999. godine kada su evropske države i SAD odbile da nastave pregovore sa Srbijom, odlučile da izbegnu debatu u Savetu bezbednosti i, najzad, bez mandata UN, upotrebile NATO da bi više meseci bombardovale Srbiju, a njene snage primorale da odu sa Kosova".

Danas, kada se raspravlja o budućem statusu srpske pokrajine, u centru pažnje mora biti, kako ističe Ramone, Rezolucijia 1244 UN kojom je, kako podseća, "priznata pripadnost Kosova Srbiji".

"Ta odrednica je odlučujuća zato što je princip zapadnih sila, umešanih u rešavanje pitanja ratova na Balkanu, oduvek bio da se poštuju unutarnje granice nekadašnje SFR Jugoslavije. U ime tog principa su odbačeni i odbijeni projekti 'Velike Hrvatske' i 'Velike Srbije' koji su Bosni i Hercegovini zapretili raspadom", ističe on.

Ramone dodaje da se "upravo na taj princip danas oslanja Srbija, uz podršku, izmedju ostalih Rusije, kada odbacuje plan koji je predložio medjunarodni posrednik Marti Ahtisari".

"Nezavisnost će, možda, biti neizbežno rešenje za Kosovo, jer ogromne su prepreke njegovom zadržavanju unutar administrativnog okvira Srbije. Ali na taj put se ne sme krenuti bez tesnih i dugotrajnih razgovora i dogovora sa Beogradom, koji se inače brine za zaštitu srpske manjine na Kosovu", ističe novinar lista "Mond diplomatik".

Preuhitrena nezavisnost, onako kako to zahteva Buš, "bez sumnje opijen trijumfalnim dočekom u Tirani", mogla bi da u kratkom roku dovede do formiranja "Velike Albanije", a to bi "automatski ponovo pokrenulo hrvatski i srpski iredentizam na uštrb Bosne", smatra autor članka.

"Da i ne govorimo o činjenici da bi to stvorilo eksplozivan medjunarodni presedan za regione u raznim delovima sveta, koji će doći u iskušenje da i oni jednostrano proglase nezavisnost: Palestina (Izrael), Zapadna Sahara (Maroko), Pridnjestrovlje (Moldavija), Kurdistan (Turska), Čečenija (Rusija), Abhazija (Gruzija), Gornji Karabah (Azerbejdžan), Tajvan (Kina), pa čak i u Evropi - Baskija i Katalonija (Španija, Francuska), da pomenemo samo taj slučaj", ističe "Mond diplomatik".

Ramone postavlja retoričko pitanje: "Da li je Buš spreman da i tim regionima garantuje nezavisnost kao što kaže da hoće da učini za Kosovo?"

"Pred očima nam je užasna šteta koju su na Bliskom Istoku izazvale neodgovorne inicijative aktuelnog predsednika SAD. Njegov sadašnji, nespretan upad na jedno tako eksplozivno poprište kakvo je Balkan, jedno od najopasnijih na svetu - to je nešto što užasava i zastrašuje", zaključuje Injasio Ramone.


Izvor: MTS-Mondo

Ozbiljni razgovori o Kosovu tek od jeseni?
Utorak, 3. jul 2007. 21:08



Funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je da će proces odlučivanja o budućem statusu Kosova biti privremeno obustavljen tokom leta.

"Može se očekivati da ovo leto prodje bez puno uzbudjenja, barem ne na javnoj sceni. Ozbiljni razgovori se mogu očekivati tek od septembra, a sve to pod uslovom da ne bude neke dinamike na terenu", rekao je Svilanović Televiziji B92.

Svilanović je, medjutim, istakao da su zabrinjavajuće poruke pojedinih političkih lidera sa Kosova, koje govore o nestrpljenju i nervozi kosovskih Albanaca zbog odlaganja donošenja odluke o budućem statusu.

"Izgleda da je neko na Kosovu počeo da razmišlja o tome da bi na terenu nešto trebalo da se dogodi i to me veoma zabrinjava... Ako se nešto dramatično dogodi na Kosovu, odgovornost će da padne na one koji su odgovorni na Kosovu, odnosno na NATO", kazao je Svilanović.

Prema Svilanovićevoj oceni, svaki naredni korak u rešavanju statusa Kosova verovatno će ići u pravcu osamostaljivanja Pokrajine i zato bi letnji zastoj u tom procesu mogao da ide naruku Beogradu.

U odsustvu dogovora SAD, EU i Rusije o pitanju budućnosti Kosova, Savet bezbednosti UN bi, kako je ocenio Svilanović, mogao doneti rezoluciju kojom bi bilo ojačano prisustvo EU u Pokrajini, čime bi rešavanje pitanja Rezolucije 1.244 i plana Martija Ahtisarija moglo biti ostavljeno za kasnije.

"Nisam siguran da se može očekivati novi pregovarački proces, odnosno direktni razgovori Beograda i Prištine, jer raspoloženje za to ne postoji ni u SAD ni u delu EU", rekao je Svilanović komentarišući nastojanja Beograda da izdejstvuje nastavak pregovora.


Samardžić: Buš i Putin nisu hteli da manifestuju razlike

Ministar za Kosovo Slobodan Samardžić izjavio je da to što predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džordž Buš nisu davali izjave o Kosovu nakon sastanka u Kenebankportu, ne znači da o toj pokrajini nisu govorili.

"Mislim da Putin i Buš nisu hteli da manifestuju svoje razlike (o budućem statusu Kosova), zato što imaju dobru volju da zajedno rade na rešavanju tog pitanja", rekao je Samardžić za Radio-televiziju Srbije.

On je podsetio da je saopšteno da su se Putin i Buš dogovorili da šefovi diplomatija te dve zemlje, Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov, treba nastave da se bave pitanjem statusa Kosova.

Samardžić je povodom zahteva šefa UNMIK-a Joakima Rikera upućenog medjunarodnim zvaničnicima da se pitanje statusa Kosova reši u optimalnom roku jer "situacija izlazi van kontrole", rekao da je to "psihoza koja se stvara već dve godine".

"Mi svakih nedelju dana čujemo kako oni ne mogu više da izdrže i kako su frustrirani. Tamo postoji dovoljan broj UMNIK-ovog osoblja, dovoljan broj vojnika i mogu da garantuju mir i stabilnost", rekao je ministar za Kosovo i Metohiju.

Samardžić je naveo da će "država u Kosovo ulagati ne samo materijalno već i poltički i diplomatski, kako bi se očuvali mir i stabilnost i sigurnost Srba pre svega".

(agencije/MONDO)

Čeku: Priština može da proglasi nezavisnost
Utorak, 3. jul 2007. 17:05



Kosovo će biti "primorano da dela" ako u UN ne bude postignut napredak o nezavisnosti, izjavio je kosovski premijer Agim Čeku, dodajući da bi Priština unilateralno mogla da proglasi nezavisnost.

Čeku je rekao da Zapad rizikuje gubitak kredibiliteta ako se ne suprotstavi ruskom protivljenju nezavisnosti.

"Ako proces ne deluje, medjunarodna zajednica mora da ponudi drugu alternativu. Mi bismo voleli diplomatski put, ali ako ne vidino nikakvu nadu, jasnoću, sigurnost ili napor, onda ćemo biti primorani da delamo", rekao je Čeku u intervjuu agenciji Rojters.

Vašington je nagovestio da će priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ali bi u tom slučaju EU izgubila pravnu osnovu da od UN preuzme nadzor na Kosovom, a njeno krhko jedinstvo bi bilo ugroženo.

Čeku nije želeo da precizira koliko će albanska većina na Kosovu čekati pre "delanja" ali su njegovi komentari izazvali zabrinutost u EU da se Kosovo približava unilateralnom proglašavanju nezavisnosti što bi uzdrmalo jedinstvo EU i što bi moglo da gurne Balkan u haos.

Neke članice EU su nervozne da bi nezavisnost Kosova mogla da predstavlja presedan, ali su spremne da predju preko toga zarad jedinstva EU, pod uslovom da dobiju rezoluciju UN koja bi bila pravna osnova za priznavanje nezavisnost Kosova.

"Ako ne delamo, rizikujemo da izgubimo kredibilitet. Ako delamo, rizikujemo da izgubimo jedinstvo EU. Moramo da nadjemo kompromis. Ovaj proces gubi kredibilitet zbog ruske opstrukcije, medjunarodna zajednica gubi kredibilitet", rekao je Čeku.

Čeku tvrdi da će Albanci sačekati sa proglašavanjem nezavisnosti, pod uslovom da vide "konkretne napore" Zapada u pokušaju da pronadju rešenje problema. "Ako naši partneri, EU i SAD, smatraju da je ovo najbolji način, mi smo veoma zainteresovani da zajedno učestvujemo u tome. Ostaćemo u procesu", rekao je on. "Ali se o nezavisnosti neće pregovarati", upozorio je Čeku.


Jacenjuk: Za status Kosova rešenje rezolucija

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Arsenije Jacenjuk izjavio je u Prištini da je najbolje rešenje za status Kosova rezolucija koju će usvojiti Savet bezbednosti UN.

Posle sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, Jacenjuk je rekao da je sa kosovskim predsednikom razgovarao o rešavanju statusa Kosova.

"Imali smo veoma plodotvorne razgovore sa predsednikom i želim da naglasim još jednom da je pitanje Kosova izuzetno komplikovano i u svakom slučaju konačno opredeljenje je pun suverenitet, ali je pitanje kako to ostvariti", rekao je Jacenjuk.

On je izrazio nadu da je rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosovu veoma blizu i da je to jedini zakoniti način da se utvrdi status Kosova.

Predsednik Sejdiu je izjavio da je sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova razgovarao o potrebi proširenja saradnje Kosova i Ukrajine.

Sejdiu je rekao da je zahvalio Ukrajini na podršci koju daje procesu utvrdjivanja statusa Kosova na osnovu predloga medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova se sreo i sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom i liderom Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliverom Ivanovićem.

(Beta/MONDO)

Гаљак: Што пре доћи до консензуса о Косову


Портпарол високог представника Европске уније за безбедност и спољну политику Кристина Гаљак изјавила је данас да дипломатске контакте ЕУ, САД и Русије по питању Косова и Метохије не треба временски ограничавати, али да треба настојати да се до консензуса дође што пре.

Гаљакова је Радио-телевизији Србије пренела став ЕУ да је решење за будући статус Косова најбоље тражити у оквиру Савета безбедности УН, и то доношењем нове резолуције која би била "приближна предлозима Мартија Ахтисарија".

Према њеним речима, Русија има много примедби на такво решење, али одлагање доношења решења за Косово неће олакшати да се проблем реши и ситуација на Балкану стабилизује.

"Дефинитивно немамо бесконачно много времена. То је питање које траје месецима и не мислимо да ће време помоћи да се оно реши. Зато треба да учинимо максимум да би се консензус постигао што је пре могуће. Да ли треба да постављамо временска ограничења? Вероватно не ако она не воде стварању праве атмосфере за постизање решења, али морамо да кажемо свим нашим партнерима да је време значајно", рекла је Гаљакова.

Портпарол високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност рекла је раније у интервјуу за данашње "Новости" да ће "ЕУ преузети одговорност и донети одлуку о Косову уколико Русија буде наставила упорно да говори само 'не'", али да ће у том случају тражити подршку Савета безбедности УН.


Izvor: Tanjug

Самарџић: Буш и Путин нису хтели да манифестују разлике


Министар за Косово Слободан Самарџић изјавио је вечерас да то што председници Русије и САД Владимир Путин и Џорџ Буш нису давали изјаве о Косову након састанка у Кенебанкпорту, не значи да о тој покрајини нису говорили.

"Мислим да Путин и Буш нису хтели да манифестују своје разлике (о будућем статусу Косова), зато што имају добру вољу да заједно раде на решавању тог питања", рекао је Самарџић за Радио-телевизију Србије.

Он је подсетио да је синоћ саопштено да су се Путин и Буш договорили да шефови дипломатија те две земље, Кондолиза Рајс и Сергеј Лавров, треба наставе да се баве питањем статуса Косова.

Самарџић је поводом захтева шефа УНМИК-а Јоакима Рикера упућеног међународним званичницима да се питање статуса Косова реши у оптималном року јер "ситуација излази ван контроле", рекао да је то "психоза која се ствара већ две године".

"Ми сваких недељу дана чујемо како они не могу више да издрже и како су фрустрирани. Тамо постоји довољан број УМНИК-овог особља, довољан број војника и могу да гарантују мир и стабилност", рекао је министар за Косово и Метохију.

Самарџић је навео да ће "држава у Косово улагати не само материјално већ и полтички и дипломатски, како би се очували мир и стабилност и сигурност Срба пре свега".


Izvor: Beta

Џуда: Ахтисаријев план неће проћи, тражи се план Б


Британски новинар, публициста и стручњак за Балкан Тим Џуда изјавио је данас да план Марти Ахтисарија о Косову и Метохији неће бити усвојен у Савету безбедности УН и да се сада тражи такозвани план Б, који до сада није постојао, "упркос разним нагађањима и шпекулацијама".

Џуда је за радио Дојче веле оценио да су у опцији разни сценарији за решавање статуса Косова и Метохије, истакавши да је потпуно убеђен да ће Русија у СБ уложити вето уколико резолуција буде садржала дефиницију независности.

Британски новинар, такође, сматра да би у Савету безбедности могле бити донете две различите резолуције о Косову и да би једна од њих предвиђала окончање мандата УНМИК и давање новог мандата ЕУ.

Џуда је оценио да је Влада Србије "била више него успешна да пренесе свој став, како би добила веће поверење и већу подршку Русије", али и да се тренутно питање Косова и Србије уклапа у много шири геополитички и стратешки план Русије.

Џуда је рекао да косовски Албанци и даље верују председнику САД Џорџу Бушу, али и француском министру за иностране послове и првом шефу УНМИК Бернару Кушнеру, да ће доћи до испуњења њиховог циља о независности.


Izvor: Beta

Путин одбацио независност, Београд одбацује поделу
Вашингтон није добио никакав уступак од руског председника. –Британска агенција Ројтерс бави се спекулацијама о подели Косова 
 
Србија на Космету не жели зидове попут Берлинског
(Фото Танјуг)


Пријатељски самит америчког и руског председника, који су амерички медији шаљиво назвали „јастошким”, није произвео никакав помак кад је будућност Косова у питању. Домаћини су се упадљиво трудили да сусрет Џорџа Буша и Владимира Путина у летњиковцу Бушових у Мејну представе као опуштен и пријатељски, па оно око чега није било ни трунке договора нису на конференцији за новинаре стављали у први план. Бушов саветник за националну безбедност Стивен Хедли је скоро преко воље новинарима потврдио да је било говора и о статусу Косова, уз опаску да ће се тиме убудуће бавити шефови дипломатија двеју земаља.

Самит, другим речима, није прозван „јастошким” само због морских плодова који су послужени за гостинском трпезом: домаћини су настојали да га представе као прилику да се, кроз лагано ћаскање, избегне мучна атмосфера стратешког ценкања, а поготово утисак о неуспеху да се Путин придобије око ракетног штита и Косова.

Будући да су двојица председника доста времена провели насамо, проћи ће неко време пре него што до јавности, па чак и до њихових блиских сарадника, амбасадора, а камоли нижих дипломата, процуре било какви конкретни детаљи о садржини њихових разговора. Буш је у Мејн позвао само Кондолизу Рајс и саветника за националну безбедност (на сличне самите обично долазе читави спољнополитички тимови из министарстава), па ће и то успорити време цурења информација. Јасно је само то да никакав Путинов уступак није добијен.

У одсуству информација, британска агенција Ројтерс јуче се чак бавила спекулацијама о подели Косова. Та спекулација заснована је само на чињеници да је „Политика” пре неколико дана на насловној страни пласирала део ауторског текста Јевгенија Примакова из једног московског недељника, о подели као једином решењу уколико на новим преговорима не дође до договора о статусу Космета.

„Запад каже да не долази у обзир. Србија тврди да није заинтересована. А етнички Албанци који на Косову живе јеже се на саму помисао. Али дипломатски ћорсокак поводом захтева покрајине да се осамостали све је дубљи и табу опција поделе територије остаје присутна. Бивши руски премијер Јевгениј Примаков само је последњи у низу оних који заговарају поделу, а српски дневни лист „Политика”, близак премијеру Коштуници, објавио је његово размишљање на насловној страни”. Тако је Ројтерс јуче увео у дужу причу о предностима и манама овог решења, цитирајући вечитог „анонимног западног дипломату” који при крају чланка констатује да је свима јасно да ћемо на крају имати „поделу на кипарски начин”, односно да ће Срби на северу имати аутономију, ако не и независну територију. Поново су цитирани и „експерти” Међународне кризне групе који сумњиче Београд да потајно жели поделу покрајине, мада то јавно пориче.

Како „Политика” сазнаје од извора у Влади Србије, став српског државног врха остао је, када је подела у питању, непромењен. Та опција је за Србију неприхватљива. Она је противречна основном српском принципу у преговорима, који се заснива на непромењивости граница и целовитости територије. У складу са тим основним полазиштем, а у нади да ће после сусрета Буш – Путин ипак бити нових преговора о будућности покрајине, Војислав Коштуница је јуче покренуо иницијативу да ће влада, у договору са парламентарним странкама, затражити да Скупштина Србије током јула расправља о Косову и Метохији. „Биће поднет извештај преговарачког тима и Скупштина Србије мора да усвоји нову резолуцију како би се одредили даљи кораци у вођењу политике за решавање косовског питања”, наводи се у Коштуничиној изјави.

Он се такође заложио за покретање новог преговарачког процеса под мандатом Савета безбедности УН и новим посредником. Ипак, портпарол специјалног изасланика Мартија Ахтисарија најавио је јуче да је и Ахтисарију и његовом тиму продужен мандат „све до усвајања нове резолуције о Косову”.

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода процењује за „Политику” да се после самита Буш – Путин настављају опције тражења решења кроз Савет безбедности УН, „чему ипак сви теже”. „Друга опција је и даље у некој дубљој резерви. Наравно, опција самопроглашења независности може увек да буде извучена и уколико не дође до резолуције на јесен, она би могла да буде активирана”, каже Вејвода.

Портпарол високог представника ЕУ Хавијера Солане Кристина Гаљак изјавила је за „Вечерње новости” да ће „уколико Русија буде наставила упорно да говори само ′не′, ЕУ преузети одговорност и донети одлуку о Косову, али и у том случају ће тражити подршку Савета безбедности Уједињених нација”. И британски публициста и експерт за Балкан Тим Џуда најавио је да, иако то тренутно није политика ЕУ, уколико Русија буде упорно говорила ′не′, може врло лако да се догодити да се чује све више гласова у ЕУ који ће тај став заговарати. „Када је реч о Косову, Русија је заузела управо онакву политичку позицију какву је хтела, па сматрам да уопште није питање да ли ће Путин попустити, него да ли ће Буш попустити. Рецимо, у смислу да прихвати решење у ком се неће помињати независност или ће то питање остати отворено”, рекао је Џуда за Радио Слободна Европа.

У интервјуу који је јуче дао Ројтерсу председник привремене владе Косова Агим Чеку је најавио да ће Приштина, уколико у УН не буде напретка око стицања независности Косова, бити „принуђена да делује”. Иако није орочио стрпљење косовских Албанаца, он је рекао да су спремни да сачекају уколико виде „конкретне напоре” Запада у циљу налажења решења. И шеф Унмика Јоахим Рикер затражио је од шефова дипломатија земаља чланица Контакт групе и других међународних званичника да убрзају решавање статуса Косова, да би, како је навео, спречили могуће нереда.

Дан после састанка председника САД и Русије у земљама чланицама Контакт групе није било могуће добити тумачење њихових разговора када је реч о Косову и о томе који ће бити даљи кораци у процесу утврђивања будућег статуса покрајине. Међутим у овом тренутку, како је Танјугу речено у министарствима спољних послова у Берлину и Лондону, није планиран нови састанак Контакт групе за Косово, у којој су САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и Русија.

О томе ће се, према информацијама које је национална новинска агенција добила у Берлину и Лондону, вероватно најпре договорити дипломате у седишту УН у Њујорку, које би требало да имају најближе информације о протеклом неформалном самиту двојице светских лидера.

GUKAŠIJAN: Zašto Kosovo da bude nezavisno a Nagorno Karabah ne


Jerevan - Nezavisnost Kosova mogla bi da izazove nove sukobe, a Zapad mora da objasni zašto Kosovo može da bude nezavisno a region Nagorno Karabah ne, izjavio je juče lider Nagorno Karabaha Arkadi Gukašijan. "Primer Kosova nas ohrabruje bez obzira na to koliko se trudili da nas uvere da neće biti presedan za druge nepriznate republike", rekao je Gukašijan na predavanju na državnom univerzitetu u Jerevanu, a prenela agencija Pan Jermenijan. "Svetskim supersilama je mnogo lakše da delaju u skladu s postojećim standardima nego da stvore nove. Pored toga, priznavanje nezavisnosti Kosova moglo bi da izazove nove sukobe, a svetska zajednica to ne želi. Uveren sam da Nagorno Karabah ima više argumenata za traženje nezavisnosti od Kosova", rekao je on. Nagorno Karabah je region Azerbejdžana u blizini granice s Jermenijom, naseljen pretežno Jermenima. On nije međunarodno priznat, iako je de fakto nezavisan od centralne vlasti u Bakuu još od 1991. Beta

PODELA KOSOVA KAO REŠENJE!

Rojters predviđa da će južna pokrajina biti podeljena između Srba i Albanaca
PRIŠTINA - Diplomate su u sve većem problemu oko rešavanja statusa Kosova, a tabu opcija podele Kosova nikako da ode, iako Zapad tvrdi da o tome nema ni govora. Srbi nisu zainteresovani, a Albanci uzdrhte na samu pomisao, navodi agencija Rojters u analizi. Bivši ruski premijer Jevgenij Primakov poslednji je u nizu koji je predložio podelu Kosova.

"Uveren sam da neće biti popularno kad kažem da Kosovo treba podeliti. Sada je teško reći gde bi bila granica. Ali, jasno je da delovi Kosova u kojima žive Srbi i gde se nalaze manastiri treba da pripadnu Srbiji", naveo je Primakov u "Politici".

Podela Kosova "će se pojaviti ovih dana, znamo to", rekao je neimenovani zapadni diplomata. Zapadne sile "nezvanično" razmatraju mogućnost podele Kosova, rekao je diplomata Rojtersu. "Ali niko o tome ne želi (zvanično) da razgovara. Takvi ustupci se čine u poslednjem trenutku, a još nismo stigli dotle", dodao je diplomata.

U severnom delu Kosova živi 40.000 Srba, a oko 6.000 živi u enklavama na jugu, okruženi sa dva miliona Albanaca. Većina enklava je grupisana u istočnim i južnim delovima Kosova i oko Prištine. U principu, NATO se protivi podeli Kosova iz straha da bi Albanci u Makedoniji i dolini Preševa mogli da se pobune. U realnosti, međutim, Kosovo je već podeljeno. Severni deo vodi Beograd i nema nikakve veze s Prištinom.

Severni deo Kosova je zabranjen za albanske lidere od kad su, posle rata 1999. godine, francuske snage NATO podelile Mitrovicu kako bi Srbima pružili utočište od Albanaca koji su želeli da se osvete. "Znamo da ćemo, u svakom slučaju, imati de fakto podelu u stilu Kipra", rekao je zapadni diplomata Rojtersu.

Uz pomoć Rusije, Srbija odlaže rešavanje pitanja Kosova, računajući na Albance da izgube strpljenje i proglase nezavisnost. Međunarodna krizna grupa tvrdi da će Beograd tada iskoristiti pravni haos i učvrstiti svoje pravo na severni deo Kosova, navodi Rojters.

(BETA-ROJTERS)

SB UN u ponedeljak o standardima na Kosovu
Sreda, 4. jul 2007. 10:19



Kineski ambasador pri UN Guangja Vang najavio je da će se Savet bezbednosti UN u ponedeljak raspravljati o standardima na Kosovu, kao i da će biti održane konsultacije sa šefom UNMIK-a Joahimom Rikerom.

Predstavljajući program rada za jul, Vang je rekao da je samit predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džordža Buša, "svakako bio značajan", ali da nije jasno da li je približio razlike članica SB po pitanju Kosova.

Vang je rekao da su pozicije Srba i Albanaca i dalje "daleko jedna od druge", kao i da bi članicama SB UN "bilo lakše" ako bi se našlo kompromisno rešenje, "sa kojim bi obe strane mogle da žive".

Kina, koja ovog meseca predsedava SB UN, kao i Rusija protivi se nametnutom rešenju statusa Kosova.

(Beta)