'PODRŠKA RUSIJE IMA ISTORIJSKI ZNAČAJ ZA SRBIJU' - IZJAVIO KOŠTUNICA PRED ODLAZAK NA SEDNICU SB UN

 Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica rekao je pred odlazak na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde će 3. aprila obrazložiti stavove Srbije o budućem uređenju Kosova i Metohije, da 'ceo naš narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju'.

On je izrazio uverenje da principijelna podrška Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija obezbeđuje Srbiji da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje.

Kako je naveo premijer Srbije, jasno je da će Ahtisarijev predlog propasti u SB, jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu rasparčavanja Srbije. Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće da započne novi pregovarački proces, sa novim međunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji UN i Ustavu Srbije, ocenio je Koštunica.

Sa premijerom Koštunicom u Njujork je otputovao i koordinator državnog pregovaračkog tima za pregovore o Kosmetu Slobodan Samardžić i Koštuničin savetnik za spoljnu politiku Vladeta Janković.

Odluku o tome doneo je u petak Državni pregovarački tim za pregovore o budućem statusu Kosmeta. Članovi tima su se na sastanku, kojem je predsedavao koopredsedavajući tog tela i predsednik Srbije Boris Tadić, istakli da treba nastaviti intenzivne diplomatske aktivnosti predstavnika državnih organa i članova pregovaračkog tima u pravcu odbrane državnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji.

Na redovnom sastanku, pregovarački tim je razmotrio izveštaje o aktivnostima njegovih članova koje su vođene od sastanka u Beču, 10. marta, do sada.

Tim povodom zaključeno je da su članovi pregovaračkog tima, prilikom brojnih susreta i sastanaka, argumentovano osporili kako sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova Martija Ahtisarija, tako i njegov propratni izveštaj, koji je nedavno predat generalnom sekrataru UN.

Na sastanku su razmotreni dalji, konkretni potezi pregovaračkog tima počev od predstojeće sednice Saveta bezbednosti UN 3. aprila ove godine.

Državni pregovarački tim osudio je brojne terorističke akte koji su poslednjih dana na Kosovu i Metohiji počinili albanski ekstremisti i upozorio sve odgovorne za održavanje reda i mira u pokrajini da se ovakvi incidenti ne smeju prećutkivati, već je neophodno preduzeti sve mere da se oni spreče, a počinioci otkriju i kazne.

Izvor: RTS

 SLOVAČKA REZOLUCIJA O KOSMETU ODBACUJE NEZAVISNOST KAO REŠENJE

Slovačka će podržati buduću rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o statusu Kosmeta jedino ako ona bude u skladu s deklaracijom o južnoj srpskoj pokrajini koju je slovački parlament usvojio u sredu, izjavio je danas premijer Robert Fico i istakao da je deklaracija slovačkog parlamenta izbalansirana.

Deklaracija, koju je pre četiri dana usvojio slovački parlament, jeste izbalansirana. Potpuna i neograničena nezavisnost Kosmeta nije dobro rešenje, ona bi mogla da dovede do drugih tragedija i tenzija u regionu, rekao je Fico.

Kako je navela slovačka agencija, deklaracija podrazumeva da je neophodno uzeti u obzir i stav Srbije, dati više prostora razgovorima Beograda i Prištine i razmotriti predlog Srbije, koja je Kosmetu ponudila nadstandardnu autonomiju.

Izvor: RTS

 ZAMENIK ŠEFA UNMIK-A ŠUK POSETIO MANASTIR DEČANI

Manastir Visoki Dečani posetio je zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk da bi izrazio podršku episkopu Teodosiju i monasima manastira posle incidenta koji se desio u petak , saopštila je Informativna služba Kosova i Metohije.

Šuk je rekao episkopu Teodosiju da ga je u subotu telefonom pozvao predsednik Srbije Boris Tadić i da je došao da bi video šta sve treba i može da se uradi da bi se manastir što bolje zaštitio i monasi osećali sigurnije.

Vladika Teodosije je Šuka, penzionisanog američkog generala koji je ranije u okviru Kfora radio na Kosovu, upoznao s napadom na manastir, pokazavši mesto gde je protivtenkovska raketa udarila u manastirski zid.

Šuk se popeo merdevinama na zid da bi video mesto napada, a posle toga je razgovarao s vladikom Teodosijem i ocem Savom u manastirskoj biblioteci.

Posebno je bilo reči o problemima sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu i Metohiji i šta je Srbima potrebno da bi se osećali sigurnije.

Vladika Teodosije je naglasio da se kosovske institucije mnogo više moraju potruditi da bi se obezbedili uslovi za normalan život i povratak srpskog stanovništva.

On je Šuka upoznao s teškoćama sa kojima se suočavaju povratnici i s potrebom da im se obezbedi višestruka pomoć koja bi ih ohrabrila da ostanu i opstanu u svojim domovima.

Njima je, pre svega, potrebna jaka bezbednost, ali i efikasna institucionalna zaštita koju sada nemaju.

Vladika Teodosije naglasio je da je od velike važnosti da policija pronađe počinioce ovog podmuklog napada na manastir, jer će to biti najbolji pokazatelj spremnosti da se nešto promeni na bolje, pošto dosad nijedan od četiri oružana napada na manastir nije 'rezultirao pronalaženjem krivaca'.

On je rekao da će Srbi biti mnogo više ohrabreni da vide svoju budućnost na Kosovu, ukoliko ekstremisti budu izolovani i izvedeni pred lice zakona.

Otac Sava je naglasio da je dugoročno prisustvo Kfora od velikog značaja za sve na Kosovu i da smanjivanje međunarodnog vojnog prisustva samo može da ohrabri ekstremiste.

Šuk je obećao da će učiniti sve što od njega zavisi da pomogne manastiru i srpskoj zajednici.


Kontakt grupa: Neprihvatljiv bilo koji oblik nasilja na Kosmetu

Bilo koji oblik nasilja protiv srpske zajednice ili srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji apsolutno je nedozvoljen i neprihvatljiv, saopštila je sinoć Kontakt grupa.

Saopštenje je objavljeno povodom pronalaženja neeksplodirane kumulativne mine tipa zolja, koju su u petak otkrili pripadnici Kosovske policijske službe u blizini manastira Visoki Dečani. Prema izveštajima o eksploziji u blizini manastira Dečani 30. marta rano ujutro, projektil je nađen na padini brda koja gleda prema manastiru i deo municije zadržao se u spoljašnjem zidu manastira, koji je jedan od najvažnijih srpskih verskih i kulturnih objekata na Kosmetu, navodi se u saopštenju Kontakt grupe.

Kontakt grupa je najsnažnije osudila taj događaj i istakla da je bezbednost srpske zajednice od najveće važnosti i pozvala kosovske vlasti i Međunarodnu zajednicu da brzo i odlučno da odgovore na taj nasilni incident. Mi izražavamo našu duboku podršku monaškoj zajednici u Dečanima i naše je kontinuirano zauzimanje za očuvanje i zaštitu sprske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopštenju.

Izvor: RTS

 REZOLUCIJA U MAJU,
MISIJA U SEPTEMBRU


Od stalnog dopisnika BRISEL

PREMA trećem izveštaju EU tima za planiranje buduće misije na Kosovu (EUPT) o tome dokle se stiglo u pripremi za misiju EU u oblasti pravosuđa i policije (ESDP), koji su "Novosti" imale ekskluzivno na uvid, nova rezolucija o Kosovu bi trebalo da bude doneta u maju a EU bi trebala da preuzme, u potpunosti, ovlašćenja od Unmika u septembru.

Šef EUPT Kasper Klinge je prošle nedelje predstavio u Političko-bezbednosnom komitetu EU trenutno stanje priprema za buduću misiju EU u osam tačaka: sinhoronizacija političkih odluka neophodnih za lansiranje misije, operacioni plan i programski pristup, regrutacija ljudstva, plan za rotaciju Unmik policije, plan za razmeštanje, rezultati radne grupe za tranziciju i EUPT vodeću ulogu u radnoj grupi za vladavinu prava, saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama, dijalog sa Beogradom i radna grupa za sever Kosova.


RASPORED DOGAĐAJA

PRVU tačku plana, Klinge je objasnio uz pomoć grafičkog prikaza, koji i vi možete videti, na osnovu kojeg se zaključuje da će rezolucija o Kosovu biti doneta u maju. Pre toga, između ostalog, Političko-bezbednosni komitet EU će odlučiti o učešću trećih zemalja u misiji ESDP. Takođe, u aprilu i maju će biti napravljen nacrt programa rada ESDP misije i EUPT će početi plan za pripremu Operativnog plana(OPLAN). Sredinom maja, posle izglasavanja rezolucije, Savet EU će usvojiti Koncept operacije (Konops) i biće imenovan šef ESDP misije. Krajem juna će biti produžena misija EUPT do septembra. U julu i avgustu bi se ušlo u završnu pripremnu fazu izgradnje misije ESDP, odnosno regrutovanje personala i nabavka opreme neophodne za rad. Početkom septembra, preciznije, 7. septembra, EU preuzima u potpunosti svoju ulogu, a Unmoik i EUPT prestaju sa radom.


OPERATIVNI PLAN (OPLAN)

OPLAN je baziran na pet tačaka u kojima se traži da se napravi osnovni projekt uvodnog planiranja za svaku oblast(nadgledanje i izvršna vlast). EUPT mora da razvije detaljnije plan sa ciljevima, rokovima i odrednicama za tzv. izlaznu strategiju uz konsultacije sa svim značajnim međunarodnim akterima. U OPLAN treba da se nađe i koncept merila spreman za dalje razvijanje, budući da će ta merila biti vitalni element odgovornosti buduće misije, kao i određivanje ciljeva koje misija treba da dostigne.
REGRUTACIJA LjUDSTVA

PREMA planu, misija EU bi trebalo da preuzme određeni deo ljudstva iz Unmika. U EUPT smatraju da će za brzo razmeštanje snaga ESDP misije biti neophodno da se angažuju, opreme i obuče na vreme potencijalni kandidati, da se pažljivo izvrši regrutacija tzv. lokalnog stafa, da se izbegne nepotizam i da se unapred pripremi rotacija ljudstva.

RAZMEŠTAJ LjUDSTVA

U EUPT smatraju da je za ESDP misiju (staf šefa misije ESDP, sudije, tužioci, policajci, carinici, administrativci) neophodna 1.541 osoba, koje bi činile međunarodni deo ESDP misije, i 894 osobe izabrane među lokalnim stanovništvom. Najviše bi bilo policajaca, 1.156 međunarodnih i 240 lokalnih. Internacionalnih sudija i tužilaca bi bilo 208, a domaćih 188. U tom smislu EUPT je preporučio da se što pre razjasni koliko svaka država članica EU ili neke treća zemlja može da pošalje svojih policajaca, tužilaca i sudija.

RADNE GRUPE

CILj EUPT je da sa radnim grupama pripremi što bolje implementaciju statusa Kosova. U tom smislu EUPT predvodi i obezbeđuje Sekretarijat za radnu grupu za vladavinu prava koja se bavi zakonodavstvom, i posebno radi na izradi krivičnog i krivično-procesnog zakona. U oblasti policije, radna grupa je angažovana na izradi zakona o policiji, granične kontrole, azilu, strancima i readmisiji.

U sedmoj tački dokumenta koji ima 26 strana konstatuje se dobra saradnja sa NATO, OEBS i drugim nevladinim organizacijama.


DIJALOG SA BEOGRADOM I RADNA GRUPA ZA SEVER

U DOKUMENTU se kaže da je EUPT otvorio direktnu komunikaciju sa Beogradom i da su vlasti u Srbiji u potpunosti upoznate sa tokom planiranja misije ESDP. U EUPT ocenjuju da postoje pozitivne reakcije na operativnom planu i da ima prostora za dalji dijalog.

Radna grupa za sever Kosova radi na izradi scenarija i strategije za sever Kosova i kako da se implementira plan Međunarodne civilne kancelarije za sever Kosova.


Izvor: Novosti

Rusi drže tas pravde


BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je juče uverenje da principijelna podrška Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija obezbeđuje Srbiji da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje.
- Ceo naš narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju - rekao je Koštunica pred odlazak na sednicu SB, gde će u utorak obrazložiti stavove Srbije o budućem uređenju Kosova i Metohije.
Kako je naveo premijer, jasno je da će Ahtisarijev predlog propasti u SB, jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu rasparčavanja Srbije.
Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće da započne novi pregovarački proces, sa novim međunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji UN i Ustavu Srbije, ocenio je Koštunica u izjavi medijima.
Koštunica će na sednici SB UN obrazložiti stavove Srbije o budućem uređenju Kosova i Metohije.
Odluku o tome doneo je u petak državni pregovarački tim za pregovore o budućem statusu Kosmeta.
Članovi tima su na sastanku, kojem je predsedavao kopredsedavajući tog tela i predsednik Srbije Boris Tadić, istakli da treba nastaviti intenzivne diplomatske aktivnosti predstavnika državnih organa i članova pregovaračkog tima u pravcu odbrane državnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji.
Na redovnom sastanku, pregovarački tim je razmotrio izveštaje o aktivnostima njegovih članova koji su vođeni od sastanka u Beču, od 10. marta do sada.
Zaključeno je da su članovi pregovaračkog tima, prilikom mnogobrojnih susreta i sastanaka, argumentovano osporili kako sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova Martija Ahtisarija, tako i njegov propratni izveštaj, koji je nedavno predat generalnom sekrataru UN.
Na sastanku su razmotreni dalji, konkretni potezi pregovaračkog tima, počev od predstojeće sednice Saveta bezbednosti UN 3. aprila.
Sa premijerom Koštunicom u Njujork su otputovali i koordinator državnog pregovaračkog tima za pregovore o Kosmetu Slobodan Samardžić i Koštuničin savetnik za spoljnu politiku Vladeta Janković.


Izvor: Novosti

Rezolucija za sve


NEFORMALNI sastanak šefova diplomatije Evropske unije u Bremenu pokazao je da je stav Unije kao celine o rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije znatno kompleksniji nego što se to na prvi pogled činilo.
Na sastanku je postignut jedinstven stav EU pred rasprave i pregovore o Savetu bezbednosti UN, ali on ne sadrži eksplicitnu podršku planu Martija Ahtisarija koju su očekivali pojedini evropski funkcioneri i zagovornici plana među državama članicama.
Stav EU nakon Bremena se zasniva na tri tačke - podršci Ahtisarijevim naporima i početku pregovora na osnovu njegovog plana u SB UN, neophodnosti uvažavanja "legitimnih interesa" Beograda i Prištine i neophodnosti postojanja nove rezolucije Saveta bezbednosti.
Ovakav stav je plod kompromisa između zemalja članica Kontakt-grupe iz redova EU koje podržavaju Ahtisarijev plan i onih članica koje su izrazile manje ili više ozbiljne rezerve prema tom predlogu.
Činjenica da Ahtisarijev plan podržavaju najsnažnije zemlje EU (Nemačka, Francuska i Velika Britanija), kao i neki od njenih vodećih funkcionera (Oli Ren i Havijer Solana) naginje stav Unije u tom pravcu.
S druge strane su zemlje (Slovačka, Rumunija, Grčka, Kipar, Španija) koje izražavaju zabrinutost činjenicom da Ahtisarijev plan može imati ozbiljne posledice po Srbiju, po bezbednost na Balkanu, međunarodno pravo, ali i po situacije u njihovim državama ili okruženjima.
Te zemlje jasno ističu svoje nezavodovoljstvo Ahtisarijevim planom i zalažu se za rezoluciju koja bi bila "prihvatljiva za obe strane".
Među njima, ipak, postoji razlika, na primer, između Slovačke, koja pod uticajem rezolucije u nacionalnom parlamentu zastupa kritičniji stav prema Ahtisarijevim predlozima, i Španije, koja je "nezadovoljna Ahtisarijevim planom, ali ne može protiv jedinstva EU".
Između otvorenih zagovornika i kritičara Ahtisarijevog plana nalazi se većina članica EU. One su bliže jednoj ili drugoj opciji, ali, takođe zarad "jedinstva EU", i zbog pritisaka vodećih zemalja Unije, ne mogu, ili ne žele da odstupe od podrške Ahtisariju.
Među zemljama u toj grupi koje nisu preterano zadovoljne Ahtisarijevim planom se, kako tvrde Tanjugovi diplomatski izvori u Bremenu, nalaze, na primer, Poljska i Portugal.
Predsedavajući Saveta ministara EU, šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, je tokom dvodnevnog sastanka održao konsultacije sa zemljama EU koje su istovremeno i članice Saveta bezbednosti (Velika Britanija, Francuska, Belgija, Italija i Slovačka).
One bi, dakle, u Njujorku trebalo da zastupaju stav, usvojen 12. februara na Savetu ministara EU, u okviru kojeg se podržavaju Ahtisarijevi "napori".
Tom stavu bi od Bremena nadalje trebalo da se pridruži i formulacija - na kojoj je, pre svega, insistirala članica SB UN Slovačka - o tome da bi tokom pregovora o rezoluciji SB na osnovu Ahtisarijevog plana trebalo uvažiti "legitimne interese Beograda i Prištine".
Ostaje da se definiše šta su to "legitimni interesi Beograda i Prištine".
Naime, pojedine zemlje zagovornici Ahtisarijevog plana smatraju da bi, na primer, "legitimni interesi" za Beograd trebalo da budu određena poboljšanja položaja kosovskih Srba, dok je šef slovačke diplomatije Jan Kubiš jasno rekao u Bremenu da je "na Beogradu i Prištini" da definišu koji su njihovi interesi.

FATMIR SEJDIJU:
"NAJMOĆNIJI UZ NAS"

PREMA najavama prištinskog pregovaračkog tima, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju prisustvovaće u utorak sednici SB na kojoj će Marti Ahtisari referisati o bečkim pregovorima.
- Za nas je veoma važno da najmoćnije države sveta podržavaju nezavisnost Kosova. Posebno je važno da je Evropska unija unutar tog bloka - rekao je Sejdiju novinarima na prištinskom aerodromu, prilikom polaska u SAD.

Izvor: Novosti

Ko želi može da se vrati


UVERAVAJUĆI nas da se uspeh povratka ne meri po broju povratnika, već po tome koliko se uspelo u povrtaku, uzimajući u obzir sve izazove, Šahzad Bangaš, šef Unmik kancelarije za zajednice, povratak i pitanja manjina na Kosmetu, tvrdi za "Novosti" da se prethodnih osam godina na Kosmet vratilo oko 16.000 ljudi, od kojih je gotovo polovina Srba.
Iako smatra da međunarodna zajednica, posredstvom privremenih institucija, čini sve da se obezbedi povratak više od 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca, na osnovu prezentovanih projekata, jasno je da je pitanje povrataka, uoči rešavanja statusa Pokrajine, ipak potisnuto u drugi plan.

Prošlo je osam godina otkako su raseljeni bili primorani da napuste svoje domove na Kosmetu, a značajnijeg povratka nema?
- Složiću se da broj povratnika nije visok, ali uspeh se ne meri po tome. Strategija za povratak je uspostavljena potpisivanjem protokola između Vlada Kosova i Srbije.

Da li je taj protokol dao neke rezultate?
- Iako je malo prerano da kažemo da postoje određeni rezultati, u svakom slučaju bilo je sastanaka između dveju strana. Koordinacioni centar sarađuje sa strukturama privremenih institucija na određenim projektima povratka, kao, na primer, u opštini Istok i Novom Badovcu...

Ti slučajevi, koje pominjete, zanemarljivo su mali u odnosu na sveukupni broj raseljenih?
- U ovom procesu svaki korak je izuzetno značajan za nas.

Da li je međunarodna zajednica, u stvari, nemoćna da obezbedi povratak raseljenim Srbima i nealbancima, pogotovo imajući u vidu da su se Albanci vratili za nepuna tri meseca?
- Ne želim da ulazim u pitanje sposobnosti ili nesposobnosti međunarodne zajednice. Povratak raseljenih je vrlo skup posao, a međunarodna zajednica je do sada finansirala mnogo projekata povratka. Dosta kompetencija za upravljanje tim procesom dato je lokalnim vlastima. Međutim, međunarodne organizacije i dalje pomažu u projektima povratka. Ove godine Vlada Kosova je finansirala četiri projekta povrtaka: u Potkaljaji u Prizrenu, u Perkovu u opštini Klina, jedan u gradu Vučitrnu za Rome i Aškalije, jedan u Dobrom Dubu i Nakaradu. Osim ovih projekata, koji će se sprovoditi ove godine, četiri miliona evra dostupno je i za individualne povratke. Takođe, imamo dogovor i sa Koordinacionim centrom da se na proces povratka usmere sredstva ukoliko ih ima i iz drugih izvora.
Postoje li mesta na Kosovu gde je moguć održiv povratak?
- Može se reći da sam optimista, ali mislim da ne postoji mesto na Kosmetu gde do povratka ne može doći. Međutim, da bi se povratak realizovao, potrebno je i da postoji interesovanje raseljenih....

Pravo na povratak je jedno od osnovnih ljudskih prava. Zašto Srbi i nealbnanci nisu iskoristili to pravo?
- Unmik priznaje povratak u rodno mesto svakog pojedinca kao neotuđivo pravo, ali prvo raseljena lica moraju da pokažu inicijativu. Zbog toga je do sada ostavreno više individualnih povrataka....


LAKŠE U GRADOVE
IMA li mogućnosti povratka u urbane sredine?
- Urbani povratak nije finansijski "težak" kao povratak u ruralne sredine, jer tamo već postoji infrastruktura, tako da je Vlada Kosova preko ministarstva veoma zainteresovana za realizaciju povratka u gradove.

DOGAĐANjA U KLINI

NA pitanje ima li uvida kako žive povratnici u Klini, predstavnik Unmika kaže da povratnicima u Klini "treba skinuti kapu". Oni su doneli vrlo tešku, ali pravu odluku, jer im je svakim danom sve bolje, tvrdi Bangaš. Na primedbu da je jedan od 69 povratnika ubijen, kaže "da treba preduzeti sve da se spreče ovakva dešavanja", kao i da se prethodne nedelje u Klinu vratilo 69 povratnika.


Izvor: Novosti

Корак напред, два назад
Став ЕУ се заснива на три тачке: подршка Ахтисаријевим напорима и почетку преговора на основу његовог плана у СБ УН, неопходност уважавања „легитимних интереса” Београда и Приштине и неопходност постојања нове резолуције Савета безбедности УН

Специјално за „Политику” од извештача Танјуга
Бремен – Амерички дипломатски „блицкриг” у Бриселу протекле недеље с циљем да се плану Мартија Ахтисарија и отцепљењу Косова и Метохије од Србије пружи пуна „трансатлантска подршка” није успео: ЕУ у Бремену не само да није експлицитно и јединствено подржала Ахтисаријев план, већ је у свој став уврстила и неопходност „уважавања интереса Београда и Приштине”. Овакав исход свакако није по вољи заговорника брзопотезног косовског „шах-мата” Србији. Сценарио је, међутим, добро почео за његове творце. Амерички државни подсекретар Николас Бернс је у јутро 26. марта, неколико сати пре објављивања Ахтисаријевог предлога у Њујорку, усред Брисела први пут саопштио да се САД залажу за „надгледану независност” Косова, а затим је – директно из Брисела, седишта ЕУ – назвао телефоном председника Србије Бориса Тадића и председника Владе Србије Војислава Коштуницу да им саопшти амерички став.

Неколико сати после Бернса, „снажну подршку” Ахтисаријевом плану је у Њујорку дао генерални секретар УН Бан Ки Мун, а у Бриселу, односно, Берлину, немачко председништво ЕУ.

Сутрадан је, после састанка Бернса са Северноатлантским саветом, генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер изјавио да „све чланице НАТО” (које су надмоћном већином и чланице ЕУ) подржавају Ахтисаријев план. Уследила је експлицитна подршка европског комесара за проширење Олија Рена у обраћању Европском парламенту, дан пре гласања у тој институцији о контроверзној резолуцији о будућем статусу Косова.

У великој мери захваљујући гласовима из кључних земаља ЕУ које заговарају Ахтисаријев план (Немачке и Француске), те британских лабуриста, европских либерала и зелених, успео је да прође амандман – одбачен свега десетак дана пре тога у Спољнополитичком одбору – којим ова институција подржава „надгледани суверенитет”.

Аутор резолуције и предлагач амандмана Јост Лагендајк је у више наврата најављивао претходних недеља сценарио по којем ће, после објављивања Ахтисаријевог плана, уследити притисак који би ЕП навео да гласа у прилог оваквом исходу.

Кулминација је требало да се догоди у Бремену, на неформалном састанку шефова дипломатија ЕУ, за који су Рен и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана припремили документ у којом се истиче да „само јединствена ЕУ, која заједно са својим партнерима колективно стане иза специјалног посредника, може да доведе до раног и успешног окончања процеса”. Већ прве информације са састанка у Бремену су показале да ће став Уније као целине о решавању статуса Косова бити знатно комплекснији него што се то на први поглед чинило. На састанку је постигнут јединствен став ЕУ пред наступајуће расправе и преговоре у Савету безбедности УН, али он не садржи експлицитну подршку плану Ахтисарија коју су очекивали поједини европски функционери и заговорници плана међу државама чланицама.

Рен и Солана су пред новинарима минимизирали неслагања унутар ЕУ, док је Штајнмајер критиковао штампу због претеривања у писању о разликама између држава чланица.

Немачки шеф дипломатије, међутим, није могао јасно да одговори на то да ли је немачко председништво ЕУ направило „корак уназад”, с обзиром на то што је у понедељак „снажно подржало” Ахтисаријев план, а онда свега четири дана касније у Бремену издало саопштење у којем се истиче подршка ЕУ закључцима из фебруара у којима нема експлицитне подршке предлогу.

Став ЕУ након Бремена се, дакле, заснива на три тачке: подршка Ахтисаријевим напорима и почетку преговора на основу његовог плана у СБ УН, неопходност уважавања „легитимних интереса” Београда и Приштине и неопходност постојања нове резолуције Савета безбедности УН. Овакав став је плод компромиса између земаља чланица Контакт групе из редова ЕУ које подржавају Ахтисаријев план и оних чланица које су изразиле мање или више озбиљне резерве према том предлогу.

Чињеница да Ахтисаријев план снажно подржавају водеће земље ЕУ (Немачка, Француска и Велика Британија), те неки од њених кључних функционера (Рен и Солана) нагиње став Уније у том правцу.

С друге стране се налазе земље (Словачка, Румунија, Грчка, Кипар, Шпанија) које изражавају своју забринутост чињеницом да Ахтисаријев план може имати озбиљне последице по Србију, по безбедност на Балкану, међународно право али и по ситуације у њиховим државама или окружењима.

Те земље јасно истичу своје незадовољство Ахтисаријевим планом и залажу се за резолуцију која би била „прихватљива за обе стране”.

Међу њима, ипак, постоји разлика између, рецимо, Словачке која под утицајем резолуције у националном парламенту заступа критичнији став према Ахтисаријевим предлозима, и Шпаније која је „незадовољна Ахтисаријевим планом, али не може против јединства ЕУ”.

Између отворених заговорника Ахтисаријевог плана и критичара,  налази се већина чланица ЕУ. Оне су ближе једној или другој опцији, али такође зарад „јединства ЕУ” и због притисака водећих земаља Уније, не могу или не желе да одступе од подршке Ахтисарију.

Међу земљама у тој групи које нису претерано задовољне Ахтисаријевим планом се, како тврде Танјугови дипломатски извори у Бремену, налазе на пример Пољска и Португалија. Италија је подржала Ахтисаријев план, али не без такозваног „латентног притиска”, који су у Бремену на чланице вршили пре свега Француска и Велика Британија.

Штајнмајер је током дводневног састанка одржао консултације са земљама ЕУ које су истовремено и чланице Савета безбедности (Велика Британија, Француска, Белгија, Италија и Словачка). Оне би, дакле, у Њујорку требало да заступају став, усвојен 12. фебруара на Савету министара ЕУ, у оквиру којег се подржавају Ахтисаријеви „напори”. Том ставу би од Бремена па надаље требало да се придружи и формулација – на којој је пре свега инсистирала чланица СБ УН Словачка – о томе да би током преговора о резолуцији СБ на основу Ахтисаријевог плана требало уважити „легитимне интересе Београда и Приштине”. Остаје да се дефинише шта су то „легитимни интереси Београда и Приштине”.

Наиме, поједине земље заговорници Ахтисаријевог плана сматрају да би, на пример, „легитимни интереси” за Београд требало да буду одређена побољшања положаја косовских Срба, док је словачки шеф дипломатије Јан Кубиш јасно рекао Танјугу у Бремену да је „на Београду и Приштини да дефинишу који су то њихови интереси ”.



Izvor: Politika / Александар Митић

Analitičar Fjodor Lukjanov, za „Blic“ govori o rešenju krize na Kosovu
Rusija neće podržati nerealne zahteve Beograda
Autor: Miloš Šterić | 02.04.2007 - 10:09


Nametanje rešenja za Kosovo mimo Saveta bezbednosti UN dovelo bi do velikih političkih neprilika jer takvo rešenje ne bi imalo legitimitet - kaže za „Blic“ Fjodor Lukjanov, glavni urednik magazina „Rusija u globalnoj politici“, komentarišući izjavu Havijera Solane, koji je najavio nametanje rešenja, „jer postoje problemi s Rusijom i Kinom“.
- Ne verujem da je nametanje rešenja moguće, a Solanina izjava je deo političke igre i rata nerava, ništa više - kaže Lukjanov. On je odbacio mogućnost da se iza ruskog stava o Kosovu kriju dublji interesi, to jest da Rusija u zamenu za veto u SB traži da Srbija odustane od članstva u NATO, kao i povoljniju poziciju u privatizacijama velikih sistema, kao što su EPS, NIS i „Železnice Srbije“.
- Članstvo Srbije u NATO uopšte nije tema kojoj Moskva posvećuje pažnju i ne verujem da se to pitanje može potegnuti u kontekstu rasprave o Kosovu. Za Rusiju članstvo Srbije u NATO ne znači puno, kao što je to slučaj sa pristupanjem Ukrajine i Gruzije tom savezu. Privatizacija velikih sistema u Srbiji je daleko interesantnija za ruske vlasti, ali primitivno je povezivati imovinu Srbije sa glasanjem u SB. Ruski interesi u odnosima sa velikim silama su daleko širi od pitanja Kosova - napominje Lukjanov, koji ne misli da će Rusija „zarad Srba“ rizikovati konfrontaciju sa Zapadom, uprkos nedavnom razgovoru predsednika Putina i Buša, u kojem je ruski državnik još jednom izrazio neslaganje s nametanjem rešenja.
- Ono što Rusija može da učini je da demonstrira svoju poziciju da niko ne može da nas ignoriše, tako da zapadne sile moraju da uzmu njene stavove u obzir. To praktično znači da će Moskva obezbediti više vremena i priliku da Beograd ima bolje uslove u diskusiji o Kosovu, ali ne i da bude nerealan - dodaje Lukjanov, koji na pitanje da li je stav Moskve o Kosovu zapravo poguban po Srbiju kad su u pitanju evroatlanske integracije odgovara da je „Kosovo izgubljeno za Srbiju i to svi shvataju“.
- Pitanje je šta Srbija može da dobije za uzvrat. Kao tipična velika sila, Rusija će gledati svoje interese, koji nisu identični s interesima Srbije.

Primakov kritikuje Holbruka
Jevgenij Primakov, bivši ministar spoljnih poslova Rusije, piše u atorskom tekstu za „Vašington tajms“, objavljenom nakon njegove posete Beogradu, da su se zapadni političari nadali da će predsednik Tadić staviti članstvo Srbije u EU iznad teritorijalnog integriteta zemlje, ali da se to nije dogodilo. Primakov se osvrće i na nedavnu izjavu Ričarda Holbruka, koji je predvideo da bi odlaganje rešenja statusa Kosova dovelo do novog krvoprolića i prenosi reči visokog srpskog zvaničnika koji ocenjuje da „to nije analiza, već scenario“.
- Ne slažem se s Holbrukom. Ovaj scenario apsolutno nije u skladu s interesima Amerike, ali, ako se ipak realizuje, postaviće se brojna pitanja. Jedno od njih će glasiti: Da li čitava ova međunarodna operacija, kojom rukovode SAD, nije uspela da uspostavi stabilnost u pokrajini? Ili: Ako je nasilje protiv Srba moguće uz prisustvo međunarodnih snaga, šta očekuje srpsku manjinu u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost.

Izvor: Blic

Koštunica: Podrška Rusije obezbeđuje suverenitet
Autor: Beta | 01.04.2007 - 17:55

BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je danas uverenje da "principijelna podrška Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija obezbeđuje Srbiji da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje".
"Ceo naš narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju", izjavio je Koštunica za agenciju Beta uoči odlaska u Njujork gde će prisustvovati sednici Saveta bezbednosti UN povećenoj Kosovu i Metohiji.
Koštunica je ocenio da će predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija propasti u Savetu bezbednosti "jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu raspračavanja Srbije".
"Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće da započne novi pregovarački proces, sa novim međunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji UN i Ustavu Srbije", naveo je Koštunica.
Predsednik Vlade Srbije putuje danas u Njujork sa savetnikom Vladetom Jankovićem i koordinatorom državnog pregovaračkog tima Slobodanom Samardžićem.

Izvor: Blic