Sabor SPC protiv menjanja granica
Autor: Ž. J. | 26.05.2007 - 09:21

Sabor Srpske pravoslavne crkve apelovao je juče na Ujedinjene nacije i sve uticajne države u svetu da pomognu u pronalaženju pravičnog rešenja za Kosovo i Metohiju koje će biti prihvatljivo svim stranama. U poruci Sabora SPC, čije zasedanje je završeno pre dva dana u Beogradu, navodi se da je tim rešenjem potrebno „zadovoljiti legitimne interese Srbije i albanske etničke zajednice“ u pokrajini.

Sve vladike Srpske pravoslavne crkve zaključile su da još ima vremena za pokretanje ozbiljnih razgovora i iznalaženje sporazumnog, kompromisnog i pravičnog rešenja. U poruci Sabora se ističe da „SPC i srpski narod nikada ne mogu odreći svog prava na opstanak i slobodan život na najdragocenijem delu teritorije države Srbije“.
- Niko nema prava da istorijski nepromišljenom politikom ugrozi prava jednog naroda u ime prava drugog naroda i da jednostrano i nasilno menja međunarodno priznate granice u Evropi - istakao je vladika Irinej.
Na ovogodišnjem Saboru doneta je odluka o smanjenju broja članova crkvene vlade (Sinoda) sa sedam na pet. Na čelu Sinoda kao i ranijih godina biće patrijarh srpski Pavle, a za članove su izbarani mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop žički Hrizostom, bihaćko-petrovački Hrizostom i mileševski Filaret.
Na Saboru je izražena nada da je oslobađanje mitropolita Jovana iz makedonskog zatvora osnova i za uspostavljanje zdravog dijaloga sa makedonskom jerarhijom koja se još nalazi u raskolu. Obnova svetinja na Kosmetu nije dovedena u pitanje.
Posebna pažnja posvećena je liturgijskom i bogoslužbenom životu Crkve, a načelno je odobreno i osnivanje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta pri Univerzitetu u Nišu.

Izvor: Blic

Vlada traži nove pregovore o KiM
Autor: E.B. | 26.05.2007 - 09:23

Vlada Srbije zatražila je juče od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna novu fazu pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

U saopštenju sa sednice navodi se da je Vlada usvojila „inicijativu Republike Srbije za otpočinjanje nove faze pregovora o statusu Kosova i Metohije“ i uputila je generalnom sekretaru UN.
Vlada je navela da je osnovni cilj nove faze pregovora „dolaženje do sporazumnog rešenja statusa“.
„Predlažući ovu inicijativu Republika Srbija, svesna istorijskog značaja pravičnog rešenja problema, spremna je da u punoj meri preuzme svoj deo odgovornosti za uspešan tok i okončanje pregovora“, navodi se u inicijativi.

Izvor: Blic

Čurkin: Nema pregovora u SB UN
Autor: Tanjug | 25.05.2007 - 21:47

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je danas da Savet bezbednosti UN ne pregovara o sadržaju buduće rezolucije o Kosovu, jer postoje suštinske razlike u viđenju tog problema između Rusije i Zapada.
"Na nedavnom sastanku identifikovali smo fundamentalne razlike", rekao je Čurkin nakon sednice Saveta bezbednosti, dodajući da pregovori u Njujorku nemaju smisla dok se ti problemi ne prevaziđu.
Čurkinova izjava usledila je svega dan nakon što su zapadne diplomate saopštili da u dosadašnja tri susreta eksperata i ambasadora država-članica Saveta bezbednostii UN "nije bilo napretka" u prevladavanju razlika između Rusije i grupe zapadnih država predvođenih SAD.
Čurkin i zapadne diplomate rekli su, takođe, da će se proces pronalaženja izlaza iz očiglednog ćorsokaka u koji je zapalo donošenje nove rezolucije o Kosovu i Metohiji, iz Njujorka preseliti u prestonice država-članica Saveta bezbednosti, kao i da će deo tereta biti prebačen na pleća Evropske unije, koja se nada "brzom dogovoru sa Rusijom".
SAD su pre dve sedmice podelile ambasadorima država-članicama nacrt nove rezolucije u kojem se nigde eksplicitno ne pominje nezavisnost Kosova, ali se otvaraju vrata sprovođenju plana izaslanika UN Martija Ahtisarija, što je Rusija ocenila kao "neprihvatljivo". Američki zvaničnici, koji su u početku odlučno odbacivali bilo kakve promene Ahtisarijevog plana, poslednjih su dana znatno ublažili retoriku, najavljujući moguće modifikacije tog predloga, ali bez zadiranja u šuštinu. Rusi su, takođe, predložili elemente buduće rezolucije u kojima se zahteva nastavak pregovora između Srbije i kosovskih Albanaca do pronalaženja obostrano prihvaljivog rešenja.
Vlada Srbije najavila je danas da će od generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna zatražiti nastavak pregovora o budućem statusu Kosova, ali taj zahtev još nije uručen predstavnicima svetske organizacije u Njujorku.

Izvor: Blic

Slovačka podržala rezoluciju SAD-EU
Autor: Beta | 25.05.2007 - 20:09

Slovačka neće blokirati rezoluciju koju za rešenje satusa Kosova na osnovu Ahtisarijevog plana Savetu bezbednosti predlažu SAD, Francuska, Nemačka i Velika Britanija, javili su danas slovački mediji.
Portparol slovačkog MIP-a Jan Škoda potvrdio je češkoj novinskoj agenciji ČTK da Slovačka kao nestalni član SB "neće stati na put toj rezoluciji". Prema informacijama iz diplomatskih izvora, briselski nedeljnik "Juropian Vojs" naveo je da su slovačke diplomate sredinom maja obavestile svoje kolege u EU da Slovačka prestaje da se suprotstavlja nezavisnosti Kosova i staje uz ostale članice EU, prenose slovački mediji.
"Slovačkoj je stalo pre svega do toga da rezolucija koja je u pripremi naglasi jasno da je Kosovo izuzetan slučaj i da ne predstavlja presedan", kazao je Škoda.
Slovačka će, prema rečima portparola MIP-a, nastojati da se u rezoluciji vodi što više računa o pravima manjina i da se založi za povratak što većeg broja izbeglica na Kosovo.
ČTK podseća da su i druge zemlje koje su se ogradile od najavljene rezolucije, Austrija, Grčka, Španija, Rumunija, Italija i Kipar sada odlučile da podrže koncept nadzirane samostalnosti Kosova.

Izvor: Blic

Tadić: Kosovo najkrupniji problem EU
Subota, 26. maj 2007. 14:58

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u nedelju Evropsku uniju, na sastanku šefova država centralne Evrope, da podrži teritorijalni intergitet i državni suverenitet Srbije.

"Pitanje Kosova i Metohije je najkrupniji politički i bezbednosni problem, ne samo Srbije, nego i čitavog regiona jugoistočne i centralne Evrope, a samim tim i Evropske unije", upozorio je Tadić, a njegovu ocenu potvrdila je već i činjenica da je trodnevni neformalni samit u češkom Brnu gotovo u potpunosti bio obeležen debatom o rešavanju statusa srpske pokrajine.

Predsednik Srbije svojim nastupom na sastanku nije ostavio ni najmanju dilemu kod svojih kolega iz 11 zemalja regiona, ponovivši više puta da je za našu zemlje potpuno neprihvatljiva bilo kakva nezavisnost Kosova i Metohije, a time i plan Martija Ahtisarija.

"Objasnio sam da Ahtisarijev plan nudi manja prava Srbima u Pokrajini nego što ih oni u ovom trenutku ostvaruju", preneo je Tadić novinarima po završetku sastanka.

On je rekao da je ostale učesnike skupa upoznao sa situacijom sa kojom se Srbija i njeni predstavnici suočavaju i upitao ih kako bi se oni ponašali kada bi neko dovodio u pitanje integritet i suverenitet njihovh država.

Tadić je, kako je preneo novinarima, temu Kosova i Metohije i nametnuo skupu , upravo imajući u vidu da je to pitanje koje opterećuje ne samo Srbiju, nego i region, pa i celu Evropsku uniju.

Uprkos različitim mišljenjima iznetim u raspravi, koja je predsedniku Srbije dala prostor da objasni zašto Srbija "neće i ne može da odustane od Kosova i Metohije, kao što neće i ne može odustati od svoje evropske budućnosti", na samitu je preovladao stav da rešenje može doneti jedino Savet bezbednosti UN.

Najmanje nijansi u pristupu problema Kosova i Metohije pokazao je predsednik Albanije Alfred Mojsiju, sa kojim je Tadić na momente ulazio u veoma oštru debatu, preneli su Tanjugu izvori bliski srpskoj delegaciji na sastanku.

Tadić je novinarima rekao da je na Mojsijuovo zalaganje za nezavisnost Kosova odgovorio ocenom da se albanski predsednik meša u unutrašnje stvari Srbije, ali i opsežnom argumentacijom zašto je to za Srbiju neprihvatljiv ishod.

Mojsijuov nastup Tadić je označio kao neprimeren diplomatski gest.

Prema njegovim rečima, u završnoj fazi političkog procesa koji treba da definiše budući status Kosova i Metohije, skupovi visokog ranga učesnika, kakav je i ovaj u Brnu, izuzetno su značajni, a učešće naših predstavnika - od vitalnog interesa za Srbiju.

Predsednici 11 od 18 država srednje, istočne i južne Evrope završili su u Brnu trodnevni neformalni redovni godišnji samit posvećen problemima regiona, pre svega Kosovu i integraciji u Evropsku uniju.

Na završnoj konferenciji za novinare, domaćin samita, češki predsednik Vaclav Klaus, označio je kao najveći problem celog tog šarolikog regiona Kosovo i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.

Kosovo je bilo glavna tema rasprave u petak, ali se i u subotu, završnog dana kada je na dnevni red došao proces evropske integracije i dalje proširenje EU, Kosovo vraćalo i u tom kontekstu.

Uprkos različitim, oprečnim i ponekad i sukobljenim mišljenjima tokom rasprave, u kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić iskoristio priliku da opširno objasni zašto Srbije ne može i neće da se odrekne dela svoje teritorije i svog suvereniteta, na samitu je preovladalo uverenje da rešenje treba tražiti isključivo preko rezolucije Saveta bezbednosti UN.

Problem Kosova mogla bi da reši konfederacija sa Srbijom, ali sada je već za takvo rešenje kasno, ocenio je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u susretu sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem.

Gašparovič se, takodje, složio da to rešenje više nije aktualno.

On je, kako javljaju slovački mediji posle tog susreta koji se kao i cela rasprava odvijao iza zatvorenih vrata, Mesiću objasnio da se Slovačka "ni u kom slučaju neće usprotiviti kolektivnoj odluci Saveta bezbednosti UN o Kosovu".

"Svojim stavovima samo želimo da pokažemo da je to veoma osetljiv problem", naglasio je Gašparovič.

Fišer: Ne pogrešiti u slučaju Kosova

Predsednik Austrije Hajnc Fišer upozorio je da treba biti veoma obazriv u rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije.

"Nije samo za Srbiju, već i za Evropu jako važno da tu ne pravimo greške,i da nadjemo najbolje moguće rešenje", kazao je on u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA i državnoj televiziji ORF.

Fišer ne strahuje od mogućeg izbijanja nemira na Kosovu, medjutim dodaje da se radi o problemu koji se ne sme zapostaviti.

"Ovo pitanje ne mora biti rešeno u Briselu, već u Njujorku", objasnio je on.

Fišer, koji se ove nedelje u Beču sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, je dalje kazao da Moskva podržava samo ono rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograda i za Prištinu.

"I mi bi isto tako želeli rešenje koje bi prihvatile obe strane i smatram da bi to bilo najbolje", istakao je on.

EU, kako je naveo, a tako i Austrija, osećaju se u obavezi da razmišlja i o tome šta treba da se dogodi ako kompromis nije moguć.

"Tada ne može da se ništa ne dogodi", poručio je predsednik Austrije.

Zbog toga je , naveo je on, plan izaslanika UN Martija Ahtisarija, najbolja osnova za rešenje.Prema njegovim rečima taj predlog je izradjen uz najveću obazrivost i uzimanje u obzir različitih stavova.


Sejdiju: Neće biti nemira kao u martu 2004.

Kosovski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je španskom listu "Pais" da "Albanci znaju da će veoma uskoro doći do sporazuma" o statusu Kosova, uz pristanak Rusije i da zbog neprestanih odlaganja tog rešenja neće biti nemira kao u martu 2004. ili uličnih protesta.

Na pitanje da kaže šta misli o nagoveštajima da bi rešenje statusa moglo biti pomereno i do 28. novembra, nacionalnog praznika Dana albanske zastave, Sejdiju je uzvratio da je to "pre stvar nedelja, nego meseci".

Kosovski predsednik je izrazio uverenje, prenosi madridski dnevnik, da će u Savetu bezbednosti UN "doći do razumnog rešenja (koje će uključiti Moskvu) - na temelju predloga američko-evropske rezolucije o statusu Kosova".

"U interesu svih je da bude usvojena dogovorena rezolucija", naglašava Sejdiju i napominje da kosovski Albanci ne prihvataju da iz teksta rezolucije bude izbačena reč nezavisnost.

"Mi Albanci imamo strpljenja. Dugo se nadamo. Znamo da će veoma uskoro doći do sporazuma. Ali znam i da je veoma dobro da se što pre okonča ovo prelazno razdoblje i dodje do stabilnosti i bezbednosti", dodao je kosovski predsednik.


Izvor: MTS-Mondo

Guskova: Predložiti precizan plan nastavka pregovora
Autor: Tanjug | 27.05.2007 - 10:22

Srbija ili Rusija treba da predlože konkretan i precizan plan o nastavku pregovaračkog procesa za budući status Kosova i Metohije, izjavila je Tanjugu direktor Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Jelena Guskova.
Guskova smatra kako je potrebno predložiti o kojim će pitanjima, kako će se i na koji način pregovori voditi i ko će ih voditi.
Ističući da su dosadašnji pregovori o Kosovu i Metohiji "bili pozorište, sa unapred poznatim rezultatom", Guskova je ocenila da mogućnost za nastavak pregovaračkog procesa postoji i da je obnavljanje pregovaračkog procesa veoma važan element plana koji je predstavila Rusija. Ruska istoričarka je istakla da je moguće tokom nastavka pregovora "proširiti format" i mogućnosti za traženje različitih varijanti za rešenje i razgovarati o pitanjima koja su do sada bila "zabranjena".
Među takvim pitanjima su moguća podela Pokrajine ili raspoređivanje "mirovnih snaga" ("umesto baza NATO koji kontrolišu kosovsku teritoriju") između dve strane, "možda po kiparskom modelu", kako bi "Srbima bila ostavljena nada da će biti bezbedni bar u jednom delu Kosova".
Guskova je naglasila da se Rusija prvi put usprotivila sistemu koji se stvarao 17 godina na Balkanu da joj se nude rešenja a ne dozvoljava da učestvuje u donošenju odluka.
Sada se došlo do ćorsokaka i Rusija je poremetila neke planove koji je trebalo da budu realizovani do kraja 2006, a sada i obećanja da će "Albanci u junu slaviti nezavisnosti", rekla je ona. "Diskusije u Savetu bezbednosti UN pokazaće čvrst stav Rusije i drugih zemalja o tom pitanju", kazala je ruska istoričarka.
Na pitanje da li bi Moskva mogla da se uzdrži pri glasanju u Savet bezbednosti UN odgovorila odrično.
"Ovog puta ne. Mislim da će glasati protiv, ukoliko sve ostane u rezoluciji kao što je sada. Jedino u slučaju korekcija sa kojima će se složiti Beograd, i ako bude stajalo da je Kosovo sastavni deo Srbije pod kontrolom međunarodne zajednice", rekla je Guskova i dodala da se "obično rezolucija ne stavlja na glasanje ako prethodno nema saglasnosti". "To je suviše ozbiljno pitanje, tako da će se ili tražiti zbog Rusije i Kine kompromis u tekstu ili rezolucija neće biti stavljena na glasanje", rekla je ona. Pritom, kako je rekla, Rusija ne može da zabrani Sjedinjenim Američkim Državama da priznaju nezavisnost Kosova u slučaju samoproglašenja, što "jeste jedna od mogućnosti". "Amerika uvek ima rezervnu varijantu za ono što snažno želi da sprovede, ali ona sada ne žuri da to učini, jer je sumnjiva osnova nezavisnosti", zaključila je direktor Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

Izvor: Blic

Plasnik: Podržavamo Ahtisarijev predlog kao prijatelji Srbije
Autor: Tanjug | 26.05.2007 - 15:52

Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik izjavila je kako će u slučaju veta Rusije na eventualnu rezoluciju o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN biti potrebno pronaći drugi put kojim bi bio osiguran politički poredak u pokrajini. Ministarka Plasnik je naglasila kako razume neslaganje Rusije, jer Moskva strahuje da bi to mogao biti presedan za druge regione.
Austrija, međutim, polazi od toga da se radi o "jedinstvenom slučaju", podvukla je Plasnikova koja je kazala kako zvanični Beč podržava predlog rešenja budućeg statusa Kosmeta koji je izradio izaslanik UN Marti Ahtisari o nadgledanoj nezavisnosti pokrajine. Ona je takođe naglasila  kako Austrija podržava Ahtisarijev predlog rešenja budućeg statusa Kosova "zato što je zvanični Beč prijatelj Srbije".


Izvor: Blic

NATO: Budući status Kosova veoma važno pitanje za Alijansu
Autor: Tanjug | 26.05.2007 - 13:23

Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a Žoze Lelo rekao je sinoć, otvarajući prolećno zasedanje tog skupa na portugalskom ostrvu Madeiri, da su "Avganistan i Kosovo najveći prioriteti" Severnoatlantske alijanse.
"Avganistan je i dalje na vrhu naših prioriteta. Naše prisustvo u toj zemlji je najbolja nada za avganistanski narod, ali i presudan ispit za NATO koji treba da dokaže da je u stanju da dostojno odigra svoj uloogu", naglasio je Lelo.
Što se Kosova tiče, Lelo je rekao da je "debata o budućnosti Kosova u Savetu bezbednosti UN jednako važna za bezbednost Alijanse" i da će imati "dalekosežnih posledica po stabilnost regina i Evrope".
"U svakom slučaju, NATO će nastaviti da na svojim plećima nosi teret bezbednosti na Kosovu", naglasio je Lelo.
Kosovo je, po njegovoj oceni, "izazov zbog kojeg je potrebno da NATO dalje definiše svoju ulogu u sučeljavanju s pretnjama 21. veka".
Novi strateški koncept, kojem će, kako je Lelo rekao, parlamentarci NATO-a rado doprineti, znatno bi pomogao da se stvori "veća jasnoća" o pitanjima kao što su kolektivno reagovanje na pretnje, geografsko prostiranje Alijanse kroz članstvo i partnerstvo i razvijanje delotvornije saradnje sa UN i Evropskom unijom.
Skupu u Madeiri se obratio i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer koji je rekao da žali zbog poslednjeg talasa terorističkih napada u Avganistanu i istakao da će Alijansa odgovoriti na te napade uz nastojanje da se izbegnu nevine, civilne žrtve.
"Praksa terorista da se koriste civilima kao ljudskim štitovima očigledno dokazuje da smo mi u dvema sasvim različitim moralnim kategorijama", naglasio je Shefer, najavljujući "sveobuhvatan i delotvoran prilaz" tom problemu.
U radu prolećnog zasedanja Parlamentarne skupštine NATO-a, koje će trajati do ponedeljka, učestvuje oko 340 parlamentaraca iz raznih delova sveta. Među njima je i delegacija Narodne skupštine Srbije, s Dušanom Prorokovićem i Ivicom Dačićem na čelu.

Izvor: Blic

Tadić: Kosovo najkrupniji problem EU
Autor: Beta, Tanjug | 26.05.2007 - 15:35

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je danas Evropsku uniju, na sastanku šefova država centralne Evrope, da podrži teritorijalni intergitet i državni suverenitet Srbije.
"Pitanje Kosova i Metohije je najkrupniji politički i bezbednosni problem, ne samo Srbije, nego i čitavog regiona jugoistočne i centralne Evrope, a samim tim i Evropske unije", upozorio je Tadić, a njegovu ocenu potvrdila je već i činjenica da je trodnevni neformalni samit u češkom Brnu gotovo u potpunosti bio obeležen debatom o rešavanju statusa srpske pokrajine.
Predsednik Srbije svojim nastupom na sastanku nije ostavio ni najmanju dilemu kod svojih kolega iz 11 zemalja regiona, ponovivši više puta da je za našu zemlje potpuno neprihvatljiva bilo kakva nezavisnost Kosova i Metohije, a time i plan Martija Ahtisarija.
"Objasnio sam da Ahtisarijev plan nudi manja prava Srbima u Pokrajini nego što ih oni u ovom trenutku ostvaruju", preneo je Tadić novinarima po završetku sastanka.
On je rekao da je ostale učesnike skupa upoznao sa situacijom sa kojom se Srbija i njeni predstavnici suočavaju i upitao ih kako bi se oni ponašali kada bi neko dovodio u pitanje integritet i suverenitet njihovh država.
Tadić je, kako je preneo novinarima, temu Kosova i Metohije i nametnuo skupu , upravo imajući u vidu da je to pitanje koje opterećuje ne samo Srbiju, nego i region, pa i celu Evropsku uniju. Uprkos različitim mišljenjima iznetim u raspravi, koja je predsedniku Srbije dala prostor da objasni zašto Srbija "neće i ne može da odustane od Kosova i Metohije, kao što neće i ne može odustati od svoje evropske budućnosti", na samitu je preovladao stav da rešenje može doneti jedino Savet bezbednosti UN.
Najmanje nijansi u pristupu problema Kosova i Metohije pokazao je predsednik Albanije Alfred Mojsiju, sa kojim je Tadić na momente ulazio u veoma oštru debatu, preneli su Tanjugu izvori bliski srpskoj delegaciji na sastanku.
Tadić je novinarima rekao da je na Mojsijuovo zalaganje za nezavisnost Kosova odgovorio ocenom da se albanski predsednik meša u unutrašnje stvari Srbije, ali i opsežnom argumentacijom zašto je to za Srbiju neprihvatljiv ishod. Mojsijuov nastup Tadić je označio kao neprimeren diplomatski gest.
Prema njegovim rečima, u završnoj fazi političkog procesa koji treba da definiše budući status Kosova i Metohije, skupovi visokog ranga učesnika, kakav je i ovaj u Brnu, izuzetno su značajni, a učešće naših predstavnika - od vitalnog interesa za Srbiju.
Srpski predsednik danas je u Brnu položio venac na spomenik Františeku Zahu, prvom načelniku Generalštaba Srpske vojske i osnivaču Vojne akademije u Srbiji.

Klaus: Ključ rešenja ulazak zapadnog Balkana u EU

Na završnoj konferenciji za novinare, domaćin samita, češki predsednik Vaclav Klaus, označio je kao najveći problem celog tog šarolikog regiona Kosovo i dodao da je ključ rešenja upravo u ulasku zapadnog Balkana u EU.
Kosovo je bilo glavna tema jučerašnje rasprave, ali se i danas, završnog dana kada je na dnevni red došao proces evropske integracije i dalje proširenje EU, Kosovo vraćalo i u tom kontekstu.
Uprkos različitim, oprečnim i ponekad i sukobljenim mišljenjima tokom rasprave, u kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić iskoristio priliku da opširno objasni zašto Srbije ne može i neće da se odrekne dela svoje teritorije i svog suvereniteta, na samitu je preovladalo uverenje da rešenje treba tražiti isključivo preko rezolucije Saveta bežbednosti UN.
Problem Kosova mogla bi da reši konfederacija sa Srbijom, ali sada je već za takvo rešenje kasno, ocenio je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u susretu sa slovačkim predsednikom Ivanom Gašparovičem. Gašparovič se, takođe, složio da to rešenje više nije aktualno.

Izvor: Blic

 Статус кво не одговора никоме, преговорима до решења

Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Душан Пророковић изјавио је данас да "статус кво" постојећег стања у покрајини не одговара ни Србима, ни Албанцима и да је зато најбоље да Београд и Приштина почну разговоре о будућим српско-албанским односима и статусу Косова и Метохије.

"О модалитету како би ти преговори требало да изгледају може се размишљати и разговарати у недељама које су пред нама, али ја други излаз из ове ситуације не видим", рекао је Пророковић Радио Београду.

Он је навео да је постојао велики притисак, како на Београд, тако и на међународне институције, да се претходних недеља и месеци донесе брза одлука о статусу Косова и Метохије, а на основу плана Мартија Ахтисарија.

"Све је сада стопирано и постоји велика доза неизвесности како ће се ствари одвијати у наредном периоду", казао је Пророковић, оценивши да правих преговора о статусу Косова до сада није ни било.

"То је био само један састанак средином јула 2006. године. Остали састанци које је водио и организовао Марти Ахтисари углавном су се бавили техничким питањима и техничким проблемима, али не и политичким и статусним питањима и проблемима", казао је функционер Демократске странке Србије.

Он је додао да је "за блокаду процеса одређивања будућег статуса Косова и Метохије на иницијативу Мартија Ахтисарија чуо од међународних званичника на последњем заседању парламентарне скупштине НАТО-а".

"Мислим да су сви свесни тога и мислим да су свесни да се на неки други начин мора тражити решење за будући статус Косова и Метохије, мада Косово више није приоритет на онај начин на који је то било пре две, три или осам година, јер су се у свету у протеклих осам година дешавале много крупне ствари", оценио је Пророковић.

"Косово је сада на дну листе и мислим да је то још један разлог који иде у прилог обнављања српско-албанских преговора, јер ми не треба да чекамо да нам будући статус Косова и Метохије одреди међународна заједница. Много боље је да се у конструктивном духу договоримо како будући статус треба да изгледа", подвукао је Пророковић.

Izvor: Tanjug