Koštunica: Dolazak misije UN početak novog ciklusa pregovora
Autor: Beta | 23.04.2007 - 12:15

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je u ponedeljak da dolaskom misije Saveta bezbednosti UN u Srbiju počinje "potpuno novi ciklus rešavanja budućeg uređenja Pokrajine".
"Neuspeli Ahtisarijev predlog ostavljamo iza nas, a ruska inicijativa da misija SB započne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda, postaje realna osnova za novi pregovarački proces", navodi se u izjavi Koštunice za agenciju Beta.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije sada najveći akcenat stavlja na pitanje masovnog i neodložnog povratka 200.000 prognanih Srba.

Izvor: Blic

Trojka EU danas ubeđuje Lavrova
Autor: E.B. | 23.04.2007 - 09:53

Ministarska trojka EU sastaće se danas u Luksemburgu sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom.
Predsedavajući Saveta ministara i šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, visoki predstavnik za bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren nastojaće da Moskvu ubede kako ona treba u Savetu bezbednosti UN da podrži plan Martija Ahtisarija o Kosovu, uz moguće usaglašavanje dodatnih garancija za Srbe. „EU smatra da je to ipak najbolji način da se stabilizuje region, kao i da se Srbija i Kosovo usmere ka evropskim strukturama kroz miran razvoj“, saznaje Beta iz diplomatskih izvora u Briselu. Brisel će Lavrovu predstaviti „rešenost da svojom pripremljenom misijom na Kosovu zajamči i delovanje pravne države“, jer će imati i svoje sudije, tužioce, kao i blizu 500 žandarmerijsko-karabinjerskih snaga iz Francuske, Italije, Poljske i Rumunije.
Evropski zvaničnici su ponovili da bi „za sve strane štetno odlaganje rešenja statusa Kosova“ moglo izazvati mnogo jaču zategnutost, pa i nasilje na Kosovu.
Lavrov, kako se procenjuje, od trojke EU očekuje odgovor na to šta znače pretnje jednostranim priznavanjem nezavisnosti ako ne bude saglasnosti u SB UN i šta to znači za Srbiju i njene evropske perspektive, Kosovo, region i međunarodne odnose.

Izvor: Blic

Ivanović: Pozvaćemo misiju SB do dođe u Rudnicu
Autor: Tanjug | 23.04.2007 - 09:25

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Milan Ivanović izjavio je da je to telo i Udruženje prognanih i nestalih pozvalo sve prognane sa Kosmeta da se 26. i 27. aprila, tokom posete misije Saveta bezbednosti UN, okupe na administrativnom prelazu Rudnica, kako bi iskazali želju da se vrate tamo odakle su proterani etničkim čišćenjem.
"Nećemo ići na Rudnicu da se šetamo, već da počnemo povratak. Pozvaćemo i delegaciju Saveta bezbednosti da dođe i da im kažemo da hoćemo u naše kuće u Peć, Prištinu, Prizren, tamo odakle smo etnički očišćeni", rekao je Ivanović za sutrašnji "Glas javnosti". Sada će se otkriti da je UNMIK skrivao istinu i da su svi sem Kai Ejdea slali lažne izveštaje, a misija UN propala, kao i Ahtisarijev plan, dodao je on. Prema Ivanovićevim rečima, skup u Rudnici se suočava sa velikim problemom medijske blokade, u zemlji i inostranstvu, "jer za Zapad nije dobro da se sazna da Srbi hoće da se vrate kućama".
Ivanović je zato pozvao sve stranke da informišu svoje članstvo i simpatizere kako bi svi željni povratka znali gde treba da budu 26. i 27. aprila.
"Stranke su se do sada uzdržavale da nam upute javnu podršku, možda procenjujući da će ovo imati jačeg ođeka i važnosti ako bude samo naše, sponatno među raseljenima. Ali ih pozivam da poštujući tu spontanost, pomognu u otklanjanju medijske blokade", rekao je Ivanović.

Izvor: Blic

Misija SB UN spremna za Kosovo
Autor: Tanjug | 22.04.2007 - 21:58

Zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za mirovne operacije Žan Mari Geno održaće sutra poseban brifing za ambasadore država članica Saveta bezbednosti, koji će u utorak krenuti put Beograda i Prištine. Geno će, rekle su danas agenciji Tanjug diplomate u sedištu UN u Njujorku, ambasadorima 10 nestalnih članica Saveta bezbednosti podeliti i posebno pripremljen materijal kako bi se diplomate "što bolje" pripremile za tu "informativnu misiju".
Informativna misija Saveta bezbednosti zamišljena je s ciljem kako bi se ambasadori nestalnih članica tog tela svetske organizacije upoznali sa stanjem na terenu pred buduće odluke vezane za rešavanje kosovskog pitanja. Diplomate 15 država članica Saveta bezbednosti pokušaće za ukupno četiri dana da se informišu o situaciji na Kosovu, pri čemu su zakazani razgovori s najvišim zvaničnicima kosovskih Albanaca i Srbije, kao i međunarodne zajednice.
Prva stanica diplomatske misije biće sedište Evropske unije u Briselu, gde će ambasadori imati priliku da čuju stavove EU o pitanju sledećih koraka u rešavanju statusa Kosova. Posle Brisela, diplomate stižu u Beograd, gde će ih o stavovima i predlozima srpske strane upoznati predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica, kao i šef Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić i članovi pregovaračkog tima Srbije. Nakon Beograda, misija SB će se u Prištini sastati s albanskim pregovaračkim timom, odnosno predsednikom Fatmirom Sejdiuom, premijerom Agimom Čekuom i opozicionim liderima Hašimom Tačijem i Vetonom Suroijem. Diplomate će se sastati i s čelnicima Kfora i UNMIK-a, a način na koji će misija Saveta bezbednosti posetiti srpske enklave još uvek je nejasan, pošto su u opciji dve ideje. Prema prvoj varijanti, svih 15 diplomata će posetiti jednu srpsku enklavu, dok alternativnu opciju predstavlja ideja da se misija podeli i istovremeno obiđe više enklava.
Kosovska misija Saveta bezbednosti završava se večerom sa Martijem Ahtisarijem u Beču, nakon koje će se specijalni izaslanik UN za Kosovo 28. aprila vratiti u Njujork, gde će pod vođstvom belgijskog ambasadora Johana Verbekea sročiti izveštaj o poseti.

Izvor: Blic

Jakšić: Očekujemo objektivnu analizu Misije SB UN
Autor: Tanjug | 22.04.2007 - 17:15

Član državnog pregovaračkog tima Marko Jakšić izjavio je danas da Misija SB UN, koja za par dana dolazi na Kosovo, kako bi se uverila u pravo stanje stvari na terenu, treba da ostane u pokrajini onoliko dugo koliko je za taj posao zaista potrebno vremena.
- Misija SB UN treba na Kosmetu da ostane onoliko dugo koliko je potrebno vremena da se uveri u logorski život Srba u pojedinim selima na severu Kosova kao što su Vučitrnska, Banjska i u metohijskim selima poput Orahovca, Biče, Vidanja, Grabca i drugih - rekao je Jakšić na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici.
On je naglasio da Srbi u tim selima ne mogu da obrađuju svoja imanja, da im je radijus kretanja do 100 metara i da ne mogu da rade u firmama koje su udaljene na svega 500 metara od njihovih domova.
- Nadamo se da misija SB UN neće imati samo kancelarijski posao, već će izaći na teren kako bi videli zapaljene i porušene srpske crkve i manastire, preorana groblja i da nema ništa od povratka raseljenih Srba - rekao je on. Jakšić je ocenio da će Misija, ako izađe na teren, moći da se uveri da u Peći danas od živi samo troje Srba od 20.000 koliko ih je živelo ranije, u Gnjilanu je od 20.000 ostalo oko 60 Srba, u Prizrenu 25, Prištini manje od 150... Član pregovaračkog tima je ocenio i da "istina o Srbima sa ovog prostora nikada nije bila na pravi način prezentovana svetskoj javnosti jer je UNMIK na neki način svih ovih godina bio logistika za proterivanje Srba", a kao primer za to naveo je Termoelektranu Obilić.
Jakšić je zaključio "da se na temelju etničkog čišćenja Srba želi napraviti još jedna albanska država, uz logistiku UNMIK-a a po principu što manje Srba to lakše do države".
Na konferenciji za novinare govorio je i predsednik Asocijacije udruženja raseljenih sa Kosova i Metohije Nebojša Jović koji je istakao da su raseljeni ubeđeni da će uz pomoć države Srbije uspeti da se vrate na Kosovo. On je uputio apel Misiji SB UN da poseti srpska sela u unutrašnjosti Kosova kako bi se iz prve ruke uverili u zločine koje su tamošnji Srbi doživeli u prethodnih osam godina i to u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice.
Jović je podsetio da je od dolaska UNMIK-a i Kfora veliki broj Srba i drugih nealbanaca u izbeglištvu i da bilo kakvo rešenje za Kosovo ne može biti legitimno dok se ne obezbedi povratak bar dve trećine raseljenih Srba. "Želimo da u direktnom kontaktu sa predstavnicima Misije posvedočimo o stanju na Kosovu i podsetimo na sve zločine koje su počinili Albanci od 1999. godine do danas - naglasio je Jović i ponovio da će se, kako je ranije najavljeno, oko 10.000 raseljenih Srba 26. i 27. aprila okupiti na administrativnoj liniji Srbije sa Kosmetom u blizini Raške.

Izvor: Blic

Lončar: Novi pregovori da reše pitanje povratka
Autor: Beta | 22.04.2007 - 15:20

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je danas da novim pregovaračkim procesom o Kosovu i Metohiji mora najpre da bude rešeno pitanje povratka Srba prognanih iz pokrajine.
"Umesto Ahtisarijevog plana, koji je propao zbog kršenja Povelje Ujedinjenih nacija i pokušaja otimanja teritorije Srbiji, pravu osnovu za nove pregovore predstavlja ruska inicijativa da misija Saveta bezbednosti  započne procenu ostvarenosti standarda koje je naložila rezolucija 1244 SB", rekao je Lončar agenciji Beta.
Povratak više od 200 hiljada prognanih Srba bi, prema rečima ministra Lončara, stvorio osnovu za postizanje kompromisnog resenja o budućem statusu Kosova i Metohije.
"Nema sumnje da će masovni povratak Srba obezbediti stvaranje većeg poverenja na Kosovu, što predstavlja najbolju osnovu za postizanje kompromisnog rešenja o budućem statusu pokrajine u vidu suštinske autonomije", rekao je Lončar.

Izvor: Blic

EU: Nema elemenata za raspravu o Balkanu
Autor: Beta | 22.04.2007 - 13:08

U pripremama za sutrašnje zasedanje šefova diplomatija Evropske unije, u Luksemburgu, ocenjeno je da raspravu o Zapadnom Balkanu treba pomeriti za maj zato što nema ničeg novog u razvoju u regionu.
Zato je odlučeno da se ne razmatraju ni prilike u Srbiji, "budući da nema nikakvih novih elemenata i razvoja" u vezi s mogućom obnovom pregovora o pridruživanju EU-Srbija, rekli su zvaničnici Evropske komisije u Briselu.
Jedan visoki diplomata EU je Beti preneo ocenu da bi ipak u Srbiji trebalo pre očekivati formiranje nove vlade nego raspisivanje novih izbora, pošto 15. maja istekne rok za formiranje vlade.
Tada će, kako je predočeno, odmah moći da se obnove pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, koji otvaraju put i pregovorima Beograda o članstvu u EU.

Izvor: Blic

Opasno, nepravedno,
siromašno
EVN, 23. april 2007

MISIJA Saveta bezbednosti ove nedelje dolazi na Kosovo i Metohiju, da posvedoči o teškoj stvarnosti u južnoj srpskoj pokrajini. Ili da je prećuti.
Jasno je, međutim, da će se, bar deo dobronamernih diplomata - članova misije SB, ponovo uveriti u turobnu realnost današnjeg Kosova i Metohije, koje je, pod međunarodnom upravom, i pod gotovo neprestanim terorom, potpuno promenilo svoje lice. U najkraćem, ono je danas opasno, nepravedno i siromašno.

NOVA SLIKA KOSOVA

DOLASKOM misije Saveta bezbednosti UN u Srbiju ulazimo u potpuno novi ciklus rešavanja budućeg uređenja Kosova i Metohije. Neuspeli Ahtisarijev plan ostavljamo iza nas, a ruska inicijativa da misija SB započne sveobuhvatnu procenu ispunjenosti standarda, postaje realna osnova za novi pregovarački proces.
     Ovo je uoči dolaska misije SB izjavio premijer Srbije Vojislav Koštunica, ističući da Vlada Srbije sada najveći akcenat stavlja na pitanje masovnog i neodložnog povratka 200.000 prognanih kosmetskih Srba. Inače, predstavnici SB za prikupljanje činjenica o stanju na Kosmetu i ispunjenosti međunarodnih standarda i sprovođenju Rezolucije 1244, boraviće u Beogradu i Prištini od 25. do 28. aprila.
     - Moramo poći od najjednostavnijeg pitanja - zašto 40.000 Srba ne može da se vrati u Prištinu i da normalno živi u svojim kućama - ukazao je Koštunica.
Povodom pretnji terorista da će izazvati nasilje ako pokrajina ne dobije nezavisnost, on je izjavio da je međunarodna zajednica jača od ucena i pretnji i da je sposobna i odlučna da obezbedi mir u pokrajini i kazni sve koji se usude da posegnu za nasiljem.
     - Samo u direktnim razgovoru sa Srbima koji su ostali u enklavama, članovi misije mogu da steknu sliku o ispunjenju standarda, odnosno o njihovom neispunjenju, jer nijedan nije ispunjen - rekao je potpredsednik Koordinacionog centra za KiM Nenad Popović.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose očekuje da izveštaj pomogne da se nastavi proces u kojem će Ahtisarijev dokument da bude jedan od predloga. - Beograd bi trebalo da uradi sve kako bi u igru ušao i izveštaj Kaja Eidea, kao i priča o standardima.     
      Član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da je još rano ocenjivati kakvi mogu da budu rezultati rada misije SB.
     - To vreme svakako će biti korisno u smislu što potpunijeg formiranja slike o stanju u pokrajini - kaže Lazić.



PROGNANI
PREDSEDNIK SNV Kosova i Metohije Milan Ivanović izjavio je da je to telo i Udruženje prognanih i nestalih pozvalo sve prognane sa Kosmeta da se 26. i 27. aprila, tokom posete misije SB UN, okupe na administrativnom prelazu Rudnica, kako bi iskazali želju da se vrate tamo odakle su proterani.

ŽIVOTI
NAJSKUPLjA cena dosadašnjeg bekstva od istine plaćena je u ljudskim životima. Ubijeno je ukupno 1.100 ljudi, a 1.300 osoba se još vodi kao nestalo. Njihova sudbina je najveća i najteža misterija današnjeg Kosova i Metohije.
Albanski ekstremisti i teroristi nisu štedeli ni dečje živote. Prema podacima državnih institucija Republike Srbije, u Pokrajini je od 1998. godine ubijeno 20 mališana, a kidnapovano ili nestalo njih 41. Ubijane su i bebe.

ČIŠĆENjE
DO juna 1999. godine, na Kosovu i Metohiji živelo je ukupno 372.444 Srba i nealbanaca. Albanski ekstremisti iz svojih domova proterali su više od 250.000 ljudi.
Od 437 mesta u kojima su živeli Srbi (izuzimajući
opštine Leposavić, Zvečan i Zubin Potok), etnički je
očišćeno 312 naselja. Na primer, u opštini Podujevo, od 28 naselja, "očišćeno" ih je 27, u opštini Peć - od 38 bez nealbanskog stanovništva ostalo je 37 naseobina, a to se desilo i sa sva 24 naselja u opštini Klina.
Posle ratne 1999. godine, najviše zla Srbima na KiM naneto je marta 2004. Tada je, pod mandatom Unmika, prognano 3.870 ljudi. Ubijeno je osmoro, a ranjeno 143 Srba. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela. Uništeno je 935 kuća i deset društvenih objekata, spaljeno je 35 svetinja, oskrnavljena su tri groblja.


ISTORIJA
NA Kosovu i Metohiji, kolevci srpske države i duhovnosti, uništeno je 156 verskih i kulturnih spomenika srpskog naroda.
- Od ukupno 127 zaštićenih spomenika kulture u Pokrajini, 60 ih je uništeno, zapaljeno, ili na drugi način
oštećeno - rekao nam je Nenad Trajković iz Odeljenja za kulturnu baštinu Koordinacionog centra za KiM.


EKONOMIJA
DEO Kosova i Metohije nastanjen albanskim stanovništvom danas je najsiromašniji i ubedljivo najmanje razvijeni kutak Evrope.
Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika je najniži na kontinentu - 1.100 dolara, verovatno i manji (statistika je veoma nepouzdana). Budžet Kosova zasnovan je na donacijama, koje su iz godine u godinu sve manje: u poratnim godinama iznosile su dve milijarde dolara, a sada 400-500 miliona. Uvoz je pokriven izvozom svega oko - tri odsto! Poreznici ubiraju PDV, ali uglavnom samo na granici. Strana ulaganja ne postoje.
Kosovo je jedna od većih "rupa bez dna" u poznatom svetu. Samo u Kosovsku energetsku kompaniju, na primer, do sada je uloženo milijardu dolara, a struje u Pokrajini nema. Nema ni vode. Još manje ima posla: u Pokrajini, zapravo, postoji očajnički nedostatak zaposlenja, tolika, da sledeće generacije mladih imaju malo čemu da se nadaju, izuzev smanjenju životnog standarda.


NERAD
NEZAPOSLENOST na KiM dostiže 60 odsto radno aktivnog stanovništva. Svaki zaposleni mora da izdržava petoro ili šestoro članova domaćinstva. U isto vreme, Kosovo i Metohija imaju najmlađe stanovništvo u Evropi: oko 36.000 mladih svake godine stupaju na tržište rada i tako uvećavaju armiju nezaposlenih. Nekada se to rešavalo odlaskom u Nemačku i Švajcarsku, danas je to teže nego ikada. Ovo je još jedan od uzroka beznađa: u 2002. godini, od ukupnog prihoda Kosova (1,57 milijardi evra), gotovo polovina (720 miliona) bile su doznake iz inostranstva.
Zaključak koji se iz ovoga može izvesti je da privreda u južnoj pokrajini danas realno - ne postoji.


SLUŽBE
KAO i ekonomija od sapunice, i javne službe opstaju, pre svega, zahvaljujući stranim donacijama. Lekari na Kosovu za novac leče, ali malo koga i izleče. Teži slučajevi idu u Skoplje, još teži - u Beograd. Džefri Levit, profesor Nacionalnog instituta za zaštitu zdravlja u Atini, bio je na Kosmetu krajem prošle godine. U svom izveštaju opisao je kolaps zdravstvenog sistema u Pokrajini.
Prema njegovom dokumentu, smrtnost novorođenčadi na Kosovu je najviša u Evropi, mada opada. Starijim ljudima nedostaje sve. Rastu i broj obolelih i broj bolesti. Akutna dijereja je pritajen problem, broj slučajeva hepatitisa je zabrinjavajući, tuberkuloze u porastu, a javljaju se i nove bolesti, poput tularemije i bruceloze.


IMOVINA
PRAVO svojine, jedan od temelja modernog evropskog društva, na Kosovu se nemilice gazi. Na hiljade porodica ne može da se vrati u svoje domove.
Model privatizacije koju sprovodi Unmik neviđen je u svetskoj praksi i predstavlja otimačinu imovine države Srbije i srpskih građana. Principijelan stav Srbije je da ništavnim smatra stvaranje bilo koje firme, nastale odvajanjem od matičnog preduzeća iz Srbije. Beograd, zato, očekuje da bude poništena privatizacija oko 300 preduzeća u Pokrajini.
Kroz privatizaciju, sve kupuje nekoliko najmoćnijih klanova, po ceni desetak puta nižoj od tržišne.


BOGATSTVA
OSIM zaostalosti, postoji i druga strana medalje kosmetske stvarnosti: prirodna bogatstva Pokrajine, koja treba da postanu osnova njenog budućeg privrednog razvoja.
Kosovo i Metohija su, između ostalog, najveće nalazište lignita u Evropi - vrednost rezervi procenjuje se na više od 500 milijardi dolara. Trenutno, međutim, tamo rade samo dve termoelektrane. Za izgradnju novih, potreban je ogroman novac, kao i za nove rudnike, iz kojih bi bile snabdevane.
Za reaktiviranje rudnika olovo-cinkane rude, feronikla i drugih sirovina neophodna su izuzetno velika ulaganja, što utiče na smanjenje konkurentnosti proizvoda. Zato je perspektiva ovog kompleksa, koji je, uz energetiku, bio zamajac privrednog razvoja Pokrajine, neizvesna.
Poljoprivrednog zemljišta je sve manje, zbog divlje gradnje. Srbi i nealbanci uglavnom ne mogu da ga koriste, zbog bezbednosnih razloga. Šumsko bogatsvo je degradirano.


Izvor: Novosti

 ĐURIĆ: SRBIJA ODBACUJE I POMISAO O PREDAJI KOSOVA

Iz Vlade Srbije još jednom je ponovljeno da Srbija odbacuje i pomisao o tome da preda svoju teritoriju Kosovo i Metohiju, kao uslov za evropske integracije.

'Italijanski ministar inostranih poslova Masimo D'Alema bi morao da zna da su najviši zvaničnici Srbije više puta do sada jasno saopštili da je za Srbiju apsolutno neprihvatljiva ponuda da preda Kosovo i Metohiju kao svoju teritoriju, kao uslov za evropske integracije', rekao je Tanjugu direktor Kancelarije Vlade Srbije Srđan Đurić.

'Srbija odbacuje i pomisao na tako nešto i još jednom ponavlja da je, saglasno Povelji Ujedinjenih nacija i Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo naše države Srbije', kazao je Đurić.

Izvor: RTS

 LAVROV: ZA REŠENJE STATUSA NEOPHODNO ISPUNJENJE REZOLUCIJE 1244; D'ALEMA: RUSIJA SPREMA SVOJ NACRT

 Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je u Luksemburgu, na zajedničkoj konferenciji za štampu s trojkom Evropske unije, da je, po njegovom mišljenju, za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije neophodno ispunjenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koje bi omogućilo nastavak pregovora.

Rešenje treba da prihvate obe strane da bi se izbegao rizik nove destabilizacije, izjavio je Lavrov, dodajući da je takvo rešenje sasvim moguće ukoliko se izbegnu pokušaji jednostranog nametanja rešenja.

Pokušavamo da rešimo ovo pitanje u okviru Rezolucije 1244 i njene primene. To će omogućiti dalje pregovore, izjavio je Lavrov.

Ruski šef diplomatije je, istovremeno, istakao da zasad niko u Savetu bezbednosti UN nije predložio nacrt nove rezolucije. Zasad ni EU ni SAD nisu predložili nešto o čemu bi se moglo glasati, izjavio je Lavrov, naglašavajući da to nije učinila ni Moskva.

D'Alema: Rusija sprema svoju rezoluciju o Kosovu

Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je u Luksemburgu da Rusija priprema nacrt sopstvene rezolucije o statusu Kosova koji će podneti Savetu bezbednosti UN, ali je ocenio da Rusija može da prihvati ono što se Evropska unija dogovori sa Srbijom.

D'Alema je rekao da EU zato ne sme da izoluje Srbiju, već treba da joj jasano otvori evropska vrata i obnovi pregovore o stabilizaciji i pridruživaju.

'Treba da raspravljamo sa Srbijom pa sa Rusijom. Srbiju treba da podstaknemo otvaranjem vrata EU jer i dalje smatram da je Srbija ključna zemlja u regionu', rekao je D'Alema.

'Stav Italije je jasan - ne smemo da izolujemo Srbiju, već treba da nastavimo pregovore o stabilizaciji [i pridruživanju] i da jasno stavimo do znanja da je Srbiji mesto u EU', rekao je on.

'Svestan sam da je teško poslati takvu poruku Beogradu kada uz nju ide i poruka da treba da prihvate i Ahtisarijev predlog. Rusi mogu da prihvate ono što se mi kao EU dogovorimo sa Srbijom', ocenio je šef italijanske diplomatije.

D'Alema je na zasedanju šefova diplomatija EU u Luksemburgu podržao zahtev Slovačke da se u političku deklaraciju predstojećeg samita EU-SAD uvrsti stav da se do statusa Kosova može doći jedino rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

D'Alema je rekao da je Srbija 'evropsko pitanje' i da Evropa želi da na pozitivan način dođe do rešenja za Kosovo.

Slovačka traži rezoluciju UN za status Kosova

Slovačka je na zasedanju u Luksemburgu zatražila da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN utvrdi status Kosova i da takav stav EU bude unesen u političku izjavu samita EU-SAD, 30. aprila u Vašingtonu.

Prema izvorima zasedanja ministara EU, šef slovačke diplomatije Jan Kubiš je naglasio da Bratislava sada 'traži' da Evropska unija zauzme takav stav, dok je ranije Slovačka to isticala kao 'želju'.

Kubiš je zatražio da evropska dvadesetsedmorica stave do znanja, a da to unošenjem u zaključke samita podrže i SAD, da se do rešenja statusa pokrajine može doći jedino usvajanjem rezolucije u Savetu bezbednosti UN.

Slovačka je u tome dobila 'široku podršku' šefova diplomatija EU, rekao je novinarima ministar inostranih poslova Češke Karel Švancerberg.

Izvori na zasedanju su istakli da je za EU od ključnog značaja da se rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao međunarodnom pravnom osnovom, zajamči i mandat budućoj misiji EU na Kosovou nakon utvrđivanja statusa.

Funkcioneri na zasedanju u Luksemburgu su dodali da sada treba videti u kojoj meri su i Amerikanci spremni da prihvate formulu da se isključivo rezolucijom Saveta bezbednosti UN može doći do rešenja za status Kosova.

Oni su dodali da se nacrt završnog dokumenta samita EU-SAD svakodnevno 'dorađuje i usavršava' i da sada treba videti da li će se s tim saglasiti i Vašington, ili će podneti svoje dopune.

U predlogu zaključaka samita EU-SAD pozdravlja se akcija UN za rešenje kosovskog pitanja i daje odlučna podrška budućoj misiji, kao i delovanju Kfora.

Izvor: RTS