Нема услова за усвајање нове резолуције


Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић указао је данас да у Савету безбедности УН "не постоји једногласност, нити претежна већина" за усвајање нове резолуције којом би био отворен пут за независност јужне српске покрајине, како то настоје приказати заговорници те опције.

Стање није ни приближно такво, али је истина да постоји снажан притисак САД и ЕУ, пре свега, на Русију, како би дошло до "жељене" резолуције, навео је Самарџић на трибини "Узроци, карактер и последице кризе на Косову и Метохији", коју је организовао Клуб генерала и адмирала.

Он је подсетио да је Резолуција 1244 испуњена само у једном ставу који се односи на отпочињање преговора о будућем статусу српске покрајине, истакавши да стварних преговора није ни било.

Мисија УН је системски стварала инфраструктуру будуће независне државе Косово, за шта није имала мандат, а специјални специјални изасланик УН Марти Ахтисари упорно је избегавао преговоре о статусу, рекао је Самарџић и указао да је од 15 разговора у Бечу само један на највишем нивоу, 24. јула прошле године, био посвећен статусу.

Проф. др Ратко Марковић, који је учествовао у преговорима у Рамбујеу, казао је да "Рамбује није био диктат, већ ултиматум", који је водио губитку суверенитета и окупацији земље.

"Рамбује је био клопка да би се остварило оно што се данас покушава остварити преко Ахтисаријевог плана", "а Србија се тада, као и сада стављала пред избор између окупације и независности Косова и Метохије", рекао је Марковић.

Оценивши да је Рамбује био "дрска и аморална уцена" и да по последицама (бомбардовање Србије) представља "велики ексцес у међународним односима и чин ниподаштавања међународног права", Марковић је рекао да је доношење Резолуције 1244 "означило победу права над неправом".

"Бомбардована Србије је у том смислу победила што је успела да решње за Косово из руку НАТО преведе у међународно правне токове", рекао је он.

Генерал у пензији Љубомир Домазетовић је подсетио да је у периоду од 1989/91. године српска покрајина "одиграла улогу предњег одреда у разбијању СФРЈ у наступању сецесионистичких снага Словеније, Хрватске и БиХ и остављено у резерви за касније разбијање србије.

Он је оценио да је косовска криза "продукт континуиране политике западних земаља, на челу са САД", и упозорио да амерички концепт о људским правима на Балкану учвршћује "политику исламског таласа".

У првој фази планирано је да се "оствари снажан утицај исламског џихада и формирање његових центара", а у другој да се изазову немири и сукоби на Косову, Рашкој области, Македонији и Албанији са циљем стварање "Велике Албаније", указао је Домазетовић.

Пуковник др Милан Мијалковски говорио је о настанку терористичке "Ослободилачке војске Косова" њеном развоју, обуци и наоружавању, показавши да су кључну улогу у томе одиграле управо западне земље са Немачком и САД на челу.

Izvor: Tanjug

Koštunica: Jednostrana nezavisnost ne znači ništa, neka i EU ispunjava uslove prema Srbiji - poštuje međunarodno pravo!!!
 
Američki predlog rezolucije za Kosovo predstavlja direktno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnih načela međunarodnog prava, izjavio je FoNetu predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i najavio da bi Vlada Srbije „odmah poništila” svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država. Savet bezbednosti, štiteći Povelju UN, prema rečima Koštunice, mora odbaciti ovaj i svaki sličan predlog kojim se pokušava Srbiji oteti 15% njene teritorije. Koštunica smatra da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima principijelan stav, koji je istovetan sa stavom Srbije, da je nemoguće jednoj državi članici UN, suprotno njenoj volji, prekrajati njene međunarodno priznate granice. „Kada države zauzimaju principijelne stavove”, napomenuo je Koštunica, „jasno je da se ti stavovi ne mogu menjati, jer bi to značilo napuštanje principa”. „Ovde se”, prema rečima Koštunice, „radi o najopštijim principima savremenog međunarodnog poretka, principima poštovanja nepovredivosti granica i suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država”.
Koštunica je najavio da će Srbija u narednom periodu „snažno insistirati da Evropska unija i sve evropske institucije striktno poštuju teritorijalnu celovitost države Srbije, kao što to pravilo važi i za sve druge evropske države”.

U procesu pridruživanja EU, dodao je Koštunica, „Srbija ispunjava sve evropske standarde i, sa punim pravom, zahteva i da EU prema Srbiji pokaže poštovanje u ispunjavanju ne samo evropskog već i univerzalnog standarda, a to je poštovanje teritorijalne celovitosti zemlje”.

Koštunica je naglasio da će Srbija, u okviru regionalne saradnje, takođe snažno insistirati da sve države „poštuju naše međunarodno priznate granice, jer i Srbija, bez izuzetka, poštuje sve državne granice u regionu”.

To je, kako je ocenio, nužan preduslov svake saradnje i osiguranja mira, stabilnosti i prosperiteta celog regiona.

Pošto Savet bezbednosti, kako smatra Koštunica, neće dozvoliti da dođe do otimanja teritorije Srbije i time rušenja Povelje UN i celog sistema međunarodnog poretka, posebno je važno „na vreme skrenuti pažnju na svu pogubnost i same pomisli da se, protivno Rezoluciji 1244, proglašava jednostrana nezavisnost Pokranije”.

Podrazumeva se, upozorio je Koštunica, da bi Vlada Srbije „odmah poništila” svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država i da bi za Vladu Srbije, kao i sve ostale državne institucije, „pokrajina Kosovo i Metohija bila sastavni i neotuđivi deo Srbije”.

„Svaki naš građanin u Pokrajini mora dobro da zna”, poručio je Koštunica, „da jednostrana nezavisnost jednostavno ne postoji i ne znači ništa za Srbiju”.

Koštunica je podsetio da je i do sada bilo „više jednostranih akata albanskih separatista koji nemaju nikakav značaj za državu Srbiju”.

„Pođimo i od pretpostavke da su, recimo, još juče albanski separatisti proglasili jednostranu nezavisnost. Naš odgovor je da svaki naš građanin Kosova i Metohije treba u potpunosti da odbaci i ignoriše te protivpravne i nevažeće akte i da zna da je Pokrajina sastavni i neotuđivi deo Srbije i da su oni punopravni građani Srbije”, naglasio je Koštunica.

„Njihova vlada, njihova skupština i sve njihove državne institucije su, saglasno Ustavu, u Beogradu”, precizirao je Koštunica.

On je objasnio da, samim tim, državne institucije imaju obavezu da brinu o njihovom zaposlenju, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i svim ostalim segmentima života.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je i napravljeno, obrazložio je Koštunica, „da bi Vlada Srbije mogla da iskaže pojačanu brigu za ovaj deo naše zemlje”.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, u saradnji sa svim ministarstvima, ulagaće stalnu i veliku energiju kako bi se mnogo više investiralo u Pokrajinu, obezbedilo mnogo više posla i mnogo bolji životni standard, nego što je to danas slučaj, zaključio je Koštunica.
 
Izvor: FoNet

Jednostrano priznanje Kosova biće ništavno za Srbiju
Autor: E.B. | 25.05.2007 - 09:37

Američki predlog rezolucije za Kosovo predstavlja direktno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija i osnovnih načela međunarodnog prava, izjavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i najavio da bi Vlada Srbije „odmah poništila“ svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država.

Savet bezbednosti, štiteći Povelju UN, prema rečima Koštunice, mora odbaciti ovaj i svaki sličan predlog kojim se pokušava Srbiji oteti 15 odsto njene teritorije.
Koštunica smatra da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, ima principijelan stav koji je istovetan sa stavom Srbije, da je nemoguće jednoj državi članici UN, suprotno njenoj volji, prekrajati njene međunarodno priznate granice.
„Kada države zauzimaju principijelne stavove“, napomenuo je Koštunica u izjavi Fonetu, „jasno je da se ti stavovi ne mogu menjati jer bi to značilo napuštanje principa“. Koštunica je najavio da će Srbija u narednom periodu „snažno insistirati da EU i sve evropske institucije striktno poštuju teritorijalnu celovitost države Srbije, kao što to pravilo važi i za sve druge evropske države“.
U procesu pridruživanja Evropskoj uniji, dodao je Koštunica, „Srbija ispunjava sve evropske standarde i sa punim pravom zahteva i da EU prema Srbiji pokaže poštovanje u ispunjavanju ne samo evropskog, već i univerzalnog standarda, a to je poštovanje teritorijalne celovitosti zemlje“.
Pošto SB, kako smatra Koštunica, neće dozvoliti da dođe do otimanja teritorije Srbije i time rušenja Povelje UN i celog sistema međunarodnog poretka, posebno je važno „na vreme skrenuti pažnju na svu pogubnost i same pomisli da se, protivno Rezoluciji 1244, proglašava jednostrana nezavisnost pokrajine“. Podrazumeva se, upozorio je Koštunica, da bi Vlada Srbije „odmah poništila“ svaki akt kojim se na teritoriji Srbije stvara druga država i da bi za Vladu Srbije, kao i sve ostale državne institucije, „pokrajina Kosovo i Metohija bila sastavni i neotuđivi deo Srbije“.
„Svaki naš građanin u pokrajini mora dobro da zna“, poručio je Koštunica, „da jednostrana nezavisnost jednostavno ne postoji i ne znači ništa za Srbiju“.
Koštunica je podsetio da je i do sada bilo „više jednostranih akata albanskih separatista koji nemaju nikakav značaj za državu Srbiju“.
Ministarstvo za KiM je i napravljeno, obrazložio je Koštunica, „da bi Vlada mogla da iskaže pojačanu brigu za ovaj deo naše zemlje“.

Rezolucija uskoro u Savetu bezbednosti?
SAD će do kraja nedelje zvanično uputiti Savetu bezbednosti svoj nacrt rezolucije o Kosovu, saznaje Tanjug u UN. U rezoluciji, koju su zajednički sačinile SAD i članice EU, eksplicitno se ne navodi nezavisnost Kosova, ali se predlaže poništavanje svih prethodnih rezolucija o tom pitanju, čime se otvaraju vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana, odnosno nadgledanoj nezavisnosti Kosova.
Šef slovačke diplomatije Jan Kubiš izjavio je juče u Bratislavi da su novi pregovori o Kosovu bespredmetni i da je plan Ahtisarija jedina osnova za rezoluciju Saveta bezbednosti UN.
Kubiš je najavio da će Slovačka u SB UN „glasati jedinstveno sa ostalim zemljama EU“.

Izvor: Blic

Sabor SPC: Potrebno pravično rešenje za Kosovo
Autor: Beta | 25.05.2007 - 13:42

Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC) apelovao je u petak na UN i sve uticajne države u svetu da pomognu u pronalaženju pravičnog rešenja za Kosovo i Metohiju koje će biti prihvatljivo svim stranama.
U poruci Sabora SPC navodi se da je tim rešenjem potrebno "zadovoljiti legitimne interese Srbije i albanske etničke zajednice" u Pokrajini.
Još ima vremena za pokretanje ozbiljnih razgovora i iznalaženje sporazumnog, kompromisnog i pravičnog rešenje, prihvatljivog za sve, navodi se u poruci koju je u beogradskoj Patrijaršiji pročitao episkop bački Irinej.

Izvor: Blic

Srbi u Osojanu odbili da se sastanu sa Rikerom i Čekuom
Autor: Tanjug | 25.05.2007 - 11:08

Srbi povratnici u selu Osojane na Kosovu odbili su da prime delegaciju kosovskih institucija i međunarodnih misija, zbog, kako su naveli, najavljenog dolaska premijera Kosova Agima Čekua, preneo je KiM Radio iz Čaglavice.
U delegaciji su bili šef UNMIK-a Joahim Riker i šef ruske kancelarije u Prištini Andrej Dronov. Međunarodni predstavnici su jučerašnju posetu Osojanu završili u lokalnoj kafani. KiM radio prenosi da je sastanak u Osojanu i sa UNMIK-ove strane vrlo loše pripremljen, jer je nekoliko puta zakazivan i ođavljivan, pa su meštani bili zbunjeni i nezadovoljni. Ljubiša Šćepanović iz Osojana kazao je da organizatori sastanka nose teret i odgovornost što meštani nisu dočekali delegaciju iz Prištine. Šef UNMIK-a Riker je kazao da se Srbi nisu sreli sa delegacijom iz Prištine jer im je, kako je naveo, "neko to možda naredio". "Osojane je deo Kosova, a ne ostrvo", kazao je Riker, a prenosi KiM Radio. Osojane je najveće povratničko mesto na Kosovu i Metohiji, u koje se u godinama nakon rata na svoja imanja vratilo vše od 300 Srba.

Izvor: Blic

D'Alema: Italija podržava nezavisnost Kosova
Autor: Beta | 25.05.2007 - 09:12

Potpredsednik vlade i ministar inostranih poslova Italije Masimo D'Alema izjavio je sinoć da Rim podržava nezavisnost Kosova i pozvao vlasti u Beogradu da se okrenu budućnosti. 
"Podržavamo potrebu priznavanja nezavisnog statusa Kosova, izbor koji možda deluje tišteće sa stanovišta Srbije, ali koji predstavlja finalnu tačku istorijskog procesa koji je već završen", rekao je D'Alema u južnoitalijanskom Bariju, prenosi agencija Ansa.
Italijanski ministar je, na skupu "Ulaganje i zakonodavstvo u Albaniji" koji je okupio poslovne ljude iz Albanije, rekao da jedna "zemlja tako snažna, vitalna kao Srbija, treba da se okrene budućnosti, a ne da ostane vezana za ideje prošlosti".
"Srbija", kako je rekao, "treba da preispita svoju ulogu, koja će svakako ostati ključna u regionu u kojem je najmnogoljudnija zemlja sa dugom tradicijom".
U tom regionu, prema njegovim rečima, nemoguće je, međutim, obnoviti ili braniti jedan federalni oblik koji su nažalost pomeli istorijski događaji, za koje nije bez odgovornosti bila srpska rukovodeća klasa, ukopana na pozicijama totalitarizma i nacionalizma.
"Srbija je danas demokratska zemlja sa kojom želimo da sarađujemo na rešavanju teškoća", rekao je D'Alema, dodajući da Italija u diskusijama o Kosovu u Savetu bezbednosti UN u Njujorku naglašava nužnost zaštite manjina i njihovih verskih svetinja.

Izvor: Blic

Veoma udaljeni stavovi Beograda i Prištine
Autor: Beta | 24.05.2007 - 17:50

Stavovi srpske i albanske strane o predlogu Martija Ahtisarija za rešenje Kosova su i dalje veoma udaljeni, a situacija na Kosovu je mirna, ali napeta, navodi se u zaključku izveštaja misije Saveta bezbednosti UN o poseti Prištini, Beogradu i Briselu krajem aprila.
Izveštaj, čiju kopiju je dobila agencija Beta, a koji je polovinom maja Savetu bezbednosti UN podneo je belgijski ambasador Johan Verbeke, "imao se u vidu" prilikom završne izrade "američko-nemačkog" predloga rezolucije o Kosovu, o kojem se raspravlja u Savetu bezbednosti. To su Beti rekli međunarodni zvaničnici u Briselu, uz ocenu da je vidljivo da su "u određenoj meri" u izveštaj ušla zapažanja i ambasadora onih zemalja koje smatraju da Ahtisarijeve predloge treba dopuniti, odnosno nastaviti i direktne pregovore Prištine i Beograda.
U zaključcima misije petnaest ambasadora SBUN, koje je sažeo tadašnji predsedavajući Johan Verbeke, podvlači se da su "vlasti u Beogradu i sagovornici među kosovskim Srbima bili odlučno protiv predloženog (Ahtisarijevog) rešenja za Kosovo" i protiv svakog rešenja koje bi za ishodište imalo bilo kakav vid nezavisnosti.
"Svi oni su zatražili da se nađe rešenje utemeljeno na istinskom kompromisu, kroz dodatne pregovore dveju strana", dodaje se u izveštaju.
Prema Verbekeovom izveštaju, predstavnici kosovskih Albanaca i nesrpskih zajednica su, na drugoj strani, izrazili "jasnu i nedvosmislenu podršku predlogu (Martija Ahtisarija) i preporuci za budući status Kosova". "Zajednice kosovskih Albanaca i kosovskih Srba su i dalje podeljene i u žive u velikoj meri odvojeno jedna od druge. Proces punog pomirenja i instinske integracije će zahtevati dugoročne napore svih zainteresovanih strana".
U izveštaju se navodi da su "prelazne ustanove samouprave i UNMIK ostvarili značajan napredak u primeni standarda na Kosovu". Ali se primećuje da "još mnogo treba da se učini za sprovođenje standarda. Prelazne ustanove (u Prištini) su izrazile rešenost da jačanju primenu standarda, posebno kad je reč o životnim uslovima kosovskih manjinskih zajednica". U dokumentu, koji je pripremio Verbeke, stavlja se do znanja da je "povratak raseljenih lica i dalje presudno važan za primenu Rezolucije 1244" i da je "broj lica koja se trajno, održivo vraćaju još uvek veoma mali".

Beriša: Nema alternative za Ahtisarijev plan

Albanski premijer Salji Beriša je danas u Briselu izjavio da nema alternative za plan Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova i naglasio da ga Albanija "potpuno podržava", "s dubokim uverenjem da to može biti sporazum za istinski trajni mir i stabilnost na Kosovu".
Beriša je, posle susreta s evropskim komesarom Olijem Renom, istakao da je "to jako važno za Albaniju i druge susede Kosova i otud mi ne vidimo alternative za Ahtisarijev predlog".
"Što pre bude usvojen taj plan, to bolje", naglasio je Berisa i time odgovorio na pitanje novinara koliko je brzo rešenje za Kosovo važno za stabilnost regiona, imajući u vidu da je sad već kraj maja, a da nema ozbiljnije rasprave u SB UN o rezoluciji o Kosovu, "osim nekih predloga".
Na pitanje Renu kakav je izlaz iz situacije ako Rusija stavi veto na američko-evropski predlog rezolucije SB UN o Kosovu, "što izgleda najrealniji ishod", evropski komesar je uzvratio da EU očekuje da će SB UN usvojiti rezoluciju i "time utrti put održivom rešenju bez nepotrebnog odlaganja".
"To je istinski test za istinski i odgovoran multilateralizam, a verujem da će svi članovi SB UN, uključujući stalne zemlje članice, dati sve od sebe da se usvoji ta rezolucija", precizirao je Ren, ciljajući ponovo i očigledno na stav ruskog predsednika Vladimira Putina da se međunarodni odnosi moraju temeljiti na multilateralizmu, a da ne sme biti "jednostranih poteza" kakve povlače SAD.
Komesar za proširivanje je istakao da je Beriši preneo da EU "ceni konstruktivan prilaz Albanije procesu rešavanja statusa Kosova, jer je to veoma važno za regionalnu stabilnost".
Albanski novinari su zapitali Rena zašto on "podstiče Srbiju da sprovede reforme kako bi iduće godine dobila status kandidata za članstvo u EU, a to isto ne čini i u slučaju Albanije?".
Evropski komesar je uzvratio da EU "svakako želi da ohrabri i Albaniju i Srbiju, isto kao i druge zemlje zapadnog Balkana da s punom odlučnošću i opipljivim dostignućima sprovedu reforme, tako da pokažu uverljive rezultate u primeni sporazuma o pridruživanju, što će ih kvalifikovati za status kandidata za članstvo u EU".
"Upravo zato je jako važno to što premijer Beriša daje prvenstvo reformama pravosuđa, odnosno bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala. A Evropska komisija će celovitu ocenu o reformama dati u godišnjem izveštaju krajem godine", zaključio je Ren.

Kubiš: Presedan za Kosovo ohrabriće Mađare u Slovačkoj

Slovački ministar spoljnih poslova Jan Kubiš izrazio je bojazan da bi predlog o "nadgledanoj nezavisnosti" za budući status Kosova, mogao da ohrabri etničke Mađare u Slovačkoj da zatraže autonomiju, piše danas slovački dnevnik "Sme". Kubiš, naime, smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti UN mora jasno da istakne da rešenje za Kosovo ne može da bude presedan u međunarodnom pravu, preneo je bratislavski list.
"U tekstu (rezolucije o Kosovu) trebalo bi da se jače naglasi da je to rešenje sui generis (jedinstveno)", citirao je list "Sme" Kubišove reči. Kubiš se osvrnuo i na pisanje pojedinih medija da bi etnički Mađari u Slovačkoj i drugim zemljama mogli da "iskoriste situaciju za svoju korist".
"Mi ne podržavamo kolektivna prava, svakako ne kolektivna prava etničkih manjina, posebno ne ... na teritoriji Slovačke", rekao je Kubiš.
Više od 500.000 Mađara živi na jugu i jugoistoku Slovačke, uz granicu sa Mađarskom, naveo je AP dodajući da Mađari čine oko 10 odsto od ukupno oko pet miliona Slovaka. Kubiš je, međutim, rekao da će Slovačka, jedna od nestalnih članica Savet bezbednosti UN, glasati saglasno sa drugim članicama Evrpske unije u Savetu bezbednosti o novoj rezoluciji o Kosovu.

Izvor: Blic

Учесници заседања заинтересовани за питање Косова

На Парламентарној скупшти НАТО Косово није као једно од главних питања увршћено у дневни ред овог 14. заседања, али је велики број учесника у расправи изразио интересовање да покрене питање Косова и Метохије, рекао је данас Тањугу секретар делегације Србије при Парламентарној скупштини НАТО Станко Благојевић.

Делегацију Србије на заседању Парламентране скупштине НАТО , које је данас почело у португалском граду Мадеира, представљају Душан Пророковић и Ивица Дачић, а на дневном реду су, између осталог, и питање Косова и Метохије и пријем парламента Србије у статус придруженог члана тог тела.

И поред тога што је било планирано да се о Косову и Метохији прича на одборима, на почетку заседања тема Косова била је једно од значајних питања, рекао је Благојевић у телефонској изјави Тањугу.

Према његовим речима, у оквиру дебате о Косову вођена је најозбиљнија полемика између Прорковића и македонског премијера Николе Грујевског.

"На питање Пророковића да ли ће Македонија признати независност Косова ако не буде Резолуције СБ УН која би решила ово питање, Грујевски је одговорио да је најважније решити то питање и да (Марти) Ахтисаријев план треба применити на овај или онај начин, односно да би у случају да поцес западне у тешкоће требало пронаћи други начин да се Ахтисаријев план примени", пренео је Благојевић.

Он је казао да је премијер Македоније, одговарајући на питање италијанског представника при Парламентарној скупштини НАТО да ли постоји ризик од негативних последица примене плана специјалног изасланика УН за Косово и Метохију Ахтисарија, одговорио да не види никакве могуће негативне ефекте примене плана у региону.

Благојевић је најавио да ће сутра на једном од одбора бити одржано предавање везано за Косово и Метохију, а излагање о тој теми ће имати директор програма за Европу Међународне кризне групе Николас Вајт, истакавши да је наглашено да ставови које Вајт буде изложио нису ставови Парламентарне скупштине НАТО.

"Али ће дебата која ће уследити после излагања показати ставове земља које учествују у раду Парламентарне скупштине НАТО", рекао је Благојевић.

Izvor: Tanjug

Питање Космета једна од главних тема на ЦЕИ

На самиту шефова држава средње и југозападне Европе (ЦЕИ) у Брну, чески и словачки председник Вацлав Клаус и Иван Гашпарович сагласили су се да би питање будућег статуса Косова и Метохије требало решити резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација, али уз поштовање воље тамошњег становништва и узевши у обзир њихово историјско искуство.

На данашњем разговору учествовали су и председници свих земаља бивше Југославије, осим Словеније.

Чешки председник Клаус је у уводу пленарног заседања такође рекао да би најбоља подршка за земље западног Балкана било дати им могућност да учествују у европским интеграцијама и сарадњи са НАТО.

Проширење Европске уније подржао је и премијер Чешке Републике Мирек Тополанек, пренела је агенција ЧТК.

Првог дана самита ЦЕИ било је речи и постављању америчког антиракетног система у Пољској и Чешкој, чему се оштро противе власти у Москви.

О том питању Гашпарович је рекао да сматра да ће дијалог са Русијом ипак бити успостављен.

Самит ЦЕИ, на којем учествују председници 15 држава, међу којима и председник Србије Борис Тадић, биће завршен сутра.

Како је планирано, председник Тадић ће, током скупа имати више билатералних сусрета на којима ће, осим о проблему сатуса Косова, разговарати и о питањима регионалне сарадње и европских интеграција Србије.

Izvor: Tanjug

Iako Moskva upozorava da neće promeniti stav o Kosovu
Rezolucija stiže pred SB UN
Autor: Željka Jevtić | 26.05.2007 - 09:20

Glasanje o novoj rezoluciji za Kosovo moglo bi biti na dnevnom redu Saveta bezbednosti i pre samita Grupe 8 koji se održava od 6. do 8. juna, tvrdi za „Blic“ zapadni diplomata direktno uključen u rešavanje kosmetskog problema. Kako dodaje, ukoliko se narednih dana proceni da Moskva neće popustiti u svojim stavovima, „rezolucija koju su predložile SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, mogla bi se naći pred članicama SB i krajem naredne nedelje“.

Upozorenje Britanije
Šef britanske kancelarije u Prištini Dejvid Blant izjavio je juče da plan Martija Ahtisarija „nema alternative“. Blant je u Čaglavici rekao da „nema budućnosti Kosova bez nove rezolucije SB UN“ i izrazio očekivanje da Rusija neće uložiti veto. Ako, nažalost, ne dođe do usvajanja nove rezolucije o konačnom statusu Kosova, to će nas odvesti na sasvim drugačiji teren, rekao je on. Međutim, prema Blantu, možda postoje i neke druge mogućnosti sem Ahtisarijevog plana koje, pre svega, mora uzeti u obzir SB UN ako Rusija uloži veto.
Ovakav pristup postao je aktuelan posle nekoliko poslednjih, neuspešnih susreta zapadnih diplomata i ruskih zvaničnika na visokom nivou. Naš sagovornik kao primer navodi razgovor u Moskvi državnog sekretara SAD Kondolize Rajs i ruskog predsednika Vladimira Putina, kada je na Kosovo, kako kaže, „utrošeno 80 odsto ukupnog vremena susreta“. Ipak, nije bilo pomaka.
- Ukoliko u narednih nekoliko dana ne dođe do ublažavanja ruskog stava, jednostavno nema razloga više da se čeka. Između ostalog, Rusija se mora staviti na probu. Dokle god Moskva preti vetom, cela stvar stoji, svi smo taoci, a praktično mi i ne znamo kako bi se oni i zaista ponašali prilikom glasanja. S druge strane, kosovsko pitanje ne može se odlagati u nedogled ukoliko Moskva nema nameru da promeni stav - kaže „Blicov“ sagovornik.
Na pitanje da li su diplomatski signali koji se upućuju Moskvi da će se ići na SB i pored pretnje vetom, zapravo pretnja ili trik proba za Rusiju, naš sagovornik kaže:
- Trik ili ne, sigurno je da niko ne pomišlja na promenu stavova oko statusa teritorije, a na čemu insistira Rusija. Znači, mora se pre ili kasnije povući korak - kaže on.
Zapadne zemlje u svojim kalkulacijama oko Kosova već sada računaju da će Kina i još dve zemlje biti uzdržane.
- Sasvim sigurno jedna od njih je Južna Afrika, a za Rusiju se pretpostavlja da će biti protiv. Ali, moram da priznam da su u ovakvom pristupu rešavanja problema karte ipak bačene na to da Rusija neće uložiti veto već da će biti uzdržana. U suprotnom, ma kako to zvučalo, nemamo jasno rešenje jer nemamo ni rezoluciju - kaže diplomata.
Ukoliko Rusija uloži veto, takozvana zapadna rezolucija - kojom se u roku od 120 dana ukida postojeća Rezolucija 1244 i prihvata celokupan paket Martija Ahtisarija kojim Kosovo dobija nezavisnost uz međunarodni nadzor - ne bi prošla. U tom slučaju, sa još tri uzdržane zemlje, 11 članica Saveta bezbednosti bi glasalo za rezoluciju.

Vizner: Kraj na vidiku
Izaslanik SAD za Kosovo Frenk Vizner istakao je u intervjuu za „Glas Amerike“ da je „na pomolu kraj procesa rešavanja statusa Kosova, ali da je rano govoriti o tome da li će SAD posegnuti za jednostranim priznavanjem nezavisnosti“. On je rekao da je u toku razmatranje teksta rezolucije koju podržavaju SAD i većina evropskih članica SB, kako bi se došlo do one prihvatljive za sve članice SB UN, ali da, bez obzira na moguće izmene, suština rezolucije ostaje nepromenjena.
Ipak, Zapad bi ovaj korak, kako se priča u diplomatskim krugovima, i pored ruskog veta mogao da iskoristi. Suština je u tome da bi se sve što bi se dalje dešavalo u rešavanju statusa Kosova baziralo na podršci najmanje 11 zemalja članica SB, ali i podršci generalnog sekretara UN. Vredi se podsetiti da i kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju, 1999. godine, takva odluka nije prošla kroz SB. Međutim, ovakva varijanta bila bi otežavajuća za EU koja nije jedinstvena po pitanju Kosova i kojoj zbog toga treba rezolucija koja bi nadomestila nejedinstvo.
Rusija u svojim zahtevima insistira i da se iz zapadne rezolucije izbaci podrška političkom delu Ahtisarijevog predloga u kojem su naznake nezavisnosti Kosova. Ukoliko se dogodi da rezolucija ne bude na glasanju pre samita G8, to može značiti da će u narednim danima biti postignut neki kompromis između SAD i Rusije. Po najavama, zapadne zemlje pristale bi da se srpskoj zajednici daju dodatne institucionalne garancije. Takođe, ono na šta bi zapadne zemlje pristale je i oročavanje određenih odredaba iz Ahtisarijevog plana oko statusa Kosova u međunarodnim odnosima. Rusija, kako se navodi, može dobiti garancije da primer Kosova ne može biti iskorišćen u Čečeniji.
- Ukoliko se postigne dogovor, nije isključeno i da rezolucija bude stavljena na glasanje čak septembra - zaključuje „Blicov“ sagovornik.


Izvor: Blic