MISIJA TRAGA ZA ISTINOM
E. V. N., 5. april 2007

      SAVET bezbednosti UN poslaće u Beograd i Prištinu, već tokom ovog meseca, misiju čiji će zadatak biti da "proceni situaciju na terenu" pre donošenja odluke o budućnosti Kosova.
      - Želimo više informacija, zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države - saopštio je novinarima u Njujorku britanski ambasador Emir Džons Peri, predsedavajući Saveta bezbednosti.
     Bio to britanski cinizam ili iskrena zabrinutost, Džons Peri kaže da mnogi u najvišem telu UN smatraju da se došlo do tačke u kojoj je ono što predlaže Ahtisari "logičan i neophodan politički korak", ali da se "unutar Saveta želi više informacija".
     Čudi, međutim, što do srede kasno uveče po našem vremenu, nije bilo naznaka da će na Savetu bezbednosti proći predlog o slanju misije koji je potekao od Rusije, a čija zamisao je da se ovim putem još jednom oceni primena Rezolucije 1244. Čak je bilo i "pridika" da Rusija ovakvom inicijativom "namerno oteže proces". I šef Unmika Joakim Riker u četvrtak je izjavio da je inicijativa Rusije da se na Kosovo pošalje misija koja će utvrditi stepen ostvarivanja standarda i Rezolucije 1244 UN - nepotrebna, jer je Unmik redovno informisao Savet bezbednosti UN o rezultatima i problemima na Kosovu.
     Predlog je, ipak, prihvaćen, a kako je Peri preneo, već su u toku konsultacije Velike Britanije sa ostalih 14 članica Saveta bezbednosti, pre odluke o tome kada će se uputiti misija i ko će biti na njenom čelu.
Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izrazio je zadovoljstvo što, kako je rekao, u ovoj etapi nije podržan plan Ahtisarija i što je prihvaćen predlog Rusije da se situacija dodatno ispita i uputi misija posle koje će se pristupiti ponovnom razmatranju pitanja.
      - Rusija nije dopustila ubrzano rešenje pod pritiskom, to je vrlo važna, ali još prelazna pobeda, na tom putu mora još dosta da se uradi - rekao je Kosačov.
     On je dodao da Rusija nema ni moralnog ni političkog prava da da u Savetu bezbednosti propusti rezoluciju o statusu KiM u situaciji u kojoj strane nisu postigle kompromis, niti se saglasile s tim da su pregovaračke mogućnosti iscrpljene.
     
     Prema izvorima američke agencije AP, diplomate iz Saveta bezbednosti smatraju da bi misiju najverovatnije mogla da predvodi jedna od deset država, nestalnih članica Saveta, koja ne bi bila iz Evrope. Neimenovane diplomate iz Saveta bezbednosti ovoj agenciji su rekle da se protivnici Ahtisarijevog plana, kao i oni koji plan podržavaju, nadaju da će poseta misije Beogradu i Prištini ojačati njihove pozicije.
     Kada je reč o novoj rezoluciji o Kosovu, britanski ambasador Peri ne očekuje da se ona uskoro stavi na sto, a pre toga, navodi on, biće konsultacija u ključnim svetskim prestonicama. Na nacrtu rezolucije radiće Kontakt-grupa, Evropska unija i SAD. Britanski ambasador očekuje da predstavnici Kontakt-grupe za Kosovo (Velika Britanija, SAD, Rusija, Italija, Nemačka i Francuska) raspravljaju o narednim koracima krajem aprila, najverovatnije po okončanju misije SB u Srbiji.
     Razmatrajući opciju nastavka pregovora o statusu KiM, koju zagovara Moskva, a Beograd smatra jedinom ispravnom, američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner upozorio je da, ukoliko bi pregovori bili ponovo nastavljeni, "mogli bi da imaju gori kraj". Prema njemu, iscrpljene su mogućnosti za postizanje drugačijeg zaključka od onog koji je izneo Marti Ahtisari.
     Komentarišući protivljenje Moskve Ahtisarijevom planu, Vizner je napomenuo:
     - Smatramo da je u redu da razgovaramo, da sve dobro promislimo i da blisko sarađujemo - rekao je Vizner, dodavši da je predsednik Džordž Buš pozvao ruskog predsednik Vladimira Putina radi razgovora o kosovskom pitanju i da je američki državni podsekretar Nikolas Berns razgovarao sa ruskim zvaničnicima u Njujorku. On je potvrdio stav SAD koje u potpunosti podržavaju nadziranu nezavisnost za Kosovo.
     Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, u izjavi za "Novosti" ističe da je, pre nego se bilo kako odredimo prema ovom ruskom predlogu, najvažnije da vidimo kakav će mandat imati ta nova misija Saveta bezbednosti na Kosmetu.
     Kako je objasnio, iz samog toka sednice SB bilo je vidljivo da će ovom ruskom predlogu biti udovoljeno, tako da to za njega i nije preveliko iznenađenje.
- Pitanje je i kakav će tačno to novo telo imati karakter, odnosno, hoće li to da bude samo “misija”, koja po definiciji ima za zadatak da snimi faktičko stanje ili “komisija”, što već “vuče” na nekakvo revidiranje - objasnio je Lazić. - Važno pitanje je i koliko će vremena ta misija imati za rad na terenu. Pretpostavljam da će se naš pregovarački tim zalagati za što duži mandat, ali mislim da će SB tražiti brze rezultate.
     Prema Lazićevim rečima, zabluda je da će Ahtisarijev plan i posle ove sednice SB biti odbačen.
- Na osnovu zaključaka nove mešovite komisije, da je tako nazovemo, verovatno će se određeni delovi Ahtisarijevog plana korigovati - zaključuje Lazić.

     KOSAČOV: POTREBNA PAUZA
     - RUSIJA će insistirati da se usvoji rešenje, kada strane ili dođu do komromisa ili se saglase s tim da su mogućnosti pregovaračkog procesa iscrpljene, ali takve saglasnosti trenutno nema - rekao je Konstantin Kosačov.
     On je istakao da Rusija nije usamljena u tom stavu i da je, naprotiv, podržava većina članica SB, a da su na zatvorenim, prvim konsultacijama sednice o statusu, samo SAD, Velika Britanija, Francuska i Belgija bezuslovno podržale plan Ahtisarija.
     - Zato je potrebna pauza - istakao je Kosačov, naglasivši da ne postoje nikakvi faktori koji bi nalagali međunarodnoj zajednici što skorije usvajanje rezolucije o Kosovu.

     ALBANCI NE GUBE VERU
     SKUPŠTINA Kosova u četvrtak je usvojila izjavu kojom podržava preporuke i paket rešenja budućeg statusa Kosova koji je predstavljen na sednici Saveta bezbednosti UN 3. aprila.
     - Skupština Kosova pozdravlja izveštaj specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i izražava veru da njegove preporuke predstavljaju pravično i izbalansirano rešenje u skladu sa voljom naroda Kosova - stoji u izjavi.
     Protiv ovakvog dokumenta glasao je samo jedan poslanik, a podršku izjavi Skupštine dali su i premijer Agim Čeku i članovi pregovaračke ekipe Kosova Hašim Tači i Veton Suroi.

    SRBIJA NIJE SAMA
    ARGUMENTOVAN i ubedljiv nastup premijera Srbije Vojislava Koštunice pred Savetom bezbednosti UN potpuno je obesmislio plan Martija Ahtisarija, ohrabrio Srbe na Kosovu i Metohiji i stvorio prostor za nove pregovore o statusu Pokrajine - ocenila je u četvrtak Zajednica srpskih opština i naselja.
    - Najvažnije je to što Srbija više nije sama i što sve više u svetu sazreva uverenje da se otimanjem dela teritorije jednoj suverenoj zemlji gaze svi međunarodni principi i dokumenti na kojima počiva međunarodni svetski poredak - navodi se u saopštenju.

PREDRAG SIMIĆ, ČLAN PREGOVARAČKOG TIMA
SVET SE VRAĆA PRAVDI

Od stalnog dopisnika - PARIZ
ODLUKOM da pošalje misiju na Kosovo, Savet bezbednosti se vraća u normalnu proceduru u rešavanju statusa pokrajine, smatra ambasador Srbije u Parizu i član našeg pregovaračkog tima Predrag Simić.
- Ako SB nekome poveri da vodi pregovore, on je zadužen da ih vodi do postizanja kompromisa. Takvo rešenje onda može da dođe na dnevni red SB i, ako postoji saglasnost, da se usvoji. U suprotnom, to postaje takozvani "zamrznuti konflikt" koji traži nove inicijative. U slučaju Kosova, prvi put se dogodilo da se pregovori, koji su neuspešno i vođeni, i zaključeni, završavaju predlogom da se nametne stav jedne strane - kaže Simić za "Novosti".
Član našeg pregovaračkog tima ističe da SB ovim potezom želi da dobije informacije koju pregovarač Marti Ahtisari očigledno nije dao.
- Ovo je potez koji je za poznavaoce rada svetske organizacije normalan, uobičajen, za razliku od toga koliko je neuobičajen potez Martija Ahtisarija da posle neuspešnih pregovora pokuša da se postavi u ulogu arbitra i određuje mogući status, a da za to prethodno nije dobio saglasnost niti mandat UN - ističe ambasador.
- Pri tom bi bilo jako važno da se uzme u obzir i izveštaj koji je Ahtisarijev prethodnik, Kaji Eide, podneo u novembru pretprošle godine, a koji je dao dosta nezadovoljavajuću sliku stanja na Kosovu, posle sedam godina međunarodnog prisustva - kaže Simić.
G. ČVOROVIĆ


Izvor: Novosti

Novi pregovori
novi posrednik
5. april 2007

PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u četvrtak da se "sada moramo okrenuti novom pregovaračkom procesu sa novim posrednikom" u traženju rešenja za budući status Kosova i Metohije, jer predlog Martija Ahtisarija nema podršku Saveta bezbednosti.
- Dobra je ruska ideja da Savet bezbednosti formira svoju misiju koja će doći u Srbiju da se uveri u stvarni stepen ispunjenosti obavezujućih standarda koje je definisala Rezolucija 1244 - rekao je srpski premijer.
Koštunica je ocenio da bi to moglo da predstavlja dobru osnovu za novi pregovarački proces, koji bi se ovog puta kretao u jasnim okvirima Rezolucije 1244, što bi konačno omogućilo postizanje sporazumnog i pravičnog rešenja.
- Srbija je snažnim i neodbranjivim argumentima oborila Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti. Pošto smo jasno dokazali da se radi o protivpravnom i nelegitimnom predlogu otimanja 15 odsto srpske teritorije, što je direktno suprotno povelji UN - kazao je Koštunica.
- Prirodno je da je značajna većina Saveta bezbednosti uvažila stav Srbije, i da nije dala podršku Ahtisariju - rekao je Koštunica i istakao da "jednostavna istina glasi da Ahtisarijev predlog nema podršku Saveta bezbednosti".


Izvor: Novosti

Primedbe uvažene
D. R., 5. april 2007

ODLUKA Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da prihvati predlog Rusije i pošalje svoju misiju u Prištinu i Beograd, prema Leonu Kojenu, koordinatoru beogradskog pregovaračkog tima, od velikog je značaja za Srbiju.
- Time se prvi put konkretno uvažavaju naše primedbe na Unmikove ocene ispunjenosti standarda u Pokrajini. Srbija sa punim pravom tvrdi da ključne odredbe Rezolucije 1244 nisu ispunjene, dok su ocene Unmika do sada uvek bile pozitivne i gotovo "ružičaste" - kaže Kojen.
Kako dalje navodi, predlog Rusije, prema kojem su SAD i Velika Britanija bile jako rezervisane, dobio je snažnu podršku u Savetu bezbednosti.
- Sama ta činjenica pokazuje da će SB ozbiljno i nepristrasno prići razmatranju kosovskog problema, i meni se zbog toga čini verovatnim da će se pregovori nastaviti, kako smo mi i tražili. Ako se odbace pregovori, jedina alternativa je nametnuto rešenje, a za tako nešto nema većine u Savetu bezbednosti.

Izvor: Novosti

Америчка понуда Русији
Вашингтон се у случају Космета залаже за права једне стране, а у случају Придњестровља тражи решење прихватљиво обема сукобљеним странама

Независност је једино решење за Косово, изјавио је прексиноћ амерички изасланик за питање статуса српске покрајине Френк Визнер, док је у исто време амерички амбасадор у Молдавији рекао да за проблем Придњестровља (сличан косметском), мора да се нађе решење прихватљиво „становништву са обе стране Дњестра”, односно и мештанима ове отцепљене области и централним властима.

Стејт департмент, судећи по овим изјавама, има потпуно различит приступ двема готово истоветним ситуацијама. Придњестровље је област у Молдавији која не признаје власт у Кишињеву и још пре 17 година прогласила је независност, а 1992. године у њој се водио кратки, али жестоки рат с више од хиљаду погинулих и око сто хиљада избеглица. Од тада је стање у овом региону „замрзнуто”, а прошлог септембра одржан је референдум на којем су грађани масовно подржали независност. Становници Придњестровља, углавном Словени, желели би да се припоје Русији, а Москва већ дуго инсистира да би евентуална независност Косова и Метохије била опасан преседан који би довео и до разбијања Молдавије.

У изјави која се може тумачити као промена америчке политике, амбасадор Мајкл Кирби је рекао да разговори о статусу између представника Придњестровља и Молдавије треба да почну што пре и да решење морају да прихвате заједнице с обе стране реке. Како преносе молдавски медији, његов став су мештани Придњестровља (нешто више од пола милиона људи, према последњим проценама) примили с одобравањем, јер су до сада страховали да ће Вашингтон, као у случају Космета, инсистирати само на праву једне стране. И молдавски новинари примећују контраст у америчкој политици и наводе да „у случају Косова Сједињене Државе имају другачији став и заговарају разлику у приоритетима између жеља народа у спорним областима и жеља централне државе”.

Промена америчког става према молдавско-придњестровском проблему заправо је приближавање ставу Русије, која инсистира да у оваквим случајевима решење не може да се постигне без сагласности обе сукобљене стране (Београда и Приштине у нашем случају). То такође може бити и покушај Вашингтона да Москви понуди нешто у замену за подршку новој резолуцији о Косову и Метохији, којом би покрајина добила независност. Неке дипломате у Стејт департменту живе у уверењу да Русија затезањем око Космета у ствари жели да испослује ширење своје моћи на постсовјетском простору, тако што би спорне области, пре свега у Грузији, добиле право на независност и евентуално припајање Руској Федерацији. За САД би, међутим, слабљење Грузије (одвајањем Јужне Осетије и Абхазије) значило и слабљење кључног савезника на Кавказу, што је цена коју Американци готово сигурно не би желели да плате у замену за државу Косово. Нуђење Придњестровља као области која је далеко од Русије – између њих је Украјина – било би најмање болно решење за Сједињене Државе, јер би Москва имала великих проблема да контролише још једну енклаву налик Калињинграду (руска област окружена Литванијом и Пољском). Није, међутим, ни најмање извесно да би Русија прихватила овакву трговину.

Изасланик америчког државног секретара Френк Визнер каже да ће преговори у Савету безбедности о резолуцији о Косову бити „интензивни”, рачуна на подршку Русије, али – судећи по изјави коју је о томе дао – ипак има резерви. „Ми бисмо желели... да ово удруживање у вези са Косовом окончамо у истом духу сарадње у којем смо и почели. Наш циљ је да оно што смо започели заједно, заједно и завршимо”, рекао је Визнер о Русији.
Он је у Центру за стране новинаре у Њујорку рекао и да је независност „једини избор“ и да до ње треба да дође што пре. „Одлагање би само изазвало нестабилност”, тврди амерички дипломата, који као доказ за став да „статус кво једноставно није могућ” наводи насиље из марта 2004. године. „Ми схватамо да Србија снажно жели да задржи свој суверенитет над Косовом”, рекао је Визнер, додавши потом да је то немогуће, јер „нема шансе” да косовски Албанци прихвате повратак под српску власт. Визнер каже да Сједињене Државе имају „дуготрајан и веома снажан однос” са Србијом и да желе да тај однос додатно оснаже, али тек кад „сви проблеми у том региону буду решени”.
Владимир Радомировић

Izvor: Politika

Хандкеов поклон Великој Хочи
Познати писац ће уручити житељима српске енклаве на Космету целокупан износ (50.000 евра) алтернативне Хајнеове награде


Немачки и аустријски медији јављају о још једном „просрпском” гесту  Петера Хандкеа: чувени писац ће преосталим житељима српске енклаве Велика Хоча на Космету уручити, у новцу и намирницама, целокупан износ (50 000 евра) „алтернативне” награде „Хајнрих Хајне” која му је управо додељена.

Реч је о признању насталом као одговор на велику хајку која је прошле године покренута против чувеног писца поводом одлуке жирија да угледна награда, која се додељује угледним личностима за испољену грађанску храброст и ангажованост, припадне овога пута Хандкеу.

Конзервативни политичари, који су одавно узели Хандкеа на нишан због „држања стране Србима”, дигли су узбуну и довели градске власти Диселдорфа, које обезбеђују новчани износ Хајнеове награде, у незавидну ситуацију.

У јавним обрачунима који су тим поводом уследили, пало је много тешких речи. Не остајући дужан својим критичарима, Хандке је, у атмосфери која се политички све више усијавала, повукао демонстративан и пркосан потез: одрекао се већ додељене награде.

Група интелектуалаца иницирала је идеју о алтернативној награди. Скупљен је брзо новац у висини званичне Хајнеове награде и ова алтернативна, под именом знаменитог немачког песника, додељена је Хандкеу. Писац је то схватио као гест посебне симболике и, на вест да му је додељено алтернативно признање, обнародовао да ће целокупан износ награде дати Србима на Косову. Пала је одлука да то буду житељи енклаве Велика Хоча.

Уз вест да ће им Петер Хандке, заједно са такође веома познатим, и увек провокативним редитељем Клаусом Пејманом, интендантом чувеног Берлинског ансамбла (позоришта), уручити новац и друге потрепштине, публикована је и шира информација о патњама и страдањима са којима су последњих година суочени (преостали) становници Велике Хоче. У том саопштењу се каже да они, као у гету, живе од социјалне помоћи и приноса са нешто мало имања која су им још остала непосредно уз куће. Она изван тог круга Албанци увек изнова опустоше пре него што цивилна власт УН и косовска полиција стигну да реагују.

У саопштењу о „неуобичајеном ускршњем путовању” на Косово двојице знаменитих интелектуалаца каже се, такође, да су, практично, сви млађи житељи Велике Хоче били принуђени да напусте завичај.

До овог ортачког подухвата писца и редитеља дошло је, највероватније, и због чињенице да су стари знанци, бунтовне природе и, у много чему истомишљеници, у овом часу на заједничком послу и у немачкој престоници: у Пејмановом позоришту, и његовој режији, премијерно је изведен најновији Хандкеов комад.


Izvor: Politika / Мирослав Стојановић

УН шаље мисију у Београд и Приштину
Британски амбасадор у УН Емир Џонс Пери такође рекао да не очекује да ће нова резолуција о Космету скоро бити стављена на сто


ЊУЈОРК – Савет безбедности УН ће овог месеца послати своју мисију у Београд и Приштину ради процене ситуације на терену пре доношњена одлуке о будућности Космета јер је забринут због распарчавање једне државе, изјавио је председавајући Саветом безбедности, британски амбасадор Емир Џонс Пери. „Желимо више информација, забринути смо због распарчавања једне државе”, рекао је британски дипломата новинарима прошле ноћи у седишту УН у Њујорку, јавио је данас „Би-Би-Си”.

Британски амбасадор је рекао да многи у Савету безбедности сматрају да се дошло до тачке у којој је оно што предлаже Ахтисари „логичан, неопходан политички корак” али да „унутар Савета постоји природан осећај, желимо више информација, забринути смо због распарчавња једне државе”, пренео је „АП”.

Пери је саопштио да су у току констултације Велике Британије са 14 других чланица Савета, пре доношења одлуке о томе када ће мисија бити организована и ко ће се налазити на њеном челу. Дипломате из Савета безбедности сматрају да би мисију највероватније могла да предводи једна од 10 држава, несталних чланица Савета, која не би била из Европе, јавио је „АП”.

Како је навела америчка агенција, САД и кључне европске државе снажно подржавају евентуалну независност Космета, док су Русија, Јужна Африка и друге државе чланице Савета наклоњене идеји да покрајина остане у саставу Србије.

Прошле седмице руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин предложио је да Савет безбедности пошаље мисију на Космет и у остатак Србије, како би прикупио све неопходне инфеормације пре разматрања предлога специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, који говори о међународно надгледаној независности покрајине.

Дипломате из Савета безбедности, које су инсистирале на анонимности због осетљивости теме, изјавиле су за „АП” да се противници Ахтисаријевог плана, као и они који план подржавају, надају да ће посета мисије Београду и Приштини ојачати њихове позиције.

Ахтисари је у уторак пред Саветом безбедности изложио свој план, наишавши том приликом на противљење и скептицизам неких чланица, навео је „АП” и додао да је подела између пет сталних чланица Савета безбедности са правом вета указала на тешку борбу око постизања споразума када је реч о Космету.

„Та расправа је била поучна јер је показала Савету осетљивост овог питања и како је обазриво председник Ахтисари формулисао свој предлог”, рекао је амбасадор Пери.

Британски амбасадор је такође рекао да не ооцекује да ће нова резолуција о Космету скоро бити стављена на сто и да ће пре тога бити одржане консултације у кључним светским престоницама.

Мало је детаља око тога како ће се одвијати процес усаглашавања око нове резолуције о Космету. Пери је изјавио је да ће на нацрту резолуције радити Контакт група, Европска унија и Сједињене Америчке Државе.
Британски амбасадор је рекао да очекује да представници Контакт групе за Косово - Велика Британија, САД, Русија, Италија, Немачка и Француска - расправљају о наредним корацима крајем априла, највероватније по окончању мисије Савета безбедности у Србији.
Танјуг

Izvor: Politika

Misija SB UN verovatno tokom aprila
Cetvrtak, 5. april 2007. 09:43



Savet bezbednosti (SB) UN bi do kraja meseca trebalo da pošalje misiju na Kosovo i u Srbiju, koja će proceniti situaciju na terenu pre nego što se pozabavi rešavanjem konačnog statusa Kosova, izjavio je predsedavajući SB UN.

Britanski ambasador u UN Emir Džouns Peri je rekao da se sada konsultuje sa ostalih 14 članova Saveta, a da će nakon toga predložiti šefa misije i vreme kada će ona posetiti Kosovo i Srbiju.

Diplomate iz SB UN su navele da će šef misije najverovatnije biti iz jedne od 10 nestlanih članica saveta ali da neće biti iz Evrope.

"Očekivao bih da tokom aprila bude formirana misija SB za Beograd i Prištinu", rekao je Džouns Peri.
Prošle sedmice je ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin predložio da SB UN pošalje misiju na Kosovo i u Srbiju.

Čurkin je rekao da SB UN treba da ima podrobne informacije o stanju u tom području pre nego što počne da razmatra predlog specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija za rešenje konačnog statusa Kosova.

"Unutar SB postoji prirodan osećaj da želimo više informacija, zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države, a u isto vreme mnogi u Savetu priznaju da smo stigli do trenutka kada je ono što Ahtisati predlaže logičan i neophodan politički korak", rekao je Peri.

Prema njegovim rečima, politički direktori ministarstava inostranih poslova članica Kontakt grupe (Velika Britanija, SAD, Rusija, Italija, Nemačka i Francuska) trebalo bi da razgovaraju o narednim koracima krajem aprila, najverovatnije posle misije.

"Očekivao bih da nakon toga bude doneta rezolucija" SB UN, kazao je Džouns Peri, dodajući da će razmatranje rezolucije i toga kako ona napreduje u SB UN u presudnoj meri zavisiti od "toga kako su stvari evoluirale i kako članovi reaguju na ono što budu videli u Beogradu i Prištini".

Izvor:Mondo

Vrhovni sud potvrdio presudu Antonu Lekaju
Cetvrtak, 5. april 2007. 15:16



Vrhovni sud Srbije potvrdio je presudu Antonu Lekaju od 13 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva izvršenog na Kosovu.

Veće za ratne zločine Vrhovnog suda Srbije odbilo je, kao neosnovane, žalbe tužioca za ratne zločine, optuženog Antona Lekaja, njegovog branioca i majke optuženog i potvrdilo presudu Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, navodi se u današnjem saopštenju.

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu je 18. septembra osudilo nekadašnjeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Antona Lekaja na 13 godina zatvora za učešće u ubistvu jednog i zlostavljenju grupe od 13 civila nealbanaca u Djakovici 1999. godine.

Sudsko veće predsedavajuće Olivere Andjelković proglasilo je Lekaja krivim za ubistvo otetog Redje Šalje.

Redja Šalja i njegov brat Bedri, koji je uspeo da pobegne sa streljanja, u junu 1999. bili su oteti sa 11 učesnika romske svatovske kolone i potom zatočeni sa još dvojicom naknadno otetih muškaraca u hotelu "Paštrik".

Prvostepena presuda Lekaju bila je na Kosovu ocenjena kao nasilno oduzimanje UNMIK-ovih ovlašćenja kosovskim pravosudnim institucijama.

Izvor:Mondo

SVI U NAPAD
Zvaničnici Srbije moraju iskoristiti posetu delegacije SB UN Kosovu i krenuti u oštru diplomatsku ofanzivu uoči odluke o statusu

BEOGRAD - Odluka Saveta bezbednosti UN da prihvati predlog Rusije i na Kosovo pošalje specijalnu misiju koja će proceniti situaciju, prema oceni domaćih eksperata, Beogradu bi trebalo da bude signal da krene u oštru diplomatsku ofanzivu.

Darko Trifunović, predavač na beogradskom Fakultetu bezbednosti, tvrdi da je slanje misije SB dobra odluka, koja će "poslužiti kao neka vrsta baj-pasa u odnosu na Ahtisarijev plan, a njen zadatak će biti da se na licu mesta uveri u postojeću situaciju".

- Ta misija će biti neka vrsta takozvane inspekcije na terenu na osnovu koje će biti sačinjena analiza. A mnoge zemlje, čak i one koje otvoreno zagovaraju nezavisno Kosovo, već zvanično ili nezvanično nalažu svojim trupama koje su na Kosovu ili su angažovane kao posmatrači da pripreme svoj izveštaj.

- On bi trebalo da realno predstavi stanje i da pokaže da tamo nema ni "p" od pravne države, niti ima nekog pomaka, i da se i dalje sistematski i planski krše ljudska prava nealbanskog stanovništva - kaže Trifunović. U sklopu najavljene "akcije", on kaže da bi trebalo očekivati i niz susreta sa našim i kosovskim zvaničnicima, ali i sa predstavnicima manjina, naročito Romima.

- Sada je momenat za široku ofanzivu i Koštunice i Tadića, ali i Koordinacionog centra i drugih institucija - procenjuje Trifunović i predlaže predsedniku da "iskoristi svoju poziciju u srpskom kokusu".

Da je sada pravi momenat za diplomatski juriš i da "naši moraju da istraju", on potvrđuje i činjenicom da je nedavno Koordinacionom centru dostavljen kontroverzan izveštaj nemačkih vojnika sa Kosova.
- U izveštaju na oko 120 strana se navode činjenice da je situacija na Kosovu van kontrole, da su Albanci spremni čak i da upotrebe nasilje kako bi ostvarili svoje ciljeve. A to demantuje priču njihovih političara - otkriva Trifunović.

Pored predstavnika članica SB, profesor na Akademiji za diplomatiju i bezbednost Radoslav Gaćinović očekuje da se u misiji nađe i neki naš predstavnik, budući da je Kosmet sastavni deo Srbije. Iako nije uveren u veliki uspeh te misije, on ipak ocenjuje da je bolje što je odlučeno da se ona oformi.

- To će biti politički motivisana procena, nepotkrepljena dubljim istraživanjima, anketama i intervjuima sa građanima, jer strani zvaničnici već govore da je kosovsko pitanje političko, a ne pravno, kao što bi trebalo. Sigurno je da ta misija ne sme da se ugleda na Kfor ili Unmik, koji su bili izrazito pristrasni i neprofesionalni - ocenjuje Gaćinović.

Inače, britanski ambasador Emir Džouns Peri, predsedavajući SB UN, potvrdio je da je planirano da misija do kraja aprila stigne u Srbiju i na Kosovo, sa zadatkom da proceni situaciju na terenu pre donošenja statusnog rešenja južne srpske pokrajine. On nije želeo da otkriva ništa više osim da će misiju najverovatnije predvoditi jedna od deset nestalnih članica SB koja nije iz Evrope i da su konsultacije o njenom formiranju već započele.

Koštunica: Konačno pravda

Premijer Vojislav Koštunica ocenio je juče da je "dobra ruska ideja da SB formira svoju misiju koja će doći u Srbiju da se uveri u stvarni stepen ispunjenosti obavezujućih standarda koje je definisala Rezolucija 1244".
- To bi moglo da predstavlja dobru osnovu za novi pregovarački proces, koji bi se ovog puta kretao u jasnim okvirima Rezolucije 1244, što bi konačno omogućilo postizanje sporazumnog i pravičnog rešenja - smatra Koštunica.
Zanimljivo je da premijer ni juče nije odustao od tvrdnje da je "Srbija snažnim i neoborivim argumentima oborila Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti".


Izvor: Kurir(J. J.)

Misija Saveta bezbednosti krajem aprila posetiće Kosmet
Polt: Nerealna ocena Koštunice
Autor: Ivana Cvetković | 06.04.2007 - 09:38

Nastavka pregovora o statusu Kosova između Beograda i Prištine neće biti jer Ahtisarijev predlog nije propao kao što to tvrde srpske vlasti. Krajem aprila može se očekivati kratkotrajna poseta Kosovu delegacije članica Saveta bezbednosti UN, koja više predstavlja ustupak Rusiji nego realan nagoveštaj novih pregovora, tvrde sagovornici „Blica“.

Priština podržala Ahtisarija
Skupština Kosova usvojila je juče izjavu kojom podržava preporuke i paket rešenja statusa Kosova koji je predstavljen na sednici SB UN održanoj 3. aprila. Po nezvaničnim navodima u Prištini, skupština je za ovaj čin dobila odobrenje pojedinih stalnih članica SB. Usvajanje ove izjave je na neki način i diplomatsko zaoštravanje kosovske priče sa osnovnom porukom da nema novih pregovora.
Ž. J.
Ocenu premijera Srbije Vojislava Koštunice da je Srbija „snažnim argumentima oborila plan Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti UN“, američki i britanski ambasadori u Beogradu, Majkl Polt i Stiven Vordsvort, za „Blic“ su ocenili „kao „nerealnu“.
Za razliku od premijera Srbije, ambasadori SAD i Velike Britanije sednicu SB UN kojom je počela zvanična rasprava o statusu Kosova u UN, ocenili su kao „uspešan korak ka rešenju kosovskog problema u skladu sa planom UN koji je predložio Ahtisari“.
- Nećemo podržati nove pregovore ili novog međunarodnog predstavnika. Ahtisarijev plan je najbolje rešenje koje je bazirano na odličnoj proceni situacije na terenu. Članice SB pokazale su interesovanje da posete Kosovo u okviru priprema Saveta za rezoluciju o rešenju tog problema - kaže Polt za „Blic“ i ističe da će poseta članova SB Kosovu „biti kratkotrajna“.
Britanac Vordstvort ocenjuje da će upravo poseta delegacije SB biti prilika da se članice SB na terenu uvere da je dogovor između Beograd i Prištine nemoguć, te da SB UN mora da odluči o statusu.
- Prilično smo ubeđeni da će se sve članice SB složiti oko Ahtisarijevog predloga jer će uvideti da je to najbolja ponuda i najbolje rešenje za sve ljude u regionu. I generalni sekretar UN Ban Ki Mun je podržao predlog kao i NATO i SAD, što je prilično jaka kombinacija - ocenjuje britanski ambasador za naš list i ističe da izveštaj delegacije koja će posetiti Kosovo neće uopšte uticati na sadržaj Ahtisarijevog predloga.
Zadatak misije koju će Savet bezbednosti poslati na Kosovo jeste procena i prikupljanje informacija o situaciji na terenu, ali tačan mandat misije, kao i vreme odlaska na Kosovo biće poznati tek nakon konsultacija 15 članica SB. Diplomate iz SB UN su navele da će šef misije najverovatnije biti iz jedne od 10 nestalnih članica Saveta, ali da neće biti iz Evrope.
- Unutar SB postoji prirodan osećaj da želimo više informacija jer smo zabrinuti smo zbog rasparčavanja jedne države, a u isto vreme mnogi u Savetu priznaju da smo stigli do trenutka kada je ono što Ahtisari predlaže logičan i neophodan politički korak - rekao je Emir Džouns Peri, britanski ambasador u UN.
On je najavio da bi politički direktori ministarstava inostranih poslova šest članica Kontakt grupe trebalo da razgovaraju o narednim koracima krajem aprila, najverovatnije posle misije. Peri očekuje da nakon toga bude doneta rezolucija SB, a da će brzina donošenja rezolucije zavisiti od „toga kako su stvari evoluirale i kako članovi reaguju na ono što budu videli u Beogradu i Prištini“.
Nakon što je prihvaćen predlog Rusije o slanju misije na Kosovo, postaje sve izvesnije da je to maksimum koji je Rusija postigla u ovom trenutku, te da do ulaganja veta, uprkos očekivanjima Srbije, neće doći. Moskovski dnevnik „Komersant“ piše da „mediji koji su pod kontrolom vlade Vojislava Koštunice ubeđuju Srbe da je pitanje sa ruskim vetom faktički rešeno i da Rusija neće dozvoliti da se Kosovo odvoji“.
- Ta propaganda namerno zaobilazi realnost koja se sastoji u tome da je Kosovo, u suštini, za Srbiju odavno izgubljeno. I danas nije reč o tome da se očuva Kosovo pod kontrolom Beograda, već da se nađe formula koja će omogućiti da se izbegne destabilizacija i sačuva obraz svima, i međunarodnoj zajednici i Srbiji - piše „Komersant“.
Diplomate u UN najavljuju da će tekst rezolucije biti formulisan tako da ne dođe do preglasavanja u Savetu bezbednosti.
- Diplomatske aktivnosti vezane za kosovski status sada liče na pijacu. Čekamo da vidimo ko će kome šta da učini i ponudi kako bi nešto dobio za uzvrat, a sve oči su najviše uprte na dogovore SAD i Rusije, jer je reč o globalnim silama - poručuju iz Njujorka.

Koštunica: Ahtisarijev predlog oboren u SB UN
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je Srbija „snažnim i neodbranjivim argumentima oborila Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti UN“. „Pošto smo jasno dokazali da se radi o protivpravnom i nelegitimnom predlogu otimanja 15 odsto srpske teritorije, što je direktno suprotno Povelji UN, prirodno je da je značajna većina SB uvažila stav Srbije i da nije dala podršku Ahtisariju. Jednostavna istina glasi da Ahtisarijev predlog nema podršku Saveta bezbednosti“, navodi se u Koštuničinoj izjavi medijima. Premijer je ocenio da se Srbija sada „mora okrenuti novom pregovaračkom procesu, sa novim međunarodnim posrednikom“.

Izvor: Blic