Kina i Rusija za nastavak pregovora
Autor: FoNet | 03.04.2007 - 16:22

Ambasadori Rusije i Kine podržali su, u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, ideju da pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije budu nastavljeni kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za obe strane.
Koštunica se u ponedeljak uveče, u sklopu priprema za sednicu Saveta bezbednosti, sreo sa ambasadorima Narodne Republike Kine i Rusije u UN, Vangom Guanđom i Vitalijem Čurkinom, na čiju podršku zvanični Beograd najozbiljnije računa u nastavku procesa razrešenja kosmetske krize, precizira u saopštenju objavljenom na sajtu Vlade Srbije.
Kina i Rusija podržale su i inicijativu da na Kosovo i Metohiju i u Beograd uskoro bude upućena misija SB UN, kako bi se to telo na licu mesta uverilo u valjanost izveštaja međunarodnih zvaničnika o stanju u pokrajini, ali i načinu na koji se sprovode standardi, koje je međunarodna zajednica definisala kao preduslov za rešenje pitanja statusa.
Koštunica će danas, pre početka sednice Saveta bezbednosti, koja bi trebalo da počne po srednjoevropskom vremenu u 21 čas, razgovarati sa generalnim sekretarom UN Banom Ki Munom.

Izvor: Blic

Savet bezbednosti UN o Kosovu
Autor: Beta | 03.04.2007 - 08:58

U sedištu UN u Njujorku u utorak popodne se održava sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstaviti svoj predlog rešenja za budući status Kosova.
Ahtisari je predložio da status Kosova bude nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice.
Na prvom sastanku Saveta bezbednosti UN posvećenom rešavanju statusa Kosova stavove Beograda izneće premijer Srbije Vojislav Koštunica.
U Njujork je zbog sednice Saveta bezbednosti doputovao i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Ahtisari će o svom predlogu govoriti najverovatnije u zatvorenom delu sednice kome prisustvuju samo predstavnici 15 zemalja članica.
Današnji sastanak biće prilika za prve razgovore među zemljama članicama o budućnosti Kosova, ali na njemu neće biti doneta nikakva odluka.
Prema ranijim najavama iz diplomatskih krugova UN, na današnoj sednici bi trebalo da bude razmotren predlog Rusije da delegacija Saveta bezbednosti uskoro poseti Beograd i Kosovo kako bi se uverila u situaciju na terenu.

Izvor: Blic

Putin i Buš u junu presuđuju o Kosovu
Autor: Ivana Cvetković i Miloš Šterić | 03.04.2007 - 09:57

SAD i Velika Britanija nastaviće da ubeđuju Rusiju da se ne protivi planu Marija Ahtisarija, da bi tokom maja, kada Savetom bezbednosti UN predsedava SAD, izglasali novu rezoluciju koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova, tvrde sagovornici „Blica“. Rasplet kosovskog čvora započeće današnjom sednicom Saveta bezbednosti UN kojoj će prisustvovati premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, ali će se glavni pregovori voditi daleko od očiju javnosti.
Na današnjoj sednici koja će predstavljati uvod u prvu fazu rešavanja pitanja statusa Kosova, kako tvrdi za „Blic“ dobar poznavalac rada UN, Ahtisari će predstavnicima 15 članica Saveta bezbednosti obrazložiti svoj predlog nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Naš sagovornik smatra da će današnji sastanak Saveta bezbednosti proteći verovatno u vidu konsultacija, a da je vrlo verovatno da pored Ahtisarijevog obrazlaganja i govora premijera Koštunice, predstavnici ostalih zemalja neće iznositi svoje stavove. Tok dalje rasprave zavisiće od programa koji tek treba da sastavi Velika Britanija koja će Savetom predsedavati tokom aprila.
Britanski novinar i analitičar Tim Džuda smatra da će zbog nepostojanja jedinstvenog stava u Savetu bezbednosti, sadašnji bezizlazni položaj primorati SAD da zatraži tajne bilateralne razgovore sa predstavnicima Rusije, kako bi utvrdili cenu za rusku saglasnost ili makar neprotivljenje Ahtisarijevom planu. Kako Džuda ističe, u zavisnosti od pregovora sa Rusima, tekst nove rezolucije naći će se na stolu Saveta bezbednosti tokom aprila ili maja kada će Savetom predsedavati SAD. Sličnog je mišljenja i Danijel Server, direktor Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir, koji kaže da će u predstojećem periodu SAD nastojati da nađe način za dogovor sa Rusijom jer će, kako ističe, „članice SB jednom morati da glasaju o Ahtisarijevom predlogu“.
- Stav Beograda ključan je za situaciju u Savetu bezbednosti, ali ukoliko dogovor padne u vodu, SAD će morati da razmišlja o planu B - kaže Server i ističe da će takva situacija dovesti do dve ključne stvari. Kako ističe, s jedne strane, Ahtisarijev plan u tom slučaju neće biti implamentiran što je, kako tvrdi, najlošija opcija za kosovske Srbe, dok će druge strane, pojedine zemlje, koje već sada razmišljaju o toj mogućnosti, priznati nezavisno Kosovo.
- I opcija B je moguća i postaće sve realnija ukoliko se do rešenja ne dođe do kraja maja, iako svi smatraju da je najbolje rešenje rezolucija SB UN - kaže Server za „Blic“ i ističe da bi nejedinstvo unutar EU takođe malo moglo da odloži finalnu raspravu o statusu.
Britanac Džuda veruje da će, ukoliko u Savetu bezbednosti ne bude postignut dogovor, Kosovo biti glavna tema Samita G8 u junu kada će se sučeliti američki i ruski predsednik Džordž Buš i Vladmir Putin. Džuda, međutim, upozorava da bi odugovlačenje sa rešenjem dovelo do nasilja na Kosovu.
- Albanci će, ukoliko predugo budu čekali, proglasiti nezavisnost, a trenutno nastoje da ubede skeptike u SB: Kongo, Ganu, Južnu Afriku i Indoneziju da podrže Ahtisarijev plan - kaže Džuda i ističe da će situacija u kojoj će kosovski parlament proglasiti nezavisnost dovesti do nove diplomatske bitke zbog nejedinstvenog stava unutar EU.
- EU će zahtevati jedinstvo. Ukoliko ne bude UN rezolucije, Britaniji će biti teško da prizna nezavsino Kosovo ukoliko to nije stav EU - tvrdi Džuda.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, očekuje još danas detaljnu razmenu mišljenja o Ahtisarijevom izveštaju, ali odbacuje bilo kakvo glasanje.
- Izveštaj će u osnovi biti usvojen, a sveobuhvatni predlog prihvaćen kao polazna osnova za nastavak procesa definisanja budućeg statusa - precizira Janjić i skreće pažnju na to da će izveštaj, između ostalog, biti usvojen i zbog toga da bi UN produžile ugovor s finskim diplomatom. On takođe smatra da će nastup premijera Koštunice, ukoliko iznese stav koji je najavio pre polaska za Njujork, „kritikovati, na primer, britanski ambasador i drugi koji su bliski toj liniji razmišljanja“.
- To je sasvim normalno, jer se očekuje da Koštunica zaigra na kartu jačanja pozicije Beograda i Moskve u odnosu na Vašington i London. Te kritike će se verovatno sastojati u ocenama da je „tvrd“... Treba imati u vidu da srpski premijer u SB danas samo gostuje, da naša zemlja nije članica tog tela i da je važno da se čuje stav Beograda. To nije nikakva istorijska sednica, niti joj treba pridavati značaj koji joj se ovde pridaje, već je bitna najviše zbog toga što će se na njoj suprotstaviti Koštunica i Sejdiju - kaže Janjić uz ocenu da će „rezolucija, uz natezanja, biti usvojena do jeseni“.

Patrijarh Pavle: Hladnokrvno presuđivanje o statusu i istoriji

Patrijarh srpski Pavle poručio je u vaskršnjoj poslanici da „ne možemo, a da se i ovog Vaskrsa ne osvrnemo na Golgotu i Veliki petak naroda Kosova i Metohije, na pomračenu savest svih onih koji sebi daju pravo da, gazeći pravni poredak u svetu, hladnokrvno presuđuju ne samo nametnutom menjanju statusa Kosova i Metohije već i čitavoj našoj istoriji, kulturi i državnosti Srbije“.
„Na Kosovu i Metohiji vekovima traje Golgota srpskog naroda. To vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledanje istine i gluvi za slušanje pravde“, kaže se u tradicionalnoj poruci poglavara SPC i arhijereja objavljenoj u poslednjem vaskršnjem broju „Pravoslavlja“, novina Srpske patrijaršije.
Izražavajući veru u savest objektivnog čovečanstva srpski arhijereji i patrijarh poručuju pravoslavnim vernicima i posebno srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i čitavoj Srbiji da zbog tih nevolja i nepravde ne treba klonuti već se treba, uz pouke koje donosi praznik Vaskrsenja, setiti da „oni koji čine zlo drugima čine ga još više sebi“.

Diplomatska ofanziva spala na nekoliko poseta

Narednih dana čelni ljudi Srbije, na prvom mestu predsednik Boris Tadić i njegovi savetnici, posetiće sve zemlje članice Saveta bezbednosti UN sa zahtevom da se pregovori o statusu Kosova nastave. A da li će uspeti da ostvare svoje ciljeve, ostaje nam da vidimo jer se „diplomatska ofanziva“ koju srpski zvaničnici najavljuju od 10. marta, kada su završeni zvanični pregovori između Beograda i Prištine u Beču, svela se na tek poneki kontakt sa predstavnicima svetskih sila.
U toj ofanzivi, najznačajnija je bila Tadićeva posetu Berlinu i Briselu i njegova pisma upućena članicama SB. U to vreme ministar spoljnih poslova Vuk Drašković posetio je Ženevu i Strazbur, a ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara i predsednicu Koordinacionog centra za Kosovo Sandu Rašković-Ivić ugostila je ruska Duma, dok je savetnik premijera Vladeta Janković razgovarao sa ambasadorima Gane i Indonezije u Beogradu. Tumačenjem da je posle januarskih izbora sadašnja Vlada samo tehnička, premijer Vojislav Koštunica se za nenarušavanje teritorijalnog integritete Srbije, do jučerašnjeg putovanja u Njujork, zalagao isključivo iz kabineta u Beogradu.
Koliko je naša pozicija slaba, govori i činjenica da se nijedna zemlja nije ponudila da bude posrednik u razgovorima o Kosovu u kojima bi zastupala srpske interese bilo u EU, bilo u Savetu bezbednosti UN, saznaje „Blic“ iz diplomatskih krugova. Ovakvom nezavidnom položaju Srbije doprinela je težina kosovskog pitanja, ali i činjenica da Srbija nema ambasadore u čak devet od 15 zemalja članica SB. Naime, zbog nemogućnosti dogovora između predsednika Tadića i premijera Koštunice, imenovani ambasadori još nisu otputovali u Rusiju, Belgiju i Slovačku, dok su ambasadorska mesta u Rimu i Londonu upražnjena već skoro godinu dana. Srbija nema diplomatsko-konzularna predstavništva u Kongu, Gani, Panami i Peruu pa ambasade iz okolnih država pokrivaju diplomatske poslove vezane za ove privremene članice SB UN.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da nam ta činjenica nikako „nije od pomoći u velikoj diplomatskoj ofanzivi“.
- Za jednu jaku diplomatsku ofanzivu važno je da premijer, predsednik i njihovi najbliži saradnici posećuju čelnike zemalja od uticaja za buduću odluku o Kosovu. Ipak, kraj diplomatskih napora ne završava se samo na njihovim posetama već se očekuje da ofanzivu nastave ambasadori iz Srbije koji zastupaju naše interese u tim zemljama - kaže Vejvoda za „Blic“ i ističe da nedostatak ambasadora otežava nastavak diplomatskog rata.
Vejvoda smatra da je diplomatska ofanziva Srbiji potrebna i u ovom kasnom času, ali samo uz svest da je moguće tek okrnjiti delove Ahtisarijevog plana. On ističe da srpska diplomatija ne treba previše da se oslanja na Rusiju, već da igra na sve karte, uključujući SAD, a pre svega Evropsku uniju čijem članstvu težimo.
I. Cvetković

SB UN i o ruskom predlogu
Na sednici SB UN specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstaviće svoj predlog rešenja za budući status Kosova. Stavove Beograda na sednici će izneti premijer Srbije Vojislav Koštunica. Portparol izaslanika UN Remi Durlo rekao je da tačno vreme početka sednice, kao ni dnevni red još nisu utvrđeni, ali da se očekuje da će astanak biti održan kasno po podne po srednjoevropskom vremenu. Prema najavama iz diplomatskih krugova UN, na sednici bi trebalo da bude razmotren predlog Rusije da delegacija SB uskoro poseti Beograd i Kosovo kako bi se uverila u situaciju na terenu.

Izvor: Blic

„Blic“ sa Srbima na Kosovu
Autor: Željka Jevtić | 03.04.2007 - 19:42

Strah od nasilja i gladi

Eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova neće kolektivno iseliti Srbe iz, još uvek, južne srpske pokrajine. Oni koji žive u albanskom okruženju u opštini Istok, u Klini, Orahovcu i Lipljanu sigurni su samo u jedno: da će i posle rešenja statusa Kosova živeti isto - teško.
I dok se u Beogradu, centralnoj Srbiji, Prištini i međunarodnoj zajednici vodi visoka politička priča o statusu, državnosti i teritoriji, glavna pitanja koja kosmetski Srbi postavljaju i sebi i drugima su: Kako posle statusa? Kako će opstati? Gde će raditi? Šta će jesti? Koliko će Srba, od sto hiljada koliko je danas na Kosovu i Metohiji, ostati tamo da živi kroz godinu dana od proglašenja statusa? Odgovori na sva ta pitanja, kako kažu, ponajmanje zavise od njih samih.

Prate vesti i ne veruju

Njihova, ali i sudbina multietničkog Kosova, uslovljena je potezima vlasti u Beogradu, ponašanjem Albanaca i međunarodne zajednice. Kosmetski Srbi su svesni da je uloga podjednaka.
- Zamišljam, ali izgleda mi nestvarno: uključujem televiziju i čujem da je Kosovo nezavisno. Nestvarno posle svih ovih godina, svega što smo preživeli. Izlazim na ulicu sa prvim komšijom, bratom. Pričamo šta dalje. U tom prvom trenutku većina pomišlja i kaže - ovde više nema života. U sledećem, kako nam je teško bilo u izbeglištvu, kako smo se teško vratili u naše kuće... Kako život može da bude težak i komplikovan. Ostaću ako nas ne oteraju komšije Albanci - kaže Bojan iz Osojana, sela u opštini Istok koje je prvo i najveće srpsko povratničko mesto u kome su Srbi uspešno organizovali svoje lokalne institucije. Beograd je tražio da Osojane dobije opštinu, ali to u predlogu Martija Ahtisarija nije i prihvaćeno.

Izvor:Blic

Zavrsena sednica SB o Kosovu

Koštunica: Novi pregovori i novi posrednik
Utorak, 3. april 2007. 23:17

Srpski premijer Vojislav Koštunica zatražio je u utorak uveče od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da odbaci Ahtisarijev predlog za Kosovo i Metohiju, da pokrene nov pregovarački proces sa novim posrednikom i da u Srbiju uputi monitoring misiju.

Koštunica je u govoru na sednici SB izjavio da je Ahtisarijev predlog protivpravan i nelegitiman akt kojim se rasparčava država Srbija i zatražio da u fokusu novih pregovora bude predlog suštinske autonomije za pokrajinu.

"Do danas niko nije pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država ili da prekrši princip nepovredivosti medjunarodno priznatih granica", rekao je on i naglasio da je to tako i bilo sve do predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski presedan.

"Srbija je već jasno saopštila da je Ahtisari - suprotno načelima medjunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno Rezoluciji SB 1244, suprotno završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto teritorije Srbije", naglasio je Koštunica.

Ahtisarijev predlog, podsetio je on, predvidja da se jednostrano prekroje medjunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu albansku državu. "Zato Srbija odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije", obavestio je srpski premijer Savet bezbednosti.

On je dodao da nikada i niko nije specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice Srbije.

Savet bezbednosti je pravo mesto, ocenio je Koštunica, da se Ahtisariju postavi pitanje na čemu zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta medjunarodno priznatih država i da se Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije, kao i zašto nije delovao saglasno poverenom mandatu u vodjenju razgovora koji su se morali kretati u okviru Rezolucije 1244.

"Umesto da bude posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim važećim medjunarodnim normama".

Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila, primetio je Koštunica.

Prema njegovim rečima, Ahtisarijev predlog je u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i nelegitiman.

On je, podsećajući da se sve češće čuju upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, pribeći masovnom nasilju, zapitao može li SB da predje preko pretnji nasiljem i, više od toga, dozvoliti da pretnja nasiljem bude argument za stvaranje nove države na teritoriji Srbije.

Srbija je uverena da je moguće pronaći kompromisno i istorijski pravično rešenje, jer Srbi i Albanci vekovima žive zajedno i vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji.

"Srbija ispoljava čvrstu i dobru volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti", ocenio je predsednik srpske vlade.

On je dodao da bi za Srbiju u tom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovodjenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.

"Verujem da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu".

"Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa novim medjunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu", poručio je Koštunica.

Srbija konkretno predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovodjenju važeće Rezolucije 1244, rekao je Koštunica i ocenio da je vremne da se objektivno sagleda da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno definisani ovom rezolucijom.

"Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda", rekao je premijer.

On je sugerisao da bi ta misija trebalo da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u pokrajinu i podsetio da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine, a samo iz Prištine - više od 40. 000 Srba, pa danas u njoj živi svega oko 100.

Činjenica da prognanici ne mogu da se vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu pokrajine i da oni nisu bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244, ocenio je Koštunica i dodao da su uoči ove sednice teroristi su raketama gadjali srpski manastir Dečani iz 14. veka, koji je pod zaštitom UNESKO-a.

Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi biti utvrdjivanje stvarnog stanja u sprovodjenju Rezolucije 1244, i Srbija je uverena da je to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora, zaključio je Koštunica.

"Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano odredjuje prema budućem statusu Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN", upozorio je srpski premijer.

On je ocenio da bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt pogazila autoritet svetske organizacije i istakao da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, kao direktno mešanje u unutrašnje stvari Srbije.

Prema njegovim rečima, dostojanstvo Srbije i srpskog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i Metohijom "na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju".

"Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim medjunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji", zaključio je Koštunica.

Izvor:Mondo

SB u pauzi neformalno sa Prištinom
Sreda, 4. april 2007. 00:29

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija završio je u utorak uveče oko 23 sata prvi deo sednice posvećene budućem statusu Kosova i Metohije i odredio pauzu tokom koje će saslušati izlaganje predsednika Kosova Fatmira Sejdiua na neformalnom skupu.

Specijalni izaslanik za Kosovo Marti Ahtisari predstavio je u utortak uveče Savetu bezbednosti svoj predlog kojim je predvidjena nadgledana nezavisnost kao budući status Kosova i Metohije, a posle njega stavove Beograda izneo je premijer Srbije Vojislav Koštunica. U ime Kosova pred Savetom bezbednosti govorio je šef UNMIK-a Joahim Riker.

Sednica je počela nešto posle 21.30 i bila je zatvorena za javnost. Sednica je prilika za prve razgovore medju zemljama članicama o budućnosti Kosova, ali na njoj neće biti doneta nikakva odluka.

Iako je ranije bilo najavljeno, predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiuu nije omogućeno da govori u SB zbog protivljenja Srbije, kojem se pridružila i Rusija, da je to suprotno Rezoluciji 1244 i kosovskom ustavu iz 2001. godine.

Medjutim, ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pronašli su kompromisno rešenje o nastupu Sejdiua, kome će biti omogućeno da govori na neformalnom skupu tog tela, takozvanoj "aria formi".

"Mislim da smo pronašli odgovarajuće rešenje koje će svima omogućiti da predstave svoje stavove", rekao je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin, dodajući da očekuje "obimnu i dugačku raspravu" na sednici Saveta bezbednosti.

"Moramo da sednemo i vidimo gde se nalazimo. Važno je da Savet bezbednosti donese odluku prihvatljivu za obe strane", rekao je Čurkin i izrazio očekivanje da će najznačajnije telo svetske organizacije nastaviti konsultacije o posebnoj misiji sa zadatkom da utvrdi stanje na Kosovu.

"Aria forma" poseban je vid susreta diplomata iz Saveta bezbednosti sa "zainteresovanim" stranama i, suštinski, predstavlja kompromisno rešenje u slučajevima u kojima postoje primedbe na istupanje odredjenih strana na formalnim sastancima tog tela.

Izvor:Mondo

Ban Ki-Mun ponovo podržao Ahtisarijev predlog



Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun još jednom je u utorak, tokom razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, podržao predlog izaslanika Martija Ahtisarija o nagledanoj nezavisnosti Kosova i Metohije i naglasio da je taj dokument "težak" ali da ima podršku SAD i Evropske unije.

"Premijer Koštunica je rekao da je stav Beograda jasan - treba da se pokrenu stvarni pregovori o statusu Kosova sa novim posrednikom... Moguć je kompromis koji ne bi dovodio u pitanje medjunarodno pravo. Sve ostalo je prihvatljivo", rekao je Tanjugu savetnik premijera za Kosovo Slobodan Samardžić.

Samardžić je, takodje, rekao da je srpska delegacija ponovila raniju poziciju, odnosno odbacila Ahtisarijev predlog, obrazlažući takav stav "kršenjem Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".

Ban Ki-Mun je ukratko izložio svoj stav srpskoj delegaciji, ponavljajući, suštinski, da je već ranije podržao Ahtisarijev koncept rešavanja krize, te da su dalja procedura i odluke u rukama Saveta bezbednosti UN.

"Koštunica je, takodje, rekao da Ahtisarijev predlog otvara vrata za nezavisnost Kosova, odnosno da vodi ka ustanovljavanju nove albanske države na srpskoj teitoriji, kojoj je u susedstvu matična albanska država...Takav razvoj situacije može da izazove regionalne i svetske posledice", istakao je Samardžić.

Koštunica se sastao sa Ban Ki-Munom nekoliko sati pre početka sednice Saveta bezbednosti UN na kojoj će se raspravljati o Ahtisarijevom predlogu o nadgledanoj nezavisnost Kosova i Metohije.

Izvor:Mondo

Sejdiu: Odlaganje rešenja kontraproduktivno
Sreda, 4. april 2007. 00:22

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu zatražio je da Savet bezbednosti UN što pre prihvati plan Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti pokrajine i ocenio da bi odlaganje bilo kontraproduktivno.

On je odbacio mogućnost nastavka pregovora "Kosova i Srbije". "Ovo je važan dan za Kosovo. Naš cilj je jasan - da se što pre usvoji plan", rekao je Sejdiu novinarima u pauzi sednice Saveta bezbednosti.

Sejdiu nije imao priliku da se obrati Savetu bezbednosti, već je delove njegovog govora pročitao šef UNMIK-a Joahim Riker, koji je u poslednji čas stigao u palatu UN.

"Kosovo je spremno da u potpunosti prihvati i sprovede sve odredbe iz Ahtisarijevog plana", navedeno je u govoru predsednika Kosova.

Sejdiu je, ipak, imao priliku da se sastane sa ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti na neformalnom skupu, ali je taj sastanak trajao svega nekoliko minuta.

Izvor:Mondo

BITKA ZA KOSOVO
D. R. - M. Z. R., 3. april 2007

SAVET bezbednosti UN započeo je u utorak u Njujorku raspravu o statusu Kosova i Metohije, nešto više od godinu dana od starta razgovora Srba i kosovskih Albanaca o budućnosti Pokrajine.
Ambasadorima država članica SB Ahtisari je prvo, na zatvorenom delu sednice, obrazložio razloge zbog kojih je predložio da međunarodna zajednica prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Ta nezavisnost u početku bi bila nadgledana, uz garancije za opstanak manjinskih zajednica, prvenstveno Srba.
Stavove Beograda: neprihvatanje Ahtisarijevog plana i zahtev za nastavak pregovora, predstavio je premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji se, u sklopu priprema za sednicu SB, u ponedeljak sastao s ambasadorima Rusije i Kine pri UN, Vitalijem Čurkinom i Vang Guanđiom. Koštunica se, neposredno pred sednicu, sastao i sa generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom, koji je podržao Ahtisarijev plan, pozivajući SB da počne konstruktivni dijalog o tom pitanju - saznajemo do kraja ovog izdanja.
Posle razgovora sa ruskim i kineskim ambasadorom, naša delegacija saopštila je da ove dve zemlje snažno podržavaju stav Srbije o neophodnosti nastavka pregovora, kao i da je potrebno pronaći rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.
Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić kazao je da bi bilo važno da se na sednici pokaže da je do moguće rezulucije i mogućeg kompromisa još dalek put:
- Ta moguća nova rezolucija može da bude usvojena jedino ako potvrdi osnovni stav iz Rezolucije 1244 - a to je suverenost i teritorijalni integritet Srbije. Kao što znate, tu se članice Saveta dele: ima nekih koje su za to da se poništi ta rezolucija i donese nova, koja bi zapravo trasirala put nezavisnosti Kosova, ali je jedan dobar broj članica Saveta protiv toga. Očekujemo da će se posle sednice nastaviti mnogobrojne konsultacije o tome šta i kako dalje - rekao je Samardžić za Bi-Bi-Si.
Ruski ambasador Vitalij Čurkin najavio je da će na sednici predložiti da misija SB otputuje na Kosmet i preispita primenu Rezolucije 1244 u Pokrajini, kao i ispunjenje standarda međunarode zajednice. Za ovu inicijativu, kako je rečeno, trebalo bi da dobije punu podršku Pekinga i još nekih članica SB.
Do pred početak sednice velika nedoumica bila je da li će na njoj govoriti i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, koji je ambasadore 15 država trebalo da upozna o razlozima zbog kojih Kosovo treba što pre da dobije nezavisnost. Velika Britanija, kao predsedavajući SB u aprilu, insisitrala je da se osim Ahtisarija i predsednika Vlade Srbije, članovina SB obrati i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju. Tome se oštro usprotivila Rusija, ističući da bi time bio napravljen opasan presedan i prekršen ustavni okvir za Kosovo koji je proistekao iz Rezolucije 1244, a prema kojem Kosovo na međunarodnoj sceni može predstavljati samo šef Unmika.
Kako saznajemo, u utorak je zbog ove nedoumice, šef Unmika Joakim Riker krenuo u Njujork. S istom argumentacijom, i Srbija je protestovala kod generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna.
Britanija i još neke članice SB, međutim, pozivale su se na član 39 Poslovnika o radu SB, prema kojem predsedavajući može pozvati bilo koga ko svojim izlaganjem može doprineti pojašnjenju teme o kojoj se raspravlja. Tumači se da bi u ovom slučaju, Sejdiju govorio kao privatno lice, a ne kao predsednik države ili vlade suverene države.

SLOVAČKA: DA SE NASTAVI
SLOVAČKI premijer Robert Fico najavio je da će Slovačka kao nestalna članica SB nastupati aktivno i da očekuje vrlo dugu raspravu.
- Ne mislim da je tako jednostavno kao što neki zamišljaju: da će u SB biti nekakvo glasanje i da će nešto odmah biti usvojeno - ocenio je Fico.
On je dodao da treba da se vidi `šta misli Rusija, šta misli Kina, dakle zemlje koje mogu da stave veto`.
- Mislimo da nisu bile iscrpljene sve mogućnosti dijaloga. Kada bi na to moglo intenzivnije da se utiče, dao bih veći prostor komunikaciji Beograda i Prištine, da nastave pregovore - rekao je slovački premijer.

KINA: SAMO DIJALOG
- PEKING se protivi svakom nametnutom rešenju - ponovio je kineski stav nekadašnji ambasador ove zemlje u Beogradu Pan Džanlin u razgovoru s ambasadorom Srbije u Kini Miomirom Udovičkim.
Džanlin, koji je bio ambasador u Beogradu za vreme NATO bombardovanja, rekao je da bi oduzimanje teritorije Srbiji bez njene saglasnosti, predstavljalo flagrantno kršenje Povelje UN, međunarodnog prava i bilo bi opasan presedan za sve slične situacije u svetu.

GRČKA: EVROPSKO PITANJE
- STATUS KiM je evropsko pitanje, i ono će ubuduće tako biti tretirano, bez obzira na to kakvu odluku donese Savet bezbednosti UN - izjavila je grčkim medijima ministar spoljnih poslova Grčke Dora Bakojani.
- Nalazimo se usred procesa koji, po našem mišljenju, ne mora da bude striktno vremenski određen. Mi čekamo formiranje nove srpske vlade kako bismo mogli da uložimo maksimum potencijala u konsultacije, u nastojanju da postignemo zajednički stav EU i SB - rekla je Bakojani, naglasivši da je, prema stavu Grčke, osnovni kriterijum za odluku EU rezolucija SB.
Bakojani je, takođe, naglasila da o budućem statusu Kosova, Evropa mora da bude ujedinjena i zauzme zajednički stav i istakla značaj donošenja nove rezolucije SB UN, koji će uvažiti `legitimne interese` i Beograda i Prištine.

RUSIJA: REŠILI UNAPRED
JEDNOSTRANI pristup u izveštaju specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova je neprihvatljiv, jer nedvosmisleno polazi od neizbežnosti davanja nezavisnosti toj pokrajini, izjavio je u utorak ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.
- Jednostrani pristup, utvrđen u izveštaju Ahtisarija o Kosovu je neprihvatljiv. Dokument polazi nedvosmisleno od neizbežnosti nezavisnosti Kosova uprkos pozicije Srbije- rekao je šef ruske diplomatije u Jerevanu, a prenele su ruske agencije.
Interfaks navodi da je Lavrov, ne slažući se sa mišljenjem da su napori UN i SAD usmereni isključivo na davanje nezavisnosti Pokrajini, na zajedničkoj konferenciji za novinare, posle razgovora sa jermenskim ministrom Vartanom Oskanjanom, rekao da rezultati razmatranja `kosovskog pitanja` u SB UN nisu unapred rešeni. On je ponovio da Rusija može da podrži samo varijantu koja će biti prihvatljiva za obe strane - Beograd i Prištinu. - Nećemo ići ispred događaja - rekao je Lavrov. Šef ruske diplomatije je rekao da će se rešenje kosovskog pitanja `odraziti i na druge konflikte`.

VOJISLAV KOŠTUNICA KASNO U UTORAK PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI UN, OŠTRO SE SUPROTSTAVIO AHTISARIJEVOM PLANU OTIMANJA TERITORIJE

SRBIJA NE DA KOSOVO

NA sednici Saveta bezbednosti UN, za koju se veruje da je odlučujuća za dalju sudbinu Kosova i Metohije, kasno u utorak u Njujorku srpski premijer Vojislav Koštunica obratio se članicama tog tela pozivajući ih da poštuju neprikosnoveno pravo svake države, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe opšta načela međunarodnog prava i elementarna pravda:
- Do danas niko nije pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip nepovredivosti međunarodno priznatih granica. Naglašavam da je to tako bilo sve do predloga Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom pogledu predstavlja istorijski presedan.
Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik Ahtisari - suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15 odsto teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano prekroje međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još jednu albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim pokušajem gaženja prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja pouzdano znaju i najdublje osećaju da je u samim temeljima ugroženo njihovo državno i nacionalno dostojanstvo.
Zato Srbija odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije. Nikada i niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice Srbije.
KRŠENJE PRAVA

SAVET bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju postavi pitanje na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se Srbiji, državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije. Pošto specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč, krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga. Naravno da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja UN, za ovakav predlog ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne može nikakvim objašnjenjem postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom može pravno nasilje da pretvori u pravo.
Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno mandatu koji je dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se morali kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan svim važećim međunarodnim normama.
Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bespogovorno prihvatila.
Srbija je od samog početka veoma strpljivo pokušavala da specijalnom izaslaniku ukaže da je za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne obaveze. Prva je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači puno poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je obaveze bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano prihvatljivog rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske strane. Očigledno je da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u potpunosti oglušio o ove dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i nelegitiman.
Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se Srbiji otme njena teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti upozorenja da će albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost, pribeći masovnom nasilju. Srbija pita: da li SB može da pređe preko otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem bude argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i međunarodno priznate države? Srbija je uverena da je autoritet SB neprikosnoven u odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo najodlučnije suprotstaviti posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja kosovskog pitanja, kao što bi to učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog problema.

OPASNE POSLEDICE

VERUJEM da smo svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.
Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu.
Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da započnemo neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta je ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti Ahtisari, pre nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan sastanak na kojem je razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo da je kosovski problem složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može razrešiti na jednom jedinom sastanku.
Srbija danas konkretno predlaže da osnova za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovođenju važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo da li su i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti obaveznih standarda. Na prvom mestu bi misija SB mogla sama da se uveri koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je poznato da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine. Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je prognano više od 40. 000 Srba i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta zapravo znači da u glavni grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Ali, činjenica da prognanici ne mogu da se vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac, Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je naložila Rezolucija 1244.
Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i da ona ne dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije. Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za Srbiju.
Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.

NOVI PREGOVORI
SRBIJA je potpuno opredeljena da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je važnosti da se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se novi međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.

NEPOVREDIVOST GRANICA
SRBIJA i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i Povelja UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. Podrazumeva se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, jer bi to predstavljalodirektno mešanje tih država u unutrašnje stvari Srbije. U tom slučaju Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu Rezoluciju 1244 zaštiti i potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i njenih međunarodno priznatih granica.

AUTONOMIJA I SUVERENITET
SRBIJA ispoljava čvrstu i dobru volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari suštinsku autonomiju u Pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi, saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.

Izvor: Novosti

Za Ahtisarijev plan četiri od 15 članica SB
Sreda, 4. april 2007. 12:22



Samo tri ili četiri članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bezuslovno podržavaju plan specijalnog predstavnika Martija Ahtisarija za status Kosova i Metohije, dok su se u ostalim istupanjima čula pitanja i sumnje, izjavio je u sredu stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin.

Prenoseći Čurkinovu izjavu, ruski elektronski mediji su istakli da se prva diskusija u Savetu bezbednosti UN o Athisarijevom planu završila neuspehom, jer su članice podeljene, a premijer Srbije Vojislav Koštunica nije prihvatio plan.

Ruski diplomata je na zatvorenoj sednici rekao da nema osnova da se "postavlja pitanje o davanju nezavisnosti Kosovu", niti da se krše principi suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije.

"Neuvažavanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti je grubo kršenje temeljnih principa medjunarodnog prava", istakao je Čurkin.

Šef ruske misije pri Svetskoj organizaciji najavio je mogućnost upućivanja misije Saveta bezbednosti UN u Beograd i Prištinu tokom ovog meseca.

"Mislim da će takva misija biti ovog meseca upućena na Kosovo i u Beograd. Mi smo spremni u svakom trenutku", rekao je Čurkin, dodavši da predstoji da se utvrdi ko će biti šef te misije i da to, "po pravilu, nije predsedavajući SB", koji je ovog meseca iz Velike Britanije.

Rusija je u ponedeljak Savetu predložila formiranje mandata misije, koja bi bila slična ranijim zvaničnim misijama Saveta bezbednosti UN na Kosovu. Za sada reagovanja članica Saveta bezbednosti nije bilo, navodi RIA Novosti.

Čurkin je odbacio optužbe ambasadora zapadnih zemalja da Rusija namerno pokušava da oteže proces odredjenja statusa Kosova, predlažući upućivanje misije na Balkan i tražeći analizu ispunjavanja dosadašnjih odluka Saveta bezbednosti i Rezolucije 1244.

"Mi ne otežemo sa rešenjem. Mi bismo mogli da uputimo takvu misiju već sutra. Rešenje za status Kosova treba da ima održiv i dugoročan karakter", rekao je on.

Čurkin je ponovio stav Moskve da političke posledice rešenja Saveta bezbednosti UN o Kosovu mogu da imaju posledice ne samo u Evropi, nego i u Aziji i Africi.

On je rekao da su na sednici "niz pitanja postavili i predstavnici Latinske Amerike", preneo je Itar-Tass.

Moskva, pritom, smatra da pregovarački potencijal još nije iscrpen, jer se tokom pregovora Srba i Albanaca pitanje statusa praktično nije ni razmatralo.

Posle omogućavanja kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiuu da izloži svoj stav, ruska delegacija u UN se založila da se to omogući i drugim predstavnicima konfliktnih regiona koji su na dnevnom redu, pre svega ministru inostranih poslova nepriznate Abhazije Sergeju Šambi, da bi mogao da izloži članicama Saveta svoje gledište o rešavanju gruzijsko-abhaskog konflikta.

Čurkin je rekao da je to važno pred sednicu na kojoj će biti razmotren izveštaj generalnog sekretara o delatnosti monitoring misije UN u Abhaziji 10. aprila.

Rusija za sada, kako je rekao, ne uspeva u tom zahtevu jer "neke članice Saveta nastavljaju da primenjuju dvostruke standarde u radu Saveta", ali je u utorak predsedavajući Emir Džons-Peri rekao da će razgovarati sa SAD da "prekinu da prave prepreke u izdavanju vize Sergeju Šambi".

Na pitanje kada se očekuje da se članice Saveta bezbeddnosti vrate na pitanje Kosova, ruski ambasador je rekao da "zasad nema konkretnih planova".

Čurkin smatra da sada treba čekati upućivanje misije Saveta u Beograd i Prištinu da bi "članice SB imale potpunu sliku o dogadjajima" a da se potom treba odredjivati o daljim aktivnostima.

SAD: Ruski predlog slanja misije biće razmotren

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak rekao je u Vašingtonu da će ruski predlog slanja misije UN na Kosovo, kako bi se razmotrilo sprovodjenje standarda, biti ozbiljno razmotren.

Mekormak je, komentarišući najave Rusije da će predložiti slanje misije UN, rekao da će "predlog kome Rusija jasno pridaje važnost biti ozbiljno razmatran i u kontekstu mandata misije Saveta bezbednosti, kao i roka u kome bi trebalo da se utvrdi činjenično stanje", preneo je Glas Amerike.

Izvor:Mondo