Схефер и Буш разговарали о Космету

Генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер изјавио је данас да Сједињене Америчке Државе и северноатлантски савез желе да Савет безбедности Уједињених нација усвоји нову резолуцију о Косову и Метохији, засновану на предлогу изасланика Мартија Ахтисарија, како би се у покрајини "створило окружење безбедности и стабилности".

"Расправљали смо, наравно, и о Косову. Мислим да је од велике важности за савезнике у НАТО, што је сада у Савету безбедности којим овог месеца председавају САД, да постоји пуна подршка за Ахтисаријев план", рекао је Схефер после сусрета са америчким председником Џорџом Бушом у месту Крофорд у Тексасу.

По Схеферу, резолуција Савета безбедности УН "је важна," а предлози бившег финског председника су "добри".

Председник Буш, током конференције за новинаре, није помињао Космет.

Државе-чланице Савета безбедности већ извесно време одржавају консултације о новој резолуцији о Космету, коју су недавно предложиле САД, али без неких значајнијих помака.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је и данас у главном граду Азербејџана, Бакуу поновио да је за званичну Москву неприхватљив нацрт резолуције о Космету који су на основу Ахтисарија припремиле западне земље.

Друга стална чланица Савета са правом вета Народна Република Кина се, такође залазе за решење за Космет које би уважило интересе обе стране.

Неколико несталних чланица, попут Јужне Африке, Индонезије и Гане још увек нису заузеле коначан став о том питању.

Дипломати у УН рекли су Тањугу да ће консултације бити настављене током ове седмице.

Иако су САД најавиле да ће гласање о новој резолуцији бити одржано до краја маја, шансе за такав исход више су него теоретске, пре свега због озбиљног отпора Русије Ахтисаријевом плану.

Буш и Схефер су, такође, разговарали и о ширењу НАТО, пре свега о "државама које куцају на врата НАТО", попут Хрватске, Македоније и Албаније, пред којима су "додатне реформе" како би спремне дочекале самит НАТО у пролеће 2008.

Izvor: Tanjug

Коштуница: Нема трампе за Косово и Метохију

Председник Владе Србије Војислав Коштиница изјавио је вечерас да Србија не може да се "трампи" за Косово и Метохију и да никакве компензације које би јој биле понуђене у замену за независност те покрајине нису могуће.

"Нема трампе или компензације за Косово и Метохију, не може се губитак Косова и Метохије надокнадити чланством у Европској унији и најважније је што то нико у Европи није рекао и нико се не усуђује да то каже", рекао је премијер Коштуница, гостујући на Радио-телевизији Србије.

Коментаришући Нацрт резолуције о Косову коју припремају САД и неке европске земље које подржавају план изасланика УН Мартија Ахтисарија, Коштуница је оценио да је реч о тексту који је "неутемељен у праву и почива на противречностима".

"Све што је садржано у Ахтисаријевом плану што је ушло у америчко-европску резолуцију је покушај да се институционални механизам из Ахтисаријевог плана употреби, а да се при том само не помене реч независност", рекао је Коштуница.

Надзирана аутономија за Косово и Метохију коју предлажу власти у Београду омогућује Приштини да креира будућност Покрајине одвојено од Београда, али у координацији са њима, истакао је Коштуница.

"Ахтисари говори о надзираној независности, а ја о надзираној аутономији и предност другог решења је то што се може поправљати или се од њега може одустати. Независност је непоправљива и значи опасан преседан за многе друге земље", упозорио је Коштуница.

Објашњавајући тромесечно трајање преговора о формирању Владе Србије, Коштуница је истакао да су и они били условљени ситуацијом у којој се Србија налази због нерешеног статуса Космета и да су дуготрајни преговори о влади уобичајени и у државама које немају проблеме, попут оних са којима се суочава Србија.

Коштуница је истакао да верује да ће новоформирана влада бити стабилна и да ће странке које је чине наћи начин да сарађују и успоставе темељну сарадњу.

Премијер Коштуница је оценио да је досадашња сарадња странака владајуће коалиције испољена у преговорима о формирању владе "добар и здрав почетак" и да је охрабрен након прве две седнице Владе Србије. "Странке које се разликују у својим програмима су државни интерес ставиле у први план и оно што их разликује није доминирало у споразуму који нас је довео до нове Владе Србије", рекао је Коштуница и додао да му искуства док је био на челу претходне владе говоре да је сарадња странака различитих програма могућа.

Коштуница је додао да се у претходној влади на чијем је челу био, и поред свих програмских разлика у њој, увек ишло на консензус и тај принцип је остварен у готово свим одлукама које је та влада донела.

"Пет принципа наведених у експозеу (у Скупштини Србије) просто обавезују Владу да се на овај начин ради", истакао је премијер Коштуница и додао да феудализација владе, односно монопол појединих странака над извесним секторима јавне управе, неће бити могућа.

Осврнувши се на подршку коалиције ДШ-НС избору заменика председника СРС Томислава Николића за председника Скупштине Србије, Коштуница је казао да "не крије нелагоду" због такве одлуке, али да је она била мотивисана ситуацијом у којој се Србија налази због нерешеног статуса Косова и Метохије.

"У тренутку када су преговори о влади запели, сматрао сам да Србија треба барем да добије Скупштину, због буџета и одлука које може донети у вези са Косовом и Метохијом чак иако влада не постоји", објаснио је Коштуница.

Осврнувши се на проблем окончање сарадње с Хашким трибуналом, што је један од програмских приоритета Владе, Коштуница је рекао да је потпуно јасно шта "окончање сарадње значи" и да нема потребе да обећава да ће било ко бити ухапшен.

"Потребно је одредити где се налазе преостали оптужени, укључујући Ратка Младића, значи лоцирати их, притворити и обезбедити да се они нађу у Хашком трибуналу", рекао је председник Владе Србије.

Izvor: Tanjug

Припремљен нацрт новог Устава Косова
Председник радне групе за израду новог Устава Косова, Хајредин Кући изјавио је да је припремљен нацрт косовског устава, који се заснива на политицкој вољи већине, плану међународног посредника Мартија Ахтисарија и заступљености мањина.

"Основа Устава биће политичка воља грађана Косова, документ изасланика Мартија Ахтисарија пошто се он усвоји у Савету безбености УН и адекватно представљање мањина на основу међународних докумената", рекао је Кући, који је потпредседник опозиционе Демократске партије Косова.

Ахтисаријев предлог предвиђа да Косово има свој Устав. Тренутно, највиши правни акт Косова је Уставни оквир, који је косовски парламент усвојио 2001. године.

Према речима Кућија, највиши правни акт Косова биће завршен у предвиђеном року, накасније месец дана после усвајања нове резолуције у Савету безбедности УН.

"Месец дана после усвајања резолуције у Савету безбедности УН предаћемо предлог Скупштини Косова, која треба да га размотри. После тога у року од 120 дана Скупштина Косова ће усвојити Устав", рекао је Кући.

Он је додао да ће након доношења нове резолуције у УН о Косову бити формирана Уставна комисија, коју ће чинити представници свих националних заједница.

"У Уставној комисији ће бити 15 Албанаца, 3 Срба и 3 представника осталих мањина", рекао је Кући.

Izvor: Beta

Илић:Влада ће учинити све да Космет остане у Србији

Министар за инфраструктуру и лидер Нове Србије Велимир Илић изјавио је да ће новоформирана влада учинити све да Космет остане у саставу Србије и да га се неће никада одрећи.

"Али, нажалост, није Влада та која одлучује о његовој (Космет) судбини, него политички моћници ван Србије. Без обзира на то какво решење било и колико ће то можда бити тежак моменат, Влада ће морати да остане стабилна и јединствена", рекао је Илић.

Он је сутрашњим "Новостима" изјавио да је неизвесно да ли ће нова владајућа коалиција подржати Бориса Тадића на председничким изборима, који се очекују до краја године.

"Не знам да ли ће Нова Србија подржати Тадића, јер нисмо задовољни односом ДС, који упорно тврди да је Влада састављена само од три странке. Ово је Влада четири странке - ДС, ДШ, Г17 плус и НС", рекао је Илић.

"Нећемо дозволити да нас било ко прецрта, јер НС има 22 градоначелника, 14 посланика, ближи се цифри од 100.000 чланова", додао је он.

Илић је нагласио да Влада улаже максималне напоре да настави сарадњу с Хашким трибуналом.

"Али, очигледно, још нисмо моћни да нађемо Ратка Младића. Нико га из ове владе никада није срео", рекао је он.

Илић је додао да би се он да је на Младићевом месту сигурно предао и рекао: "Судите ми, вешајте ме, радите шта год хоћете, јер нисам ја важнији од осам милиона грађана Србије".

"Више га нећу позивати на предају, а Влада ће радити на његовом проналажењу", рекао је Илић.

Упитан каква је судбина директора "Железница Србије" Милана Ссаранчића и Дирекције за путеве Бранка Јоцића, Илић је одговорио да је формирао комисију, на чијем челу су његови помоћници, који ће испитати њихов рад.

"Комисији сам дао рок до петка да ми доставе извештај, на основу кога ћу одлучити да ли ће Шаранчић и Јоцић остати директори", рекао је Илић и најавио да ће та комисија испитати и пословање Аеродрома "Никола Тесла".

"Колико знам, и тамо су се делили неки станови, није то само грех Шаранчића. Ако се утврде неке неправилности, тражићу смену директора Аеродрома", рекао је Илић и најавио смену директора Јата.

На питање да ли се покајао што је подржао Томислава Николића за председника Скупштине, Илић је одговорио одречно.

"Жао ми је што је Томислав Николић смењен са места председника Скупштине. Можда би било боље да најјача странка има председника парламента, посебно у овим преломним тренуцима када се решава судбина Косова и Метохије. Сматрам да то не би реметило владајућу коалицију"", рекао је Илић.

Izvor: Tanjug

Bez dogovora do samita G8
Nova rezolucija bez statusa Kosova
Autor: Ž. J. | 22.05.2007 - 09:28

Zahtev na kome insistira Rusija jeste da se novom rezolucijom o Kosovu ne prihvati celokupan paket predloga rešenja Martija Ahtisarija. To praktično znači da bi predlagači takozvane zapadne rezolucije SAD i evropska trojka, Francuska, Britanija i Nemačka, morali da se odreknu političkog dela rešenja Ahtisarija u kome se za Kosovo predlaže nezavisnost uz međunarodni nadzor, a koji je u nacrtu rezolucije ovih zemalja prihvaćen.

Lavrov: Neprihvatljiv zapadni nacrt rezolucije
Za Rusiju je neprihvatljiva rezolucija o Kosovu koju su u SB UN predložile zapadne zemlje, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Rezolucija koju su neke zapadne zemlje iznele na razmatranje u SB UN, a koja podržava plan Martija Ahtisarija i ukidanje postojeće Rezolucije 1244, za nas nije prihvatljiva“, rekao je Lavrov u Bakuu, nakon razgovora sa azerbejdžanskim kolegom Elmarom Mamedžarovim. On je kazao da jednostrana rešenja za Kosovo mogu da postanu presedan koji će imati odjeka u mnogim delovima sveta.
Državni sekretar Kondoliza Rajs rekla je juče da se u predloženoj američko-evropskoj rezoluciji ne insistira na nezavisnosti Kosova. Ona to argumentuje činjenicom da u rezoluciji nema pasusa u kome piše - da će Kosovo biti nezavisno. „Blic“ je ranije objavio oba nacrta rezolucije, i ruski i zapadni. Za razliku od ruske rezolucije koja uvažava predlog Ahtisarija, ali samo njegov tehnički deo sa rešenjima za unutrašnju organizaciju Kosova, zapadna rezolucija insistira na hitnom sprovođenju celog predloga Ahtisarija. Osnovna razlika između dva predloga je u tome da Rusija insistira na tome da se poštuje Rezolucija 1244 koja predviđa suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, dok bi Zapad da se ona ukine posle tromesečnog prelaznog perioda. Time bi se, de fakto, otvorila vrata nezavisnosti Kosova.
Članice SB UN iz EU „uz izvesne ograde“ podržavaju američko-nemački predlog rezolucije SB UN o Kosovu, kojim se predviđa mogućnost da Kosovo posle prelaznog razdoblja od 120 dana de fakto postane nezavisno, navode izvori u Briselu.
Izvori EU u Briselu rekli su za Betu da „jedna ili dve“ zemlje EU, koje su članice SB UN, traže da se dodatno razjasni stav u američko-nemačkom nacrtu rezolucije da će odredbe te rezolucije zameniti odredbe ranijih rezolucija SB UN, uključujući Rezoluciju 1244.
Državni sekretar SAD kaže da o budućem statusu Kosova trenutno nema saglasnosti, ali i ponavlja da plan Ahtisarija štiti interese svih.
- Predložena rezolucija pretpostavlja da je takva nezavisnost moguća, ali tamo nema pasusa da će Kosovo biti nezavisno - kaže Rajsova.
Njena izjava i poslednji navodi zvaničnika u Moskvi više nego jasno pokazuju da posle tri bitna sastanka koja su održana u poslednje vreme na relaciji SAD - Rusija - EU nije bilo pomaka u približavanju stavova o budućnosti Kosova. Otuda će SAD, kako se nezvanično spekuliše u međunarodnim krugovima, morati da ublaže svoj stav o političkom delu Ahtisarijevog predloga. To bi moglo da dovede do odlaganja odluke o statusu Kosova.
- Rezolucija mora odgovarati svima kako bi došla pred SB. Sada niko ne može precizno da kaže, ali nije isključeno da se rezolucijom uvede prelazno rešenje. To bi bio tranzicioni period sa protektoratom - kaže za „Blic“ međunarodni diplomata uključen u kosovski problem.
Poslednja u nizu prilika da se usaglase stavovi jeste samit Grupe 8 koji se održava 6. i 7. juna. Rezolucija, gotovo je sigurno, neće biti doneta u maju, kako je to najavljivano iz Vašingtona.

Izvor: Blic

Jap de Hop Shefer: Ahtisarijev predlog je dobar
Autor: Beta | 22.05.2007 - 11:17

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da je za saveznike iz NATO-a od velikog značaja da postoji puna podrška predlozima specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija o statusu Kosova.
Shefer je tokom razgovora sa predsednikom SAD Džordžom Bušom na njegovom ranču u Krofordu (Teksas) podsetio da se pitanje Kosova sada nalazi pred Savetom bezbednosti UN kojim ovog meseca predsedavaju SAD, prenosi Glas Amerike.
"Kao generalni sekretar NATO-a, a mi na Kosovu imamo raspoređenih 16.000 vojnika kako bismo stvorili jedno stabilno i bezbedno okruženje, voleo bih da se u Savetu bezbednosti donese rezolucija koja bi omogućila realizaciju Ahtisarijevih predloga. Stoga je donošenje rezolucije značajno jer su Ahtisarijevi predlozi - dobri predlozi" rekao je Jap de Hop Shefer.
Glas Amerike podseća da je Rusija protiv rezolucije koju predlažu zapadne zemlje i navodi da je novi šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio da bi usvajanje Ahtisarijevog predloga, koji predviđa nadgledanu nezavisnost za Kosovo, ugrozilo koalicionu vladu u Beogradu.

Izvor: Blic

Koštunica: Nadzirana autonomija se može popravljati
Autor: Beta | 22.05.2007 - 09:18

Koštunica izjavio je sinoć da se predlog Srbije o nadziranoj autonomiji za Kosovo i Metohiju bolje rešenje od nezavisnosti, jer se može popravljati i menjati.
"Predlog Srbije je nadzirana autonomija koja bi mogla da se proba u periodu od nekih 20 godina, uz međunarodno prisustvo, koja bi se mogla popravljati, ali od koje bi se moglo i odustati", naveo je premijer u intervjuu za Radioteleviziju Srbije.
Nezavisnost Kosova, prema njegovim rečima, predstavljala bi "nepromenljivo rešenje", koje bi takođe bilo presedan za druge područja u svetu.
Koštunica je ponovio da neće biti nikavih "kompenzacija i trampe" za Kosovo i Metohiju i da se gubitak Kosova Srbiji ne može nadoknaditi članstvom u Evropskoj uniji.
Premijer je, takođe, ocenio da će rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije biti najveće iskušenje sa kojim će se vlada susresti, jer se radi o značajnom delu teritorije Srbije i naumu da se jednoj zemlji oduzme deo teritorije i na njemu stvori druga država.
Govoreći o saradnji sa Haškim tribunalom, Koštunica je rekao da je ona od nacionalnog interesa i izrazio nadu da će uz pomoć Nacionalnog saveta za bezbednost, ta saradnja biti okončana.
"Potrebno je odrediti gde se nalaze preostali optuženi (pred Haškim tribunalom), uključujući i Ratka Mladića, pritvoriti ih i obezbediti da se nađu u Haškom tribunalu. Stvari od nacionalnog interesa su da se saradnja sa tribunalom dovede do kraja", kazao je Koštunica.
Na pitanje da li bi saradnja sa Hagom mogla da destabilizuje vladu, premijer je rekao: "Ne, naprotiv".


Izvor: Blic

Samardžić: Novi sastav pregovaračkog tima
Autor: Tanjug | 21.05.2007 - 21:25

Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Slobodan Samardžić najavio je da će to ministarstvo, u skladu sa svojim ovlašćenjima, predložiti novi sastav Državnog pregovaračkog tima za budući status pokrajine.
Samardžić je rekao da će sastav Državnog pregovaračkog tima personalno biti "sigurno različit" u odnosu na aktuelni, ali da će njegovo jezgro biti zadržano.
"Mi ćemo taj predlog dati za neko dogledno vreme. Mi moramo dati predlog novog pregovaračkog tima zato što u svakom našem stavu pregovori stoje kao pravi način i put da se dođe do rešenja", kazao je Samardžić.
On nije mogao da govori o formalnoj strukturi tima i personalnom sastavu, dodajući da je u toku formiranje Ministarstva, te će, kada taj posao bude završen, na red doći i predlog za sastav pregovaračkog tima. Samardžić je najavio i drugačiji unutrašnji format pregovaračkog tima.
"U svakom slučaju, jezgro tog tima koje je bilo u prethodnom pregovaračkom timu bi se zadržalo. To je moja osnovna ideja, ali šta bi on sve unutar sebe imao, o tome ćemo tek odlučivati", rekao je ministar.
Upitan hoće li sastav novog tima odraziti proporcionalnu zastupljenost stranaka u Vladi Srbije, Samardžić je kazao da u pregovaračkom timu moraju pre svega da budu ljudi koji poznaju problem Kosova i Metohije.
"'To je osnovni kriterijum i ja ću se svim silama potruditi da to budu znalci, i u političkom i u nekom stručnom pogledu. Jer, Kosovo i Metohija je jako složen probem i mnogi ljudi u našoj javnosti, pa i u politici, tako da kažem, daju izjave o Kosovu i Metohiji nemajući mnogo znanja o tome", rekao je Samardžić.

Izvor: Blic

Ekstremisti ugrožavaju bezbednost na Kosovu
Autor: Beta | 21.05.2007 - 20:29

Komandant Multinacionalnih taktičkih snaga Istok u okviru međunarodnih snaga na Kosovu, brigadni general Daglas Erhart ocenio je da najveći bezbednosni izazov u oblasti za koju su odgovorne te snage predstavljaju etnički ekstremisti.
"Najveći izazov u bezbednosnom smislu predstavljaju etnički ekstremisti kojih nema mnogo, ali i koji ponekad mogu biti prilično naoružani i koji sporadično napadaju s ciljem da onemoguće političke procese", rekao je Erhart u intervjuu u poslednjem broju "Evroatlantske revije".
Erhart, koji je istovremeno i komandant američkih snaga na Kosovu, ocenio je da je cilj ekstremista da "unesu strah i nemir i onemoguće političke procese" na Kosovu.
"Dosad smo se veoma efikasno borili protiv njih, ali ne možemo ih baš uvek sprečiti. Kfor se trudi da se nađe svugde u svakom trenutku, koliko je to moguće. U tome nam žnačajno pomaže Kosovska policijska služba", kazao je.
Američki brigadni general naveo je i da na Kosovu i dalje postoji pretnja krijumčarenja oružja, narkotika, pa čak i ljudi.
"Te tri stvari su najopasnije za civilno društvo i njih pokušavamo da iskorenimo. Što je više aktivno prisutnih snaga na granici, to se boje možemo uhvatiti u koštac s takvim problemima", bile to pogranične kosovske snage, srpska vojska ili policija, ili Kfor, rekao je.
Govoreći o eventualnim zajedničkim vežbama međunarodnih snaga i srpske vojske, Erhart je rekao: "Voleli bismo da na kraju vidimo i saradnju Vojske Srbije i kosovskih snaga bezbednosti. To je budućnost kojoj stremimo, jer bi to značilo da smo mnogo problema rešili i da smo na putu da Kosovo pripadne svima".

Kfor neće tolerisati nasilje na Kosovu

Komandant Kfora, general Roland Kater izjavio je da su njegovi prioriteti "bezbedno i sigurno okruženje" na Kosovu i da u slučaju nemira Kfor neće tolerisati "bilo kakvo nasilje".
Kater je u intervjuu u najnovijem broju "Evroatlantske revije" ocenio da je bezbednosna sitacija na Kosovu ipak mirna i da je Kfor učinio dosta da se stabilizuje sigurnost u pokrajini.
"Moj osećaj je da je velikoj većini ljudi na Kosovu dosta nasilja. Svi oni jednostavno žele da žive u miru i stabilnosti... Samo je mali broj neodgovornih ljudi koji su odgovorni za nasilje koje se dešava svakog dana", kazao je Kater.
Komandant Kfora ocenio je da se na Kosovu znatno smanjilo nasilje motivisano etničkom pripadnošću.
"Ovde sam već šest meseci i imali smo možda pet etnički motivisanih incidenata, a svi ostali su se odnosili na uobičajeni kriminal i aktuelna događanja u društvu", kazao je Kater i dodao da postoje problemi s pitanjem vlasništva u oblasti energetike, kao i sa političkim sukobima.
"Moja misija sasvim je jasna - bezbedno i sigurno okruženje, sloboda kretanja, bezbednost za sve ljude na Kosovu. To radimo na veoma miroljubiv način jer velika većina ljudi ne voli nasilje... ali u slučaju nemira - nećemo tolerisati bilo kakvo nasilje", rekao je on.
Kater je upozorio da će u slučaju nemira Kfor uzvratiti "brzo, čvrsto i odlučno, kao što je činio i proteklih sedmica pod izvesnim okolnostima".

Izvor: Blic

EU neodlučna oko statusa Kosova
Autor: Beta - Tanjug | 21.05.2007 - 17:03

Članice Saveta bezbednosti UN iz Evropske unije "uz izvesne ograde" podržavaju američko-nemački predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, kojim se predviđa mogućnost da Kosovo posle prelaznog razdoblja od 120 dana de fakto postane nezavisno, rekli su izvori u Briselu.
Izvori EU u Briselu rekli su za Betu da "jedna ili dve" zemlje EU, koje su članice Saveta bezbednosti UN, traže da se dodatno razjasni stav u američko-nemačkom nacrtu rezolucije da će odredbe te rezolucije zameniti odredbe ranijih rezolucija Saveta bezbednosti UN, uključujući Rezoluciju 1244 i sve druge rezolucije usvojene 1998. i 1999. godine.
U tekstu američko-nemačkog predloga nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, u koji je Beta imala uvid, nigde se izričito ne kaže da će Kosovo biti "nezavisno", niti se definiše kakav će biti status pokrajine, ali iz dokumenta proizlazi da više neće biti ni odredbe o suverenitetu Srbije nad Kosovom.
Ističe se, međutim, da će Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostati na snazi jedino u "prelaznom razdoblju od 120 dana" po usvajanju nove rezolucije tog tela UN.
U krugovima EU smatra se da je nužno da se razjasni i pitanje statusa, jer bi stavljanje van snage Rezolucije 1244 i usvajanje novog dokumenta Saveta bezbednosti UN dalo "pravnu slobodu" kosovskim Albancima da proglase nezavisnost.
U američko-nemačkog predlogu se navodi da je "prelazno razdoblje" od usvajanja nove rezolucije nužno da bi se zajamčilo "međunarodno bezbednosno prisustvo", kao i "međunarodna civilna misija", odnosno ovlašćenja Kfora i UNMIK-a na temelju Rezolucije 1244.

Koštunica: Rešenje treba da zadovolji Beograd i Prištinu

Rusija i Srbija zauzimaju principijelne pozicije kada je reč o Kosovu i Metohiji, pozivaju na poštovanje međunarodnog prava i zalažu se za mir, izjavio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ruskom televizijskom kanalu "Vesti".
"Takva politika ide na korist celom svetu", ocenio je srpski premijer.
Koštunica je istakao da je u planu izaslanika UN Martija Ahtisarija, "najvažnije što se u njemu predlaže - zanemarivanje Povelje UN koja garantuje suverenost svake zemlje sveta, pa i Srbije".
"Nama se predlaže i da prenebregnemo Rezoluciju 1244, koja potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije", naveo je premijer, ocenjujući da je Ahtisari od samog početka pregovora o Kosovu bio subjektivan i da je, pre nego što je imenovan za izaslanika generalnog sekretara UN, bio na čelu Međunarodne krizne grupe (MKG).
Komentarišući aktivnosti te grupe, koja je za vreme posete američkog državnog sekretara Kondolize Rajs Moskvi predložila da se uvede dvogodišnji moratorijum na prijem Kosova u UN i imenuje specijalni predstavnik za povratak izbeglica, Koštunica je rekao da se MKG "više bavila time da pojača krizu u regionu nego što je rešavala probleme". Ta grupa je, naveo je on, predlagala da se Kosovu da nezavisnost, a zatim je to isto predložio i Ahtisari. Njegov plan je neprihvatljiv i "od lošeg ne može postati dobro", naglasio je premijer Srbije.
Komentarišući izjavu Rajsove da je "nemoguće da Kosovo bude ikada više deo Srbije", on je rekao da "nijedna država ne može da rešava sudbinu druge" i da to pravo ima samo Savet bezbednosti UN.
"Savet je organ UN i ne može da krši Povelju UN. Sama ideja da se da nezavisnost Kosovu je najgrublje kršenje međunarodnog prava, a nijedna država nema prava da na to poziva", rekao je Koštunica i izrazio uverenje da UN i Savet bezbednosti neće poći "pogrešnim putem i kršiti Povelju UN i princip suvereniteta zemalja članica". Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, ponovio je srpski premijer, pozivajući na povratak međunarodnom pravu.
"Potrebno je vratiti se na početak, međunarodnom pravu, vratiti Srbima njihova prava i izraditi rešenje koje će zadovoljiti i Beograd i Prištinu. To nije teško - potrebno je samo pridržavati se postojeće Rezolucije 1244", istakao je Koštunica.

Čeku: Nezavisnost Kosova početkom juna?

Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je danas da je rešavanje statusa Kosova blizu okončanja, tvrdeći da će nova rezolucija u SB UN biti usvojena verovatno početkom juna.
"Da li će proslava nezavisnosti Kosova biti sutra ili početkom juna to ne treba da nas brine. Imamo sve razloge da verujemo u brzo rešenje, ali ne treba da dozvolimo da nam se život pretvori u metaforu očekivanja", rekao je Čeku u redovnom nedeljnom obraćanju javnosti preko Radio Kosova i dodao da vlada, "ostajući usredsređena na nezavisnost, radi i deluje tako da ono što se uradi danas bude kapital za sutra".
Ističući da je pitanje statusa u rukama međunarodne zajednice, Čeku je kazao da su kosovske institucije veoma ograničene da bi imale bilo kakvog uticaja.
"Što se nas tiče, mi smo sa proceduralne strane učinili sve napore da budemo konstruktivni učesnici i partneri međunarodne zajednice. Tačno je da je stvar sada u Ujedinjenim nacijama. Mi tamo imamo veoma ograničen uticaj, ali naši saveznici su aktivni i mi verujemo u njih", rekao je Čeku.
On je naveo da je vrlo blizu finalizacija statusa Kosova, naglasivši da ne želi da se "očekivanje pretvori u trku zamki u vezi sa datumom kada će biti usvojena nova rezolucija". Čeku je podsetio da su prioriteti njegove vlade sadržani u platformi "Tri E": obrazovanje (edukim), energija, ekonomija.
"Najznačajnije E i prvo na listi je obrazovanje. A za to imamo i jake razloge: svaki peti naš sugrađanin je đak ili student; svake godine se na tržište rada prijavi 20 hiljada novih radnika koji traže posao", podvukao je Čeku.

Izvor: Blic