SUKOBLJENI STAVOVI RUSIJE I ZEMALJA ZAPADA O REŠENJU ZA KOSMET
 
Visoki državni funkcioneri Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država sinoć su, na raspravi o transatlantskim odnosima u Briselu, ocenili da je za Kosovo najbolji plan Martija Ahtisarija, dok je zvaničnik ruske Dume istakao da na Kosovu nisu sprovedeni standardi i da se zato ne može ni govoriti o rešenju statusa.

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid novinarima je rekao da će Kosovo postati nezavisno uz rezoluciju Saveta bezbednosti ili nekontrolisanim procesom, u kojem bi kosovski Srbi bili najveće žrtve jer bi to znaćilo više nasilja.

Frid je, međutim, naglasio da je svakako nužno da Srbija ima evropsku perspektivu, jer je, kako je rekao, zaslužuje. Treba rešiti problem vezan za sud za ratne zločine, ali Srbima je potrebna evropska perspektiva i Sjedinjene Države to svakako podržavaju, rekao je Frid.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Rupreht Polenc bio je mišljenja da je Ahtisarijev plan najbolji jer pruža najviše jemstva za zaštitu Srba i njihovih verskih i kulturnih spomenika, uz primedbu da je Slobodan Milošević kriv za ono što se dogodilo na Kosovu.

Polenc je dodao da za Srbiju postoji evropska perspektiva i ako Rusija želi da pomogne Srbiji, onda Srbija može postati kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji 2008-me godine, ali kako je naglasio, pre toga se mora rešiti kosovsko pitanje.

Šef Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov je u raspravi Briselskog foruma podvukao da svi mogu govoriti da je Kosovo jedinstven slučaj, ali ljudi u drugim krajevima će, ma šta im govorili, Kosovo tad uzeti kao presedan da bi ubrzali procese za sticanje sopstvene nezavisnosti.

Polenc je zatražio od Rusije da pomogne Srbima da prevaziđu postojeću situaciju, dodao je Kosačov i zapitao zašto niko ne zatraži od Grčke da pomogne Kipru da prevaziđe tamošnju situaciju ili Gruziji da pomogne rasplet oko Abhazije. Mora se poštovati suverenitet zemalja kao što je Srbija i to je tako, zaključio je Kosačov.

Izvor: RTS

što ovo znači u konačnici ? rat ?

samo ne znam tko će imati novca za rat, mnogo toga će ovisiti o samom Kosovo. Ako Unija ne povuče promatrače Kosovo će postati samostalno neovisno od rezolucije VS-a. Ako ih povuče...krvi do koljena.

@Cornix
imas dole temu za diskusiju,tako da nema potrebe da i ovde prosipas svoja proizvoljna naglabanja...

 DE GUHT: SPREČITI JEDNOSTRANU NEZAVISNOST KOSOVA

Belgijski ministar spoljnih poslova Karel De Guht izjavio je u Briselu da bi trebalo izbeći jednostrane poteze i sprečiti proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije bez usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ministar De Guht se, međutim, založio za usvajanje rezolucije SB UN na osnovu Ahtisarijevog plana, posle koje bi, prema njegovim rečima, 'trebalo da dođe do zajedničkog priznavanja nezavisnosti Kosova'.

De Guht je istakao kako je zajednički stav međunarodne zajednice ključan za uspeh u primeni rešenja za status Kosmeta, te da će tu primenu predvoditi Sjedinjene Američke Države i Evropske unije.

Belgijski šef diplomatije je ocenio da je Ahtisarijev plan uravnoteženo rešenje i da predstavlja mogućnost za nadgledanu nezavisnost Kosmeta.

De Guht je istovremeno istakao kako bi trebalo raditi da se spreči, kako je rekao, jačanje ultranacionalista u Srbiji.

To, medjutim, ne treba da znači omekšavanje uslova Srbiji za punu saradnju s Haškim tribunalom, izjavio je De Guht, u govoru kojim je zatvorio trodnevni Briselski forum, godišnji skup posvećen odnosima SAD i EU.

Izvor: RTS

U naredne dve nedelje sastanci zvaničnika SAD i Rusije
Vašington i Moskva odlučuju o Kosovu
Autor: Željka Jevtić | 30.04.2007 - 09:10

Predlog specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu biće osnov za rešenje problema. Nema govora da će biti u potpunosti odbačen. Moguće su eventualno izmene u predlogu, i to ne suštinske, ali to će biti stvar dogovora SAD i Rusije. To ne znači da će Rusija tražiti stav Beograda po svakoj stavci, već da će ono što usaglase SAD i Rusija, Vašington preneti Prištini, a Moskva Beogradu - ocenjuje za „Blic“ evropski diplomata direktno uključen u rešavanje kosovskog problema.
Međutim, juče se oglasilo rusko ministarstvo inostranih poslova sa ocenom da plan predstavnika UN Martija Ahtisarija ne može da bude platforma za izradu konačnog rešenja Saveta bezbednosti UN za Kosovo i Metohiju. U narednom periodu sve do sastanka Grupe 8, koji bi trebalo da se održi sredinom juna i na kome će nesumnjivo biti tema i Kosovo, biće nekoliko bitnih susreta na relaciji SAD - Rusija - EU. Tema razgovora neće biti samo pokrajina, ali će zauzimati značajno mesto. Svi ti susreti na visokom nivou, počev od današnjeg u Vašingtonu kome će prisustvovati američki predsednik Džordž Buš, nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Huan Manuel Baroso, biće deo dogovora o rešavanju problema. Potom će 18. maja u Moskvi razgovarati američki državni sekretar Kondoliza Rajs i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali tek pošto se prethodno sastanu visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana i predsednik Rusije Vladimir Putin.
- Do Grupe 8 najverovatnije neće biti odluke Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Evropska unija ima problem oko jedinstvenog stava. Praktično, prepušteno je SAD da koristeći svoj uticaj vodi priču i u ime EU. Rusija sprovodi svoju koncepciju i otežava usvajanje nove rezolucije. Zato će dogovor morati da se postigne na vrhu - kaže „Blicov“ sagovornik.
Ukoliko nastavak pregovora o statusu Kosova i Metohije ostane ruski uslov, to neće značiti i početak potpuno novog pregovaračkog procesa.
- Osnova i tada će biti predlog Martija Ahtisarija, a ne beli papir. Sa učešćem Ahtisarija u eventualnoj novoj rundi ili bez njega, ponuđeni predlog je trenutno jedini važeći i može preživeti manje korekcije i to u svom tehničkom delu, a ne statusnom - ocenjuje diplomata.
Misija Saveta bezbednosti posle tri dana boravka u Beogradu i na Kosmetu u povratku je preksinoć razgovara sa Ahtisarijem u Beču. Pregovarač je i predstavnicima 15 zemalja članica SB pojasnio odredbe svog plana.
Naši diplomatski izvori tvrde da se može očekivati da će članice misije poput SAD, Britanije i Francuske, koje odavno imaju zacementiran stav o Kosovu, ostati pri svome - da je na Kosovu ostvaren napredak i da je rešenje nezavisnost. U izveštaju pojedinih zemalja „može provejavati i ocena podeljenje odgovornosti srpske i albanske za pojedine nepotpuno postignute standarde“. Pri tom se misli na činjenicu da bi napredak na Kosovu bio mnogo značajniji da je srpska strana učestvovala u procesu i u institucijama pa će tako srpskoj zajednici biti udeljen minus za slabiji napredak. Ocena da stanje na terenu nije zadovoljavajuće može se očekivati u izveštaju pre svega afričkih zemalja.

Koštunica: UN da sprovodi nadgledanu autonomiju
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica naveo je juče da bi u predlogu Srbije nadgledana autonomija podrazumeva da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a s druge strane, Srbija bi saglasno Povelji UN zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
- Nadgledana autonomija je pravi kompromis koji isključuje sve ekstremne opcije i, što je najvažnije, nadgledana autonomija, za razliku od nadgledane nezavisnosti, ne krši, već je saglasna Povelji UN i Ustavu Srbije - rekao je premijer. On je naveo da bi za Srbiju bilo potpuno prihvatljivo da upravo Savet bezbednosti UN nadgleda i sprovođenje i ispunjavanje tog oblika autonomije.

Izvor: Blic

Solstrom: EU se zalaže za rezoluciju u Savetu bezbednosti
Autor: Beta | 29.04.2007 - 16:28

Evropska unija smatra da pitanje statusa Kosova treba rešiti rezolucijom u Savetu bezbednosti UN, koja bi se bazirala na predlogu Martija Ahtisarija, izjavio je danas specijalni predstavnik EU za Kosovo Torbjorn Solstrom.
"Druge alternative nema. Imamo plan A, a to je Ahtisarijev plan. To je osnova na kojoj radimo i koju želimo da vidimo u rezoluciji Saveta bezbednosti UN", rekao je Solstrom u emisiji Evrozum, skopske televizije Kanal 5.
On je ocenio da je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari ozbiljno "upravljao" procesom rešavanja statusa Kosova i naveo da je od samog početka imao podršku EU. Solstrom smatra da je "moguće da EU, SAD i Rusija postignu dogovor oko budućeg statusa Kosova". "Mogućnost da se to desi je realna", kazao je i dodao da "sadašnje stanje na Kosovu više ne može da traje".
"Ako bude doneta rezolucija, EU je spremna da preuzme ozbiljne odgovornosti za podršku Kosovu", rekao je Solstrom dodavši da će Unija odmah nakon toga imenovati svog civilnog predstavnika i uspostaviti novu misiju koja će napraviti prve korake za implementaciju statusa Kosova.
On je pojasnio da EU "neće upravljati Kosovom kao što to čine UN", već će pomagati da se obezbede neophodne garancije da vlasti u Prištini preuzmu jasne nadležnosti.

Izvor: Blic

Nadgledana autonomija-politička suština u pet tačaka
Autor: Tanjug | 29.04.2007 - 20:05

Srpski predlog statusa za Kosovo i Metohiju predviđa "veoma široku, suštinsku autonomiju za tu pokrajinu, u skladu sa Rezolucijom 1244", navedeno je u dokumentu koji je Vlada Srbije predala 26. aprila Misiji Saveta bezbednosti UN, a u koji je agencija Tanjug imala uvid.
Srpskim predlogom za Kosovo i Metohiju predviđeno je, u najkraćem, da ta pokrajina dobije "nadgledanu autonomiju", uz garancije svetske organizacije i, za obe strane korisno i poželjno, međunarodno vojno i civilno prisustvo. Uručeni dokument je zapravo pojednostavljen srpski predlog, sažet u pet tačaka, kojim bi pokrajina, umesto nadgledane nezavisnosti kakvu je za Kosovo i Metohiju predložio Marti Ahtisari, dobila nadgledanu autonomiju.
Kako je za nacionalnu agenciju precizirano u državnom pregovaračkom timu, dokument koji je uručen Misiji SB prilikom njene posete Beogradu, sredinom ove nedelje, predstavlja "sažet prikaz" srpskog viđenja budućeg statusa Pokrajine.
Celovit pogled na sva ta pitanja već je sadržan u državnoj Platformi i u Amandmanima na Ahtisarijev plan, a ovaj dokument se tiče samo političke suštine kompromisa koji Srbija nudi kosovskim Albancima. Dokument srpske vlade u pet tačaka uključuje davanje Pokrajini zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih nadležnosti, koji će je joj "obezbediti punu samoupravu, osim kad je reč o nekim izričito navedenim područjima, koja će Srbija zadržati pod svojom kontrolom". Ta područja su, kako je navedeno, spoljni poslovi, odbrana ( ali, uz punu demilitarizaciju pokrajine, s tim što bi na određeno vreme postojalo međunaroidno vojno prisustvo), monetarna politika, kontrola granice, carinska politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa i zaštita ljudskih prava. "Sve drugo bi bilo pod kontrolom institucija Kosova i Metohije, bez uplitanja Beograda", istaknuto je u tekstu.
Ova ključna odlika srpskog predloga, kako je navedeno u dokumentu u koji je nacionalna agencija imala uvid, "pokazuje da su neosnovane tvrdnje da Beograd želi da ponovo uspostavi svoju političku kontrolu nad kosovskim Albancima, vraćajući pokrajinu na status koji je imala unutar Srbije pre 1999. godine".
Prema drugoj tački dokumenta, "predloženo ustavno rešenje bilo bi međunarodno garantovano i o njemu bi se moglo ponovo pregovarati posle, recimo, dvadeset godina". Na taj način "ne bi bilo razloga da se, pod eventualno promenjenim okolnostima, kosovski Albanci osete ugroženim od Beograda". "Međunarodne garancije bile bi stalne, a - bar u početnom periodu dok političko pomirenje ne postane više od dalekog cilja - međunarodno prisustvo, kako civilno tako i vojno, neosporno bi bilo poželjno i korisno za obe strane".
U trećoj tački predloga navedeno je da je Beograd spreman da razmotri različita rešenja koja bi omogućila da Kosovo i Metohija u osnovi dobije nezavisan pristup međunarodnim finansijskim institucijama. Beograd je u dokumentu podsetio da "takva rešenja, u slučaju entiteta koji nisu suverene, nezavisne države, nisu uobičajena", ali ni nepoznati u praksi, a postoje dobri razlozi da Kosovo i Metohija postane još jedan takav slučaj. Na taj način, smatraj državni pregovarački tim, odgovara se na prigovor da je srpski predlog statusa nerealističan, jer onemogućava ekonomski razvoj Kosova i Metohije, blokiranjem pristupa međunarodnim finansijskim institucijama i stranim investicijama.
Četvrtom tačkom predloga "kosovski Albanci stavljaju se pred važan politički izbor", navodi se u dokumentu i dodaje da su, prema opisanom ustavnom aranžmanu, veze Kosova i Metohije sa Beogradom takve "da nema potrebe, pa samim tim ni opravdanja, da pokrajina u punoj meri bude politički predstavljena u Narodnoj skupštini Srbije i Vladi Srbije".
U tom slučaju, posebnim dogovorima bilo bi definisano predstavljanje Kosova u srpskoj vladi, gde je to neophodno, kao, na primer, u spoljnoj politici, ali, ako je potrebno, i u drugim državnim institucijama, poput Narodne banke Srbije.
"Ako bi, pak, na albanskoj strani postojala spremnost da pokrajina u punoj meri bude zastupljena u centralnim političkim institucijama Republike Srbije, izuzetno široka autonomija koja se ovim predlogom predviđa za Kosovo i Metohiju, morala bi se redefinisati", istaknuto je u dokumentu. Ovom tačkom Beograd je odgovorio na primedbu da Srbija ne želi istinski da integriše kosovske Albance - "naprotiv, Beograd je spreman da ih integriše tačno u onoj meri u kojoj oni sami pokažu spremnost da tu integraciju prihvate", navedeno je u tekstu.
U petoj tački, kao što je i ranije navedeno u državnoj Platformi objavljenoj u maju 2006. godine, ističe se da je "Srbija spremna da prihvati dalje funkcionisanje posebnog mehanizma približavanja Kosova i Metohije Evropskoj uniji, uz odgovarajuću koordinaciju sa Beogradom".
"Štaviše, ovakav usaglašen pristup verovatno bi ranije uveo Kosovo i Metohiju u Evropsku uniju, nego bilo koja druga alternativa", piše u dokumentu, čime se odbacuju i primedbe da Srbija ne vodi računa o evropskoj prespektivi Kosova i čitavog regiona. "Ovaj sažeti prikaz jasno pokazuje da Srbija nudi kosovskim Albancima istinski i održiv politički kompromis", obrazlaže se u predlogu i naglašava da bi na taj način "oni imali punu samoupravu u gotovo svim oblastima i bili bi zaštićeni od bilo kakvog nelegitimnog uplitanja Beograda". Ovaj dokument, dakle, predstavlja prevod dokumenta o budućem statusu Kosova i Metohije, koji je Misiji SB UN predočen u Beogradu, 26. aprila, i to, kako je rečeno Tanjugu u državnom pregovaračkom timu, to je "sažet prikaz"

Izvor: Blic

Riker: Status kvo neodrživ, rezolucija u skoroj budućnosti
Autor: Tanjug | 30.04.2007 - 10:26

Šef misije UN na Kosovu i Metohiji (UNMIK) Joahim Riker izrazio je danas uverenje da će njegov zadatak biti okončan najkasnije do kraja ove godine, ali nije želeo da spekuliše da li je moguće da nova rezolucija UN o Kosovu bude usvojena do juna.
"To je u ovom trenutku pitanje za milion dolara. Ne znam ko zna odgovor na njega. Lično polazim od toga da ćemo narednih nedelja i meseci, to jest u ne tako dalekoj budućnosti, imati rezoluciju", rekao je Riker u intervjuu bečkom dnevniku "Standard".
On je podsetio da je predlogom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija predviđeno da, posle usvajanja rezolucije, mandat UNMIK-a traje još četiri meseca i da se novi status istovremeno priprema.
Na pitanje koliko bi bilo pogoršano bezbednosno stanje ako bi se odluka o statusu Kosmeta dalje odlagala, Riker je odgovorio da stanovništvo Kosova još ima poverenje u "želju i sposobnost međunarodne zajednice da za pitanje statusa Kosova, u dogledno vreme pronađe dobro rešenje, zato što status kvo jednostavno nije održiv".
Riker nije želeo da konkretno odgovori na podsećanje austrijskog lista da je Institut za evropsku politiku iz Berlina optužio Zapad da trpi kriminalne elemente u kosovskoj politici.
"Policija i državno tužilaštvo slede sve informacije o krivičnim delima, bilo da je reč o politici ili nečem drugom, i u borbi protiv kriminala zabeležili su zapažene uspehe. Ko nešto za o krivičnim delima, trebalo bi da se obrati policiji i na to bih ohrabrio sve", rekao je šef UNMIK-a.

Izvor: Blic

Danijel Server za „Blic“
Beograd želi podelu
Autor: M. Šterić | 30.04.2007 - 09:13

Srpski premijer Koštunica vidi dolazak misije Saveta bezbednosti kao krah Ahtisarijevog plana i početak nekog novog procesa, ali ja ne vidim da je to moguće - kaže za „Blic“ Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri američkom Institutu za mir, napominjući da „mnogi zaboravljaju da se Ahtisarijev plan oslanja na Kontakt grupu, čije su članice i SAD i Rusija“.

Server kaže da je, ipak, teško proceniti kakav će biti ishod misije SB, uz napomenu da će članovi misije pokušati da sagledaju situaciju na terenu i izvuku neke korisne pouke.
- Po meni je ključno pitanje da li će u Savetu bezbednosti biti usvojena nova rezolucija o Kosovu ili ne. Ako bude nove rezolucije, ona će se bazirati na Ahtisarijevom planu. Ali, ako ne bude nove rezolucije, biće nemoguće implementirati delove tog plana koji se odnose na prava Srba na Kosovu, a to je ono što Beograd uporno odbija da shvati - ističe Server, dodajući da bi se, da je na mestu kosovskih Srba, „zabrinuo, ukoliko ne bude nove rezolucije“.
- Ahtisarijev plan pruža garancije za njihovu bezbednost. Ako ne bude nove rezolucije, Amerikanci i ostali će morati da razmisle šta da rade. Pravo svake suverene zemlje jeste da prizna suverenitet druge države i SB ne može uticati na to. Mislim da bi se SAD opredelile za bilateralno priznavanje Kosova, između ostalog, i zbog toga da bi zaštitili Srbe na Kosovu i sprečili nasilje.
- Nakon tog perioda, uvećava se mogućnost za eskalaciju nasilja. Ipak, nema opravdanja za takav scenario, koji bi bio najgori mogući za kosovske Srbe, ali i za Albance - podvlači Server. Komentarišući stav da „Albanci ucenjuju međunarodnu zajednicu, preteći krvavim sukobima“, on kaže da nije čuo albanske političare da prete nasiljem, ali da je to realna mogućnost ako ne bude rešenja.
- Rusija ima pravo da jača poziciju Srbije, ali Ahtisarijev plan ide naruku Beograd koliko god je to moguće. Ne znam šta bi Srbija još mogla da očekuje, osim podele Kosova, a to je izgleda ono što Beograd želi. Naravno, na račun kosovskih Srba - zaključuje Server.

Izvor: Blic

 LONČAR: POSETA MISIJE SB UN OMOGUĆIĆE SB REALNU SLIKU O STANJU NA KIM

 Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije Zoran Lončar ocenio je da izjava ambasadora Južnoafričke Republike pri UN Dumisanija Kumaloa ukazuje da će izveštaj Misije SB o poseti Kosovu i Metohiji omogućiti da SB, po prvi put, sagleda stvarno stanje u pokrajini.

'Ambasadori su svojim očima videli šta je u stvari život na Kosovu, za Srbe i ostale nealbance. Sigurno je da će oni više verovati svojim očima nego izveštajima Rikera i njegovih prethodnika', izjavio je Lončar.

Ambasador Kumaloa kazao je da se kosovska realnost veoma razlikuje od izveštaja Ujedinjenih nacija, u kojima se više nego pozitivno oslikava situacija u pokrajini.


Južnoafrički diplomata je juče u Njujorku po povratku iz prošlonedeljne posete misije Saveta bezbednosti Beogradu i Prištini, istakao da se 'realno stanje veoma razlikuje od onoga koje je bilo na papiru', i dodao da predstoje konsultacije ambasadora sa vlastima svojih zemalja.

Lončar je tim povodom rekao da izveštaj Misije SB treba da pruži načelni odgovor na jednostavno pitanje: Da li se u Pokrajini poštuje Rezolucija 1244 i da li su ostvareni standardi čije je ispunjavanje naložila ova rezolucija.

'Srbija očekuje da se ovaj izveštaj veoma pažljivo uradi, jer on može predstavljati dobru osnovu za početak novog pregovaračkog procesa i pronalaženja pravičnog i trajnog rešenja za Kosovo i Metohiju unutar Srbije', podvukao je Lončar.

Izvor: RTS