Грант: Резолуција оквир за Косово да затражи независност

Политички директор у британском министарству спољних послова Марк Лајал Грант изјавио је данас да циљ нове резолуције о Косову није давање независности јужној српској покрајини, већ стварање оквира који би омогућио косовским властима да затраже независност, а владама других држава да независно Косово признају, јавила је Радио Телевизија Србије.

Грант је рекао да се у нацрту резолуције о Косову, који су припремиле Сједињене Америчке Државе и Европска унија, не помиње реч независност. Њени кључни елементи су, додао је он, усвајање препорука за статус Косова, које је у свом плану изнео специјални изасланик УН Марти Ахтисари, и утврђивање мандата за међународно присуство на Косову.

Izvor: Tanjug - RTS

Svilanović: Rusija će zaustaviti novu rezoluciju o Kosovu
Autor: Tanjug | 23.05.2007 - 11:04

Bivši šef diplomatije Savezne Republike Jugoslavije Goran Svilanović rekao je da je ubeđen da će Rusija zaustaviti novu rezoluciju o Kosovu, koju zajednički pripremaju SAD i Evropska unija.
"Predlagačima rezolucije se očigledno veoma žuri, a ukoliko ona bude stavljena na glasanje u narednih 10-15 dana uveren sam da će propasti. Moskva će je, naime, sprečiti najavom veta ili samim vetom ako pretnja ne bude dovoljna", izjavio je Svilanović u intervjuu današnjem "Dnevniku".
Prema njegovom mišljenju, u tom slučaju bi se ušlo u potpuno drugi proces, jer tema ne bi bila samo Kosovo, već ukupni odnosi Moskve, Vašingtona i Brisela. "Što se Kosova tiče, priznajem da se ne bih usudio da prognoziram rasplet, jer je velika nepoznanica kako će se u takvim uslovima ponašati Albanci. Pitanje je da li će odmah proglasiti nezavisnost, ili će ih SAD i EU u tome zaustaviti", rekao je nekadašnji ministar. Svilanović je ukazao da je jedan od mogućih scenarija i "vraćanje na ravan pregovora Beograda i Priština", kako bi se pronašla neka nova rešenja.

Izvor: Blic

Turska blokira saradnju NATO-EU na Kosovu
Autor: Beta - Rojters | 22.05.2007 - 19:39

Turska blokira planove o većoj saradnji snaga NATO-a i buduće policijske misije Evropske unije na Kosovu u znak protesta zbog načina na koji je EU tretira.
EU će krajem ove godine preuzeti od UN misiju na Kosovu, pa će 1.500 pripadnika te misije raditi zajedno sa 16.000 pripadnika Kfora. Međutim, Turska, kao članica NATO-a, koja je u oktobru 2005. počela pregovore o približavanju EU, blokira planove o saradnji sve dok joj EU ne pruži priliku da učestvuje u zajedničkoj odbrambenoj politici.
"Turska kaže da ako su potrebni dalji aranžmani za saradnju NATO-EU na Kosovu, onda odgovor leži na Evropskoj uniji", rekao je neimenovani izvor iz Alijanse.
Turska, naime, želi da Brisel ubedi Kipar da povuče veto na njen pokušaj da postane pridružena članica Evropske odbrambene agencije i da se više pita kad je reč o evropskoj bezbednosnoj politici.
Turski zvaničnici nisu bili dostupni za komentar, ali su zvaničnici NATO-a potvrdili protivljenja Ankare.
"Generalni sekretar ulaže napore u pronalaženje rešenja i uvereni smo da će ga naći", izjavila je portparolka Japa de Hop Shefera.
Shefer i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana u poslednje vreme imaju učestale kontakte, a diplomate kažu da NATO i EU bolje rade na terenu nego u Briselu. Međutim, većina zemalja članica želi bolju saradnju kada stignu na Kosovo, rekle su diplomate NATO-a.

Izvor: Blic

Nezavisnost Kosova podrazumeva misiju EU
Autor: Beta | 22.05.2007 - 16:47

U Evropskoj uniji se smatra da nova rezolucija Saveta bezbednosti UN o Kosovu treba da bude usvojena do kraja juna, uz očekivanje da rešenje za status znači da je pokrajina "izdvojena" iz Srbije i da to omogući upućivanje misije EU.
Kako su agenciji Beta preneli dobro obavešteni evropski diplomatski izvori, predstavnici EU u Prištini i krugovi u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU smatraju da je plan Martija Ahtisarija pogodan za buduću evropsku i međunarodnu civilno-bezbednosnu misiju na Kosovu, bez obzira na to kakva bi se konačna međunarodno-pravna formula našla za status.
I administracija u Vašingtonu, koja je potpuno naklonjena tome da EU ubuduće preuzme glavni upliv nad razvojem na Kosovu, i Evropljani smatraju da "najšira autonomija" koju su ponudile srpske vlasti ne daje mogućnost da se i pravno, kad je reč o mandatu, i tehnički u pokrajinu uputi više od 1.000 funkcionera, sudija, tužilaca i policajaca EU. Zato u Vašingtonu i Briselu, s obrazloženjem da "Srbija želi da iznudi autonomiju Kosova", i nisu prihvaćeni opsežni amandmani koje je srpska delegacija stavila na Ahtisarijev plan.
Čvrst  je, takođe, stav evropske dvadesetsedmorice da bez rezolucije Saveta bezbednosti UN i "pravno i politički" vrlo jasnog statusa, misija EU ne može otići na Kosovo i ne može imati valjan mandat. Uz strahovanje da bi dalje odlaganje rešenja za status - a u krugovima EU i NATO u Briselu već se pominje i septembar - izazvalo veliku zategnutost, pa možda i nasilje u pokrajini, sa sve većom nelagodnošću se gleda i na veoma čvrst stav Rusije i zahtev Moskve da se pregovori nastave do neposredne nagodbe Beograda i Prištine.
Posebno nezadovoljstvo EU i administracije SAD izaziva stav Moskve da Ahtisarijev plan uopšte nije jedino moguće rešenje i da mnoge bitne odredbe rezolucije 1244 uopšte nisu ispunjene. To je, ne samo po mišljenju ruskog ambasadora, uočeno i prilikom boravka misije Saveta bezbednosti UN na Kosovu. Diplomatski zvaničnici u Briselu navode da se, ujedno, s pažnjom proučava i kakve bi sve posledice imalo prihvatanje ruskog predloga, datog na poslednjem zasedanju Kontakt grupe da se najpre nađe "privremeno rešenje" i "tehnički" omogući da misija EU preuzme nadležnosti na Kosovu od UNMIK-a. To bi mogla biti "tehnička rezolucija", utemeljena na rezoluciji 1244, a onda bi se udvostručili napori za konačno rešenje statusa.
Moskva je 20. aprila podnela vrlo konkretne predloge u tom smislu i ponovo naglasila da bi usvajanje Ahtisarijevog plana značilo "opasan presedan" za druge sporne slučajeve u svetu. Ipak, sve ostale članice u Kontakt grupi smatraju, dodaju ovi izvori, da je rešenje hitno potrebno, da "nema prave volje ni prostora", bar na albanskoj strani, za nove pregovore, a da Ahtisarijev plan predstavlja vrlo jasno uobličeno i strukturisano rešenje. Zato su SAD i evropske članice Kontakt grupe Moskvi predočile da američko-nemački predlog rezolucije, o kojem se raspravlja u Savetu bezbednosti UN, ne određuje unapred vid statusa Kosova, iako stvara okvir za primenu Ahtisarijevih predloga.
Amerikanci i Evropljani su, ipak, stavili do znanja spremnost da se u rezoluciju "ugrade" i neki stavovi Rusije i Srbije, uključujući i znatno šira prava kosovskih Srba i snažnije udovoljavanje interesima Srbije.

Grant: Stvaraju se uslovi za nezavisnost Kosova

Cilj nove rezolucije o Kosovu nije da se toj srpskoj pokrajini da nezavisnost, već da se stvore uslovi da kosovske vlasti mogu da zatraže nezavisnost, a da je druge vlade priznaju, izjavio je danas politički direktor u britanskom ministarstvu spoljnih poslova Mark Lajal Grant.
Grant smatra da Rusija neće uložiti veto na rezoluciju o Kosovu, već da će se sva sporna pitanja rešiti "u narednim nedeljama" u pregovorima među članicama Saveta bezbednosti UN. U američko-evropskom nacrtu rezolucije o Kosovu, dostavljenom Savetu bezbednosti UN ne pominje se nezavisnost, jer nije, kako je naglasio, na Savetu bezbednosti UN da daje nezavisnost bilo kojoj zemlji, niti nezavisnost "funkcioniše" na taj način.
"Ono što će rezolucija omogućiti jeste da se stvori okvir na osnovu koga Kosovo može da traži nezavisnost i da ga priznaju druge zemlje u svetu. Ono što tražimo ovom rezolucijom jeste i da se ustanovi mandat za međunarodno prisustvo na Kosovu - njegovo produženja i izmena", rekao je Grant.
Britanski diplomata je naglasio da su ključni elementi nacrta rezolucije usvajanje preporuka za status Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i uređenje mandata međunarodnog prisustva. Prema Grantu, ta rezolucija treba da zameni Rezoluciju 1244.
"Nacrt rezolucije o Kosovu je predstavljen prošle nedelje i vode se intenzivne rasprave o njemu među članicama Saveta bezbednosti UN. I kada se utvrdi da postoji većina za tu rezoluciju, onda će se glasati o njoj u SB UN. Teško je predvideti kada će se to tačno desiti, ali očekujem da su u pitanju nedelje, a ne meseci", rekao je on.

Izvor: Blic

Putin: Beograd i Priština da dogovore status
Autor: E.B. | 24.05.2007 - 09:33

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče u Beču da budući status Kosova i Metohije mora da bude rešen dogovorom Beograda i Prištine, u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije.

„Naš stav se oslanja na međunarodne principe, kao što su princip teritorijalnog integriteta države i ranije rezolucije UN, pre svega Rezolucija 1244 koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije“, istakao je Putin posle razgovora sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom.
Ruski predsednik je rekao da je stav Rusije otvoren i jasan. „Ako strane smatraju da treba menjati te principe, to je moguće, ali nikakvo rešenje ne sme da bude nametnuto, već mora uslediti dijalog i rešenje prihvatljivo za obe strane“, naglasio je on na konferenciji za novinare. Napominjući da se uspostavljeni principi moraju poštovati, Putin je izrazio nadu da će biti pronađeno zajedničko rešenje sa svim zainteresovanim stranama.
Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije Mark Lajal Grant rekao je juče u Prištini da ne može da isključi mogućnost da će doći do promene predloga rezolucije o Kosovu koju su pripremile SAD i pojedine članice EU. On je, međutim, izrazio očekivanje da će nova rezolucija SB UN o Kosovu biti brzo usvojena, ali nije želeo da precizira kakve će se izmene izvršiti u predlogu rezolucije koja je na stolu i o kojem se raspravlja.

Izvor: Blic

Putin: Dijalogom do statusa Kosova
Autor: Beta - Tanjug | 23.05.2007 - 17:56

Iako se vodeće svetske sile još nisu složile oko donošenja nove rezolucije o statusu Kosova i Metohije, intenzivna diplomatska aktivnost pokazuje koliko je ova odluka važna za stabilnost na prostoru Balkana. O budućnosti Kosmeta danas su razgovarali predsednici Rusije i Austrije, Vladimir Putin i  Hajnc Fišer, koji smatraju da se do rešenja može doći samo dogovorom Beograda i Prištine. Njihov stav podržava i češki predsednik Vaclav Klaus, koji je upozorio da rešenje ne sme da bude rezultat igre moćnika, odnosno SAD i Rusije. S druge strane, zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo kaže da ne veruje da nastavak pregovora može da približi dve strane.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas u Beču da budući status Kosova i Metohije mora da bude rešen dogovorom Beograda i Prištine, u skladu sa Rezolucijom 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije.
"Naš stav se oslanja na međunarodne principe, kao što su princip teritorijalnog integriteta države i ranije rezolucije UN, pre svega Rezolucija 1244, koja ističe da je Kosovo integralni deo Srbije", istakao je Putin, posle razgovora sa austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom.
Ruski predsednik je rekao da je stav Rusije otvoren i jasan.
"Ako strane smatraju da treba menjati te principe, to je moguće, ali nikakvo rešenje ne sme da bude nametnuto, već mora uslediti dijalog i rešenje prihvatljivo za obe strane", naglasio je Putin.
Napominjući da se uspostavljeni principi moraju poštovati, Putin je izrazio nadu da će biti pronađeno zajedničko rešenje sa svim zainteresovanim stranama. Fišer je istakao da je budućem statusu Kosova posvećena velika pažnja u razgovoru sa Putinom. On je rekao da postoje razlike u viđenju kosovskog pitanja i da "za 20 minuta razgovora ne mogu biti rešeni problemi sa kojima se EU, UN, i druge organizacije bave dugo godina".
"Svi misle da je najbolje rešenje koje bi bilo dogovoreno i prihvatljivo za obe strane. Pitanje je, međutim, šta će uslediti ako se ne dođe do tog rešenja putem dogovora", upitao je austrijski predsednik.
Fišer je podvukao da je za Austriju zapadni Balkan veoma važan i da je zvanični Beč zainteresovan da taj region postane zona mira u kojem bi vladao prosperitet i ekonomski razvoj.
"Nerešeni problem Kosova je prepreka na tom putu i rana koja mora zaceliti", rekao je on, ocenjujući da je predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija "fer, izbalansiran i da ide u pravom smeru".
Austrijski predsednik je rekao da su mu poznati argumenti da je opasno da se usvoji rešenje na koje ne pristaju obe strane, ističući da je po ovom pitanju "lopta sada u dvorištu UN".

Dikarlo: Vreme za odluku o stutusu Kosova

SAD smatraju da je sada vreme za donošenje odluke o budućnosti Kosova i ne veruju da nastavak pregovora može da približi dve strane, izjavila je zamenica pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Rozmari Dikarlo.
"Naša namera je da se rezolucija (o Kosovu) usvoji u tekućem mandatu Saveta bezbednosti i imamo dosta široku podršku za plan (izaslanika UN Martija) Ahtisarija", izjavila je Dikarlova radiju Slobodna Evropa.
Dikarlova je rekla da je postignuto onoliko kompromisa koliko je to bilo moguće.
"Ne verujemo da nastavak pregovora može da približi dve strane i zato smatramo da je sada vreme da međunarodna zajednica deluje, da se nešto promeni", istakla je američka zvaničnica.
Ona je navela da članice Saveta bezbednosti UN uvažavaju Ahtisarijeve napore, njegovo nastojanje da se premoste razlike između dve strane, kao i to što sadašnji plan predviđa čitav niz zaštitnih mehanizama za srpsku manjinu na Kosovu. Dikarlova je takođe rekla da je nedavna poseta misije Saveta bezbednosti regionu bila od izuzetnog značaja zato što je to bila i šansa članovima misije da na licu mesta stvore svoje lične utiske o Kosovu.
"Većini članica postalo je jasno da je osnova Ahtisarijevog plana kao i onog što je pre dve godine zaključio izaslanik UN Kaj Ejde, a to je neodrživost onog što zovemo 'status quo'", ukazala je ona.
Povodom protivljenja Rusije usvajanju rezolucije zasnovane na Ahtisarijevom planu, Dikarlova je rekla da se razgovori SAD i Rusije nastavljaju i pored, kako je navela, "izvesnih razlika u stavovima", izrazivši nadu da će ipak biti postignut sporazum.
"Rusija deli naše mišljenje da je najvažnije postići mir i stabilnost u tom delu Balkana tako da zemlje iz regiona mogu da se priključe Evropi", dodala je američka zvaničnica.

Klaus: Status Kosova ne sme da bude igra moćnika

Češki predsednik Vaclav Klaus upozorio je danas da je sadašnji kosovski status kvo neodrživ ali da rešenje ne sme da bude rezultat igre moćnika, SAD i Rusije, već dogovora samih ljudi koji u regionu žive.
"Nešto mora da se desi, ali ja bih jako želeo da to bude za pregovaračkim stolom tamo, a ne za pregovaračkim stolom u Vašingtonu ili Moskvi", rekao je danas Klaus u intervjuu nacionalnom radiju.
Češki predsednik upozorio je povodom spora oko nezavisnosti Kosova da je vrlo komplikovano "stvarati dalju novu državu sa malim brojem stanovnika i sa granicama koje nisu istorijske, ali s druge strane status kvo je neodrživ". "Apsolutna nesreća bi bila kada bi o njima bez njih odlučivala jedna ili druga velika sila. Želeo bih da o tome mogu da odluče sami ljudi tamo, da se niko od nas ne meša i ne izgirava pametnog, ne savetuje im", rekao je Klaus.
On je podsetio da se svet u problem Kosova već umešao toliko da će mu biti "vrlo teško da se izvuče."
Klaus je upozorio da stvari ne stoje tako da su SAD za, a Rusija protiv nezavisnosti Kosova, već da je protiv nezavisnosti više zemalja, isto kao što je brojna i grupa onih koji zagovaraju nezavisnost te pokrajine.
Klaus je najavio da će Kosovo biti jedna od tema na predstojećem samitu 18 šefova država Srednje Evrope, od 24. do 26. maja u Brnu.
"Kao prvo, u Brnu će biti i predsednik Srbije koji je još uvek predsednik Kosova", naglasio je Klaus.
On je dodao da je, takođe, logično što će i o Kosovu biti reči, kada su u Brnu i predsednici susednih zemalja kojih se pitanje Kosova neposredno tiče", rekao je predsednik.
Prema rečima češkog predsednika, veće interesovanje pred samit vlada za raspravu u petak o problemima regiona, dakle i o Kosovu, nego završnog dana kada je na dnevnom redu budućnost Evropske unije.

Roan: Ne treba menjati preporuke Ahtisarija

Zamenik glavnog pregovarača za status Kosova Alber Roan izjavio je da preporuke Martija Ahtisarija ne treba da se menjaju, jer se na taj način kvari cela struktura paketa u kojem se kaže da je nadzirana nezavisnost jedino rešenje koje se može implementirati.
U intervjuu za "Koha ditore" Roan je rekao da se u Savetu bezbednosti, od kojeg očekuje da što pre donese odluku, o predlogu Ahtisarija ne može voditi rasprava.
On je kazao kako UNOSEK nema plan B u rešavanju statusa Kosova niti mogućnost povratka nazad.
"Dali smo predlog koji se zasniva na rezoluciji Saveta bezbednosti UN i verujemo da je nova rezolucija Saveta bezbednosti najbolji način da se dalje rešava ovaj problem", kazao je Roan.
On je izrazio nadu da će "Savet bezbednosti preuzeti na sebe odgovornosti koje mu pripadaju".
"Šta će se dogoditi ako se to ne desi ili bude kašnjenja to mi ne znamo i nije naš posao, jer smo mi naš posao završili", izjavio je zamenik glavnog pregovarača za status Kosova.
Odgovarajući na pitanje da li izostanak nove rezolucije Saveta bezbednosti onemogućuje uspostavljanje misije EU na Kosovu, Roan kaže da se ne isključuje mogucnost uspostavljanja buduće misije EU, kako je predviđeno planom Ahtisarija i ako se u Savetu bezbednosti UN ne donese nova rezolucija o Kosovu i ističe kako ovu ideju treba razraditi.
"Zemlje EU imaju pravo na suverenu odluku o tome. Sigurno je da je njihovo planiranje zasnovano na pozivu, odnosno rezoluciji Saveta bezbednosti, međutim ako se to ne desi biće mnogo teže da se uspostavi takva misija", ocenio je Roan.
On je dodao da, međutim, postoji još jedan aspekt, da će "ukoliko ne bude nove rezolucije Saveta bezbednosti, UNMIK ostati na Kosovu. EU ne može da zauzme mesto UNMIK-a dok je on ovde. To će zavisiti od mnogih drugih faktora i budućih kretanja".

Izvor: Blic

Рен и Бериша се надају брзом усвајању резолуције о Космету

Европски комесар за проширење Оли Рен и албански премијер Сали Бериша изразили су, након данашњег састанка у Бриселу, наду да ће резолуција Савета безбедности УН о будућем статусу Косова и Метохије бити брзо усвојена. "Ми у потпуности подржавамо предлог Мартија Ахтисарија с дубоким уверењем да би он могао постати права основа за мир и стабилност на Косову који су веома важни за Албанију и остале суседе Косова", изјавио је Бериша на заједничкој конференцији за штампу. "Ми не видимо алтернативу за Ахтисаријеве предлоге . Ссто пре резолуција буде изгласана то боље", додао је он. Рен је са своје стране похвалио, како је рекао, "конструктивну улогу Албаније о питању статуса Косова", оцењујући да је то "веома важно за стабилност региона". "Ово питање је у рукама Савета безбедности УН и очекујемо да он преузме своју одговорност и донесе одлуку у форми резолуције, те тиме отвори пут за одрживо решење без непотребног одлагања", истакао је европски комесар. "Ради се о правом тесту одговорног мултилатерализма и надам се да ће сви чланови Савета безбедности, укључујући наравно и сталне чланице, учинити све што могу да дођу до такве резолуције", додао је Рен, одговарајући на питање албанских новинара о "новонасталој ситуацији у којој је руски вето на америчко-европски предлог резолуције најреалнији сценарио".

Izvor: Tanjug

Срби из Осојана одбили да се састану са Рикером и Чекуом

Срби из села Осојане у општини Исток одбили су данас да се састану с представницима међународне заједнице, институција Косова и руске канцеларије у Приштини, јављају електронски медији у Приштини.

Било је планирано да се шеф УНМИК-а Јоаким Рикер, премијер Косова Агим Чеку и шеф Руске канцеларије у Приштини Андреј Дронов састану са Србима у селу Осојане, међутим до сусрета није дошло јер су, према медијима, Срби то одбили пошто "нису имали дозволу од својих вођа".

Међутим, и поред одбијања Рикер и Дронов су отишли у Осојане да би се сусрели са Србима, али су се сусрели само с тројицом.

Без обзира на неуспех овог састанка председник опстине Исток Фадиљ Ферати је рекао да ће наставити напоре да се овакав састанак одржи у будућности, јер је такав састанак, како је додао, пре свега у њихову корист.

Izvor: Beta

Косово тема и самита шефова држава централне Европе

Косово ће бити једна од тема самита шефова држава 16 земаља централне и источне Европе, који данас почиње у чешком граду Брну, и на коме ће се сутра и у суботу расправљати о тренутним проблемима и специфичним проблемима земаља тог региона, као и о односима међу суседима.

Председник Србије Борис Тадић, који ће учествовати на самиту у Брну, изнеће саговорницима став да је за будући статус Косова и Метохије у даљим преговорима потребно пронаћи компромисно решење, као и да је за Србију неприхватљива независност покрајине, саопштила је прес службе српског председника.

Како се наводи у саопштењу,Тадић ће имати и низ билатералних сусрета и са саговорницима ће, осим о питању сатуса Косова, размотрити и питања регионалне сарадње и европских интеграција Србије.

На самиту у Брну учествују и председници Аустрије, Албаније, Бугарске, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Италије, Мађарске, Македоније, Молдавије, Пољске, Румуније, Чешке, Словачке и Украјине.

На самиту ће бити речи и о европском Уставу и даљем проширењу Европске уније.


Izvor: Tanjug

Независност Косова не би донела стабилност

Уколико у Савету безбедности УН не буде постигнут договор Русије и САД, америчка администрација ће бити под великим притиском Конгреса да једнострано призна независно Косово, али то ипак неће учинити, оценио је данас у интервјуу Тањугу амерички експерт за Балкан Николас Гвоздев.

"Бушова администрација не жели да по овом питању делује ван Савета безбедности и независно од Европске уније", рекао је Гвоздев у интервјуу националној агенцији, који ће сутра бити емитован у целини.

Уредник угледног америчког часописа "Нешенел интрест" је рекао да у овом тренутку не може да се предвиди да ли ће Русија уложити вето у Савету безбедности на западну резолуцију о Косову, засновану на Ахтисаријевом плану.

Према његовом мишљењу, много зависи од развоја ситуације у наредних неколико недеље, односно од "динамике односа" Русије и САД и Русије и Европске уније.

Гвоздев верује да би, без обзира на то шта тврде амерички и неки други западни политичари, независност Косова представљала преседан на који би се могла угледати и друга подручја.

"То што се тврди да Косово неће бити преседан није довољно", рекао је он.

Према његовим речима, независност Косова, нагледана или било каква друга, не би донела стабилност региону, а најбоље решење за будући статус би била широка аутономија покрајине унутар Србије.

"Најбоље решење би био максималан степен аутономије, уз очување територијалног интегритета Србије, у оквиру кога би Косово имало могућност да до извесног степена буде самостално присутно на међународној сцени", рекао је амерички анлаитичар.

Резултат независности била би и власт у покрајини која не би имала ни начина, а ни подстицаја да се бори против организованог криминала, трафикинга и чињенице да је Косово плодно тле за терористе, оценио је Гвоздев.

Izvor: Tanjug