PREDSEDNIK SRBIJE 24. I 25. APRILA U SLOVAČKOJ;
TADIĆ: SILA NE MOŽE BITI ARGUMENT
 
Predsednik Srbije Boris Tadić boraviće 24. i 25. aprila u zvaničnoj poseti Slovačkoj Republici, tokom koje će se sastati sa predsednikom i premijerom Slovačke i učestvovati na 'Biznis forumu' u organizaciji slovačkog ministarstva spoljnih poslova.

Prvog dana posete Bratislavi, Tadić će razgovarati sa predsednikom i premijerom Sovačke Ivanom Gašparovićem i Robertom Ficom, saopštila je Pres služba Predsednika Srbije.

U sredu, 24. aprila predsednik Tadić će se sastati sa predsednikom Narodne skupštine Slovačke Pavolom Paškeom i učestvovati na'Biznis forumu', koji organizuje slovačko Ministarstvo privrede.

Predsednik Tadić će tokom boravka u Slovačkoj položiti venac na spomen-ploču Vuku Karadžiću.

Argument u rešavanju statusa Kosova ne može biti sila

Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je u intervjuu slovačkom listu 'Pravda' da se Srbija neće odreći svojih interesa koji se tiču Kosova, ali da će se boriti za njih 'pregovorima, diplomatijom i pravom'.

Predsednik Srbije odbacio je da argument u rešavanju statusa Kosova može da bude sila, bilo da se radi o pretnjama nacionalista u Srbiji da Kosovo treba braniti oružjem, bilo da je reč o glasovima iz međunarodne zajednice da Kosovu treba dati nezavisnost da se izbegne nasilje.

'Pre nekoliko dana je jedan od zvaničnika međunarodne zajednice tvrdio da je pretnja novog krvoprolića jedan od najjačih argumenata u prilog brzoj nezavisnosti. To je za mene sasvim neprihvatljivo, jer to je ponovno podsticanje politike nasilja koju smo, nadam se, napustili krajem prošlog veka', kazao je srpski predsednik.

Tadić je kao odgovor i srpskim šovinistima i onima u međunarodnoj zajedinici koji se pozivaju na nasilje poručio da se 'Srbija neće odreći svojih interesa, ali boriće se za njih pregovorima, diplomatijom i pravom'. 'Srbija ne može da se odrekne svog prava da štiti svoje interese i svoj narod na Kosovu. Kada bi to učinila ne bi bila normalna zemlja. I tu vidim prostor za kompromis', kazao je Tadić i naglasio da je vreme da se povuče debela crta za istorijskim nesporazumima i pođe od toge da i Albanci i Srbi imaju svoje legitimne interese.

Predsednik Srbije je takođe apelovao da se revidira program posete posete Kosovu misije Saveta bezbednosti.

'Uznemiren sam što u tom planu posete nema ni naznaka da bi misija posetila najugroženije srpske enklave na Kosovu. Ali ako ne vidite Kosovo tamo gde je najviše vruće i najopasnije, ne možete da stvorite realnu sliku', kazao je Tadić.

Takav program posete misije SB on je uporedio sa komisijom koja bi istraživala uslove života u zatvorima a srela bi se samo sa upravom a ne i zatvorenicima.

'Iz toga je nastao divan izveštaj, ali nije bio istinit. Ne bi mi bilo drago kada bi tako prošla i misija SB UN koja treba da pripremi odgovornu odluku', rekao je Tadić.

Srpski predsednik je uoči posete Slovačkoj 24. i 25. aprila naglasio da one zemlje koje podržavaju plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija nisu dobro sve sabrale kada tvrde da će to rešenje doneti stabilnost.

'Tim korakom možete da donesete stabilnost za 1,5 do dva miliona Albanaca na Kosovu, ali istovremeno ćete je oduzeti od osam miliona građana Srbije. A bez stabilne Srbije neće biti stabilan ni Balkan', kazao je Tadić.

U intervjuu je Tadić takođe podsetio da je Kontakt grupa odbila u svojim principima podelu Kosova i da Srbija te principe poštuje, iako nisu u skladu sa interesima Srbije, nisu dovoljno fleksibilni i otežavaju mogućnost kompromisa. 'Ali nezavisnost Kosova je u suštini podela Srbije.

Pravnopolitički presedan koji može da izazove slične posledice drugde. Ako je podela neprihvatljiva, onda je neprihvatljiva na svim nivoima. Principijelno neprihvatljiva', zaključio je Boris Tadić u intervju 'Pravdi'.

Izvor: RTS

 KOŠTUNICA: ULAZIMO U POTPUNO NOVI CIKLUS REŠAVANJA BUDUĆEG UREĐENJA KOSOVA

 Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da sa dolaskom misije Saveta bezbednosti UN u Srbiju 'ulazimo u potpuno novi ciklus' rešavanja budućeg uređenja Kosova i Metohije.

'Neuspeli Ahtisarijev predlog ostavljamo iza nas, a ruska inicijativa da misija SB započne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda, postaje realna osnova za novi pregovarački proces', ocenio je Koštunica u izjavi agenciji Tanjug.

Vlada Srbija, nastavio je premijer, sada najveći akcenat stavlja ne pitanje masovnog i neodložnog povratka 200.000 prognanih Srba.

'Moramo poći od najednostavnijeg pitanja, zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu i da normalno žive u svojim kućama. Misija SB pre svega mora da odgovori na ova pitanje i da obezbedi da se u novim pregovorima najpre reši pitanje povratka svih prognanih', naglasio je on.

Koštunica je naglasio da 'na pretnje terorista da će izazvati nasilje ako pokrajina ne dobije nezavisnost, postoji samo jedan odgovor koji bi morao da bude zajednički stav i Srbije i Rusije i svih država SB, posebno njenih stalnih članica, a to je da je međunarodna zajednica jača od ucena i pretnji terorista i da je sposobna i odlučna da obezbedi mir u pokrajini i kazni sve koji se usude da posegnu za nasiljem'.

Misija SB UN za prikupljanje činjenica o realnom stanju na Kosovu i ispunjenosti međunarodnih standarda i sprovođenju Rezolucije 1244 SB boraviće u Beogradu i Prištini od 25. do 28. aprila.

Samardžić: Još nije poznat plan posete Misije UN

Kopredsedavajući beogradskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio je da još uvek nije poznat tačan plan boravka Misije Saveta bezbednosti UN na Kosovu, ali da se očekuje da predstavnici misije posete srpske enklave u Pokrajini.

'Očekujemo da će obići enklave. Koje tačno još uvek ne znamo. Poseta [misije SB UN] Kosovu je produžena za jedan dan', kazao je Samardžić Beti.

Plan posete još uvek nije poznat, predlog postoji ali ne i konačan program, kazao je Samardžić i dodao se zna na čemu Srbija insistira. Prema Samardžićevim rečima, do sutra se neće ništa više znati o toj poseti.

Izvor: RTS

Lavrov: Nastaviti pregovore o Kosovu na temelju rezolucije UN
Autor: Beta | 23.04.2007 - 22:08

Šef ruske diplomatija Sergej Lavrov je izjavio danas u Luksemburgu da odluka o statusu Kosova mora biti podržana "od svih" i da se ne sme dopustiti nova destabilizacija što bi se dogodilo u slučaju jednostranog nametnutog rešenja.
Lavrov je istakao da se najpre mora utvrditi zašto Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN nije sprovedena u nekim ključnim elementima, a posebno kad je reč o zaštiti prava manjina, povratku izbeglica i drugim važnim pitanjima. Nakon susreta s ministarskom "trojkom" Evropske unije, šef ruske diplomatije je istakao da pregovore i proces rešavanja statusa Kosova treba nastaviti pošto se sagleda kako su dosad sprovedene odredbe Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN o Kosovu.
Predsedavajući, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer smatra da "budući status Kosova mora garantovati mir i stabilnost regiona". Srbija, prema njegovom mišljenju, mora biti uključena u taj proces, jer će " i dalje biti naš centralni partner u rešavanju ovog pitanja".
Lavrov je dodao da treba nastaviti međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu i posebno podvukao da se ne sme destabilizovati situacija na Kosovu i u regionu. Rusija "nije podnela nikakav predlog nove rezolucije Kosovu u Savetu bezbednosti UN", rekao je on i time odgovorio na pitanje može li potvrditi izjavu italijanskog ministra inostranih poslova Masima D'Aleme da Rusija priprema nacrt sopstvene rezolucije o statusu Kosova.
- Mi pokušavamo da ovo pitanje rešimo u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, usvojene 1999. godine i sprovođenja te rezolucije i to će omogućiti nove pregovore - objasnio je ruski ministar, istakavši da će misija Saveta bezbednosti UN ove nedelje ići u Beograd i Prištinu "da na licu mesta vidi kako se ostvaruje ta rezolucija".
Havijer Solana je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, želeo da podvuče da je većina naroda i političkih stranaka opredeljena za uključivanje u Evropsku uniju i stavio do znanja da "mi jasno vidimo Srbiju u Evropskoj uniji". Odgovarajući na pitanje da li je EU odustala od rešavanja pitanja Kosova zajedno sa Srbijom i ne čini li se da se Srbija okreće "članstvu u Ruskoj Federaciji", Solana je podvukao da "mi u EU ne mislimo da Srbija treba da ide drugim pravcem, jer će Srbija biti budući član Evropske unije".
Solana je rekao i da EU nije promenila stav prema Ahtisarijevom planu, da je on protiv predloga Rusije da se nastave pregovori o Kosovu, ali da generalni sekretar UN Ban Ki Mun odlučuje šta će dalje biti. Takođe, istakao je i da je "Ahtisari završio svoj posao".

Izvor: Blic

Moskva ne sprema svoju rezoluciju
Luksemburg -- Rusija ne priprema svoju rezoluciju o Kosovu, rekao posle sastanka s trojkom EU šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je posle sastanka u Luksemburgu rekao da je Rusija inicirala da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pošalje novu misiju u Beograd i Prišinu, koja bi proverila situaciju na terenu, ali da će o konkretnim detaljima tek razgovarati.

Iako najavljivan kao sastanak koji će pomoći da EU i Rusija nađu zajednički stav o kosovskom statusu, šef Lavrov i evropska predsedavajuća trojka nisu potvrdili da je takva saglasnost postignuta.

Lavrov je, međutim, demantovao tvrdnju koju je ranije izneo šef italijanske diplomatije Masimo Dalema da Rusija priprema svoj nacrt rezolucije o Kosovu koji će uputiti SB UN na razmatranje.

"Mi pokušavamo da to pitanje rešimo u okviru rezolucije 1244, usvojene 1999, i sprovođenja te rezolucije i to će omogućiti nove pregovore", objasnio je ruski ministar, istakavši da će Misija SB UN ove nedelje ići u Beograd i Prištinu "da na licu mesta vidi kako se ostvaruje ta rezolucija".

Masimo Dalema je prethodno u Luksemburgu izjavio da Rusija priprema nacrt svoje rezolucije o statusu Kosova koji će podneti SB UN. On je ocenio da Rusija može da prihvati ono što se Evropska unija dogovori sa Srbijom.

Na pitanje da li do samita EU-Rusija, 18. maja, moguće rešenje za Kosovo, on je rekao da je to praktično nemoguće. "I to će potrajati. Mi podržavamo Ahtisarija. Ali ni Rusija nije fleksibilna. Moskva već priprema svoju rezoluciju u SB UN koja je protiv Ahtisarijevog plana", rekao je Dalema.

Slične tvrdnje izneo je i šef diplomatije Srbije Vuk Drašković.

"Rezolucija 1244 delom nije sprovedena"

Sergej Lavrov je izjavio da odluku o statusu Kosova moraju podržati svi i da se ne sme dopustiti nova destabilizacija, što bi se dogodilo u slučaju jednostranog nametnutog rešenja.

Lavrov je istakao da se najpre mora utvrditi zašto rezolucija 1244 SB UN nije sprovedena u nekim ključnim elementima, a posebno kad je reč o zaštiti prava manjina, povratku izbeglica i drugim važnim pitanjima.

Lavrov je rekao da pregovore i proces rešavanja statusa Kosova treba nastaviti pošto se sagleda kako su do sada sprovedene odredbe rezolucije 1244.

Nemački ministar inostranih plslova, predsedavajući trojke EU, Frank-Valter Štajnmajer je naglasio da "budući status Kosova mora garantovati mir i stabilnost regiona", naglasivši da Srbija mora biti uključena u taj proces i da će "Srbija i dalje biti centralni partner EU u rešavanju tog pitanja".

Lavrov je dodao da treba nastaviti međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu i dodao da se ne sme destabilizovati situacija na Kosovu i u regionu.

O budućem statusu Kosova bilo je reči i na zasedanju šefova diplomatija EU u Luksemburgu. Slovačka je tražila da se rezolucijom SB UN utvrdi status Kosova i da takav stav bude unet u političku izjavu predstojećeg samita EU i SAD, koji se održava 30. aprila.

U predlogu zaključaka samita pozdravlja se akcija UN za rešenje kosovskog pitanja i daje odlučna podrška misiji EU koja je u pripremi, i delovanju KFOR-a.

Finska podržava plan Ahtisarija

Zamenik ambasadora Finske u Srbiji Aleksi Vakuri izjavio je sinoć da zemlja koju predstavlja u potpunosti podržava plan Martija Ahtisarija.

Vakuri nije mogao da odgovori kako bi njegova zemlja reagovala kada bi joj neko oduzeo 15 odsto teritorije, a odbio je i da komentariše detalje Ahtisarijevog plana, ali je ponovio da ga u potpunosti podržava.

On je rekao da nije osoba koja bi mogla da komentariše posledice veta Rusije u SB UN tokom odlučivanja o statusu Kosova, ali je dodao da se takvi nesporazumi na političkom polju dešavaju svakog dana i da nisu ništa neobično, te da je potrebno sačekati ishod događaja.

Izvor: B92

Delegacija SB UN posetiće i nealbanska naselja na Kosmetu
Misija će obići Srbe u Orahovcu
Autor: Željka Jevtić | 24.04.2007 - 10:02

Misija Saveta bezbednosti koja dolazi u Beograd i na Kosovo i Metohiju kako bi proverila stanje na terenu i implementaciju Rezolucije 1244 trebalo bi da poseti i grad Orahovac u kome Srbi žive u nekoliko ulica, zatim severni i južni deo Kosovske Mitrovice, saznaje „Blic“ u Unmiku u Prištini.

Kontakt grupa danas u Berlinu
Nastavak dogovora o načinu rešavanja statusa Kosova predviđen je već za danas kada će se u Berlinu sastati Kontakt grupa. Kako je Tanjugu rečeno u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, biće razmotrena situacija posle predstavljanja Ahtisarijevog plana, a sastanak će biti održan na nivou političkih direktora ministarstava spoljnih poslova SAD, Rusije, Velike Britanije, Italije, Francuske i Nemačke.
Naš sagovornik kaže da još nije definitivno utvrđena maršruta, da su moguće izmene i da će se tek precizirati tokom dana. Nije isključeno da delegacija 15 predstavnika stalnih i nestalnih članica SB poseti i Novo brdo, takođe jednu od opština u kojoj žive kosmetski Srbi.
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev juče je takođe potvrdio da će članovi misije SB UN na Kosovu „obići i sredine u Pokrajini u kojima žive nealbanci“. Savetnik premijera Srbije i koordinator pregovaračkog tima Beograda, Slobodan Samardžić rekao je juče da „još nije poznat program misije“ i šta će sve ona obići prilikom posete Kosovu.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je sinoć u Luksemburgu, na zajedničkoj konferenciji za štampu s trojkom Evropske unije, da je, po njegovom mišljenju, za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije neophodno ispunjenje Rezolucije 1244 SB UN, koje bi omogućilo nastavak pregovora. „Rešenje treba da prihvate obe strane da bi se izbegao rizik nove destabilizacije“, izjavio je Lavrov, dodajući da je „takvo rešenje sasvim moguće ukoliko se izbegnu pokušaji jednostranog nametanja rešenja“. „Pokušavamo da rešimo ovo pitanje u okviru Rezolucije 1244 i njene primene. To će omogućiti dalje pregovore“, izjavio je Lavrov. Ruski šefovi diplomatije je, istovremeno, istakao zasad niko u Savetu bezbednosti UN nije predložio nacrt nove rezolucije.
Predsedavajući, nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer je rekao da „budući status Kosova mora garantovati mir i stabilnost regiona“, naglasivši da će „Srbija i dalje biti naš centralni partner u rešavanju ovog pitanja“.
Odgovarajući na pitanje da li je EU odustala od rešavanja pitanja Kosova zajedno sa Srbijom i ne čini li se da se Srbija okreće „članstvu u Ruskoj Federaciji“, Havijer Solana je podvukao da „mi u EU ne mislimo da Srbija treba da ide drugim pravcem, jer će Srbija biti budući član Evropske unije“. On je rekao i da EU nije promenila stav prema Ahtisarijevom planu, da je protiv predloga Rusije da se nastave pregovori o Kosovu, ali da generalni sekretar UN Ban Ki Mun odlučuje šta će dalje biti.
Slovački ministar spoljnih poslova Jan Kubiš predložio je juče u Luksemburgu, na sastanku Saveta ministara EU, da u zajedničku deklaraciju samita EU-SAD, planiranog za 30. april u Vašingtonu, bude uključen tekst kojim bi potpisnici zahtevali da rešenje za budući status Kosova i Metohije obavezno bude plod rezolucije Saveta bezbednosti UN, preneli su Tanjugu u Luksemburgu evropski izvori.
„U preliminarnom nacrtu deklaracije, koje je sačinilo nemačko predsedništvo, stoji da potpisnici ‘žele’ da rešenje bude pronađeno u Savetu bezbednosti UN... Slovačka je, međutim, danas predložila formulaciju po kojoj potpisnici ‘zahtevaju’ rešenje u Savetu bezbednosti“, istakli su Tanjugovi diplomatski izvori, učesnici sastanka u Luksemburgu. Slovačka inicijativa dobila je podršku skoro svih šefova diplomatije EU, rekao je sa svoje strane češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg. Evropski izvori, međutim, smatraju da će za stav o neophodnosti rezolucije Saveta bezbednosti UN, koji je još ranije prihvatila EU, biti teško obavezati SAD u tekstu zajedničke deklaracije.
Predsednik Srbije Boris Tadić, u intervjuu slovačkom listu „Pravda“, ponovio je da se Srbija neće odreći svojih interesa koji se tiču Kosova, ali da će se boriti za njih „pregovorima, diplomatijom i pravom“. Tadić je odbacio da argument u rešavanju statusa Kosova može da bude sila, bilo da se radi o pretnjama nacionalista u Srbiji da Kosovo treba braniti oružjem, bilo da je reč o glasovima iz međunarodne zajednice da Kosovu treba dati nezavisnost da se izbegne nasilje.

Koštunica: Početak novih pregovora
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je juče da dolaskom misije SB UN počinje „potpuno novi ciklus rešavanja budućeg uređenja Pokrajine“. „Neuspeli Ahtisarijev predlog ostavljamo iza nas, a ruska inicijativa da misija SB započne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda, postaje realna osnova za novi pregovarački proces“, navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije sada najveći akcenat stavlja na pitanje masovnog i neodložnog povratka 200.000 prognanih Srba. „Moramo poći od najjednostavnijeg pitanja, zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu i da normalno živi u svojim kućama. Misija SB, pre svega, mora da odgovori na ova pitanja i da obezbedi da se u novim pregovorima najpre reši pitanje povratka svih prognanih“, ocenio je Koštunica i dodao da su „neprihvatljive pretnje terorista“ da će odgovoriti nasiljem ako Pokrajina ne dobije nezavisnost.

Izvor: Blic

"Intenziviranje razgovora o Kosovu"
Skoplje, Beograd, Priština -- Predstavnici SAD najavljuju intenziviranje dijaloga s Kontakt grupom i SB UN narednih nedelja.

Pomoćnica državnog sekretara SAD Rozmari di Karlo kaže da je cilj da se ovog proleća zatvori pitanje o konačnom statusu Kosova. "Mislim da je predlog Martija Ahtisarija za nadgledanu nezavisnost zaista jedina realna opcija imajući u vidu situaciju. SAD cene rad svih partnera u Kontakt grupi, uključujući Rusiju", rekla je ona.

"Planiramo da iduće nedelje intenziviramo dijalog s članovima Kontakt grupe i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naknadno ćemo razgovarati i s političkim liderima Beograda i Prištine da bismo došli do rešenja tog predugo otvorenog pitanja. Smatramo da je izuzetno važno da se ono reši brzo, još ovog proleća", rekla je Rozmari di Karlova u intervju za emisiju "Evrozum", na makedonskim televizijama Kanal 5 i Al sat.

Kalizad dolazi u Beograd i Prištinu

Novi ambasador SAD pri UN Zalmaj Kalizad doputovaće danas na Balkan, u sklopu delegacije SB UN jer SAD, kako se navodi, smatraju da je Kosovo, uz nezaobilazne probleme vezane za Irak, Avganistan, Iran i Severnu Koreju, jedan od glavnih zadataka spoljne politike SAD".

Misija SB UN sastaće se, počevši od srede, sa svim najvažnijim akterima u procesu rešavanja statusa Kosova, uključujući zvaničnike Evropske unije, Srbije, kosovskih Albanaca, te šefa međunarodnih pregovarača Martija Ahtisarija.

Doskorašnji ambasador SAD u Bagdadu, na čelu misije SAD pri UN nasledio je Džona Boltona, čiji je čvrst odnos prema svetskoj organizaciji naišao na oštre kritike demokrata, što je dovelo do povlačenja njegove kandidature za mesto ambasadora u UN.

Od Boltonovog odlaska iz Njujorka početkom godine, misiju SAD pri UN predvodio je Alehandro Volf.

Izvor: B92

OSTAJTE OVDE
Sanda Rašković-Ivić pozvala kosovske Albance da odustanu od snova o nezavisnosti kako bi mogli da se školuju i leče u Beogradu

BEOGRAD - Nakon 13 neuspešnih meseci pregovaranja sa Albancima srpski pregovarački tim odlučio je da se pred konačnu odluku Saveta bezbednosti o statusu Kosova još jednom obrati kosovskim Albancima, i to pismeno! Naime, Sanda Rašković-Ivić, predsednica Koordinacionog centra za Kosmet, napisala je javno pismo kosovskim Albancima u kojem im se obraća sa "dragi albanski prijatelji" (?!).

U pismu koje počinje sa "obraćam vam se uverena da svi zajedno imamo utisak i osećanje da smo mnogo teških godina ostavili za sobom, a da bolja vremena moraju da budu pred nama", ona obrazlaže kako bi konkretno bila sprovođena suštinska autonomija. Na kraju, Ivićeva zaključuje da Albanci mogu da za strateške partnere dobiju Srbe, jer "Srbi na Kosmetu ne mogu bez Albanaca, ali ni Albanci bez Srba ne mogu mnogo"!

Lider SPOT Momčilo Trajković smatra da sama činjenica da se Albancima obratila Ivićeva znači da naša vlada potcenjuje kosovski problem.
- Trebalo bi da im se obrate predsednik Tadić i premijer Koštunica, a Koordinacioni centar bi pod hitno morao da se prebaci u pokrajinu i da rešenja traži na terenu, a ne sedeći iz Beograda - predlaže Trajković.

Komentarišući deo njenog pisma u kome konstatuje da bi "Beograd za svakog Albanca, kao što je to i ranije bilo, trebalo da bude metropola, obrazovna, kulturna, zdravstvena, privredna", gde će "svako dobronameran imati šansu da od njega ponešto nauči, razvije biznis, stekne obrazovanje, izleči roditelje", Trajković kaže da je "Ivićeva pokazala potpuno nerazumevanje suštine problema".

- Umesto da kaže da će Srbija od Kosova napraviti oazu ekonomskih investicija, a od Prištine privrednu, političku, intelektualnu metropolu, ona poziva Albance da dolaze u Beograd da se školuju i leče! Ne može Beograd da traži decentralizaciju Kosova, a da centralizuje Srbiju - upozorava Trajković.

S druge strane, za predsednika SNV severnog Kosmeta Milana Ivanovića Sandino obraćanje je "potpuno u redu".
- Pismo je kurtoazno, možda je samo stilski moglo drugačije da bude napisano. Pokazuje naše dobre namere, ali je upućeno onoj većini Albanaca kojima je mafijaške strukture preko glave - analizira Ivanović.

On zaključuje da je "sve što je Sanda napisala tačno".
- Interes Albanaca i jeste da ostanu da žive u multietničkom društvu u okviru Srbije. Činjenica je da bi Albanci trebalo da imaju faktičku vlast, ali isto tako bi u okviru suštinske autonomije i Srbi dobili lokalne i regionalne institucije na područjima na kojima žive, a koji ne bi narušavali albanske interese - kaže Ivanović.

On, međutim, nije siguran koliko ovako obraćanje može na prvu loptu da bude primamljivo albanskoj strani.
- Ne pitaju se Albanci, već Vašington, i ako im Amerika kaže da je primamljivo, i oni će tako misliti - uveren je Ivanović.
      

Vlasi: Zabole me za Sandine poljupce!

Azem Vlasi, savetnik kosovskog premijera Agima Čekua, smatra da pismo Sande Rašković-Ivić ne zaslužuje komentar.
- Izvinite, ali ko je Sanda Rašković-Ivić da piše pismo Albancima? To mogu da urade samo Tadić ili Koštunica! Svaka čast njoj kao dami, ne potcenjujem je, ali to obraćanje je potpuno bezveze. Ne piše se sa tog nivoa i sa te adrese. Iako nam je u tom pismu poslala poljupce i izlive ljubavi, ipak ne zaslužuje komentar - smatra Vlasi.
      
   
   
      

Sanda: Albanci, vi imate nesposobno rukovodstvo

U pismu, koje je objavljeno u jednom beogradskom dnevnom listu na srpskom i albanskom jeziku, Raškovićeva poručuje Albancima da se "ni jedan jedini racionalni argument ne može naći zašto bi narodu Kosova i Metohije bilo bolje u nezavisnom Kosovu".
- Ko je sprečavao rukovodstvo Kosova da uspešno rukovodi pokrajinom do sada? Nesposobnost, lično bogaćenje, odsustvo volje, mogućnosti i htenja?! Pitanje statusa nije univerzalni odgovor na sva otvorena pitanja, jer posle statusa na dnevni red dolaze hleb, lekovi, posao, kuća, električna energija... Na sva ta pitanja lakše je odgovoriti ako je država veća - poručuje ona.
      


Izvor: Kurir / (J. J.)

Do rešenja u Savetu
24. april 2007

PREDSEDNIK Slovačke Ivan Gašparović izjavio je u utorak da Slovačka razume nastojanja Srbije da zaštiti svoj suverenitet na Kosovu i da podržava inicijativu da se do rešenja za Kosovo dođe isključivo rezolucijom u Savetu bezbednosti UN.
- Smatramo da je suverenitet prirodno pravo kojeg niko ne može da se odrekne... Razumemo srpsku stranu kada zauzima takav stav u vezi s Kosovom - rekao je Gašparović posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Bratislavi.
Gašparović je rekao i da podržava inicijativu Bratislave da se EU i SAD, na predstojećem samitu, obavežu da se rešenje za Kosovo nađe isključivo putem rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
Tadić je Gašparoviću preneo zahvalnost zbog "prinicipijelne pozicije Slovačke u odnosu na pitanje Kosova" i upozorio da bi nezavisnost Kosova predstavljala opasan presedan i da bi bilo "veoma opasno ako bi se nezavisnost Kosova priznavala unilateralnim aktima pojedinih država".
Predsednik Srbije ponovio je da je za Srbiju nezavisnost Kosova neprihvatljiva ocenivši da bi "takvo rešenje ugrozilo stabilnost ne samo balkanskog regiona već i drugih kriznih područja".
- Srbija ostaje privržena pregovaračkom procesu i želi da se do rešenja dođe mirnim i diplomatskim putem, a ne upotrebom sile - rekao je Tadić.
Dodao je da on, u okviru diplomatske inicijative, "pokušava da spreči presedan" i "dokazuje da Srbija brani svoje legitimno pravo, suverenitet i integritet zemlje"

Izvor: Novosti

Na Kosovo iz Brisela
Ž. P., 24. april 2007

MISIJA Saveta bezbednosti počinje utvrđivanje činjeničnog stanja na Kosovu i Metohiji susretima sa visokim zvaničnicima EU i NATO u Briselu u sredu. Polsle završetka ovih razgovora, misija SB stiže u Beograd kasno posle podne.
Prema planu posete, osim Beograda i Prištine, ambasadori će posetiti Kosovsku Mitrovicu, Dečane i Peć. Kako su "Novostima" preneli izvori u Briselu, ambasadori će se sresti u tim mestima sa predstavnicima Srba na Kosovu.
Delegacija od 15 ambasadora članica SB UN, u organizaciji belgijskog Ministarstva spoljnih psolova, čiji ambasador u SR UN Johan Verbeke predvodi misiju, prvo će se sresti sa generalnim sekretarom NATO Japom de Hop Sheferom u prepodnevnim časovima.
U sedištu NATO "Novostima" su preneli da će generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jap de Hop Shefer insistirati vrlo jasno, u svom izlaganju, da je neophodno vrlo brzo doneti novu rezoluciju o Kosovu u SB UN.
Posle Shefera, ambasadori će se sresti sa Leneom i Fejtom, pošto je visoki predstavnik Havijer Solana odsutan.
Na kraju, petnaestorica ambasadora će pričati sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom. Prema saznanjima "Novosti", i komesar Ren će delegaciji SB UN izneti svoje dobro poznate stavove u rešavanju statusa Kosova koji su u potpunosti na liniji sa predlogom Martija Ahtisarija.

Izvor: Novosti

Srbi krenuli kući
D. DAMJANOVIĆ - I. RADULOVIĆ, 24. april 2007

NA administrativnoj liniji, u tampon-zoni Rudnica - Jarinje, u sredu počinje postavljanje šatora i dovoženje cisterni sa vodom za izgnanike, koji će se ovde u četvrtak okupiti, kada na Kosmet dođe specijalna delegacija SB UN. Glavne primedbe Srba sa Kosova i Metohije i više od 200.000 izgnanika su da za godinu dana skoro ništa nije učinjeno u realizaciji Rezolucije 1244 UN.
Predsednik Asocijacije Udruženja proteranih Srba sa Kosmeta Nebojša Jović kaže:
- Prve prognane Srbe u međuzoni Jarinje očekujemo u četvrtak već od osam časova, a desetak hiljada, koliko je planirano, trebalo bi da stigne do podneva. Logistička podrška u želji prognanih da se vrate na svoja ognjišta, u svoje stanove i na svoja radna mesta, biće pružena od Srba sa severa Kosmeta. Učinićemo sve i da prelaz preko Rudnice ne bude u potpunosti blokiran, ali zbog velikog broja ljudi koje očekujemo posle osam godina, siguran sam da će saobrađaj biti otežan.
Jović ističe da nije planiran nikakav nasilni povratak, "ali očekujemo da nam jasno kažu da li proterani Srbi mogu u svoje stanove, odakle su proterani".
- Ukoliko nam to ne bude omogućeno, onda je sasvim sigurno da Kosovo nije spremno za dobijanje konačnog statusa i iluzorno je pričati o nezavisnom Kosmetu - kaže Jović.
Srbi na Kosmetu žive u enklavama kao u logorima, a posle etničkog čišćenja, pre osam godina, vratilo se samo nekoliko procenata proteranih. Gradovi su očišćeni od Srba kojima je sloboda kretanja van enklava ograničena, a od dolaska mirovnih snaga ubijeno je skoro 1.000 ljudi, popaljene i uzurpirane desetine hiljada kuća, uništeno 150 crkava i manastira. Na Kosmetu se ne ostvaruje ništa iz Rezolucije UN, a centri moći, koji su i izveli agresiju 1999. godine planiraju drugu kojom bi, praktično, nagradili albanske zločine i etničko čišćenje dajući im nezavisnost, argumentujući to da u suprotnom na Kosovu može doći do nasilja i nekontrolisanog haosa - navodi se u saopštenju Asocijacije proteranih Srba sa Kosmeta upućenom Joakimu Rikeru, šefu Unmika. Isto pismo upućeno je i regionalnom administratoru za severnu Kosovsku Mitrovicu Džeraldu Kaučiju, u nadi da će i on uticati na to da misija obiđe srpske enklave.
U okolnim mestima duž administrativne linije, Lešku, Leposaviću, kao i zaseocima, vidljive su pripreme domaćina za doček svojih prognanih sunarodnika. Isto je i u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, kao i u ostalim sredinama. Ljudi su na nogama, kao i ekipe koje će prognane sačekati, kako kažu, bratski.

MALI PROSTOR
MEĐUZONA na administrativnoj liniji iz pravca Raške je Rudnica, a 1,6 kilometara dalje je prelaz na kosmetskoj strani - Jarinje. Na tom prostoru, prema svim procenama, može da stane najviše 10.000 ljudi, računajući mesta za šatore, cisterne sa vodom, vozila hitne pomoći.

Izvor: Novosti