Lavrov: Neodgovorne prognoze nasilja na KiM
Petak, 22. jun 2007. 22:43

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da su neodgovorne tvrdnje da će na Kosovu i Metohiji izbiti nasilje ako pokrajini bude uskraćena nezavisnost.

"Nove ideje koje su sugerisali Evropljani i Amerikanci pokazuju da oni razumeju potrebu da se izbegne izbijanje nasilja. Oni su prihvatili da je potrebno nastaviti pregovore i naveli da bi mogući dodatni pregovarački period trajao 120 dana ili duže", rekao je Lavrov govoreći o novom predlogu rezolucije SAD i zemalja EU o Kosovu, preneo je Itar-Tas.

Lavrov je u izjavi ruskoj TV stanici "Rosija" ponovio ruski stav da Moskva "ne može da prihvati sugestiju da se automatski aktivira plan Martija Ahtisarija posle odredjenog roka ako ne bude bilo rezultata", istakavši da bi "taj plan bi de jure stvorio nezavisno Kosovo".
Rusija se "više koncentriše na neprihvatljivost plana (Martija Ahtisarija) koji je opterećen nepredvidivim posledicama i lančanom reakcijom u različitim delovima sveta", rekao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije je ocenio da se "ne ignorišu razlozi" koje je protiv plana specijalnog izaslanika UN izneo ruski predsednik Vladimir Putin.

Ruski ministar je istakao da snage Kfora na Kosovu imaju "široka ovlašćenja koja moraju biti iskorišćena ako neko pokuša da uceni medjunarodnu zajednicu nasiljem ili zahtevom za nezavisnošću Kosova izbegavajući Savet bezbednosti UN i Povelju".
Komentarišući tvrdnje da bi uskraćivanje nezavisnosti Kosovu dovelo do nasilja u pokrajini, Lavrov je rekao da su takvi argumenti neodgovorni "zato što postoji mandat Kfora".
On je podsetio da zemlje članice NATO čine najveći broj vojnika medjunarodne misije u pokrajini, kao i da su one predložile mandat Kfora koji je odobrio Savet bezbednosti.

Lavrov je naveo i da za Rusiju ne deluju ubedljivo tvrdnje da je nezavisnost Kosova navodno neizbežna.
"Jedan od argumenata je da kosovski Albanci ne mogu da koigzistiraju sa Srbijom. Mogu da navedem mnoge teritorije gde može biti primenjen isti princip", rekao je on.
Šef ruske diplomatije je naveo da je Rusija pitala svoje "partnere zašto toliko žure da odrede status Kosova".

Lavrov je ponovio da se Moskva ne slaže sa novim predlogom rezolucije o Kosovu koji su pripremile Sjedinjene Američke Države i neke članice Evropske unije.
Tim predlogom je predvidjeno da Beograd i Priština pregovaraju još četiri meseca, a ako bi pregovori bili neuspešni automatski bi bio primenjen Ahtisarijev plan.


Izvor: MTS-Mondo

Ban Ki Mun: Ahtisarijev plan je fer
Petak, 22. jun 2007. 22:26

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun apelovao je da se nastavi sa diplomatskim procesom odredjivanja budućeg statusa Kosova i ocenio da plan UN ima sve elemente za fer rešenje kosovskog pitanja.

"Sada kada je Savet bezbednosti dobio novi nacrt rezolucije o Kosovu, postoji potreba da se nastavi sa procesom definisanja budućeg statusa Kosova", navodi se u saopštenju Ban Ki Muna koje je u UN pročitala njegova portparolka Mišel Montas.

"Treba nastaviti s radom na budućem statusu Kosova... Održavanje statusa kvo nije dobro rešenje", naveo je Ban Ki Mun.

Predstavnici SAD, Velike Britanije i Francuske podneli su u sredu članicama SB novi, treći nacrt rezolucije kojim se nadgledana nezavisnost Kosova, koju je predložio izaslanik UN Marti Ahtisari, odlaže za 120 dana.

Rusija je taj dokument ocenila kao "neprihvatljiv".

Ban Ki Mun je podržao predlog Martija Ahtisarija, navevši da on ima "sve prave elemente za fer i održivo rešenje pitanja statusa Kosova".

U saopštenju generalnog sekretara UN navodi se i da pitanje Kosova treba da bude prioritet za Savet bezbednosti i medjunarodnu zajednicu.

SB UN večeras o rezoluciji

Članice SB trebalo bi u toku noći izmedju petka i subote da održe konsultacije o Kosovu, a pretpostavlja se da će odlučivati o tome da li novi predlog rezolucije ide na glasanje, ili ne.

Novim predlogom rezolucije, ostavlja se još četiri meseca da se pregovorima reši status pokrajine, a po isteku tog vremena biće podržan plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova, "osim ukoliko SB izričito ne odluči drugačije", uzimajući u obzir ocenu "posebnog predstavnika" generalnog sekretara UN o toku pregovora.

Rusija i Srbija već su saopštile da je neprihvatljiv bilo koji predlog kojim se pregovori o budućnosti Kosova i Metohije oročavaju i njihov ishod prejudicira.
Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi, kako je Tanjug saznao u sedištu svetske organizacije u Njujorku, da bude iznesena na glasanje u SB UN 28. juna - na Vidovdan.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je zapadne države predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.


Izvor: MTS-Mondo

SB još bez dogovora o rezoluciji o Kosovu
Subota, 23. jun 2007. 10:06

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN nisu uspeli da pronadju zajednički jezik oko novog predloga rezolucije o Kosovu i Metohiji, a ruski ambasador Vitalij Čurkin najavio je da njegova zemlja neće učestvovati u daljim konsultacijama o američkoevropskom predlogu, koje će na ekspertskom nivou biti održane u ponedeljak.

"Ne treba da imamo iluzije da nas ovaj predlog (rezolucije) dovodi bliže rešenju problema. Naravno, mi nećemo moći da učestvujemo na novom, ekspertskom sastanku", rekao je Čurkin novinarima posle konsultacija u sedištu UN o novom predlogu rezolucije, koji su podnele SAD i nekoliko zemalja EU.

Glavne zamerke Moskve, kako je naveo ruski ambasador, odnose se na "automatizam" prihvatanja plana Martija Ahtisarija nakon predloženih 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine, ograničavanje vremena za te razgovore i činjenica da se pregovarački proces unapred osudjuje na neuspeh.

Belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, medjutim, nije se složio sa ruskim primedbama, tvrdeći da će posle 120 novih pregovora biti ocenjen njihov tok "kako bi se videlo da li rezultati predstavljaju napredak u odnosu na rešenja koja je predložio Ahtisari".

Verbeke je, najavljujući ekspertske konsultacije, objasnio da su one zakazane kako bi se sročile "višestruke intervencije" pojedinih država na američkoevropski predlog, što je potvrdio i zamenik američkog ambasadora Alehandro Volf.

"Nadam se da ćemo dodatno uspeti da odgovorimo na njihovu zabrinutost", rekao je Volf, nagovestivši dodatne promene u tekstu trećeg predloga rezolucije o Kosovu.

Volf, medjutim, nije mogao da kaže kada će taj dokument dospeti na glasanje u Savetu bezbednosti. "To je teško predvideti. Neke od delegacija još nisu imale instrukcije iz prestonica", rekao je on.

Zamenik američkog ambasadora pri UN tvrdi, takodje, da predlagači rezolucije posle konsultacija, imaju "dovoljnu ili više nego dovoljnu podršku".

Dovoljna podrška pretpostavlja da devet članica Saveta bezbednosti podrži novu rezoluciju, ali i da ni jedna od stalnih članica ne iskoristi pravo veta, što je u kosovskom slučaju teško očekivati, pošto je Čurkin prethodnih sedmica prilično jasno isticao da će Rusija, ukoliko to Beograd zatraži, poništiti bilo koju odluku najmoćnijeg tela svetske organizacije.

Niko od ambasadora nije želeo da komentariše kojom će se brzinom dalje kretati proces rešavanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, kao ni da li neki bitniji napredak treba očekivati posle susreta predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina 1. i 2. jula u američkoj državi Mejn.

"Pretpostavljam da će diskutovati o ovom problemu", rekao je Čurkin.

Neimenovani zapadni diplomata ocenio je u izjavi agenciji Tanjug da se u procesu rešavanja statusa južne srpske pokrajine "ništa neće desiti pre sastanka u Mejnu".

Oštar ruski stav je i na sastanku ambasadora SB izazvao optužbe zapadnih diplomata da Moskva opstruira proces u Savetu bezbednosti, što je Čurkin odlučno demantovao rekavši da se razgovori vode na "više nivoa i na raznim mestima, uključujući i Njujork", kao i da su "ruski elementi za novu rezoluciju još uvek na stolu".

Britanska ambasadorka Karen Pirs pozvala je, istovremeno, Beograd da ponudi "realna rešenja", navodeći da su "svi razumni predlozi dobrodošli", ali da se Srbija "mora pomiriti sa gubitkom Kosova kako bi ubrzano krenula ka evropskim integracijama".

Ruski ambasador je izjavio da se Beograd ozbiljno priprema za nastavak pregovora, zbog čega je dvema stranama potrebno obezbediti "odgovarajuće vreme i uslove" kako bi se postiglo obostrano prihvatljivo rešenje, naglašavajući da se "Rusija ne oseća usamljeno u procesu koji se vodi u Savetu bezbednosti".

Zapadni diplomati istakli su da, pored Rusije i Kine, ozbiljne rezerve prema američkoevropskoj inicijativi imaju i neke afričke države, kojima nagoveštaj prekrajanja granica predstavlja ozbiljan problem, zbog činjenice da su razgraničenje tog kontinenta definisale nekadašnje kolonijalne sile bez preterane brige o etničkim grupama.

Ranije generalni sekretar UN Ban KiMun istakao je da je "potrebno da se odredi budući status Kosova", uputivši poziv Savetu bezbednosti da iskoristi "zamah" nastao pošto su se ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti upoznali s novim američkoevropskim predlogom rezolucije.

"Sada kad je Savetu bezbednosti predočen novi predlog rezolucije, postoji potreba da proces rešavanja statusa Kosova krene unapred. Zamah treba da se zadrži. Zadržavanje statusa kvo nije ispravno rešenje", navodi se u saopštenju generalnog sekretara UN.

Nova rezolucija o Kosovu i Metohiji mogla bi, kako je Tanjug saznao u sedištu svetske organizacije u Njujorku, da bude iznesena na glasanje u Savetu bezbednosti UN 28. juna na Vidovdan.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica pozvao je, u medjuvremenu, predlagače nacrta nove rezolucije za Kosovo i Metohiju da povuku ovaj predlog, jer on, suprotno Povelji UN, predvidja da se Srbiji, državi članici UN, otme značajan deo teritorije.

Vučić: Ozbiljni nemiri na Kosovu 30. juna

Zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić upozorio je sa skupštinske govornice vladajuću većinu da se 30. juna očekuju ozbiljni nemiri na Kosovu i Metohiji.

Vučić je na kraju rasprave o amandmanima na predloženi budžet poslanicima stranaka koje čine vladu poručio da ima informaciju da će se 30. juna dogoditi ozbiljni nemiri u južnoj pokrajini, pošto albanski separatisti planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost Kosova.

"Molim predstavnike vlasti da razmislimo šta da uradimo i kako to da sprečimo. Oni planiraju da do 15. jula proglase nezavisnost, uz podrsku njihovih prijatelja sa Zapada i zato vas upozoravam, ne kao političke neprijatelje već kao ljude na vlasti koji moraju da vode računa o državi, da ozbiljno razmislimo šta da radimo", rekao je Vučić.

On je dodao da vidi da i neki poslanici stranaka na vlasti imaju istu informaciju, jer pažljivo slušaju to što je rekao.

"Mi bez Kosova i Metohije nećemo postojati ni kao država, a rezervnu državu nemamo", rekao je Vučić.


Izvor: MTS-Mondo

Приштина без јасног одговора


Највиши представници власти у Приштини још увек немају јасан став око предлога министара иностраних послова Европске Уније за нове преговоре у Бриселу.

Дневни лист у Приштини "Коха Диторе" пише данас да институционални И политички лидери Косова нити потврђују, нити демантују да ли ће прихватити нове преговоре ако им то тражи међународна заједница.

"Наравно да ћемо у Брисел ићи за дипломатске састанке као што смо и раније радили, зато што морамо интегрисати Косово у структуре ЕУ-а и НАТО-а, али што се тиче политичког статуса све је завршено" рекао је председник Демократске Партије Косова, истовремено члан тима јединства Хашим Тачи.

У кабинету председника Косова Фатмира Сејдиуа такође нису дали јасан одговор око предлога о преговорима.

"Преговори са Београдом су завршени и њихов резултат је Ахтисаријев пакет, кога чекамо да спроводимо" поновио је портпарол председника Косова, Дзавит Бећири.

Готово исти одговор је дао и Скендер Дурмиши, портпарол председника скупштине Косова, Коља Берише.

"Косово је учинило све што је међународна заједница тражила зато не видимо разлога за нове преговоре" је рекао Дурмиши.

Јуче, током дана, и Ветон Сурои, лидер реформистичке партије ОРА је навео да ако се отвори за преговарање пакет специјалног изасланика УН-а за статус Косова Марти Ахтисарија, онда се више неће моћи применити.

После најава за нове преговоре, власти у Приштини су оценили да се не може више преговорити о Ахтисаријевом пакету, али нису дали јасне одговоре како ће реаговати ако међународна заједница ипак тражи нове преговоре. Рекли су да немају никакав званичан захтев за нове преговоре, па због тога немају ни одговор.


Izvor: Beta

Пропашће и трећа резолуција о Космету



Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић изјавио је данас да "и најновија резолуција САД и ЕУ којом се предлаже независност Косова неће бити усвојена као уосталом ни претходне две".

"Русија и Србија су оштро одбациле њихову нову резолуцију зато што је она имала унапред одређен резултат", истакао је Пророковић подсетивси да је већ шест пута у СБ УН одлагано доношење "некакве формалне одлуке о независности јужне српске покрајине".

Он је указао да "када би питање наставка преговора о Косову и Метохији зависило само од Београда они би већ сутра могли да почну, али одговор на то питање требало би потражити пре свега на страни косовских Албанаца и њихових спонзора у међународној заједници".

"Суштина је да без преговора нема изласка из ове ситуације а све остало је наметање решења које може само да направи нове проблеме на читавом Балкану", оценио је Пророковић за данашњи "Грађански лист".


Izvor: Tanjug

Владин документ даје најширу аутономију за Космет


Документ који је Влада Србије упутила Русији нема спектакулараних новина, реч је о најширој аутономији за Космет, изјавио је Вуко Антонијевић, шеф координационог центра за Косово и Метохију.

"Сада смо га послали зато што је тражено да се конкретизују неке ствари о аутономији а и зато што нас свет притиска да учинимо уступке зарад компромиса", изјавио је Антонијевић у интервјуу за данашњи "Глас".

Он је истакао да Србија хоће праве преговоре и "рачуна да они неће бити фарса каквим неки покушавају да их направе".

Према његовим речима "другој страни мора да се каже да сувереној држави не може да се отме петнаест одсто територије".

Антонијевић је истакао и да једнострано проглашење независности Косова не може да се деси и да Влада нема план за "не дај Боже".

Према његовој оцени, "добро је што је влада обезбедила још 4,5 милијарди динара за Космет па се коначно може планирати изградња станова, запошљавање и омогућити повратак свима од 200 000 расељених који желе да се врате на Косово".


Izvor: Tanjug

Nije izvesno kada će se i na koji način pronaći rešenje za Kosmet
Sve veće razlike između EU i SAD
Autor: Ž. Jevtić, I. Cvetković, M. Šterić | 23.06.2007 - 08:45

Većina članica Evropske unije smatra da bi trebalo da usledi nova runda pregovora između Beograda i Prištine o rešenju kosovske krize. Predlog Martija Ahtisarija i dalje je za EU osnov za pregovore, a računa se da su izmene moguće u tehničkom delu predloga kojima bi bile uvećane garancije za srpsku zajednicu posebno u oblasti decentralizacije i zaštite kulturne baštine. Najoštrije u protivljenju jednostranom priznavanju Kosova i pregovorima koji bi unapred bili uslovljeni automatskom primenom predloga Martija Ahtisarija jesu Italija i Nemačka.
Razlike u stavovima SAD i članica EU sve su izraženije. Iako i u EU smatraju da je nezavisnost Kosova najbolje rešenje za pokrajinu, osnovne razlike koje se sve više ispoljavaju jesu u načinu kako i kojom dinamikom doći do tog rešenja. SAD požuruju ceo proces i javno tvrde da su spremne i da prelome jednostranim priznavanjem Kosova, mimo odluke Saveta bezbednosti. Ovakvog mišljenja u EU bezrezervno je samo Velika Britanija, a na istim pozicijama je i Poljska. Holandija, Belgija, Finska i Danska su stava da bi dodatni pregovori mogli izazvati još veću napetost i nasilje u pokrajini. Međutim, generalno, EU je protiv jednostranih priznanja, što se potvrdilo i na sastanku ministara EU, koji su ocenili da u planu Martija Ahtisarija mogu biti izvršene neke, ali ne strategijske promene. „Blic“ je već pisao da je italijanski šef diplomatije Masimo d’Alema doneo u Beograd ponudu o novim pregovorima, ali da oni ne podrazumevaju automatsku primenu Ahtisarijevog predloga. Agencija Beta je juče objavila, pozivajući se na izvore iz EU, da je na sastanku ministara EU rečeno da „uz sve razumne ograde, ima nekih znakova da bi dodatni pregovori mogli biti vođeni bez ultimatuma da se u slučaju neuspeha automatski primeni Ahtisarijev plan“.
Tako i novi predlog rezolucije iza koga prvenstveno stoje SAD i Velika Britanija, a tek potom Francuska, iako je u njoj sadržan praktično predlog francuskog predsednika Nikole Sarkozija o oročenom odlaganju pregovora, po saznanjima „Blica“, nema bezrezervnu podršku zemalja EU. Čak ni onih koje su za nezavisnost, a njima prvenstveno smeta ultimatum koji podrazumeva automatsku primenu Ahtisarijevog plana ukoliko dogovor ne bude postignut.
Inače, trenutno su u opticaju dve nezvanične informacije. Prva da će novi, treći po redu predlog rezolucije biti stavljen na glasanje 28. juna, na Vidovdan, iako je Rusija već najavila veto. Po drugoj, EU, koja insistira na rezoluciji da bi njena misija ušla na Kosovo, uticaće na SAD da se napravi rezolucija u kojoj bi bili približeni stavovi s Rusijom.
Ipak, malo ko zaista veruje da će SAD bez podrške EU staviti rezoluciju na glasanje pre sastanka predsednika Džordža Buša sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom 1. i 2. jula u Americi. Inače, ovo nije prvi put da SAD iz diplomatskih izvora nezvanično najavljuju glasanje. Učinili su to i pre samita G8, a ovakvi potezi tumačeni su kao proba za Rusiju da se proveri njihov stav.
Šef diplomatije Slovenije Dimitrij Rupel zvanično je ustvrdio da se na sastanku ministara EU čuo predlog da bi predstavnici Beograda i Prištine mogli dodatno da pregovaraju u Briselu. A predsedavajući EU, šef diplomatije Nemačke Frank Valter Štajnmajer, da su šefovi diplomatija EU razmotrili tok rasprave u SB UN o Kosovu i da situacija još nije jasna.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, smatra da su u igri dva scenarija rešenja kosovskog pitanja.
- Realniji princip, bliži mirnijem rešenju u sadašnjoj situaciji zavisi od dogovora, između Džordža Buša i Vladimira Putina - smatra Janjić.
- Kosovski problem će se lakše rešiti u zajedničkom traganju za rezolucijom koja bi uvela snage EU na Kosovo - kaže Janjić i najavljuje nastavak konsultacija u okviru SB UN i Kontakt grupe.
Jedna od varijanti kako da se pomire razlike u EU, uvede nova misija a i rezolucija uskladi sa ruskim stavovima jeste da se novom rezolucijom ne ukine postojeća 1244 i samo uvede misija, a potom uslede pregovori.
Međutim, ruski analitičar Fjodor Lukjanov kaže da se „boji da ima šanse da SAD unilateralno priznaju Kosovo“.
- To bi bilo loše za Rusiju, ali katastrofalno za EU, jer bez rezolucije ne može da deluje na Kosovu - kaže za „Blic“ Lukjanov .
Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri Američkom institutu za mir u Vašingtonu, kaže da će se, ipak, sve znati 2. jula, nakon sastanka dvojice predsednika.
- Amerika će verovatno ponuditi ustupke Moskvi, a ne Beogradu. Ali, možda će Rusija sve odbiti - smatra Server.
Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu razgovarao je juče sa predsednikom i premijerom Srbije, Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom. Tadić je ponovio da Srbija ne odustaje od Kosova. Šojgu je naglasio da je pozicija Rusije „čvrsta i obrazložena“. Šojgu i Koštunica su ocenili da Srbija i Rusija imaju zajedničku politiku za rešavanje pitanja Kosmeta, koja se zasniva na poštovanju Povelje UN, Rezolucije 1244 i Ustava Srbije. Kosovo je bilo tema i hiljaditog sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope, na kome se Tadić založio za kompromisno rešenje, rekavši da ne treba potceniti mogućnost Srbije da se do kompromisa dođe.

Ahtisariju 40 miliona evra od Albanaca
Nemačka obaveštajna služba BND otkrila je da je na privatni račun specijalnog izaslanika za Kosmet Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra, te da su u nekoliko navrata isplaćeni višemilionski gotovinski iznosi za koje se pretpostavlja da se kreću i do 40 miliona evra, piše banjalučki „Fokus“. List navodi da je BND izveštaj o tome dostavila generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu. „Fokus“ navodi, da su sumnje da je albansko rukovodstvo na Kosovu kupilo konačni plan Ahtisarija koji definitivno ide u korist nezavisnosti i otcepljenja Kosova od Srbije.

Polt: Kosovo ne može ostati u Srbiji
Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt rekao je da Vlada Srbije nema mogućnost da Kosovo primora da ostane u Srbiji, a da SAD neće primorati Kosovo na to. Polt je dodao da će se na kraju desiti nadgledana nezavisnost. Polt je naveo da, u vezi sa Kosovom, postoji nedostatak realnosti kod srpskih političara. „Vlada je zatražila dodatni rok kako bi još jednom pokušala da dođe do dogovora sa Prištinom. Mi smo odlučili da Srbiji dodelimo to dodatno vreme“, kaže on. Savetnik premijera Aleksandar Simić izjavio je da administracija SAD nema obavezu da primorava Kosovo da ostane unutar Srbije, ali da svako ima obavezu da poštuje Rezoluciju 1244, koja garantuje celovitost Srbije.

Izvor: Blic

Održane konsultacije o Kosovu, "automatizam" kamen spoticanja
Autor: Beta | 23.06.2007 - 10:11

U Savetu bezbednosti ni na konsultacijama održanim kasno sinoć nije postignuta saglasnost o statusu Kosova, a glavni kamen spoticanja između Rusije i Zapada i dalje je takozvani "automatizam" prilikom rešavanja tog pitanja.
Prema nacrtu rezolucije koji su podnele SAD, Velika Britanija i Francuska, ako u roku od 120 dana Beograd i Priština ne postignu dogovor o statusu te srpske pokrajine, "automatski" bi se pristupilo realiziciji plana na osnovu predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova.
Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je posle konsultacija u petak da je i najnoviji, treći nacrt rezolucije, zbog automatizma, neprihvatljiv i da se ne približava prihvatljivom ishodu procesa.
"Ne verujemo da će biti iskrenih pregovora, ako će njihov ishod automatski biti primena Ahtisarijevog plana", rekao je novinarima Čurkin.
"Koja je svrha pregovora ako će se sve automatski rešiti, a posebno ako je jedna strana zadovoljna onim što će se automatski dogoditi posle četiri meseca pregovora. Savet bezbednosti će se tako naći u položaju da neće moći da utiče na situaciju", ocenio je Čurkin.
Predsedavajući Saveta bezbednosti, belgijski ambasador Johan Verbeke, ocenio je da su razgovori bili zanimljivi i intenzivni i da je glavni proglem u razgovorima bio "neangažman" Rusije i njeno protivljenje "automatizmu".
"Ja to ne bih nazvao automatizmom. Posle četiri meseca pregovora, Savet bezbednosti će razmotriti tok razgovora i ako dogovor ne bude postignut, primeniće se plan Martija Ahtisarija. To nije automatizam", rekao je Verbeke.
Američki amabsador pri UN Alehandro Volf ocenio je da je "došlo vreme da Savet bezbednosti preuzme odgovornost i pomogne da se okrene stranica u poslednjem poglavlju istorije Jugoslavije".
"Napredovali smo danas. Mislim da smo na putu ka rezoluciji koja bi trebalo da dobije dovoljnu podršku", rekao je Volf i dodao da ne zna kada će biti glasanje o rezoluciji.
Francuski ambasador pri UN Žan Mark de la Sablijer rekao je da je ohrabren činjenicom da su mnoge delegacije priznale da su se "sponzori rezolucije" potrudili da poboljšaju tekst i dodao da svi osim Rusije ukazuju da automatizma nema, već da se sve strane ohrabruju da učestvuju u pregovorima.
Zamenica predstavnika Velike Britanije pri UN Karen Pirs naglasila je da većina članica Saveta bezbednosti podržava tekst i ukazala da Beograd ne prihvata realnost.
"Svi relevantni faktori govore o nezavisnosti. Nije realno da Beograd u predlogu koji nudi, ne uzme u obzir tu činjenicu, rekla je Pirsova. Ako Beograd prihvati realnost i želi da učestvuje u unapređenju tehničkih delova rezolucije, onda će moći da se pregovara. U suprotnom, nema svrhe tražiti pregovore koji neće biti na realnim osnovama", rekla je britanska ambasadorka.
Za ponedeljak je u Savetu bezbednosti zakazan sastanak eksperstkih grupa o Kosovu na kome Čurkin neće učestvovati jer, kako je rekao, veruje da je od suštinske važnosti da se postigne dogovor o ključnim aspektima rezolucije, a ne o sekundardnim.

Izvor: Blic

Dejvis: SE podržava integritet Srbije
Autor: Tanjug | 22.06.2007 - 20:11

Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Teri Dejvis naglasio je danas, u razgovoru sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom, da podržava suverenitet i teritorijalni integritet svih članica te organizacije, uključujući Srbiju, čiji je sastavni deo Kosovo i Metohija.
Kako je saopštila Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima, Dejvis je ukazao da Savet Evrope po pitanju principa poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta ne pravi razlike među državama. Koštunica je istakao da se međunarodni poredak zasniva na Povelji Ujedinjenih nacija, čiji je osnovni princip poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ukazao da je apsolutno neprihvatljivo da se Srbiji otima deo njene teritorije.
Premijer Srbije je rekao da je Srbija, u skladu sa svim evropskim vrednostima zaštite i prava nacionalnih manjina, predložila suštinsku autonomiju za Pokrajinu Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Koštunica je ukazao da za sve države moraju važiti jednaka pravila i da se ne smeju praviti izuzeci, jer bi to dovelo do ozbiljnih posledica u svetu, navedeno je u saopštenju.

Izvor: Blic

Feral: Ne vezivati Kosovo i pridruživanje EU
Autor: Beta | 22.06.2007 - 18:33

Ambasador Francuske u Srbiji Žan Fransoa Feral izjavio je danas da proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji ne bi trebalo povezivati sa određivanjem statusa Kosova.
Feral je na konferenciji za novinare u Kruševcu rekao da bi nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, koju su predložili SAD i Evropska unija, dala priliku Beogradu i Prištini za nastavak pregovora i da je to poslednji napor međunarodne zajednice da se rešenje nađe dogovorom.
"Hteli smo da istražimo sve mogućnosti da se pregovori produže, ali smo ih oročili na 120 dana jer znamo da je stanje na Kosovu eksplozivno, a održavanje tog stanja opasno", rekao je Feral.
Feral je dodao da će nakon tog roka međunarodna zajednica pristupiti sprovođenju plana raspoređivanja oko 1.000 pripadnika svojih snaga radi zaštite manjina na Kosovu, pre svega Srba.

Izvor: Blic