Tadić: Srbija neće odustati od Kosova
Autor: Tanjug | 22.06.2007 - 17:50

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu sa ruskim ministrom za vanredne situacije Sergejem Šojguom o Kosovu i Metohiji i ekonomskoj saradnji dve zemlje, saopštila je pres služba predsednika Republike.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, predsednik Tadić je rekao da Srbija ne odustaje od svoje južne pokrajine i da će dosledno braniti suverenitet i teritorijalni integritet, tragajući za kompromisnim rešenjem prihvatljivim za obe strane. Ministar Šojgu je naglasio da je pozicija Rusije po pitanju Kosmeta poznata, čvrsta i obrazložena.
Takođe, Tadić je izarazio zadovoljstvo zbog interesovanja brojnih ruskih kompanija da investiraju u srpsku privredu, naglašavajući da će se ekonomska saradnja razvijati na dobrobit obeju strana

Koštunica: Potvrđena zajednička politika Srbije i Rusije

Premijer Srbije Vojislav Koštunica i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu konstatovali su danas u Beogradu da je važno što je potvrđena zajednička politika Srbije i Rusije za rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
U razgovoru je ocenjeno da je izuzetno važno što je na sastanku Koštunice i predsednika Rusije Vladimira Putina u Sankt Peterburgu potvrđena zajednička politika Srbije i Rusije za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, koja se zasniva na poštovanju Povelje UN, Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i Ustava Republike Srbije, saopšteno je iz kancelarije Vlade Srbije.
Koštunica je na sastanku sa Šojguom istakao da je Srbija snažno opredeljena za unapređenje ekonomske saradnje sa Rusijom i za proširenje robne razmene dve zemlje i naglasio da za Srbiju saradnja sa Ruskom Federacijom ima strateški karakter.

Šojgu i Jeremić protiv nametanja rešenja za Kosovo

Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu složili su se danas u Beogradu da je neprihvatljivo nametanje rešenja za status Kosovo i da se rešenje mora tražiti u okviru institucija UN i međunarodnog prava.
Stav Rusije je jasan i nepromenjen i više puta ga je potvrdio predsednik Vladimir Putin, poslednji put na samitu u Sankt Peterburgu, rekao ze Šojgu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Jeremićem. Ruski ministar je ukazao da je budući status Kosova pitanje koje mora da se rešava u okviru direktnih pregovora dve strane. Jeremić je istakao da Srbija odbija nametanje rešenja za status Kosova i Metohije. Šef srpske diplomatije je rekao da Srbija traži nove pregovore i veruje u mogućnost kompromisa, i da za to ima podršku Ruske federacije.

Izvor: Blic

Žestoka polemika članova Kongresa i Dume
Autor: FoNet | 22.06.2007 - 17:25

Prva u istoriji javna zajednička sednica spoljnopolitičkih komiteta američkog Kongresa i ruske Dume pretvorila se se u Vašingtonu u žestoku polemiku o više pitanja, uključujući i Kosovo.
Kako javlja Radio Slobodna Evropa, posle ruskih optužbi upućenih Amerikancima da stvaraju "militantnu islamsku državu u srcu Evrope", američki kongresmen Eliot Engel odgovorio je da je to kleveta i da su Albanci na Kosovu sekularni. Engel je objasnio da može da razume rusku zabrinutost da bi nezavisnost Kosova mogla da posluži kao presedan za etničke sukobe na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i istakao da je reč o potpuno drugačijem slučaju. Nezavisnost Kosova je, kako je istakao, jedini način da se stavi tačka na "poslednji nerešen nacionalni problem u bivšoj Jugoslaviji".
"Verujemo da je nezavisnost Kosova neizbežna. Može se proglasiti u skladu sa Ahtisarijevim planom u redovnoj proceduri, ili u manje kontrolisanoj, tako što bi Kosovo unilateralno proglasilo nezavisnost, a SAD i ostale zemlje je priznale", rekao je Engel.
Članica ruske Dume Natalija Naročnitskaja je upozorila na posledice nezavisnosti Kosova.
"Stvarate militantnu islamsku državu sa naglašenim ekspanzionističkim namerama usred Evrope", rekla je Naročnitskaja.
Ruski poslanik Aleksandar Kozlovski je uporedio Kosovo i sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu.
"Ako Kosovo dobije nezavisnost, kako bilo koji građanin Abkhazije ili Južne Osetije može da shvati zašto i oni ne mogu da steknu nezavisnost", upitao je Kozlovski.
Predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa Tom Lantoš ocenio je ovaj stav kao istorijski netačan i ponovio da će Kosovo postati nezavisno bilo Rezolucijom UN, bilo unilateralnom odlukom.
"Mogu da vas uverim da dan pošto bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, SAD bi ga priznale kao nezavisnu državu. To bi učinile i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Danska i drugi", naveo je Lantoš.
On je ocenio da "Rusija može biti zajedno sa Evropom i SAD, a u skladu sa Rezolucijom UN čime bi se napokon ispravila nepravda nakon brutalnog etničkog čišćenja ili može ostati usamljena na sadašnjoj poziciji".
Američki i ruski parlamentarci polemisali su o stanju ljudskih prava u Rusiji i o antiraketnoj odbrani koju SAD žele da postave u centralnoj Evropi, a čemu se Moskva protivi.

Izvor: Blic

Usvojena Deklaracija o očuvanju Kosova u sastavu Srbije
Autor: Beta | 22.06.2007 - 14:54

Odbornici Zajednice srpskih opština na Kosovu i predstavnici Srpskog nacionalnog veća usvojili su danas Deklaraciju o neminovnosti očuvanja Pokrajine u sastavu Srbije.
Tačan naziv dokumenta koji je danas usvojen u Kosovskoj Mitrovici je "Deklaracija o potvrđivanju neraskidivih ustavnih i državnopravnih veza Kosova i Metohije sa Republikom Srbijom i odbacivanju svih eventualnih jednostranih akata o nezavisnosti Pokrajine".
Na sednici je odlučeno da potpisivanje Deklaracije počne na Vidovdan, 28. juna, na Gazimestanu.
Predstavnici Srpskog nacionalnog veća, Zajednice srpskih opština i naselja na Kosovu, i Srpske pravoslavne crkve predstavili su danas u Beogradu Deklaraciju.
U dokumentu se navodi da je Kosovo i Metohija, na osnovu Ustava Srbije i svih međunarodnih akata, "deo jedinstvene i nedeljive teritorije suverene države Srbije".
"Saglasno tome, mi smo ravnopravni građani Republike Srbije, što nam je posebno zajemčeno Ustavom Republike Srbiije", navodi se u dokumentu.
U Deklaraciji se poziva i na Rezoluciju 1244, kojom je, kako se navodi potvrđen suverenitet Srbije nad Pokrajinom.
Predstavnici dve srpske zajednice, koji su dokument izradili u saradnji sa predstavnicima SPC, traže da svi državni zvaničnici poštuju Ustav koji Kosovo definiše kao suštinsku autonomiju u okviru Republike.
Takođe se navodi da će za kosovske Srbe "biti ništavi svi eventualni akti kojima se jednostrano proglašava nezavisnost Kosova" i da će za njih važiti samo odluke državnih organa Srbije.

Izvor: Blic

Самарџић: Исти ставови Русије и Србије


Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је данас да је било очекивано одбијање руског амбасадора у Савету безбедности УН Виталија Чуркина да Русија прихвати нови предлог Резолуције о Косову.

Указујући да и Србија има исти став, Самарџић је у изјави Тањугу нагласио да је "проблем у ограничавању рока могућих преговора и, још више, у претњи да би се предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија могао активирати ако не успеју преговори".

Истакавши да је став Русије о новј резолуцији био најављиван, Самарџић је додао да је "ново једино што је он (Чуркин) рекао да више Русија неће учествовати у разговорима о таквим предлозима".

Констатујући да се са Ахтисаријевим предлогом не може ништа урадити, Самарџић је указао да је то "јасан став Србије и јасан став Русије".

"Сваки покушај да се учини корак напред морао би да стави ад акта тај предлог који се не може поправљати... он се залаже за независност Косова и Метохије и сам је себе избацио из било какве игре или било какве варијанте решења", рекао је Самарџић. Мислимо да би требало започети нову фазу дијалога и преговора, "без прејудицирања и ограничења рока", казао је он истицући да је то најбољи начин да се дође, за једно разумно време, до решења које би задовољило интересе и српске и албанске стране. Амбасадори држава чланица Савета безбедности УН на синоћњем састанку нису успели да се договоре о новом предлогу резолуције о Косову, а Чуркин је саопштио да Русија а неће учествовати у новим консултацијама о америчко-европском предлогу које ће бити одржане у понедељак.

"Не треба да имамо илузије да нас овај предлог (резолуције) доводи ближе решењу проблема", рекао је Чуркин новинарима после консултација.

Главне руске замерке, како је навео руски амбасадор, односе се на "аутоматизам" прихватања Ахтисаријевог плана након предложених 120 дана додатних преговора Београда и Приштине, ограничавање времена за те разговоре и чињеница да се преговарачки процес унапред осуђује на неуспех.


Izvor: Tanjug

Са гледиста ЕУ прогласење независности веома лос потез


Са позиција Европске уније, једнострана акција косовских власти, односно проглашење независности, била би веома лош потез, оценила је у данашњем интервјуу радију Слободна Европа експерт Института Европске уније за безбедност Џуди Бат, додавши да ће европска дипломатија улагати напоре да косовске власти по сваку цену одврати да тако нешто ураде.

"У темељу будућег решења мора бити процес који је вођен и завршен у Уједињеним нацијама. То је фундаментални принцип спољнополитичких одлука ЕУ", нагласила је она.

На констатацију радија да су у Београд из бриселских дипломатских кругова стигле индиције да има знакова да би додатни преговори могли бити вођени без "ултиматума" да се у случају неуспеха "аутоматски" примени план Мартија Ахтисарија, Бат је одговорила да ће Ахтисаријев план "остати на столу јер је једини у потпуности елабориран предлог решења, који одговара на потребе обеју заједница - како косовских Албанаца тако и косовских Срба".

Бат је оценила да би у случају краха косовског процеса кроз Уједињене нације, односно изостанка резолуције Савета безбедности УН и једностраног проглашења косовске независности, ЕУ као целина "веома тешко донела јединствен став о признању једнострано проглашене независности Косова".

На питање да ли би дошло до тога да би неке чланице ЕУ подржале, а друге не би признале косовску независност, она је одговорила да би "дошло до веома жестоке дебате", али да мисли да би све земље-чланице уложиле максимум напора да дефинишу јединиствени став Уније о Косову.

"Разуме се, мораћемо да видимо конкретан контекст у којем ће се ствари развијати. Ако би, рецимо, дошло до бескрајно дуге блокаде процеса, што би имало погубне последице по регион али и по саму Србију, онда би се слика могла променити. Могло би доћи до тога да се неке земље чланице, како време протиче, почну померати ка опцији признања једнострано проглашене независности Косова", оценила је Бат.

Поводом предстојећег сусрета председника САД и Русије Џоржа Буша и Владимира Путина, она је рекла да су САД заузеле врло робустан став, на који им је Русија исто тако робусно одговорила.

"Мислим да је главни проблем са руском стратегијом у томе што није јасно да ли нуди било какво алтернативно решење, односно да ли Србија има да понуди било какву нову идеју која би омогућила Русији да још дуго времена блокира цео косовски процес"., приметила је Бат.


Izvor: Tanjug

SAMARDžIĆ: OČEKIVANO RUSKO ODBIJANjE REZOLUCIJE !!!

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da je bilo očekivano da Rusija odbije novi predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova.

Samardžić je agenciji Beta rekao da je očekivana i izjava ambasadora Rusije u UN Vitalija Čurkina da Rusija više neće učestvovati u diskusijama o takvim predlozima i dodao da je takav stav u potpunosti saglasan sa stavom Srbije.

On je rekao da je „osnovni problem u tome što se pregovori veštački ograničavaju rokom”, ali da je „još veći problem to što se predlagači stalno pozivaju na predlog (specijalnog izaslanika UN Martija) Ahtisarija kao neku vrstu rešenja”.

„Sve dok se budu pozivali na Ahtisarijev predlog neće biti šansi da se napravi neka rezolucija, jer se Ahtisarijev predlog ne može popraviti zato što je to predlog koji se zalaže za nezavisost Kosova i Metohije”, dodao je Samardžić.

Samradžić je ocenio da, „ne treba ničiji predlog da bude polazna osnova za dalje pregovore, već jedan stav o traženju kompromisa i jedna dobra politička volja da se problem reši u obostranom interesu Beograda i Prištine”.
„Rusko odbijanje rezolucije pokazuje da sa ovakvim načinom rešenja nema, ali da rešenja ima sa boljim i otvorenijim pristupom problemu”, zakljucio je ministar za Kosovo i Metohiju.


Beta

 SB BEZ DOGOVORA O NOVOM NACRTU REZOLUCIJE O KOSMETU

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN nisu uspeli da pronađu zajednički jezik o novom predlogu rezolucije o Kosovu, a ruski ambasador Vitalij Čurkin je saopštio da njegova zemlja neće učestvovati u novim konsultacijama o američko-evropskom predlogu koje će biti održane u ponedeljak.

'Ne treba da imamo iluzije da nas ovaj predlog [rezolucije] dovodi bliže rešenju problema', rekao je Čurkin novinarima posle konsultacija u sedištu UN o novom predlogu rezolucije, koji su podnele SAD i nekoliko zemalja EU.

Glavne ruske zamerke, kako je naveo ruski ambasador, odnose se na 'automatizam' prihvatanja plana Martija Ahtisarija nakon predloženih 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ograničavanje vremena za te razgovore i činjenica da se pregovarački proces unapred osuđuje na neuspeh.

Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, međutim, nije se složio sa ruskim primedbama, tvrdeći da će posle 120 dana pregovora biti ocenjen njihov tok 'kako bi se videlo da li rezultati predstavljaju napredak u odnosu na rešenja koja je predložio Ahtisari'.

Ambasador Velike Britanije Karen Pirs pozvala je, istovremeno, Beograd da ponudi 'realna rešenja' navodeći da su 'svi razumni predlozi dobrodošli', ali da se Srbija 'mora pomiriti sa gubitkom Kosova kako bi ubrzano krenula ka evropskim integracijama'.

Niko od ambasadora, međutim, nije želeo da komentariše kojom će se brzinom dalje kretati proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao ni da li neki bitniji napredak treba očekivati posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina 1. jula u američkoj državi Mejn.

'Pretpostavljam da će diskutovati o ovom problemu', rekao je Čurkin.

SAD će nastaviti da saradjuje sa Rusijom po pitanju Kosova

SAD će nastaviti da sarađuju sa Rusijom po pitanju Kosova, ali nezavisnost pokrajine za Vašington nije nešto što se dovodi u pitanje, izjavio je portparol Stejt dipartmenta Šon Mekormak.

Komentarišući protivljenje Rusije planu Martija Ahtisarija za nezavisnost Kosova, Mekormak je podsetio da je predsednik SAD Džordž Buš početkom juna, u vreme samita Grupe 8, rekao da je američki stav o Kosovu jasan i da će SAD dozvoliti izvesno vreme za dodatne razgovore kako bi se našlo rešenje.

Reč je o 'jasno ograničenom vremenu, ali pitanje nezavisnosti Kosova, po našem mišljenju, nije stvar za raspravu', izjavio je Mekormak na redovnoj konferenciji za novinare Stejt dipartmenta.


Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ: ISTI STAVOVI RUSIJE I SRBIJE

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da je bilo očekivano odbijanje ruskog ambasadora u Savetu bezbednosti UN Vitalija Čurkina da Rusija prihvati novi predlog Rezolucije o Kosovu.

Ukazujući da i Srbija ima isti stav, Samardžić je u izjavi Tanjugu naglasio da je 'problem u ograničavanju roka mogućih pregovora i, još više, u pretnji da bi se predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija mogao aktivirati ako ne uspeju pregovori'.

Istakavši da je stav Rusije o novj rezoluciji bio najavljivan, Samardžić je dodao da je 'novo jedino što je on [Čurkin] rekao da više Rusija neće učestvovati u razgovorima o takvim predlozima'.

Konstatujući da se sa Ahtisarijevim predlogom ne može ništa uraditi, Samardžić je ukazao da je to 'jasan stav Srbije i jasan stav Rusije'.

'Svaki pokušaj da se učini korak napred morao bi da stavi ad akta taj predlog koji se ne može popravljati... on se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije i sam je sebe izbacio iz bilo kakve igre ili bilo kakve varijante rešenja', rekao je Samardžić.

Mislimo da bi trebalo započeti novu fazu dijaloga i pregovora, 'bez prejudiciranja i ograničenja roka', kazao je on isticući da je to najbolji način da se dođe, za jedno razumno vreme, do rešenja koje bi zadovoljilo interese i srpske i albanske strane.

Izvor: RTS

Mladost, novi imidž Srbije
Danijela Kljajić, 23. jun 2007

KAD god govore o rešavanju problema Kosova, gde sigurno uvek kažu da podržavaju Ahtisarijev plan, koji podrazumeva nezavisnost južne srpske pokrajine, Nemci ipak misle da se treba založiti za rešenje u kome ne bi bila jedna strana apsolutni pobednik, a druga apsolutni gubitnik. To je jedna vrlo značajna diplomatska nijansa, koju je gospođa Merkel isticala tokom niza razgovora i izjava, i tu nijansu svakako treba ceniti.
Ovako razgovor za "Novosti" počinje ambasador Srbije u Berlinu, dr Ognjen Pribićević, bivši pomoćnik ministra spoljnih poslova SCG i šef sektora za ekonomske poslove i evropske integracije. Svojevremeno je bio gostujući predavač na univerzitetima u Pitsburgu, Prinstonu, Oksfordu i Beču i jedan od prvih koji se u prelomnim devedesetim u Srbiji osmelio da napiše knjigu "Vlast i opozicija", ali i, to s ponosom ističe, treći ambasador u svojoj porodici.

Vi ste ambasador u zemlji koja predsedava Evropskom unijom?
- Za nas je vrlo značajno što je tokom predsedavanja Nemačke EU u nekoliko navrata nemačka kancelarka Angela Merkel dala vrlo jasne i decidne izjave u vezi približavanja Srbije Uniji, i to pre svega u smislu podrške približavanja naše zemlje i EU i Briselu. Za nas je ta podrška od izuzetnog značaja zato što dolazi od zemlje koja je najvažnija članica EU i naš najznačajniji ekonomski partner, ali i sve značajniji politički partner. Nemačka je snažno podržala i naše uključenje u Partnerstvo za mir, a vrlo je važno da je politička odluka oko nastavka pregovora oko stabilizacije i asocijacije doneta upravo ovde, u Berlinu, tokom posete predsednika Tadića.

Kako drugi, realno, sagledavaju položaj Srbije?
- Ne samo gospođa Merkel, već i ostali moji sagovornici, predstavnici saveznih organa i na nivou pokrajina, vrlo su odlučni da Srbiji nedvosmisleno i jeste mesto u EU i da će Srbija u bliskoj budućnosti biti član Unije. To je iz više razloga prirodno: prvo, "kad se pogleda na mapu", kako kažu Nemci, vidi se da Srbija pripada Evropi. Drugo, sistem vrednosti koji mi delimo i nasleđe, vrlo su slični, bliski, pa negde i identični. Osim što je pozdravila našu saradnju sa Haškim tribunalom, Nemačka, kao jedan od pozitivnih elemenata približavanja Srbije EU, navodi i naše administrativne kapacitete i ekonomiju. U tom pogledu Srbija je daleko otišla, čak dalje nego zemlje, koje su po nekim kriterijumima bliže samom Briselu. Dakle, podrška procesima integracije nam je vrlo važna, i očekujemo je i ubuduće.

Kakav je stav Nemačke kao članice Kontakt-grupe u vezi rešavanja statusa Kosova?
- Kao što je poznato, Nemačka i Srbija ne dele isto mišljenje kada je Kosovo u pitanju. Nemačka podržava Ahtisarijev plan, naša zemlja, naravno, taj plan ne prihvata i tu postoje razlike. No, ipak, baš zbog one diplomatske nijanse o kojoj sam govorio, a koju Nemačka potencira, ona bolje od ostalih zemalja razume naš problem. Nemačka ima interese koji se u nekim tačkama podudaraju sa našim interesima, a to su, pre svega, stabilni i demokratski razvoj jugoistočne Evrope i regiona zapadnog Balkana.

Kako ocenjujete stanje bilateralnih odnosa Srbije i Nemačke?
- Nemačka je zemlja koja pruža ogromne mogućnosti. Ona je cela upućena na tehnologije budućnosti, naročito njene najrazvijenije pokrajine Bajer (Bavarska) i Baden-Virtemberg. Mislim da mi nedovoljno koristimo te mogućnosti i da apsolutno postoje veće mogućnosti za nemačke investicije u Srbiju i za ukupnu razmenu između dve zemlje. Nasuprot tome, postoji jedan podatak koji je ohrabrujući: Nemačka je u prošloj godini ukupno investirala koliko u prethodne tri, što je značajan pokazatelj blagog napretka. Nemačke firme su raspoložene za saradnju sa našim kompanijama, ne samo kada je u pitanju novo tržište, nego i jako kvalifikovan stručni kadar, koji postoji u Srbiji. To je ono što se ovde jako ceni, jer Nemci stalno ističu stručnost, ozbiljnost i marljivost naših ljudi i upravo to može da bude prilika da se ta robna razmena podigne na viši nivo, što je i "prečica" za veće nemačke investicije u našoj zemlji.
Od svih evropskih država, u Nemačkoj živi najveći broj Srba. Koji su danas njihovi najčešći problemi?
- Veliki problem srpske dijaspore, koja je u Nemačkoj treća po brojnosti (posle turske i italijanske), jeste nezaposlenost. Inače, Srbi se dobro uklapaju u ovu sredinu, ali postoji ona, čini se, decenijska grupa pitanja problema, koja se tiču matične države i koja su ostala "neregulisana", a to su vojna obaveza i dopunska nastava. U celoj Nemačkoj, gde prema nekim procenama živi oko pola miliona Srba, nastavu na srpskom jeziku održava samo 12 učitelja u tri oblasti: Hamburg, Baden-Virtemberg i Berlin. Od ukupnog broja učenika, kojih, prema poslednjim podacima ima nekoliko desetina hiljada, nastavu pohađa nešto više od 1.000 đaka! Dakle, neophodna je revitalizacija dopunskih škola, za početak, uz malo više sredstava, sa više učitelja i u više oblasti i gradova. Iako je jedan postulat naše politike da radimo na tome da se naši ljudi što bolje uklope u nemačko društvo, ne treba zaboraviti da je drugi postulat da ti mladi ljudi i deca, pre svega, prime ono najbolje iz naše kulture, da nauče da očuvaju svoje korene, jezik, pismo i tradiciju.

JOŠ JAČE VEZE

ŠTA još treba raditi na jačanju veza između matice i dijaspore?
- Treba praviti imidž na pozitivnim stvarima koje imamo, a to su naši mladi i uspešni ljudi, talentovani sportisti, stručnjaci - svi su oni naši ambasadori u svetu. Njihov uspeh i mladost, lepota naših žena, Beograd kao prestonica kulture i zabave jugoistočne Evrope, to je jedno pozitivno i nasmejano lice Srbije. To je naš najbolji brend! Prošle jeseni, na inicijativu ambasade, napravili smo jedan skup najuspešnijih Srba u Nemačkoj i to je bio pun pogodak, jer upravo takvi ljudi, njihov ugled i uspeh, trasiraju put Srbiji, za početak u Evropu, potom i u svet.

PODMLAĐENA AMBASADA

UVELI ste novi imidž u ambasadu - podmladili ste kadar?
- To je bilo neophodno zbog svega što se dešavalo devedesetih godina. Uostalom, mladi su neopterećeni prošlošću samim tim što su upućeni na budućnost. Ako je režim Slobodana Miloševića uspeo da ceo svet okrene protiv nas, mladost i uspeh sada mogu da učine da svet bude uz nas. To se nedavno i desilo: na turniru u Berlinu ceo stadion navijao je za našu Anu Ivanović, a mene su već posle dan-dva svi ambasadori zvali i upućivali čestitke. Mladi, obrazovani i motivisani ljudi, su nam potrebni, jer to je novo lice Srbije.


Izvor: Novosti

Održane konsultacije o Kosovu, "automatizam" kamen spoticanja
Autor: Beta | 23.06.2007 - 16:17

U Savetu bezbednosti ni na konsultacijama održanim kasno sinoć nije postignuta saglasnost o statusu Kosova, a glavni kamen spoticanja između Rusije i Zapada i dalje je takozvani "automatizam" prilikom rešavanja tog pitanja.
Prema nacrtu rezolucije koji su podnele SAD, Velika Britanija i Francuska, ako u roku od 120 dana Beograd i Priština ne postignu dogovor o statusu te srpske pokrajine, "automatski" bi se pristupilo realiziciji plana na osnovu predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je posle konsultacija u petak da je i najnoviji, treći nacrt rezolucije, zbog automatizma, neprihvatljiv i da se ne približava prihvatljivom ishodu procesa.
"Ne verujemo da će biti iskrenih pregovora, ako će njihov ishod automatski biti primena Ahtisarijevog plana", rekao je novinarima Čurkin.
"Koja je svrha pregovora ako će se sve automatski rešiti, a posebno ako je jedna strana zadovoljna onim što će se automatski dogoditi posle četiri meseca pregovora. Savet bezbednosti će se tako naći u položaju da neće moći da utiče na situaciju", ocenio je Čurkin.
Predsedavajući Saveta bezbednosti, belgijski ambasador Johan Verbeke, ocenio je da su razgovori bili zanimljivi i intenzivni i da je glavni proglem u razgovorima bio "neangažman" Rusije i njeno protivljenje "automatizmu".
"Ja to ne bih nazvao automatizmom. Posle četiri meseca pregovora, Savet bezbednosti će razmotriti tok razgovora i ako dogovor ne bude postignut, primeniće se plan Martija Ahtisarija. To nije automatizam", rekao je Verbeke.
Američki amabsador pri UN Alehandro Volf ocenio je da je "došlo vreme da Savet bezbednosti preuzme odgovornost i pomogne da se okrene stranica u poslednjem poglavlju istorije Jugoslavije".
"Napredovali smo danas. Mislim da smo na putu ka rezoluciji koja bi trebalo da dobije dovoljnu podršku", rekao je Volf i dodao da ne zna kada će biti glasanje o rezoluciji.
Francuski ambasador pri UN Žan Mark de la Sablijer rekao je da je ohrabren činjenicom da su mnoge delegacije priznale da su se "sponzori rezolucije" potrudili da poboljšaju tekst i dodao da svi osim Rusije ukazuju da automatizma nema, već da se sve strane ohrabruju da učestvuju u pregovorima.
Zamenica predstavnika Velike Britanije pri UN Karen Pirs naglasila je da većina članica Saveta bezbednosti podržava tekst i ukazala da Beograd ne prihvata realnost.
"Svi relevantni faktori govore o nezavisnosti. Nije realno da Beograd u predlogu koji nudi, ne uzme u obzir tu činjenicu, rekla je Pirsova. Ako Beograd prihvati realnost i želi da učestvuje u unapređenju tehničkih delova rezolucije, onda će moći da se pregovara. U suprotnom, nema svrhe tražiti pregovore koji neće biti na realnim osnovama", rekla je britanska ambasadorka.
Za ponedeljak je u Savetu bezbednosti zakazan sastanak eksperstkih grupa o Kosovu na kome Čurkin neće učestvovati jer, kako je rekao, veruje da je od suštinske važnosti da se postigne dogovor o ključnim aspektima rezolucije, a ne o sekundardnim.

Samardžić: Očekivano rusko odbijanje rezolucije

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da je bilo očekivano da Rusija odbije novi predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova.
Samardžić je agenciji Beta rekao da je očekivana i izjava ambasadora Rusije u UN Vitalija Čurkina da Rusija više neće učestvovati u diskusijama o takvim predlozima i dodao da je takav stav u potpunosti saglasan sa stavom Srbije.
On je rekao da je „osnovni problem u tome što se pregovori veštački ograničavaju rokom”, ali da je „još veći problem to što se predlagači stalno pozivaju na predlog (specijalnog izaslanika UN Martija) Ahtisarija kao neku vrstu rešenja”.
„Sve dok se budu pozivali na Ahtisarijev predlog neće biti šansi da se napravi neka rezolucija, jer se Ahtisarijev predlog ne može popraviti zato što je to predlog koji se zalaže za nezavisost Kosova i Metohije”, dodao je Samardžić.

Izvor: Blic