Jeremić: Pokušaćemo da sprečimo rezoluciju
Nedelja, 8. april 2007. 18:14

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će vlasti u Beogradu, uz pomoć članova srpskog kokusa i drugih prijatelja, pokušati da spreče usvajanje rezolucije kojom bi američki Kongres podržao nezavisnost Kosova.

Ipak, rezolucija četiri američka senatora kojom se zahteva podrška predlogu izaslanika UN Martija Ahtisartija za nezavisnost Kosova, čak i ako bude usvojena, neće imati obavezujuć uticaj na američku spoljnu politiku, rekao je Jeremić agenciji Beta.

"Kongres ne utiče direktno na kreiranje odluke (o budućem statusu Kosova), ali utiče na kreiranje atmosfere u kojoj se te odluke donose. Ako bude usvojena rezolucija u Predstavničkom domu i Senatu koja poziva na nezavisnost Kosova, to će predstavljati negativan doprinos našim naporima da SAD podrže jedan izbalansiran i kompromisan stav", rekao je Jeremić.

Rezoluciju o kojoj bi tokom iduće sedmice trebalo da počne da se raspravlja u američkom Senatu predložili su senatori Džozef Liberman, Džozef Bajden, Džon Mekejn i Gordon Smit.

"Posredi su izuzetno uticajni senatori, ali mi se naravno spremamo za odgovor jer smo ovu ofanzivu očekivali", kazao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, moguća su dva odgovora Srbije na rezoluciju koju predložu zagovornici nezavisnosti Kosova u Kongresu SAD.

Prvi je da Srbija preko nekih drugih senatora u Komitetu za spoljne poslove podnese amandmane koje bi tekst rezolucije učinili prihvatljivim za Beograd.

"S druge strane, možemo da idemo i na podnošenje kontrarezolucije od strane nekog senatora, na primer člana srpskog kokusa, ali to je krajnje rešenje i mnogo veću šansu dajem radu na davanju amandmana", rekao je Jeremić.

On je dodao da se odgovor albanskih lobista na inicijative koje je srpski kokus imao u Kongresu može očekivati i u Predstavničkom domu, gde je predsedavajući Komiteta za medjunarodne odnose Tom Lantoš, pristalica nezavisnosti Kosova.

"Tamo ćemo se na isti način, kao i u Senatu, boriti amandmanima ili kontrarezolucijom protiv usvajanja tog teksta", rekao je Jeremić.

Izvor:Mondo

Dvoje dece teško povredjeno u eksploziji mine
Ponedeljak, 9. april 2007. 15:01

U blizini Prizrena dvoje dece povredjeno je u eksploziji mine koju su našli na obližnjem brdu, saopštila je u ponedeljak policija.

Eksplozija se dogodila u subotu u 18.00 u selu Leskovec nadomak Prizrena.

Kako je saopšteno iz regionalne kancelarije za informisanje Kosovske policijske službe u Prizrenu jedan dečak je nedaleko od sela pronašao eksplozivnu napravu.

Nakon toga, minu je stavio u džep i otišao da igra košarku. Kada je seo da se odmori, naprava je eksplodirala i nanela mu teške telesne povrede, dok je je devojčica, koja je stajala pored njega, lakše povredjena.

Dečak je nakon ukazane pomoći u prizrenskoj bolnici hitno prebačen na kliničko-bolnički centar u Prištini gde je operisan. Dečak se nalazi u kritičnom stanju. Devojčica je ostala u prizrenskoj bolnici i van je životne opasnosti.

Izvor:Mondo

Na granici sa Albanijom oduzeto 10 kg heroina
Ponedeljak, 9. april 2007. 11:23

Na graničnom prelazu Vrbnici, izmedju Kosova i Albanije, u ponedeljak oko 3.30 otkriveno je 10 kilograma heroina, saopštila je Kosovska policijska služba (KPS).

Portparol KPS-a Veton Eljsani rekao je novinarima u Prištini da je tokom kontrole putnika u torbi jednog 26-godišnjeg Albanca, koji je išao autobusom iz Tirane za Prištinu, otkriveno 10 kilograma heroina.

Autobus je saobraćao na redovnoj liniji Priština-Tirana.

Izvor:Mondo

 FRID: JEDNOSTRANA PRIZNANJA KOSOVA BILA BI ŠTETNA

Jednostrane akcije priznavanja nezavisnosti Kosova bile bi mnogo lošiji put nego put preko Ujedinjenih nacija i bile bi samo štetne, izjavio je za 'Jutarnji list' pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i azijska pitanja Danijel Frid.

Glavni razlog Fridovog dolaska u Zagreb i Banjaluku bile su konsultacije s vladama Hrvatske i Republike Srpske o regionalnim pitanjima zbog približavanja donošenje rezolucija o statusu Kosova.

Frid je rekao da su stavovi SAD i Hrvatske vrlo slični jer ni SAD ni Hrvatska ne žele da konačni status Kosova bude destabilizujući faktor u regionu.

Istovremeno, obe zemlje su ocenile da konačni status Kosova neće biti presedan ni za koju drugu situaciju u regionu, kako kad je reč o RS, Istočnoj Slavoniji, Preševskoj dolini, tako i kad je reč o Abhaziji, Južnoj Osetiji ili Čečeniji, jer je slučaj Kosova jedinstven.

Ne možemo natrag, 1999. godina se nikad neće vratiti, a ne možemo ni ostati na ovome na čemu smo sada, pa zato i postoji Ahtisarijev plan, izjavio je Frid.

Frid je rekao da na obe strane, i na srpskoj i na albanskoj, postoje ekstremisti, ali da su rizici mnogo veći kad bi se ostalo u sadašnjem stanju, jer bi se izgubila nada u bilo kakvo rešenje.

Srbija ima pravo da krene prema ujedinjenoj Evropi i NATO-u ako to želi jer zaslužuje evropsku budućnost ne manje nego bilo koja druga država u regionu, rekao je Frid, dodavši da je Hrvatska na tom putu, a Srbija može i ima pravo da je prati.

On je izrazio očekivanje da će Srbija imati vladu koja će biti predana budućnosti Srbije jer 'nacionalizam koji je počeo obećanjima, a završio se izbeglicama, nije doneo ništa dobro srpskom narodu, osim ruševina', zbog čega je 'vreme da Srbi probaju bolji put'.

Izvor: RTS

 HANDKE POSETIO VISOKE DEČANE

Poznati austrijski književnik Peter Handke i upravnik pozorišta Berlinski ansambl Klaus Pajman posetili su manastir Visoki Dečani.

Sa Handkeom i Pajmanom doputovali su i glumica Keti Rejhel, dramaturg Juta Ferbers i politikolog Ekart Spoo, saopštila je preš služba Raško-prizrenske eparhije. Oni su proveli uskršnje praznike sa Srbima iz Velike Hoče gde su uručili prilog od 50.000 evra koje je Handke dobio kao alternativnu nagradu Hajnrih Hajne sakupljenu od strane više nemačkih umetnika.

Handke je izrazio posebnu želju da tu nagradu podeli Srbima na Kosovu i Metohiji kao izraz lične solidarnosti i podrške.

To je već treća poseta Handkea Visokim Dečanima gde je boravio i prošle godine posle uskršnjih praznika u pratnji srpskih književnika i pesnika.

Protosinđel Sava Kanjić s austrijskom književniku i njegovim kolegama zahvalio na podršci i razumevanju rekavši da je pored materijalne pomoći Srbima na ovim prostorima veoma važna i moralna podrška plemenitih ljudi iz celog sveta.

Izvor: RTS

Uskrs na Kosovsko-metohijskoj svetinji

КИМ Инфо-билтен 08-04-07б

Прослава Васкрсења Христовог у манастиру Високи Децани

У присуству висе од две стотине верника са Косова и Метохије и других крајева Србије монаси манастира Високи Децани свецано су јутрос прославили празник Васкрсења Господа Исуса Христа.








    

   

   



   

 

Novi pregovori već počeli
Borjan POPOVIĆ, 9. april 2007

NOVI pregovarački proces već je počeo i to pod formom stalnih konsultacija unutar zemalja članica SB, kao i na relaciji Vašington - Moskva. Ubeđen sam da rezultat tih novih pregovora može da bude samo - kompromis.


Zasada je sigurno jedino da na čelu nove misije neće biti niko iz zemalja stalnih članica. U igri je da taj tim predvodi diplomata iz neke od nestalnih zemalja članica, a nije isključeno da na čelu bude čovek iz Afrike!


- Pregovarački tim Srbije, na najvišem državnom nivou, uskoro će da poseti sve zemlje članice Saveta bezbednosti - stalne i nestalne, uključujući Japan i Kanadu, kao članice G 8. Moja poseta Južnoafričkoj Republici samo je prva u nizu, kojom smo otpočeli našu novu diplomatsku ofanzivu - istakao je u razgovoru za “Novosti” šef srpske dipomatije Vuk Drašković, uoči današnjeg puta u Južnoafičku Republiku. Prema njegovom mišljenju, novi pregovarački proces o Kosovu već je započeo!
Drašković bi u okviru svoje misija u Pretoriji, gde će mu domaćin biti ministarka spoljnih poslova te zemlje Nkosazana Dlama Zuma, trebalo da zatraži od Južnoafričke Republike da u Savetu bezbednosti ne podrži Ahtisarijev plan o razbijanju teritorijalnog integriteta naše zemlje.

Zašto je odlučeno da prva zemlja u kojoj će lobirati naš pregovarački tim bude baš Južnoafrička Republika?
- To je država čiji se glas veoma uvažava u Africi, a brzo ćemo posetiti i Ganu i Kongo, da bismo i njih uverili da bi usvajanje Ahtisarijevog plana značilo “paljenje fitilja” za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja.

Ima li vaša poseta bilo kakve veze sa spekulacijama unutar SB da bi šef nove mešovite misije na Kosmetu mogao da bude upravo iz Južnoafričke Republike?
- Zasada je sigurno jedino da na čelu tog tima neće biti neko iz zemalja stalnih članica. U igri je da tu misiju predvodi diplomata iz neke od nestalnih zemalja članica, a nije isključeno da taj čovek bude iz Afrike!

Prema vašim saznanjima, koliko diplomate iz Afrike uopšte poznaju prilike na Balkanu?
- Za nas je najvažnije da im dokažemo, a mislim da i oni to dobro znaju, da bi posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, čitava Afrika strepela. Podsetiću da na Crnom kontinentu nema gotovo nijedne etnički čiste države, da su tu granice nastale raspadom kolonijalnog sistema vlasti. Zamislite kakve bi posledice po stabilnost čitavog tog regiona mogao da izazove “kosovski presedan”, odnosno proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine.
Mislite li da bi Rezolucija o nezavisnosti Kosmeta mogla da “prođe” u američkom Kongresu, kako se zdušno nadaju albanski lobisti?
- Činjenica je da taj dokument podržavaju vodeći ljudi spoljnopolitičkog komiteta američkog Kongresa, ali, ipak, je nezahvalno prognozirati da li će ona biti i usvojena. U svakom slučaju, ta Rezolucija neće imati nikakvu obavezujuću snagu.

Ako ga uopšte bude, kada očekujete da bi mogao da počne novi pregovarački proces o sudbini Kosova i Metohije?
- Po mom shvatanju, on je već počeo, i to pod formom stalnih konsultacija unutar zemalja članica Saveta bezbednosti, kao i na relaciji Vašington - Moskva. Ubeđen sam da rezultat tih novih pregovora može da bude samo - kompromis.

Kako komentarišete vest da su, prema pisanju nemačkog “Špigla”, međunarodne organizacije već spremile planove za evakuaciju srpskih izbeglica, pošto bi, kako pišu, “odlaganje kosovskog pitanja moglo da ima teške posledice”?
     - Reč je o uceni utemeljenoj na zločinu. Albanci su se potrudili da poture takve informacije, preteći zločinima i ratom ukoliko ne bude po njihovom. Kada ne bi bilo politike dvostrukih standarda, sami ti signali koje nedvosmisleno šalju Albanci bili bi dovoljni da se bilo kakva nezavisnost eliminiše kao opcija u pregovorima. Ne može borba protiv terorizma i zločina, koju na sva usta proklamuje UN, da se vodi tako što se podleže pretnjama od istih tih zločina.



REZERVISANA

     JUŽNOAFRIČKA republika jedna je od tri, uz Kongo i Ganu, nestalne članice Saveta bezbednosti iz Afrike. Prema dosadašnjem “izjašnjavanju”, doduše nezvaničnom, a tako govore i procene zapadnih analitičara, Južnoafrička Republika zasada je, po pitanju Kosmeta, “rezervisana”.

Izvor: Novosti

Рамуш Харадинај – лидер или злочинац
„Њујорк тајмс”: Зашто су западне дипломате и функционери Унмика више пута покушали да спрече суђење бившем лидеру ОВК


Рамуш Харадинај је или један од најимпресивнијих лидера на Балкану последњих година, или окорели ратни злочинац, пише „Њујорк тајмс”, износећи да су, према оптужбама тужилаца, западне дипломате и функционери унмика у протеклих неколико година више пута покушали да спрече суђење бившем лидеру ОВК пред Хашким трибуналом и локалним судовима.

Случај Харадинај, коме је у марту почело суђење пред Хашким трибуналом под оптужбом за убиство 40 људи на Косову 1998. године, а који карактеришу застрашивања и убиства низа сведока оптужнице, довео је, према писању њујоршког дневника, до оштре поделе између дипломата у УН и западних влада, с једне, и тужилаца Трибунала у Хагу и на Косову, са друге стране.

Тужиоци на Косову и у Хагу оптужују функционере УН и западне владе да су дали све од себе да спрече суђење бившем лидеру ОВК. Лист је пренео својевремену изјаву главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да „ово суђење неки нису хтели, а малобројни су подржавали сарадњом како на локалном тако и на међународном нивоу”.

Харадинај је до те мере био кључни партнер Запада у настојању да се успостави мир на Косову да су западне дипломате покушале да спрече да буде изведен пред суд, навео је лист.

Бивши лидер ОВК, кога српска влада приказује као терористу, за функционере УН је био од кључног значаја за „унапређење помирења у покрајини”, пише њујоршки дневник, позивајући се на бившег шефа Унмика Серена Јесена Петерсена, према коме је Харадинај „могао да унапреди процес као нико други” и „јасно схватао да Срби могу и морају да буду део друштва”.

Харадинају је, како се наводи, приписано у заслугу да је у марту 2004. године спречио напад на најпознатији српски манастир у покрајини и да је помогао да се обезбеди да посета српског председника Бориса Тадића Косову у јануару 2005. године протекне без инцидената. „Међународни функционери су покушали да га заштите у име стабилности. На пример, администрација УН на Косову је више пута спречила истрагу и суђење Харадинају”, навео је лист, додајући да тужиоци сматрају да је такав однос између УН и Харадинаја допринео стварању утиска о његовој некажњивости и атмосфери застрашивања сведока.

Јесен-Петерсен је 2005. године признао да је свестан да су западне дипломате покушавале да блокирају суђење Харадинају, али је нагласио да се Унмик није обраћао суду. Међутим, према двојици бивших чланова косовског министарства правосуђа, Унмик је спречио бар једно суђење бившем лидеру ОВК, истакао је „Њујорк тајмс”.

Харадинај је, како износи амерички дневник, 7. јула 2000. повео групу људи на ривалску породицу у селу Стрелц на западном Косову. Избио је сукоб у коме је Харадинај рањен од гранате, али су га припадници главне америчке базе на Косову евакуисали и уклонили трагове пуцњаве са зидова, тврди бивши амерички полицајац при УН Фредерик Паско, који је истраживао овај инцидент.
Међународни тужилац у Пећи Камудони Најасалу каже да је између 2001. и 2004. године више пута покушавао да овај случај изнесе на суд, али тврди да су га у томе спречили функционери УН јер се радило о „политички осетљивом случају”, навео је „Њујорк тајмс”.
(Танјуг)

Izvor: Politika

Drašković: Posetićemo sve zemlje članice SB
Utorak, 10. april 2007. 08:42

Pregovarački tim Srbije, na najvišem državnom nivou, uskoro će da poseti sve zemlje članice Saveta bezbednosti - stalne i nestalne, uključujući Japan i Kanadu, kao članice G 8, izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Drašković.

"Moja poseta Južnoafričkoj Republici samo je prva u nizu, kojom smo otpočeli našu novu diplomatsku ofanzivu", istakao je Drašković u razgovoru za "Večernje novosti", uoči puta u Južnoafričku Republiku.

"Za nas je najvažnije da im dokažemo, a mislim da i oni to dobro znaju, da bi posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosmeta, čitava Afrika strepela. Podsetiću da na Crnom kontinentu nema gotovo nijedne etnički čiste države, da su tu granice nastale raspadom kolonijalnog sistema vlasti. Zamislite kakve bi posledice po stabilnost čitavog tog regiona mogao da izazove 'kosovski presedan', odnosno proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine", rekao je Drašković.

Na pitanje da li bi rezolucija o nezavisnosti Kosmeta mogla da "prodje" u američkom Kongresu, Drašković je rekao da je "činjenica da taj dokument podržavaju vodeći ljudi Spojnopolitičkog komiteta američkog Kongresa, ali, ipak, nezahvalno je prognozirati da li će ona biti i usvojena. U svakom slučaju, ta rezolucija neće imati nikakvu obavezujuću snagu", smatra šef srpske diplomatije.

Drašković je ocenio da je novi pregovarački proces o sudbini Kosova i Metohije već počeo "i to pod formom stalnih konsultacija unutar zemlje članica Saveta bezbednosti, kao i na relaciji Vašington - Moskva. Ubedjen sam da rezultat tih novih pregovora može da bude samo - kompromis", smatra Vuk Drašković.

Vuk Drašković danas putuje u posetu Južnoafričkoj Republici, nestalnoj članici Saveta bezbednosti UN, gde će izneti stavove Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Iz Ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da će Drašković zatražiti od Južnoafričke Republike da u Savetu bezbednosti UN ne podrži plan Martija Ahtisarija "o razbijanju teritorijalnog integriteta Srbije".

Ministar Drašković u razgovorima u Pretoriji posebno će ukazati da se planom izaslanika UN narušava Povelja UN i da bi njegovo usvajanje bilo "dinamit za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja i još mnogih država u svetu".

Ministar spoljnih poslova Srbije sastaće se s ministarkom spoljnih poslova Južnoafričke Republike Nkosazanom Dlamini Zum

Izvor:Mondo