Solana i Ren traže jedinstvo EU o Kosovu
Petak, 30. mart 2007. 15:43



Visoki zvaničnici Evropske unije (EU) Havijer Solana i Oli Ren ukazali su u petak na nužnost jedinstva EU da bi se uzdejstvovala odluka o statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN i naglasili da će "snažan angažman sa Srbijom isto tako biti presudan element za okončanje tog procesa".

U Bremenu je u petak popodne počeo dvodnevni neformalni sastanak šefova diplomatija EU na kojem je jedna od tema i Kosovo.

U dokumentu koji je uručen učesnicima sastanka, Solana i Ren su posebno podvukli da je Srbija veoma dobrodošla da postane članica Evropske unije.

Takodje se naglašava da je presudno da rešenje statusa Kosova bude podržano od SB UN i da institucije i narod Kosova prihvate takvo rešenje, koje bi potvrdila i skupština Kosova.

Solana i Ren upozoravaju da bi "prelazno razdoblje ka statusu Kosova moglo biti politički i bezbednosno veoma osetljivo" i da umnogome zavisi od stava kosovskih Srba i Beograda "da li će doći do izazova autoriteta UNMIK-a", posebno u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova.

Visoki zvaničnici Eu su upozorili da bi "ekstremističke grupe na obe strane mogle izazvati bezbednosne incidente i eventualno pozvati članove zajednica da napuste Kosovo".

U dokumentu se navodi da će specijalni izaslanik Evropske unije i medjunarodne zajednice u budućoj mogućoj misiji na Kosovu po utvrdjivanju statusa imati "odredjena ovlašćenja i nadležnost da obezbedi sprovodjenje duha i slova tog statusa".

"Prenošenje ovlašćenja na lokalne vlasti i partnerstvo sa medjunarodnom zajednicom su ključna načela za sprovodjenje rešenja za status", piše u dokumentu.

Solana i Ren su ranije ukazali da će, kad se utvrdi status Kosova, to biti dosad najvažnija misija EU u rešavanju kriza u svetu. U to će biti uključeno izmedju 1.500 i 2.000 sudija, tužilaca, policajaca i drugih službenika EU.

Istakli su da se za potrebe stabilizacije Kosova i medjunarodne misije predvidja 1,3 do 1,5 milijardi evra od 2008. do 2010. godine i posebna medjunarodna donatorska konferencija za Kosovo, odmah po utvrdjivanju statusa.

U dokumentu dostavljenom ministrima EU se navodi da će "po rešenju statusa, vlasti Kosova biti suočene sa nužnošću da preuzmu nadležnosti od UNMIK-a", i da sprovedu "nužne mere za izvodjenje bitnih reformi, navedenih u predlogu izaslanika UN" Martija Ahtisarija za rešenje statusa.

EU očekuje da će njena misija, na temelju rezolucije SB UN, biti pozvana da "uspostavi vladavinu zakona i podršku primeni rešenja i podstakne stvaranje policijskog i pravosudnog sektora na Kosovu".

Solana i Ren u planu za misiju EU navode da "opipljiva evropska perspektiva za Kosovo" treba da "ojača polugu EU kao partnera lokalnih institucija i osnaži ugrađivanje Kosova u širi region".

"Opiljivi koraci treba da budu učinjeni da se Kosovo osposobi za dalji napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja (EU), pošto se utvrdi status", piše u dokumentu.

Kosovo na putu u evropsku integraciju mora ispuniti iste uslove kao i druge zemlje zapadnog Balkana. U dokumentu Solane i Rena piše i da "Kosovo ujedno mora osećati da je Evropska unija rešena da sklopi ugovorne veze, ojača regionalnu saradnju i pruži iste povoljnosti kakve uživa ostatak regiona"

Izvor:Mondo

Posle dolaska Unmika i Kfora sa Kosova i Metohije proterano je 250.000 Srba i Crnogoraca i oko 100.000 Roma, Egipćana, Aškalija, muslimana, Turaka, ali i oko 20.000 Albanaca koji se nisu slagali s politikom separatista i terorista



Najveće iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova i Metohije dogodilo se po dolasku međunarodnih mirovnih snaga, koje nisu uspele da spreče nasilje, pokolj i razne druge zločine koje su činili Albanci.







Opština Dečani imala je 40 naselja. Iz multietničkih naselja sa većinskim albanskim stanovništvom proterano je 130 porodica, odnosno 500 Srba i Crnogoraca. Opštinski centar Dečani napustilo je 160 porodica ili 400 Srba i Crnogoraca i 100 Roma.



Svih 40 naseljenih mesta postali su etnički čista sa albanskim stanovništvom. Jedini pravoslavni živalj su monasi manastira Visoki Dečani, koje čuva italijanski kontingent NATO trupa.



Srpska ulica bez Srba



Đakovica je imala 83 naselja.

Najveća koncentracija Srba, Crnogoraca i Roma bila je u gradskoj sredini - Đakovici. Iz grada je proterano 1.500 porodica, odnosno 2.800 Srba i Crnogoraca, 3.100 Roma i 300 Egipćana. Čuvena Srpska ulica u Đakovici ostala je bez srpskog i crnogorskog stanovništva. Do 17. marta 2004. godine pet starica živelo je u crkvi Presvete Bogorodice. Crkva je tog 17. marta do temelja porušena.



Iz multietničkih naselja proterano je 300 porodica ili 400 Srba i Crnogoraca i 1.000 Roma i Egipćana. Sva naselja postala su etnički čista nastanjena isključivo albanskim stanovništvom.



Klina je imala 64 naselja.

Naselja Berkovo, Biča i Drsnik sa većinskim srpskim stanovništvom napustilo je 240 porodica, odnosno 1.200 stanovnika. Iz multietničkih naselja u kojima je bila značajna zastupljenost Srba, Crnogoraca i Roma (Veliko Kruševo, Vidanje, Dolac, Gornji i Donji petrić, Drenovac, Kijevo, Klinovac i Naglavce) proterano je 500 porodica, odnosno 3.100 stanovnika, dok je iz ostalih multietničkih naselja u kojima je bilo većinsko albansko stanovništvo proterano 400 porodica ili 1.600 Srba i Crnogoraca i 1.000 Roma.



Klinu je moralo da napusti 440 porodica ili 1.300 srpskog i crnogorskog i 700 romskog stanovništva. Sa područja opštine proterano je 6.500 Srba i Crnogoraca, 2.000 Roma i oko 500 ostalog stanovništva. Sva 64 naseljena mesta postala su etnički čista nastanjena albanskim stanovništvom.



Crkolez je jedina oaza u opštini Istok u kojoj je ostalo srpsko stanovništvo. Na svojim domaćinstvima ostalo je oko 200 Srba ili 45 porodica. Naselje se naslanja na sela u opštini Srbica (Banja i Suvo Grlo) u kojima je ostao srpski živalj, kao i na naselja opštine Zubin Potok.



Istok je imao 50 naseljenih mesta.

Iz Belince, Belog Polja, Koša, Poljane, Osojana, Srbobrana, Sinaja, Tučepa i Šaljinovice, u kojima je srpsko i crnogorsko stanovništvo bilo dominantno, proterano je 500 porodica ili 2.500 stanovnika. Iz ostalih multietničkih naselja u kojima je bilo većinsko albansko stanovništvo proterano je 1.500 porodica, odnosno 3.300 Srba i Crnogoraca i 1.400 Roma. Najveći broj proteranih porodica je iz Đurakovca, Dragoljevca, Kovrga i Suvog Lukovca.



Iz opštinskog centra proterano je 500 porodica sa 1.500 Srba i Crnogoraca i 600 Roma. U prvom talasu etničkog čišćenja sa teritorije opštine proterano je 7.100 Srba i Crnogoraca i oko 2.000 Roma.

       



DVA PUTA PROTERANI



Iz naselja Babaloć, u đakovičkoj opštini, proterano je oko 1.500 Srba.

To su bile izbeglice iz Krajine koje su se ovde doselile posle akcije hrvatske vojske "Oluja".

Naselje je više puta bilo meta bombaških napada OVK.



Drugu nasilnu seobu doživelo je i oko 1.000 crnogorskih izbeglica, koje su početkom devedesetih godina u Dečane pobegli iz Albanije.

       

   

   



Najveći deo muslimanske populacije ostao je na imanjima i svojim domovima. Od toga u Dobruši 1.200, Banji 400, LJubovu 220 i Žaču 300.



Južni deo Metohijske kotline čine opštine Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora (Dragaš).



Prizren je imao 96 naseljenih mesta.

Novom administrativno-teritorijalnom podelom opštini Prizren pripalo je 19 naseljenih mesta rasformirane opštine Opolje, u kojoj je živelo isključivo albansko stanovništvo. Iz naselja Novska, Sredska, Brajčići, Dojnice i Življane, u kojima su Srbi bili u većini, proterano je 260 porodica ili 1.000 stanovnika. Iz ostalih multietničkih naselja, u kojima su Albanci činili većinu, proterano je 500 porodica ili oko 2.000 stanovnika.



Grad Prizren je napustilo više od 2.800 porodica sa 8.200 Srba i Crnogoraca i 4.000 Roma i Egipćana. U gradskoj sredini ostalo je oko 200 Srba koji su utočište našli u Bogosloviji Ćirilo i Metodije i u nekoliko privatnih kuća u Podkaljaji, gde su nastavili da žive pod zaštitom međunarodnih snaga. Grad je napustio jedan broj Turaka i neznatan deo muslimanske populacije.



Iz naselja Gornje i Donje LJubinje, Gornje Selo, Grnačare, Jablanica, Lokvice, Manastirica, Nebregošte, Novo Selo, Plavljane i Pousko, nastanjena muslimanima, nije bilo iseljavanja. Više od 2.100 muslimanskih porodica sa više od 12.000 žitelja ostalo je u svojim kućama. U Mamuši, selu u kome je većinsko tursko stanovništvo, ostalo je oko 3.000 stanovnika.



Gradovi ostaju bez starosedelaca



Jednom rečju, s područja prizrenske opštine proterano je 11.200 Srba i Crnogoraca, 4.000 Roma i Egipćana i više od 500 ostalog stanovništva. Sva naselja postala su etnički čista - bez Srba.



Orahovac je imao 57 naseljenih mesta.

Srbi su ostali da žive u Velikoj Hoči oko 300 porodica, odnosno 1.200 stanovnika. U samom gradskom jezgru Orahovca, koncentrisani u tri ulice oko pravoslavne crkve, živi oko 1.100 Srba ili 300 porodica.



Iz ostalih multietničkih naselja proterano je oko 600 njenih žitelja, najviše iz Zočišta oko 300 stanovnika, a iz same gradske sredine oko 1.200 Srba i 500 Roma.



Ukupno je iz ove opštine proterano 1.800 Srba i 500 Roma.



Suva Reka je imala 50 naseljenih mesta.

Dvorane i Popoljane moralo je da napusti 100 porodica, odnosno 400 stanovnika, dok je iz svih ostalih multietničkih naselja u kojima je bilo većinsko albansko stanovništvo proterano oko 400 porodica sa više od 2.100 stanovnika. Najveći broj, 200 porodica ili oko 1.000 žitelja, morao je da napusti Mušutište.



Gradsku sredinu moralo je da napusti oko 200 porodica ili 600 Srba i više od 200 Roma.

Suvu Reku moralo je da napusti oko 1.000 izbeglica iz Krajine, koji su našli utočište u ovoj opštini.



Opština Dragaš sa 18 naselja u šarplaninskoj župi Gora nastanjena je muslimanima Gorancima. Po dolasku međunarodnih snaga, prema nekim procenama, opštinu je napustilo oko 30 odsto stanovnika ili oko 3.000 stanovnika.

KIM Info-bilten 30-03-07

Minobacacki napad na manastir Visoki Decani - nema povredjenih

Minobacacka granata eksplodirala u neposrednoj blizini manastira Visoki Decani

Episkop Teodosije, iguman manastira Visoki Decani, izjavio je da je rec o granatiranju manastira i to najverovatnije u cilju zastrasivanja i slanja pretece poruke monasima i snagama KFOR-a. Poznato je da je ovo podrucje puno naoruzanih ektremistickih grupa. Rano je govoriti o drugim detaljima i ocekujemo od pripadnika KFOR-a da izadju sa javnim saopstenjem, sprovedu detaljnu istragu i pronadju pocinioce ovog teroristickog napada na manastir Visoki Decani. Hvala Bogu da niko nije povredjen ni ovaj put, rekao je vladika.


Manastir Visoki Decani 14. vek, cetvrti put od 1999. na meti minobacaca

KIM Info-sluzba
Decani 30. mart 2007.

Jutros, 30. marta 2007. u 1.10 casova, u neposrednoj blizini manastira Visoki Decani, odjeknula je snazna eksplozija koja je probudila manastirsko bratstvo. Monasi koji su jos bili budni, medju njima i iguman manastira Episkop Teodosije, potvrdili su da se najpre cuo tihi prasak, potom zvizduk u trajanju od oko 2 sekunde, nakon cega je usledila jaka detonacija u neposrednoj blizini manastira. Granata je najverovatnije ispaljena sa brda iznad manastira.

Svi monasi koji se secaju minobacackih napada 17. marta 2004, kada je u okolini manastira palo 7 minobacackih granata, prepoznali su slican zvuk i eksploziju.

Inace, manastir Visoki Decani granatiran je pored 17. marta 2004 jos dva puta od dolaska snaga KFOR-a, u februaru i junu 2000 godini o cemu je KIM Info-sluzba izvestavala javnost. U junu 2000 KFOR je potvrdio da je oko manastira palo 9 minobacackih granata. Pocinioci nijednog od ova tri minobacacka napada nisu do sada pronadjeni i dovedeni pred lice pravde.

Pripadnici italijanskog KFOR-a koji obezbedjuju manastir i koji u blizini manastira imaju vojnu bazu, odmah su reagovali nakon eksplozije i krenuli u potragu za napadacima. Situacija oko manastira je mirna i pod kontrolom, saopstili su monasima pripadnici KFOR-a.

Episkop Teodosije je izjavio za KIM Info-sluzbu da je rec o granatiranju manastira i to najverovatnije u cilju zastrasivanja i slanja pretece poruke monasima i snagama KFOR-a. Poznato je da je ovo podrucje puno naoruzanih ektremistickih grupa. Rano je govoriti o drugim detaljima i ocekujemo od pripadnika KFOR-a da izadju sa javnim saopstenjem, sprovedu detaljnu istragu i pronadju pocinioce ovog teroristickog napada na manastir Visoki Decani. Hvala Bogu da niko nije povredjen ni ovaj put, rekao je vladika.



KIM Info-bilten 30-03-07

DRUGO, DOPUNJENO IZDANJE

Minobacacki napad na manastir Visoki Decani - nema povredjenih ni materijalne stete

Minobacacka granata eksplodirala u neposrednoj blizini manastira Visoki Decani

Episkop Teodosije, iguman manastira Visoki Decani, izjavio je da je ocigledno rec o granatiranju manastira i to najverovatnije u cilju zastrasivanja i slanja pretece poruke monasima i snagama KFOR-a. Poznato je da je ovo podrucje puno dobro naoruzanih ektremistickih grupa. Rano je govoriti o drugim detaljima i ocekujemo od pripadnika KFOR-a da izadju sa javnim saopstenjem, sprovedu detaljnu istragu i pronadju pocinioce ovog teroristickog napada na manastir Visoki Decani. Hvala Bogu da niko nije povredjen ni ovaj put, rekao je vladika.


Manastir Visoki Decani 14. vek, cetvrti put od 1999. na meti minobacaca
Ukljucujuci ovaj poslednji napad u okolinu manastira palo je 23 granate od juna 1999.

KIM Info-sluzba
Decani 30. mart 2007.

Jutros, 30. marta 2007. u 1.10 casova, u neposrednoj blizini manastira Visoki Decani, odjeknula je snazna eksplozija koja je probudila manastirsko bratstvo. Monasi koji su jos bili budni, medju njima i iguman manastira Episkop Teodosije, potvrdili su da se najpre cuo tihi prasak, potom zvizduk u trajanju od oko 2 sekunde, nakon cega je usledila jaka detonacija u neposrednoj blizini manastira. Granata je najverovatnije ispaljena sa brda iznad manastira.

Svi monasi koji se secaju minobacackih napada 17. marta 2004, kada je u okolini manastira palo 7 minobacackih granata, prepoznali su slican zvuk i eksploziju.

Inace, manastir Visoki Decani granatiran je pored 17. marta 2004 (kada je na manastir ispaljeno 7 granata) jos dva puta od dolaska snaga KFOR-a, u februaru 2000 (6 granata) i junu 2000 (9 granata), sto je potvrdio KFOR i svojevremeno prenela KIM Info-sluzba. Pocinioci nijednog od ova tri minobacacka napada nisu do sada pronadjeni i dovedeni pred lice pravde.

Pripadnici italijanskog KFOR-a koji obezbedjuju manastir i koji u blizini manastira imaju vojnu bazu, odmah su reagovali nakon eksplozije i krenuli u potragu za napadacima. Situacija oko manastira je mirna i pod kontrolom, saopstili su monasima pripadnici KFOR-a.

Episkop Teodosije je izjavio za KIM Info-sluzbu da je ocigledno rec o granatiranju manastira i to najverovatnije u cilju zastrasivanja i slanja pretece poruke monasima i snagama KFOR-a. Poznato je da je ovo podrucje puno dobro naoruzanih ektremistickih grupa. Rano je govoriti o drugim detaljima i ocekujemo od pripadnika KFOR-a da izadju sa javnim saopstenjem, sprovedu detaljnu istragu i pronadju pocinioce ovog teroristickog napada na manastir Visoki Decani. Hvala Bogu da niko nije povredjen ni ovaj put, rekao je vladika.

SAMO PRE TRI DANA.....

Sef UNMIK-a obratio se prisutnima na javnom skupu u Decanima

UNMIK saopstenje, 27. mart 2007

PRISTINA: Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu Joakim Kiker danas se obratio prisutnima na javnom skupu u domu kulture u Decankoj opstini zajedno sa Komandantom KFOR-a gen. Rolandom Katerom, zamenikom premijera Kosova Ljutfi Hazirijem i Ministrom za prirodnu okolinu i prostorno planiranje Ardijanom Djinijem. Sednicom je pretsedavao predsednik Skupstine opstine Nazmi Seljmanaj.

Sef UNMIK-a je rekao da je Kosovo uslo u novu fazu nakon urucivanja izvestaja Specijalnog izaslanika Savetu bezbednosti, sto je podrzao Generalni sekretar UN. Sef UNMIK-a je naglasi dalji znacaj zastite kulturnog nasledja na Kosovu za sve ljude na Kosovu.

Odgovarajuci na pitanja o Manastiru Decani koji potice iz 14. veka i koji je proglasen za Svetsku kulturnu bastinu UNESKO Sef UNMIK-a je rekao: "Mislim da svi dobijaju imajuci jedno takvo bogatstvo u neposrednoj blizini. To nije samo bogatstvo za Kosovo, vec u stvari za ceo svet. Mislim da ce biti mogucnosti da razresite sva pitanja vezana za formiranje zastitne zone u harmoniji"

Skoro dve stotine ljudi je prisustvovalo sednici koju je sazvalo predsednistvo Opstine i podrzao OEBS. Ovo je poslednji u nizu takvih skupova koje je sef UNMIK-a organizovao u programu priblizavanja kako bi uspostavio kontakt sa sto je vise moguce pripadnika kosovskog drustva.

(originalni tekst na engleskom jeziku dostupan je u biltenu KIM Info o danasnjem dogadjaju na engleskom jeziku: http://www.kosovo.net/news/archive/2007/March_30/2.html

PRILOG:

Déjà Vu - Iz arhive vesti o prethodna tri minobacacka napada na Manastir Visoki Decani

MART 2004 - KIM Info-sluzba

Sedam minobacackih granata pogodilo prostor manastira Visoki Decani

18. mart 2004, Manastir Visoki Decani

Najmanje sedam eksplozija potreslo je dolinu oko manastira Visoki Decani u 10.00 casova uvece 17. marta (2004.). Ranije u toku dana albanski ekstremisti su napali veci broj srpskih sela i svetinja sirom Kosova. Desetine kuca je zapaljeno, a stotine Srba su evakuisani. U napadu na manastir Decani niko nije povredjen jer su granate pale na polje, oko 50 metara od crkve podignute u 14. veku. Neposredno posle napada monasi su zapoceli molitvu u hramu.

O. Sava, zamenik nastojatelja manastira, odmah je obavestio Patrijarsiju u Beogradu o ovom napadu i zamolio ih da o svemu odmah kontaktiraju americku ambasadu i NATO kako bi se zaustavio napad albanskih ekstremista. Ekstremisti koje su predvodili "ratni veterani" OVK prethodno su u gradu organizovali masovne nerede i spalili nekoliko vozila UNMIK-a. Elitna italijjanska jedinica "Folgore" pojacala je prisustvo pored manastira i u vojnoj bazi u blizini nakon ovog napada. Pojacanja se ocekuju jer su moguci novi neredi u toku dana.

(isecak iz sireg izvestaja o Martovskom pogromu 2004)

fotografije KFOR-a koje prikazuju lokaciju gde su granate pale i sta je od njih ostalo


granate su pale pedesetak metara od crkve , 17. mart 2004. god.

Ostaci 60 mm minobacackih granata ispaljenih u pravcu manastira
 

JUNI 2000 - AGENCE FRANCE PRESSE

Eksplozije odjekuju prostorom oko kosovskog srpskog manastira

AGENCE FRANCE PRESSE
Cetvrtak, 22-juni-2000 3:20AM

PRISTINA, Jugoslavija, 22 juni (AFP) - Devet eksplozija za koje se pretpostavlja da su bile uzrokovane minobacackim granatama odjeknulo je u toku noci na prostoru pored srpskog pravoslavnog manastira Decani na zapadu Kosova, izjavio je u cetvrta kglasnogovornik KFOR-a .

Eksplozije nisu prouzrokovale povrede ni stetu, rekao je major Skot Slejten, glasnogovornik NATO predvodjenim mirovnim snagama. Eksplozije su se cule oko ponoci u intervalima od 5 sekundi, rekao je Slejten, koji je dodao da je rano reci da li je cilj napada bio manastir.

Eksplozije su culi pripadnici italijanskog KFOR-a koji cuvaju strazu na nekih 400 metara od manastira, 15 kilometara juzno od zapadnog grada Peci.

Otac Sava Janjic, glasnogovornik Srpske Pravoslavne Crkve u Gracanici pored Pristine rekao je nezavisnoj jugoslovenskoj agenciji BETA da su granate pale blizu manastirskih objekata i da je zemlja padala po njima. Do sada je u italijanskom sektoru ove jugoslovenske pokrajine bilo nekoliko minobacackih napada na razne ciljeve. KFOR je uhapsio jednog Albanca pocetkom meseca jer je posedovao minobacac od 60mm u tom sektoru.

FEBRUAR 2000 - Eparhija Rasko-prizrenska

Sest minobacackih granata ispaljeno na manastir iz 14. veka

Saopstenje za stampu
Eparhija rasko-prizrenska, nedelja 27. februar 2000.

U nedelju 27. februara u 20.30 sest minobacackih granata je ispaljeno na manastir Visoki Decani. One su pale i eksplodirale u manastirskoj basti, tridesetak metara od manastirske crkve koja je sagradjea 1327. godine. Minobacacke granate su eksplodirale u neposrednoj blizini italijanskog kontrolnog punkta. Ovaj podmukli napad na jedinu preostalu srpsku zajednicu na ovom prostoru uznemirio je bratstvo i italijanske vojnike.

Manastiru je vise puta preceno od strane lokalnih albanskih ekstremista koji zele da uniste ovu hriscansku svetinju kao sto su to ucinili sa vise od 80 pravoslavnih crkava koje su unistene od zavrsetka rata. Napad se dogodio uoci praznika osnivanja OVK.



KIM Info-bilten 30-03-07c

Neistinite informacije predstavnika KPS povodom incidenta kod manastira Decani

KIM Info-sluzba
30. mart 2007.

Prema vestima agencije BETA Kosovska policijska sluzba saopstila je da nema informacije da je jutros bilo napada u okolini manastira Visoki Decani. Portparol KPS-a za region Peci Avni DZevukaj je izjavio da policijska sluzba Kosova u regionu Peci i u opstini Decani nema informacija da je sinoc bilo napada "na i oko manastira Visoki Decani".

"Jedini incident koji se dogodio u zasticenoj zoni manastira je pokusaj kradje u skladistu metalnog otpada", rekao je DZevukaj i dodao da je jutros trazio od stanice policije u Decanima da provere navode o napadu na manastir i da je dobio odgovor da napada nije bilo.

DEMANTI

Uprava manastira Visoki Decani javno demantuje ovu neistinitu tvrdnju predstavnika KPS za region Peci. Protosindjel Sava Janjic jutros je licno razgovarao sa glavnim portparolom KPS Vetonom Elshanijem i upoznao ga sa onim sto se dogodilo u Decanima u toku noci. Pored toga oko 8.00 casova manastir Decani su posetili sef policijske stanice Decani sa jos dva sluzbenika KPS kojima je o. Sava preneo sve informacije vezane za nocasnji incident. Prema tome, izjava predstavnika KPS iz Peci koju prenosi BETA je netacna i predstavlja pokusaj obmanjivanja javnosti.


KIM Info-bilten 30-03-07d

NAJNOVIJE INFORMACIJE POVODOM NAPADA NA MANASTIR VISOKI DECANI
Granata iz raketnog bacaca ispaljena na manastir udarila u manastirski zid 20 m istocno od crkve

"Najnovije informacije pokazuju da je zaista rec o teroristickom napadu na manastir Visoki Decani, sto demantuje sve tvrdnje koje su razni nedobronamerni izvori danas iznosili govoreci da je navodno rec o eksploziji mine zaostale iz rata", rekao je vladika Teodosije nakon sto su otkriveni tragovi granate. "Granata je ispaljena direktno u pravcu oltarskog dela crkve i da je slucajno preletela zid, ostetila bi cuvenu decansku triforu, najlepsi oltarski trodelni prozor sa reljefima iz 14. veka".

KIM Info-sluzba
Decani, 30. mart 2007.
 ;
Nakon detaljnog pregledanja terena oko manastira monasi manastira Visoki Decani pronasli su mesto gde je udarila granata koja je ispaljena sa brda oko 1 km. istocno od manastira, iznad reke Bistrice.

Granata je nadjena u krovu istocnog zida manastira, 20tak metara od oltarskog dela crkve. Pazljivim pregledom rupe u krovu pronadjeni su ostaci granate koji potvrdjuju da je rec o granati ispaljenoj iz rucnog raketnog bacaca. Pretrazivanjem brda sa kojeg je ispaljena granata italijanski vojnici su pronasli ostatke rucnog raketnog bacaca. Inace, pripadnici italijanskog KFOR-a danas su citav dan pretrazivali okolinu manastira i sumu iznad njega ali nisu uspeli da pronadju tragove granate.
 
Zanimljivo je da svo vreme dok su monasi zajedno sa vojnicima KFOR-a pregledali deo ostecenog zida nepoznata lica u civilnoj odeci posmatrala su manastir sa iste lokacije odakle je granata rano jutros ispaljena. Italijanski vojnici su odmah krenuli u poteru za ovim licima koja su snimljena fotoaparatom.
Nedugo posle toga italijanski vojnici su priveli dva lica koja su vidjena na brdu.
 
"Najnovije informacije pokazuju da je zaista rec o teroristickom napadu na manastir Visoki Decani, sto demantuje sve tvrdnje koje su razni nedobronamerni izvori danas iznosili govoreci da je navodno rec o eksploziji mine zaostale iz rata", rekao je vladika Teodosije nakon sto su otkriveni tragovi granate. "Granata je ispaljena direktno u pravcu oltarskog dela crkve i da je slucajno preletela zid, ostetila bi cuvenu decansku triforu, najlepsi oltarski trodelni prozor sa reljefima iz 14. veka".
 
Hvala Bogu i Svetom Kralju Stefanu Decanskom, napadaci nisu ostvarili svoj cilj, ali su jasno pokazali da iza napada stoje naoruzane kriminalne bande koje slobodno operisu na prostoru Decana. Od svih 23 granate koje su od 1999. godine ispaljene na manastir Visoki Decani ova poslednja je pala najblize crkvi i konaku u kome monasi zive", rekao je vladika Teodosije.


KIM Info-sluzba 30. mart 2007.

U prilogu dostavljamo sve fotografije ostecenog dela zida, kao i nadjene granate. Na dnu strane donosimo nekoliko fotografija rucnog bacaca 64mm i granate koja najvise odgovara izgledu pronadjenog dela granate koja je ispaljena na manastir Visoki Decani.

EU: Nova rezolucija po obostranim interesima
Subota, 31. mart 2007. 13:50



Šefovi diplomatije EU pozdravili su "početak pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine“, saopštilo je u subotu nemačko predsedništvo Evropske unije.

„Zajednički stav EU dogovoren na Savetu ministara EU u februaru biće osnova za stav EU u okviru Saveta bezbednosti“, navodi se u saopštenju izdatom povodom sastanka šefova diplomatija EU održanog u petak u Bremenu.

Na tom sastanku Savet ministara EU naglasio je svoju „punu podršku naporima Martija Ahtisarija na pronalaženju političkog procesa koji će odrediti budući status Kosova“, ali se nije izjasnio o podršci njegovom planu.

„Mi smo se složili da nova rezolucija Saveta bezbednosti mora da pruži okvir za primenu rešenja o statusu, naročito civilno i vojno medjunarodno prisustvo koja nadzire primenu“ sporazuma, istaklo je predsedništvo.

„Podržali smo otvaranje pregovora u Savetu bezbednosti UN o planu Martija Ahtisarija, kao i o novoj rezoluciji SB na tom osnovu, koja će uvažiti legitimne interese Beograda i Prištine», naglasilo je nemačko predsedništvo i dodalo da će „EU aktivno raditi u Savetu bezbednosti na osnovu svoje zajedničke pozicije“.

U saopštenju se ističe da su svi ministri pozdravili „napore“ Ahtisarija i da su istakli da cene „jasnoću stava generalnog sekretara UN-a koji je u potpunosti podržao njegove predloge“.

U Bremenu je u subotu nastavljen drugi i završni dan neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU na kojem će biti reči o odnosima sa novom palestinskom vladom i arapskoj inicijativi za mir na Bliskom istoku, prema kojoj je Izrael još skeptičan.

Plasnik: EU jedinstveno uz Ahtisarija



Austrijska ministarka inostranih poslova Ursula Plasnik u petak je takodje izjavila da EU stoji jedinstveno iza ciljeva plana za Kosovo i Metohiju izaslanika Martija Ahtisarija.

"Današnja diskusija je naglasila potrebu jedinstvenog stava EU u procesu rešavanja statusa Kosova.
Postoji veliko jedinstvo u vezi cilja tog procesa", naglasila je ona u saopštenju izdatom posle neformalnog sastanka šefova diplomatija EU u Bremenu.

"Ahtisarijev predlog postavlja osnovu za multietničko, demokratsko i pravno Kosovo, i omogućava svim ljudima život u bezbednosti i dostojanstvu. Za to će se medjunarodna zajednica, pre svega EU, dalje tvrdoglavo zalagati", poručila je Plasnikova.

Predsedavajući Saveta ministara EU, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer izjavio je ranije u Bremenu da je na sastanku ponovljena podrška "naporima" Martija Ahtisarija, što se u diplomatskim krugovima tumači da članice EU nisu ni u petak uspele da pruže jedinstvenu podršku Ahtisarijevom planu za budući status Kosmeta.

Tanjug iz Bremena javlja da je Slovačka, zajedno sa Grčkom i Rumunijom izrazila rezerve prema Ahtisarijevom planu, zbog čega ministri EU nisu uspeli da pruže jedinstvenu podršku tom predlogu.

Postojanje razlika je Tanjugu u Bremenu prethodno potvrdilo više diplomatskih izvora.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel izjavio je, tim povodom, da medju članicama EU
„ima nekih razlika i oklevanja po pitanju Ahtisarijevog plana“, što se prvenstveno odnosi na Slovačku, Grčku i Rumuniju.

Plasnikova je, takodje, naglasila vodeću ulogu koju EU treba da preuzme u primeni statusa za južnu srpsku pokrajinu.

"EU će na Kosovu uspostaviti do sada najveću civilnu misiju. Pripreme su već u toku. I Austrija će nastaviti svoj snažni angažman na Kosovu. Nameravamo da uputimo dodatne policijske snage i pravne eksperte", najavila je ona.

Izvor:Mondo

Rusija protiv nacrta koji ne prihvata Srbija
Subota, 31. mart 2007. 11:32



Rusija neće u Savetu bezbednosti UN podržati nacrt rezolucije koji bi sadržao plan za status Kosova i Metohije izaslanika UN Martija Ahtisarija u sadašnjem obliku, izjavio je u subotu zamenik ruskog ministra inostranih poslova Vladimir Titov.

"Ako na glasanje bude stavljeno sve kako je sada i bez saglasnosti Srba, Rusija neće podržati takav nacrt" i ne može "da se saglasi sa odvajanjem dela države bez saglasnosti te države", rekao je Titov a prenela je agencija Itar-Taš.

Posle susreta sa zamenikom američkog državnog sekretara Nikolasom Bernsom u Njujorku, Titov je ruskim medijima rekao da glasanje o rezoluciji kojom se odredjuje status Kosova "nije svrha samo po sebi" a da će pozicija Rusije zavisiti od toga "kakvo se na kraju oblikuje rešenje, koje će biti stavljeno na glasanje".

"Računamo na zdrav razum i na to da će sve zemlje članice Saveta pokazati uvažavanje prema principima medjunarodnog prava", rekao je ruski diplomata, ponovivši da se pri donošenju rešenja Moskva orijentiše na strane od kojih pre svega zavisi rešavanje kosovskog problema - na Beograd i Prištinu.

"Zato ako jedna od strana ne podrži plan, na osnovu principa medjunarodnog prava mi ne možemo davati saglasnost na odvajanje dela države bez saglasnost te države", naglasio je Titov.

Zamenik šefa ruske diplomatije je rekao da nije samo u Rezoluciji 1244 SB UN iz 1999. godine jasno izražena podrška suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti svih država, nekadašnjih republika bivše Jugoslavije u njihovim medjunarodno priznatim granicama - jedna od njih je i Rezolucija 1722 iz novembra prošle godine o BiH i produženju mandata Euforu.

Titov je rekao da ubrzano raste podrška ruskoj inicijativi o upućivanju misije SB UN na Kosovo, koja će razjasniti šta se trenutno dešava.

S jedne strane daju se optimističke ocene o potpunom ispunjenju demokratskih standarda (kao što je nedavni izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera), a s druge se uočava da "etničke zajednice žive apsolutno odvojeno i ne komuniciraju medjusobno".

"Zato je najefikasniji put da se na licu mesta razjasni šta se dogadja", kazao je Titov, dodajući da "ima osnova da veruje da će se ta misija u najskorije vreme ostvariti" i da će ona imati poseban značaj za zemlje nestalne članice SB UN i one koje nisu članice Kontakt-grupe, koja ipak ima potpunu informaciju.

Govoreći o sastanku sa Bernsom u Njujorku, Titov je rekao da je tom prilikom vrlo detaljno razmotren dosadašnji proces rešavanja statusa Kosova i u tom kontekstu početak razmatranja tog pitanja u SB UN.

"Pažnja američke strane bila je skrenuta na ruske inicijative o upućivanju misije članica SB UN u region radi upoznavanja sa konkretnom situacijom...i potvrdjena je inicijativa Rusije o sprovodjenju sveobuhvatne analize ispunjavanja Rezolucije 1244, koja je dokument za rešavanje"ovog problema, rekao je on.

Berns je nedavno izjavio da SAD "u potpunosti odobravaju plan koji je predložio specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari" i "sve njegove preporuke", i da insistiraju "da dokument bude usvojen".

Izvor:Mondo

Britanija: Srbija da prihvati gubitak Kosova
Subota, 31. mart 2007. 11:16

Britanski ministar za Evropu Džefri Hun ocenio je da srpska vlada mora da prihvati gubitak Kosova, a vlada Kosova medjunarodni nadzor, pošto takav ishod nudi najveće izglede za stabilnost regiona.

Hun je u autorskom tekstu objavljenom u današnjem "Blicu" naveo da predlozi izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija predstavljaju odraz pregovora s obema stranama, vodjenih više od godinu dana.

Ti predlozi, prema njegovoj oceni, uspostavljaju ravnotežu izmedju izlaženja u susret težnjama većine na Kosovu i obezbedjivanja garancija za zaštitu prava nealbanskih zajednica, posebno kosovskih Srba.

Hun podseća da predlozi nisu zadovoljili najveći broj zahteva obeju strana. "Vlada Kosova mora da prihvati kontinuirani i sveobuhvatan medjunarodni nadzor, a srpska vlada mora da prihvati gubitak Kosova", naveo je Hun, uz ocenu da takav ishod "nudi najveće izglede za stabilnost u regionu".

Ističući da je Kosovo jedinstven slučaj koji ne predstavlja presedan za druga nerešena pitanja, Hun ukazuje da Ahtisarijev izveštaj otvara novo poglavlje za Kosovo i da to nije kraj angažovanja ili prisustva medjunarodne zajednice.

Kada je reč o evropskim perspektivama regiona, Hun ističe da "Kosovo i širi region zapadnog Balkana pripadaju Evropi". "Bilo bi protivno svakoj političkoj, geografskoj i istorijskoj logici da ostane ta rupa u srcu Evrope", smatra on.

"Verujem da će angažovanje širom regiona da se podrži Ahtisarijev izveštaj pomoći zapadnom Balkanu da krene ka multietničkoj, demokratskoj i stabilnoj evropskoj budućnosti", zaključio je britanski ministar za Evropu.

Izvor:Mondo

Razlaz u Kontakt grupi
G. ČVOROVIĆ, 30. mart 2007

MEĐUNARODNA zajednica je dugo insistirala na postojanju jedinstva Kontakt-grupe, ali to danas, očigledno, više nije tako. Potvrda za "razlaz" među šestorkom stigla je iz Ke d`Orseja.
- Treba priznati da je plan Martija Ahtisarija prihvatilo pet od šest članica Kontakt-grupe. I, to je činjenica - odgovorio je u petak pomoćnik portparola francuskog ministarstva spoljnih poslova Deni Simono na pitanje "Novosti" da li se i dalje može govoriti o "jedinstvu" unutar Kontakt-grupe.
Simono je podsetio da je Ahtisari izabran jednoglasno i da celim tokom njegovog rada nije bilo razmimoilaženja, ali da danas, kada je u pitanju plan, to više nije tako.
Portparol Ke d` Orseja je, inače, istakao da je u poslednje vreme bilo više razloga za sastajanje KG, da se trenutno vode razgovori o Ahtisarijevom predlogu, da svako iznosi svoj stav i da je diskusija otvorena. Simono je naglasio da je stav Francuske da rešenje treba da se donese u okviru SB UN, na osnovu predloga Martija Ahtisarija.

Izvor:Novosti

Удружење студената Правног факултета ''НОМОКАНОН''

ОРГАНИЗУЈЕ

Предавање Његове Екселенције Амбасадора Руске Федерације Господина Александра Алексејева

На теме:

- Руско-српски односи
- Питање Косова и Метохије
- Алтернативе Евроатланским интеграцијама

Амфитеатар Правног факултета
четвртак, 29.3.2007.г. у 19х.

www.nomokanon.org.yu
**********************************************************************************

АЛЕКСЕЈЕВ: НАЈБОЉЕ РЕШЕЊЕ ЗА КОСОВО ЈЕ НАСТАВАК ПРЕГОВОРА

БЕОГРАД – Руски амбасадор у Београду Александар Алексејев изјавио је вечерас да је „најбоље решење за Косово наставак преговора јер само Београд и Приштина могу да формулишу принципијелне ставове и непосредно се договоре”.

У предавању које је одржао на Правном факултету, Алексејев је рекао да Русија подржава право народа на самоопредељење, али у оквиру признатих међународних граница, јер би у супротном Европа била у хаосу.

„Треба кроз преговоре наћи компромисно решење, које се заснива на резолуцији 1244 УН “, рекао је он.

Алексејев је рекао да пошто је специјални изасланик УН за Косово Марти Ахтисари рекао да су преговори исцрпљени, треба потражити неку нову особу, којој би помогла међународна заједница.

„Потребна је нова етапа преговора, који би се одвијали озбиљно, у атмосфери непристрасности, уз помоћ особе, која би помогла странама да се договоре”, истакао је руски амбасадор.

Он је навео да у Русији расте забринутост због тога што у извештајима о стању на Косову провејава, како је рекао „ружичаста боја”, а то је далеко од реалности.

Руски став је, рекао је он, да ни Контакт група, ни нико други не сме да навија за поједину страну и да не сме доћи до наметања решења.

Алексејев је рекао да ситуација на Косову има сличности са четири области бившег Совјетског Савеза и да не постоји та особа која би могла да каже да Косово неће бити преседан за решавање неких других проблема.
На питање да ли ће Русија употребити вето у Савету безбедности он је рекао да Русија „неће пропустити кроз Савет безбедности решење које није прихватљиво за обе стране”.

Танјуг

Neće biti odluke o Ahtisarijevom planu?
Nedelja, 1. april 2007. 12:24



Gotovo je sigurno da na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zakazanoj za 3. april, neće biti glasanja i donošenja odluke o predlogu za Kosovo Martija Ahtisarija, izjavio je za "Blic" diplomata blizak Kontakt grupi.

"Blicov" sagovornik je rekao da na sastanku Kontakt grupe u Londonu, održanom pre nekoliko dana, koji je najavljen kao značajan, "nije donet nikakav zaključak".

"Na tom sastanku nije bilo ništa posebno", rekao je ovaj diplomata.

"Kako sada stvari stoje, nije isključeno da usledi i nastavak pregovora kao neki vid konsultacija. Medjutim, sve članice Kontakt grupe nemaju viziju šta bi dodatni razgovori doneli. Iako se javno zalažu za nastavak pregovora, čini se da je i ruska diplomatija svesna da neće biti značajnih promena u odnosu na sadašnji ishod. Takodje, veruje se da se Kina neće ozbiljnije uključiti u kosovsku priču, a ni Rusija ne preti vetom nego govori o nastavku pregovora", rekao je "Blicov" sagovornik.

Koštunica:Podrška Rusije obezbedjuje suverenitet



Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izrazio je u nedelju uverenje da "principijelna podrška Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija obezbedjuje Srbiji da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje".

"Ceo naš narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju", izjavio je Koštunica za agenciju Beta uoči odlaska u Njujork gde će prisustvovati sednici Saveta bezbednosti UN povećenoj Kosovu i Metohiji.

Koštunica je ocenio da će predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija propasti u Savetu bezbednosti "jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu raspračavanja Srbije".

"Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće da započne novi pregovarački proces, sa novim medjunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji UN i Ustavu Srbije", naveo je Koštunica.

Predsednik Vlade Srbije putuje u nedelju u Njujork sa savetnikom Vladetom Jankovićem i koordinatorom državnog pregovaračkog tima Slobodanom Samardžićem.

Odluku o tome doneo je u petak Državni pregovarački tim za pregovore o budućem statusu Kosmeta.

Članovi tima su na sastanku, kojem je predsedavao koopredsedavajući tog tela i predsednik Srbije Boris Tadić, istakli da treba nastaviti intezivne diplomatske aktivnosti predstavnika državnih organa i članova pregovaračkog tima u pravcu odbrane državnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji.

Na redovnom sastanku, pregovarački tim je razmotrio izveštaje o aktivnostima njegovih članova koje su vodjene od sastanka u Beču, 10. marta, do sada.

Ovim povodom zaključeno je da su članovi pregovaračkog tima, prilikom brojnih susreta i sastanaka, argumentovano osporili kako Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova Martija Ahtisarija, tako i njegov propratni izveštaj, koji je nedavno predat generalnom sekrataru UN.

Na sastanku su razmotreni dalji, konkretni potezi pregovaračkog tima počev od predstojeće sednice Saveta bezbednosti UN 3. aprila ove godine.

Državni pregovarački tim osudio je brojne terorističke akte koji su poslednjih dana na Kosovu i Metohiji počinili albanski ekstremisti i upozorio sve odgovorne za održavanje reda i mira u pokrajini da se ovakvi incidenti ne smeju prećutkivati, već je neophodno preduzeti sve mere da se oni spreče, a počinioci otkriju i kazne.

Izvor:Mondo

Koštunica uveren u podršku Rusije
Beograd, Priština -- Vojislav Koštunica otputovao Njujork, gde će u utorak, na sednici SB UN-a obrazložiti stavove Srbije o budućem uređenju Kosova.


Predsednik Vlade Srbije veruje da će principijelna podrška Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija obezbediti Srbiji da sačuva teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje. Uoči odlaska u savet bezbednosti Vojislav Koštunica rekao je da ceo naš narod zna i najdublje oseća da podrška Rusije ima istorijski značaj za Srbiju.

"Jasno je da će Ahtisarijev predlog propasti u Savetu bezbednosti jer se radi o nelegitimnom i protivpravnom aktu rasparčavanja Srbije. Odbacivanje Ahtisarijevog plana omogućiće da započne novi pregovarački proces, sa novim međunarodnim posrednikom, što će dovesti do sporazumnog rešenja, saglasnog Povelji UN i Ustavu Srbije," rekao je Koštunica.

I glavna urednica dnevnika Politika Ljiljana Smajlović ne očekuje da Ahtisarijev plan bude prihvaćen ili da dobije podršku. Ona navodi da je moguće da bude doneta odluka o fomiranju komisije koja će otići u Prištinu kako bi utvrdila činjenice na terenu.

“Ako Rusi budu dosta oštri u svojoj kritici Ahtisarijevog plana ili ako vrate stvar na početak time što traže da se istražuje situacija na terenu ponovo, to će za Beograd da izgleda kao priličan uspeh, s obzirom da će značiti da je u startu poražena nada da će plan biti odmah podržan u Savetu bezbednosti. To je nastavak razgovora. Možda ne pregovora Beograda Prištine i nije još jasno kakvih poregovora može da bude ali to je svakako nastavak razgovora i što je još važnije - nastavak procesa", kaže Smajlovićeva.

Dnevnik Blic navodi, pozivajući se na diplomatu bliskom Kontakt-grupi da je gotovo sigurno da na predstojećoj sednici Saveta bezbednosti neće biti glasanja i donošenja odluke o Ahtisarijevo predlogu.

Sagovornik lista rekao je da na sastanku Kontakt-grupe u Londonu, održanom pre nekoliko dana, nije donet nikakav zaključak i da, kako sada stvari stoje, nije isključeno da usledi i nastavak pregovora kao neki vid konsultacija

Jeremić: Optimizam pred SB

Savetnik predsednika Srbije Vuk Jeremić je gostujući u jučerašnjim Vestima B92 kazao da je sve izvesnije da debata o Ahtisarijevom planu za Kosovo neće biti jednostavna. "U ovom trenutku ne samo Ruska Federacija, već i Kina, Južnoafrička Republika, Indonezija i još neke afričke zemlje imaju duboke rezerve prema Ahtisarijevom planu".

"Ima razloga da u ovom trenutku i u ovoj etapi budemo optimisti i mislim da ne možemo očekivati da će plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Ahtisarija dobiti podršku na sednici Saveta bezbednosti", rekao je on.

Jeremić smatra da "to može da otvori manevarski prostor za dalje pregovore o iznalaženju kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju, što je i želja Beograda".

Savetnik predsednika Srbije naveo je da je živa diplomatska aktivnost već u jeku - zakazana je državna poseta Slovačkoj za 24. i 25. april, predsednik Tadić će imati veliki broj radnih sastanaka sa evropskim premijerima, a već je isplaniran i sastanak sa italijanski premijerom Romanom Prodijem.

"Tadić je imao prošlog vikenda veliki broj sastanaka sa liderima socijaldemokratskih partija u Evropi od kojih je dobio podršku. Sa izuzetkom britanskih laburista, socijaldemokratski poslanici su u Evropskom parlamentu glasali protiv amandmana koji pozdravlja nezavisnost", rekao je Jeremić.

On je objasnio da je "živa demokratska aktivnost počela još prethodne nedelje u Njujorku, kada su naši pregovarači imali veliki broj brifinga sa članicama Saveta bezbednosti u pripremi za nastup premijera na sednici Saveta bezbednosti".

"Sve vreme ostajemo na vezi sa našim prijateljima, što iz Evropskoj unije, što iz Ruske federacije, i ostalih zemalja članica Saveta bezbednosti", rekao je Jeremić.

"Najmoćnije zemlje podržavaju nezavisnost"

Obraćajući se novinarima na prištinskom aerodromu, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju juče je izrazio verovanje da će status Kosova biti rešen u naredna dva-tri meseca, u kojima će dominirati diplomatska aktivnost: "Za nas je veoma važno da najmoćnije države sveta podržavaju nezavisnost Kosova, a posebno važno je da je EU unutar tog bloka".

Sejdiju će u utorak, prema najavama prištinskog pregovaračkog tima, prisustvovati sednici SB, na kojoj će izaslanik UN Marti Ahtisari referisati o bečkim pregovorima. Ukoliko se ova najava obistini, onda će to predstavljati prvoslužbeno prisustvovanje jednog kosovskog zvaničnika sednici Saveta bezbednosti.


Izvor: B92