Kontakt grupa: Neprihvatljiv bilo koji oblik nasilja na Kosmetu
Autor: Tanjug | 01.04.2007 - 22:26

Bilo koji oblik nasilja protiv srpske zajednice ili srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji apsolutno je nedozvoljen i neprihvatljiv, saopštila je Kontakt grupa.
Saopštenje je objavljeno povodom pronalaženja neeksplodirane kumulativne mine tipa zolja, koju su u petak otkrili pripadnici Kosovske policijske službe u blizini manastira Visoki Dečani. Prema izveštajima o eksploziji u blizini manastira Dečani 30. marta rano ujutro, projektil je nađen na padini brda koja gleda prema manastiru i deo municije zadržao se u spoljašnjem zidu manastira, koji je jedan od najvažnijih srpskih verskih i kulturnih objekata na Kosmetu, navodi se u saopštenju Kontakt grupe.
Kontakt grupa je najsnažnije osudila taj događaj i istakla da je bezbednost srpske zajednice od najveće važnosti i pozvala kosovske vlasti i Međunarodnu zajednicu da brzo i odlučno da odgovore na taj nasilni incident. Mi izražavamo našu duboku podršku monaškoj zajednici u Dečanima i naše je kontinuirano zauzimanje za očuvanje i zaštitu sprske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic

Nemačka poslala dodatne trupe na Kosovo
Ponedeljak, 2. april 2007. 12:34

Nemačka je poslala dodatnih 550 vojnika na Kosovo zbog zabrinutosti od mogućeg nasilja dok pregovori o budućem statusu Kosova ulaze u kritičnu fazu, rekao je nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung (Franz Josef).

"Zabrinuti smo da bi situacija mogala postati opasnija tokom pregovora o političkoj budućnosti Kosova", rekao je Jung za izdanje nemačkog dnevnika "Velt" od ponedeljka.

Kako je rekao nemački ministar odbrane, zbog mogućeg zaoštravanja situacije na Kosovu Nemačka šalje dodatni ORF bataljon (Operacione rezervne snage).

Portparol ministarstva odbrane rekao je da sa dodatnih 550 vojnika nemačke snage na Kosovu sada broje 2.923 vojnika.

On je rekao da bi novi bataljon, koji je stigao sredinom marta, trebalo da ostane na Kosovu do kraja aprila, ali da bi mogao ostati duže ukoliko situacija na terenu to bude zahtevala.

Izvor:Mondo

UNMIK: Svako ima pravo na povratak na Kosmet
Ponedeljak, 2. april 2007. 08:39

Šef UNMIK-a za povratak i pitanja manjina na Kosmetu Šahzad Bangaš izjavio je da "ne postoji mesto na Kosmetu gde se raseljeni ne bi mogli vratiti, medjutim, "da bi se povratak realizovao, potrebno je i da postoji interesovanje raseljenih".

On je naglasio da medjunarodna zajednica čini sve da se obezbedi povratak više od 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca, istakavši da se prethodnih godina na Kosmet vratilo oko 16.000 ljudi, od kojih je gotovo polovina Srba.

"UNMIK priznaje povratak u rodno mesto svakog pojedinca kao neotudjivo pravo, ali prvo raseljena lica moraju da pokažu inicijativu", kazao je Bangaš u intervjuu "Novostima".

Bangaš je kazao da se uspeh povratka ne meri po broju povratnika, već po tome koliko se uspelo u povratku i dodao da se, na osnovu prezentovanih projekata, može zaključiti da je pitanje povratka, uoči rešavanja statusa Pokrajine, ipak potisnuto u drugi plan.

"Povratak raseljenih je vrlo skup posao, a medjunarodna zajednica je do sada finansirala mnogo projekata povratka. Dosta kompetencija za upravljanje tim procesom dato je lokalnim vlastima", rekao je on i naveo da je ove godine Vlada Kosova finansirala četiri projekta povrataka.

On je dodao da je, osim tih projekata koji će se sprovoditi ove godine, četiri miliona evra predvidjeno za individualne povratke, a da su odredjena sredstva predvidjena i iz drugih izvora, u dogovoru s Koordinacionim centrom za Kosovo i Metojhiju.

Izvor:Mondo

Polt i Vordsvort: Nema nastavka pregovora
Ponedeljak, 2. april 2007. 09:29

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt izrazio je uverenje da Savet bezbednosti UN neće odbaciti plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija i da će doneti rezoluciju koja će otvoriti put za nadgledanu nezavisnost Kosova i Metohije.

"Mislim da je očekivanje neuspeha donošenja rezolucije u Saveta bezbednosti nerealno... Verujemo da je to jedini pravi put da se ide napred, u interesu ne samo Kosova, nego i Srbije, budući da je to jedini sprovodiv plan koji može dovesti do nekog razrešenja i jedini realističan put u budućnosti", rekao je Polt za B92.

On je istakao da SAD neće podržati nikakav nastavak pregovora o budućem statusu Kosova.

Povodom navoda premijera Srbije Vojislava Koštunice da je ruski veto od istorijskog značaja za Srbiju i uverenja da će Savet bezbednosti odbaciti Ahtisarijev plan, Polt je rekao da i srpski premijer i srpska vlada imaju sva prava da brane interese Srbije onako kako ih oni doživljavaju i kako misle da ih najbolje treba braniti.

"Saradjujemo sa ruskim partnerima i pokušavamo da dodjemo do zajedničkog gledišta kako ta rezolucija treba da izgleda. Postoje izvesne razlike ali mi saradjujemo sa Rusijom da nadjemo zajednički put unapred", naveo je Polt.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je, gostujući u istoj emisiji B92, da ne može da predvidi šta će Rusija da uradi povodom rezolucije i ocenio da nije realno očekivati nastavak pregovora.

"Jezik koji su do sada koristili (Rusi) vrlo je brižljivo biran. Ne znači nužno da sledi veto po onome što su do sada rekli, najčešće su rekli da Rusija ne može da podrži što znači ili uzdržavanje od glasanje ili možda veto", rekao je Vordsvort.

On je primetio da, bez obzira na povremena neslaganja u u Kontakt grupi, sa Rusima imaju zajedničke ciljeve na Balkanu - da ovaj region bude stabilan i napredan.

Prema njegovim rečima, nadzirana nezavisnost Kosova, kako je to predloženo u planu specijalnog izaslanika UN, je "najbolji način da se ide unapred".

Britanski ambasador je istakao da Kosovo nije uslov za nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, već je to saradnja sa Haškim tribunalom, ali je napomenuo da će, ako Savet bezbednosti odluči da je Kosovo nezavisno, Srbija morati sa time da se suoči.

Izvor:Mondo

Shefer i Savet NATO u ponedeljak na Kosmetu
Nedelja, 1. april 2007. 21:06

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i članovi Saveta NATO doputovaće u ponedeljak na Kosovo i Metohiju, saopšteno je iz sedišta Alijanse u Briselu.

Tokom posete južnoj srpskoj pokrajini generalni sekretar i stalni predstavnici NATO će se sastati sa članovima pregovaračke ekipe kosmetskih Albanaca, privremenim premijerom i predsednikom skupštine Agimom Čekuom i Kolj Berišom, i opozicionim liderima Hašimom Tačijem i Vetonom Surojem, navodi se u saopštenju.

Generalni sekretar i stalni predstavnici Saveta NATO će se, takodje, sastati i sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom, komandantom Kfora generalom Rolandom Katerom, kao i sa predstavnicima srpske zajednice u pokrajini.

Shefer će održati i konferenciju za štampu u Prištini.

Izvor:Mondo

Jeremić očekuje komplikovanu debatu u SB
Nedelja, 1. april 2007. 21:56

Savetnik predsednika Srbije za spoljne poslove Vuk Jeremić izjavio je da je sve izvesnije da će debata o planu izaslanika UN Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti za Kosovo i Metohiju biti daleko komplikovanija nego što se to očekivalo pre nekoliko nedelja, ili meseci.

"Imamo izuzetno jasan stav Ruske Federacije, koja nije sama u tom stanovištu, da Ahtisarijev plan ne odražava put ka kompromisnom rešenju" rekao je Jeremić Televiziji "Pink".

U Savetu bezbednosti u poslednje vreme dolazi do sve ozbiljnijih mimoilaženja mišljenja velikih svetskih sila, što smo imali priliku da vidimo i oko iračke krize, zatim danas oko pitanja Irana i Severne Koreje, ocenio je Jeremić.

EU je zastupljena u Savetu bezbednosti kroz dve stalne članice - Veliku Britaniju i Francusku, a i kroz tri nestalne članice - Slovačku, Italiju i Belgiju. EU praktično ima najveći broj članova - pet od 15 su članovi EU, podsetio je on.

Jeremić je naglasio da je izuzetno važno nastaviti dijalog i intenzivnu diplomatsku komunikaciju sa EU, pogotovo nakon što je postalo jasno da ne postoji jedinstven stav članica Unije o podršci planu koji je izneo Ahtisari.

On je ocenio da je dosad stav Ruske Federacije bio izuzetno principijelan i zasnovan na poštovanju medjunarodnog prava i da je Rusija insistirala na pronalaženju rešenja, koje će na kraju biti kompromisno, odnosno prihvatljivo za obe strane.

U ovom trenutku, sa ovakvim stavom Ruske Federacije, koji su podržale neke zemlje, što u SB, što u EU koje nisu članovi Saveta, "otvara se prostor za novi dijalog, koji moramo da iskoristimo", rekao je Jeremić.
On je upozorio na izuzetno tešku situaciju na Kosovu, istakavši da je predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao s komandantom snaga Kfora na Kosovu, kao i s predstavnikom UNMNIK-a i "zahtevao puni stepen zaštite naročito srpske manjine i naših spomenika i spomenika kulture".

Ako ne dodje do brzog nalaženja rešenja na Savetu bezbednosti, otvara se pitanje kako popuniti taj vakuum, rekao je Jeremić i upozorio da bi u tom vakuumu moglo doći do nasilja na Kosovu.
On je kazao sa se naša politika, što se tiče Kosova, rezultat konsenzusa i zasniva se na medjunarodnom pravu i održanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta medjunarodno priznatih država.
"To je naš stav sa kojim idemo u Njujork", za koji "imamo simpatiju odredjenog broja izuzetno supstancijalnih medjunarodnih činilaca".

"Spremni smo da pregovaramo o svim rešenjima dok god teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, kao i zaštita srpskog življa na Kosovu i Metohiji, kao i naši spomenici kulture ne budu dovedeni u pitanje", zaključio je Jeremić.

Izvor:Mondo

Savet bezbednosti danas o Ahtisarijevom planu

Putin i Buš u junu presuđuju o Kosovu

Autor: Ivana Cvetković i Miloš Šterić | 03.04.2007 - 09:57



SAD i Velika Britanija nastaviće da ubeđuju Rusiju da se ne protivi planu Marija Ahtisarija, da bi tokom maja, kada Savetom bezbednosti UN predsedava SAD, izglasali novu rezoluciju koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova, tvrde sagovornici „Blica“. Rasplet kosovskog čvora započeće današnjom sednicom Saveta bezbednosti UN kojoj će prisustvovati premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, ali će se glavni pregovori voditi daleko od očiju javnosti.
Na današnjoj sednici koja će predstavljati uvod u prvu fazu rešavanja pitanja statusa Kosova, kako tvrdi za „Blic“ dobar poznavalac rada UN, Ahtisari će predstavnicima 15 članica Saveta bezbednosti obrazložiti svoj predlog nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Naš sagovornik smatra da će današnji sastanak Saveta bezbednosti proteći verovatno u vidu konsultacija, a da je vrlo verovatno da pored Ahtisarijevog obrazlaganja i govora premijera Koštunice, predstavnici ostalih zemalja neće iznositi svoje stavove. Tok dalje rasprave zavisiće od programa koji tek treba da sastavi Velika Britanija koja će Savetom predsedavati tokom aprila.
Britanski novinar i analitičar Tim Džuda smatra da će zbog nepostojanja jedinstvenog stava u Savetu bezbednosti, sadašnji bezizlazni položaj primorati SAD da zatraži tajne bilateralne razgovore sa predstavnicima Rusije, kako bi utvrdili cenu za rusku saglasnost ili makar neprotivljenje Ahtisarijevom planu. Kako Džuda ističe, u zavisnosti od pregovora sa Rusima, tekst nove rezolucije naći će se na stolu Saveta bezbednosti tokom aprila ili maja kada će Savetom predsedavati SAD. Sličnog je mišljenja i Danijel Server, direktor Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir, koji kaže da će u predstojećem periodu SAD nastojati da nađe način za dogovor sa Rusijom jer će, kako ističe, „članice SB jednom morati da glasaju o Ahtisarijevom predlogu“.
- Stav Beograda ključan je za situaciju u Savetu bezbednosti, ali ukoliko dogovor padne u vodu, SAD će morati da razmišlja o planu B - kaže Server i ističe da će takva situacija dovesti do dve ključne stvari. Kako ističe, s jedne strane, Ahtisarijev plan u tom slučaju neće biti implamentiran što je, kako tvrdi, najlošija opcija za kosovske Srbe, dok će druge strane, pojedine zemlje, koje već sada razmišljaju o toj mogućnosti, priznati nezavisno Kosovo.
- I opcija B je moguća i postaće sve realnija ukoliko se do rešenja ne dođe do kraja maja, iako svi smatraju da je najbolje rešenje rezolucija SB UN - kaže Server za „Blic“ i ističe da bi nejedinstvo unutar EU takođe malo moglo da odloži finalnu raspravu o statusu.
Britanac Džuda veruje da će, ukoliko u Savetu bezbednosti ne bude postignut dogovor, Kosovo biti glavna tema Samita G8 u junu kada će se sučeliti američki i ruski predsednik Džordž Buš i Vladmir Putin. Džuda, međutim, upozorava da bi odugovlačenje sa rešenjem dovelo do nasilja na Kosovu.
- Albanci će, ukoliko predugo budu čekali, proglasiti nezavisnost, a trenutno nastoje da ubede skeptike u SB: Kongo, Ganu, Južnu Afriku i Indoneziju da podrže Ahtisarijev plan - kaže Džuda i ističe da će situacija u kojoj će kosovski parlament proglasiti nezavisnost dovesti do nove diplomatske bitke zbog nejedinstvenog stava unutar EU.
- EU će zahtevati jedinstvo. Ukoliko ne bude UN rezolucije, Britaniji će biti teško da prizna nezavsino Kosovo ukoliko to nije stav EU - tvrdi Džuda.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, očekuje još danas detaljnu razmenu mišljenja o Ahtisarijevom izveštaju, ali odbacuje bilo kakvo glasanje.
- Izveštaj će u osnovi biti usvojen, a sveobuhvatni predlog prihvaćen kao polazna osnova za nastavak procesa definisanja budućeg statusa - precizira Janjić i skreće pažnju na to da će izveštaj, između ostalog, biti usvojen i zbog toga da bi UN produžile ugovor s finskim diplomatom. On takođe smatra da će nastup premijera Koštunice, ukoliko iznese stav koji je najavio pre polaska za Njujork, „kritikovati, na primer, britanski ambasador i drugi koji su bliski toj liniji razmišljanja“.
- To je sasvim normalno, jer se očekuje da Koštunica zaigra na kartu jačanja pozicije Beograda i Moskve u odnosu na Vašington i London. Te kritike će se verovatno sastojati u ocenama da je „tvrd“... Treba imati u vidu da srpski premijer u SB danas samo gostuje, da naša zemlja nije članica tog tela i da je važno da se čuje stav Beograda. To nije nikakva istorijska sednica, niti joj treba pridavati značaj koji joj se ovde pridaje, već je bitna najviše zbog toga što će se na njoj suprotstaviti Koštunica i Sejdiju - kaže Janjić uz ocenu da će „rezolucija, uz natezanja, biti usvojena do jeseni“.

Izvor:Blic

EU se priprema za misiju na Kosovu
3. april 2007. | 15:08 | Izvor: B92

Beograd -- Predstavnici EU se već godinu dana pripremaju da preuzmu međunarodnu misiju na Kosovu, nakon usvajanja nove rezolucije UN.


Misija Brisela trebalo bi da počne 120 dana po usvajanju rezolucije. Čak i da Kosovo uskoro ne dobije punu nezavisnost, sasvim je izvesno da će strano prisustvo na terenu biti neophodno još prilično dugo, kaže za B92 Kasper Klinge, načenik tima EU za planiranje na Kosovu.

Dok u Njujorku počinje finale rasprave na najvišem nivou o tome da li će Kosovo dobiti nezavisnost, predstavnici UN pripremaju se za završetak svoje osmogodišnje misije.

U isto vreme eksperti EU razrađuju strategiju kako da, uz podršku međunarodne zajednice, preuzmu glavnu ulogu u pokrajini.

Uspostavljanje misije EU na Kosovu pripremaju dva tima: jedan je prethodnica buduće međunarodne civilne kancelarije, po Ahtisarijevom predlogu, najvišeg arbitra primene zakona i poštovanja standarda na Kosovu, a drugi tim priprema misiju koje će biti koncentrisana na funkcionisanje policije, pravosuđa i carine.

"Mi delimo stav da će međunarodno prisustvo na Kosovu biti neophodno još prilično dugo. Ohrabruje napredak koji je postignut, pa ipak, mislim da ima oblasti gde vlasti još nisu spremne da u potpunosti preuzmu odgovornost i gde će međunarodni nadzor i prisustvo biti neophodni još neko vreme. I to smo spremni da uradimo", objašnjava Kasper Klinge.

"EU će biti angažovana i u mogućoj civilnoj misiji na Kosovu koja će zameniti misiju Ujedinjenih nacija, ali će pre svega biti angažovana u oblasti vladavine prava, odnosno pravosuđa, policija i carinske službe", kaže on.

"Želimo da budemo sigurni da, u pomenutim oblastima, uspostaviti sistem koji će odgovarati evropskim standardima i koji će pomoći ublažavanju bezbednosnih problema Srba i drugih manjina na Kosovu", kaže on.

U razgovoru za B92, načelnik evropskog tima za planiranje odgovorio je i na pitanje da li se strategija misije EU razrađuje pod pretpostavkom da će Kosovo uskoro postati nezavisno.

"Mi smo, kao i svi ostali, veoma zainteresovani da vidimo šta će se desiti u Njujorku kada se budu vodili razgovori o mogućoj rezoluciji na osnovu plana gospodina Ahtisarija. Mi ne predviđamo ishod razgovora u Njujorku, ali čekamo njihov ishod", kaže on.

"Važno je, međutim, znati da uspostavljanje misije EU nije posao koji se može brzo završiti. To je veoma komplikovan i zahtevan posao i mi hoćemo da budemo sigurni da misija EU, koja će na kraju svakako početi na Kosovu, bude postavljena na pravi način, fokusirana na pravi način, sa dobro definisanim prioritetima i pravim ljudima", kaže on.

"Iako ne znamo kada će proces definisanja statusa biti okončan, mi moramo da budemo spremni za momenat kada i ako SB usvoji rezoluciju", kaže on.

U EU još ne postoji konsenzus u vezi s pitanjem nezavisnosti Kosova, ali postoji podrška procesu koji je vodio Marti Ahstisari.

Iz Brisela je više puta poručeno da je donošenje odluke o statusu Kosova u rukama Saveta bezbednosti, a da je Evropska unija spremna da preuzme glavnu ulogu na Kosovu samo ukoliko status bude jasno definisan novom rezolucijom u UN.

Izvor:B92

Ahtisari predstavlja plan u SB UN
3. april 2007. | 07:35 -> 16:35 | Izvor: B92

Njujork, Beograd, Priština -- U sedištu UN-a u Njujorku večeras oko 21 sat, po srednjoevropskom vremenu, počeće sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.



Na njoj će specijalni predstavnik Marti Ahtisari obrazložiti svoj predlog o statusu Kosova. U svom predlogu, podsetimo, Ahtisari predlaže nezavisnost uz međunarodni nadzor. Međutim, najviše polemike izazvalo je prisustvo predsednika Kosova Fatmira Sjedijua toj sednici.

Zbog toga je Beograd uputio protestno pismo, a u protestu ga sledi i Rusija, dok druge zemlje, poput Velike Britanije smatraju da tu nema ničega spornog.

Na prvoj sednici Saveta bezbednosti posvećenom rešavanju statusa Kosova, stavove Beograda će izneti premijer Srbije Vojislav Koštunica. Pre Saveta bezbednosti, Koštunica će stav da Srbija odbija plan Martija Ahtisarija, kao i da među članicama tog tela ima onih koje se ne slažu sa Ahtisarijevim predlogom, saopštiti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu.

Ipak, ono što mnogo više nervira Beograd jeste najavljeno prisustvo predsednika Kosova Fatmira Sejdijua.

Uprkos protestu, iz kancelarije Martija Ahtisarija, tačnije od njegovog portparola Remija Durloa, saopšteno je da bi među govornicima trebalo da bude i Sejdiju, ali da još nema zvanične potvrde o tome:

"Mi verujemo da će sastanak biti održan kasno popodne po njujorškom vremenu, ali mi još zvanično ne znamo o formatu tog sastanka. Ono što je verovatno je da su konsultacije o načinu na koji će biti održan sastanak u toku među članovima Saveta bezbednosti, kao i da će oni imati još jedan sastanak tokom jutarnje sesije u Njujorku."

Sejdiu će, ako dobije reč, biti prvi kosovski zvaničnik koji će govoriti pred Savetom bezbednosti UN. Rezolucijom 1244 predviđeno je da Kosovo pred Savetom bezbednosti može da predstavlja samo UNMIK, ali predsednik Kosova može biti pozvan da govori na osnovu pravila koje predviđa da predsedavajući može na sednicu pozvati svakoga za koga proceni da svojim izlaganjem može doprineti objašnjenju teme o kojoj se raspravlja.

Spoljnopolitički komentator lista Politika Boško Jakšić navodi za B92 da eventualno obraćanje predsednika Kosova Savetu bezbednosti ne bi bilo presedan:

"Moglo bi da se govori o presedanu kada ne bi imali u vidu i da ovdašnja štampa već mesecima Fatmira Sjedijua pominje kao predsednika Kosova. U krajnjoj liniji i na bečkim pregovorima iz Srbije i Kosova. Jednostavno takva je realnost, ja zaista u tome ne vidim nikakav veliki presedan bez obzira što mi nastavljamo da se borimo protiv, kao što Vlada odbija Ahtisarijev plan, tako isto logično je da se buni i protiv prisustva Fatmira Sjedijua na sednici Saveta bezbednosti", kaže on.

Jedina konkretna najava u vezi s današnjom sednicom jeste najava Rusije da će predložiti slanje misije Saveta bezbednosti na Kosovo koja bi ispitala sprovođenje rezolucije 1244, kao i ispunjenje standarda međunarodne zajednice.

Taj predlog, kako se navodi u diplomatskim izvorima, ima i podršku Kine. Jakšić, međutim, smatra da ne veruje da će se na sednici o bilo čemu konkretno razgovarati :

"Rusija je najavila da će u sklopu nečega što bih nazvao kupovinom vremena tražiti reviziju standarda, da vidi šta je sve urađeno tokom ovih meseci na nivou standarda pre konačne odluke i saglasnosti oko statusa, što je kupovina vremena, jer odluku ne treba očekivati nikako pre samita G 8 u Minhenu, a svakako da će biti bez obzira na američku žurbu možemo je očekivati tek na jesen."

Inače, Vojislav Koštunica je veče pred sednicu Saveta bezbednosti iskoristio za susret sa ambasadorima Rusije i Kine u Ujedinjenim nacijama, koji su podržali ideju da pregovori o statusu Kosova budu nastavljeni kako bi se došlo do rešenja prihvatljivog za obe strane.

Osim toga, još jednom se oglasio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je rekao da je jednostrani pristup u Ahtisarijevom izveštaju neprihvatljiv, jer nedvosmisleno polazi od neizbežnosti davanja nezavisnosti Kosovu. Lavrov je rekao i rezultati razmatranja 'kosovskog pitanja' u Savetu bezebednosti nisu unapred rešeni.

Izvor:B92

Moguće da i Sejdiu govori na Savetu bezbednosti UN
Autor: Beta | 03.04.2007 - 13:31

Na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti, na kojoj će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari obrazložiti svoj predlog rešenja za budući status Kosova, verovatno će govoriti i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.
Portparol Ahtisarija Remi Durlo izjavio je za agenciju Beta da bi pored Ahtisarija i premijera Srbije Vojislava Koštunice, među govornicima trebalo da bude i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, „ali da još nema potvrdu o tome”.
„Treba još da bude konsultacija između članica Saveta bezbednosti UN danas pre podne po njujorškom vremenu o ′formatu′ sednice. Tek tada će, biti poznato kada će i kako sednica biti održana”, rekao je Durlo.
Sejdiu će, ako dobije reč, biti prvi kosovski zvaničnik koji će govoriti pred Savetom bezbednosti UN, budući da je rezolucijom 1244 predviđeno da Kosovo pred Savetom bezbednosti može da predstavlja samo UNMIK, dok predstavnici privremenih kosovskih institucija mogu da budu samo članovi delegacije.
Predsednik Kosova međutim može biti pozvan da govori na osnovu pravila koje predviđa da predsedavajući može na sednicu pozvati svakoga za koga proceni da svojim izlaganjem može doprineti objašnjenju teme o kojoj se raspravlja.
Na sajtu svetske organizacije za danas u 15.30 (21.30 po srednjoevropskom vremenu) najavljene su zatvorene konsultacije Saveta bezbednosti UN o pet rezolucija, među kojima je i rezolucija 1244,kao i o drugim pitanjima.


Izvor: Blic